Захваљуйем се Мађеру на одличних везах.
Я се ранийе нешто мало бављах на разговаралишти сличнога подухвата, словянскога йезика (
http://steen.free.fr/interslavic/index.html).
Његова главна мана бѣше постояње само йеднога прошлога врѣмена. Али йе то овдѣ у новословенском исправљено, те йе задржано прѣђашње несвршено врѣме (imperfect). На жалост, нема свршенога прошлога врѣмена (аориста).
http://rus.neoslavonic.org/lessons/13Што йе йош важнийе, оно што наши тупави баба-йегдински "lingvisti" називайу "прошлим" врѣменом, у новословѣнском се назива свойим правим именом "прошло-садашњим" (као што йе у србском йезику са свршенима глаголима).
Невѣроватно йе колико тупости има у главах залуђених слѣдбеникъ бечкога олоша, не будућих у стању схватити тако просте ствари, койи прошло-садашње врѣме упорно називайу "прошлим", када оно то нѣйе (увѣк).
Довољно йе само погледати слѣдеће рѣченице да би се видѣло да се у њих више ради о садашњости него о прошлости, йер йе у њих тежиште на стању у садашњости, а не на радњи у прошлости.
"Жена йе поцрвенела", "Цѣв йе напукла", "Змия ме йе уйела", "Перо йе изчашио ногу", "Кућа йе изгорела"...
Тако йе то када се књижевни йезик ствара на погрѣшних основах.
Од срца прѣпоручуйем свим да погледайу и науче падежни састав новословенскога йезика, йер тако могу научити праве словенске падеже, а не падежну наказу наметнуту тршићким квислиншким олошем, засновану на правилу бабе Йегде.
http://rus.neoslavonic.org/lessons/4
