Аутор Тема: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?  (Прочитано 7631 пута)

симо

  • Гост
Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« послато: Јануар 31, 2019, 11:17:24 пре подне »
Мање више је позната сеоба Климената у Срем у 18. вијеку, међутим мање је познато да су у изворима заједно с њима забиљежени и неки православни Арбанаси.

Историчар Славко Гавриловић је у свом раду  О НАСЕЉАВАЊУ СРПСКЕ МИЛИЦИЈЕ и КЛИМЕНАТА У СРЕМУ (1737—1742) записао сљедеће:

"Једна од последица аустриско–турског рата 1737—1739 било је пребацивање y Срем Србијанске милиције под обрствахмајстером Вуком Исаковићем и Климената (католика) и Арбанаса (православних) под заповедништвом пуковника Атанасија Рашковића."

"Рашковићеве компаније, које су стигле касније, спахилуци нису хтели да приме, те су њихови људи у највећој невољи боравили по земуницама око Карловаца и по збеговима на доњој Сави."

Из ових навода је јасно да католички Клименти и православни Арбанаси долазе заједно и да су под заповједништвом Атанасија Рашковића, за кога је већ познато да је поријеклом од српске бератлијске кнежевске породице Рашковића у Старом Влаху.

Клименте и Арбанаси су дуг период били без рјешења о смјештају, са многочланим породицама ( наводи се да су им породице дупло веће од српских) и са великим стадима оваца, које су напасали по сремским пустарама. Забиљежен је већи број сукоба са Србима старинцима у Срему, око земље и пашњака.

Тек 1742. године одређено је земљиште за насељавање Климената и Арбанаса и то на сљедећи начин:



За католичке Клименте је познато да су их предводили капетани Вата и Деда, који су населили Хртковце и Никинце. По овом списку произилази да су православни Арбанаси насељени у Кленку, Платичеву и Кузмину и да су их предводили Атанасије Рашковић, капетан Нико, Милко Јаковљевић, Стеван Недељковић, Илија Сактијановић и Радослав Костић.

Нема сумње да је добар дио ових православних "Арбанаса" чинила српска популација са простора Старог Влаха, Пештера и Рашке, међутим питање је да ли је међу њима могло бити и неких православних брдских племена, која су се у изворима могла идентификовати са појмом "Арбанаси".



 
« Последња измена: Јануар 31, 2019, 11:19:44 пре подне симо »

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #1 послато: Јануар 31, 2019, 11:34:43 пре подне »
У једном другом раду, за који нисам сигурaн колико је поуздан, нашао сам сљедећи податак:

"Frok Zefiq 260 GODINA DOSELJENJA ALBANACA KLEMENTINACA U OVE KRAJEVE"



Аутор се позива чланак Laszowskog из 1923. године који нисам успио да пронађем. Laszowski је издао више збирки архивских докумената тако да би било интересантно видјети откуд овај помен Куча ( и то као православних Арбанаса) у Срему.

Аутор наводи да је у селу Јарку било католичких Климената који су прешли на православље. Такође наводи, а не знам колико је поуздано да су се Клименте са Пештера населиле у Хртковцима, а оне из Ругове у Никинце.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #2 послато: Јануар 31, 2019, 02:09:38 поподне »
На карти из 1847. године, уцртана су насеља Албанаца и Клименти на подручју од Кленка до Сремске Митровице. Они су означени сви истом бојом (за католичке Албанце), међутим познато је да су само двије компаније биле климентске,а остале да су припадале православним "Арбанасима".





На истој карти на подручју Баната и то на двије локације , југоисточно од Панчева (Старчево, Омољица) и југоисточно од Беле Цркве, уцртана су нека насеља православних Албанаца. Иначе на карти су Албанци генерално подијељени по вјерском принципу на : мулсимане, католике и православне. Не знам како објаснити лоцирање ових "албанских" села у Банату.

У раду "Срби и Албанци кроз векове" пронашао сам сљедеће:
"U selu Starčevo, u Banatu, živi katolička porodica Barašević, koja se tu preselila iz Omoljice, a starinom potiče iz Albanije — ,,Arnautske". To je jedini hrvatski rod koji tu slavi krsno ime, svog kućnog patrona sv. Nikolu."
Овдје се додуше ради о католицима. Нисam провјеравао детаљније насељавање тих дијелова Баната, али ми је у сваком случају чудно да је картограф тако уцртао.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #3 послато: Јануар 31, 2019, 02:40:47 поподне »
Засад нема неког значајнијег присуства кучких хаплотипова у Срему. Постоји додуше један тестирани из Баталага, Коцељева (САНУ), који по времену досељавања упада у овај период сеоба ( прва половина 18. вијека) и има исељенике у Срему, а прилично се уклапа у кучки хаплотип.

Пошто се мјесто Кленак наводи као једно од мјеста гдје су се населили православни "Арбанаси", погледао сам има ли кога од тестираних из тог мјеста. Постоји један специфичан хаплотип (такође из САНУ), за који бих рекао да би могао бити повезан са Ралевићима из Калудре, Беране. То би могла бити нека веза између простора са којег је потекла сеоба Атанасија Рашковића и Срема.

Мислим да би се могло закључити да су ови православни "Арбанаси" у Срему, махом били српско становништво Брда и Полимља, поријеклом из крајева који су граничили са арбанашким етничким елементом, па самим тим били тако и називани, што није риједак случај преношења етничких имена ( Срби Личани су у околини Београда називани Рватима).

Како год, било би корисно кад би могли поименце и генетски лоцирати ове "арбанашке" породице у Срему.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #4 послато: Јануар 31, 2019, 03:29:52 поподне »
Занимљиво је да се зона православних "Арбанаса" на горе постављеној карти из 1847. југоисточно од Беле Цркве, сасвим поклапа са посебном етнографском групом српског народа познатом под називом Банатске Хере. О њима је детаљну студију урадио Миленко Филиповић (мислим да је има и у дигиталној библиотеци), међутим чини се да ни Филиповић није успио изнијети неке коначне закључке. Генерално, по њему то јесте било становништво које је потицало из динарских крајева , али није могао наћи неке директне паралеле са становништвом Херцеговине, како би назив "Хере" указивао. Међутим, на више мјеста Филиповић Банатске Хере доводи у везу са сеобом 1739. године.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #5 послато: Јануар 31, 2019, 06:45:09 поподне »
Засад нема неког значајнијег присуства кучких хаплотипова у Срему. Постоји додуше један тестирани из Баталага, Коцељева (САНУ), који по времену досељавања упада у овај период сеоба ( прва половина 18. вијека) и има исељенике у Срему, а прилично се уклапа у кучки хаплотип.

Ако је судећи по предању овог рода које је забележено у литератури, они су у Баталаге досељени из централне Србије. Но то не искључује могућност да је боравак у централној Србији био само привремен и да јесу део ових сеоба.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #6 послато: Јануар 31, 2019, 06:50:35 поподне »
Занимљиво је да се зона православних "Арбанаса" на горе постављеној карти из 1847. југоисточно од Беле Цркве, сасвим поклапа са посебном етнографском групом српског народа познатом под називом Банатске Хере. О њима је детаљну студију урадио Миленко Филиповић (мислим да је има и у дигиталној библиотеци), међутим чини се да ни Филиповић није успио изнијети неке коначне закључке. Генерално, по њему то јесте било становништво које је потицало из динарских крајева , али није могао наћи неке директне паралеле са становништвом Херцеговине, како би назив "Хере" указивао. Међутим, на више мјеста Филиповић Банатске Хере доводи у везу са сеобом 1739. године.

У вези овога би могло бити интересантно присуство хаплогрупа попут N2-P189.2 и I1-FGC22045 на подручју Баната, а њихово потпуно одсуство у крајевима јужније од Дунава, којима је западна граница Велика Морава.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #7 послато: Јануар 31, 2019, 09:05:29 поподне »
Ако је судећи по предању овог рода које је забележено у литератури, они су у Баталаге досељени из централне Србије. Но то не искључује могућност да је боравак у централној Србији био само привремен и да јесу део ових сеоба.

Да, поготово што то мјесто које помињу у предању (Јежевица код Чачка) јесте на линији тих миграторних рута.

Присуство Куча је у Срему је сасвим могуће, јер ако су миграције 1739. године захватиле католичке Клименте на Пештеру не би било ништа необично да су захватиле и дијелове још увијек неисламизованих Куча у Рожајама. А можда и још понеких брдских племена.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #8 послато: Јануар 31, 2019, 09:07:43 поподне »
У вези овога би могло бити интересантно присуство хаплогрупа попут N2-P189.2 и I1-FGC22045 на подручју Баната, а њихово потпуно одсуство у крајевима јужније од Дунава, којима је западна граница Велика Морава.

Ако се добро сјећам међу Банатским Херама је присутна и J2b-M205 (Врачев Гај).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #9 послато: Јануар 31, 2019, 10:47:18 поподне »
Ако се добро сјећам међу Банатским Херама је присутна и J2b-M205 (Врачев Гај).

Па, Лука био је један прилично "памфлетистичко-острашћени" чланак у неким предратним новинама (1941-1943 нпр.) о Кричима као арбанашким Власима. Не могу сада да га нађем. Види се из авиона да их аутор чланка лично није подносио.

Имамо и српске Влахе, али их то не чини Арбанасима, али ни Србима.

А шта је и кога аутор карти које је Симо поставио сматрао Арбанасима у оно време - појма немам.

Малопре, на другој теми Родови који славе Тодорову суботу - написах (преписах) како је неки тамо да не кажем "старац Фочо" од 82 године Србе из Печке у Румунији досељене у Меленце прогласио Власима који су се потом посрбили.

Сигурна сам да Албанци врло добро знају који су њихови.
« Последња измена: Јануар 31, 2019, 10:51:13 поподне на Црвeњском путу »

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #10 послато: Фебруар 01, 2019, 09:50:47 пре подне »
Погледао сам још неке карте из истог периода (чак могуће од истог аутора) и мислим да се може прилично поуздано рећи да се двије области у Банату (код Панчева и Беле Цркве) које су посебно обојене на карти из 1847. године, не односе на православне Албанце како сам мислио, већ на њемачко становништво Баната.

Са друге стране и на тим другим картама је јасно назначена област Албанаца и Клименти од Кленка до Митровице у Срему.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #11 послато: Фебруар 01, 2019, 12:37:04 поподне »
Занимљив је списак албанских породица У Хртковцима и Никинцима које даје Петрит Имами у раду "Срби и Албанци кроз векове"




Не знам тачно који је извор овог списка, али у њему се могу препознати нека карактеристична кучка презимена (Дрекаловић, Прелевић, Никић, Дедић). Тако да онај помен православних Куча у Срему из аустријског можда и није без основа. Међу Кучима у Срему је додуше могло бити и католика и православних.

Иначе је преко резултата једног од климентских презимена са овог списка, који има поклапање са климентским родом у матици, и генетски доказана сеоба Клименти у Хртковце и Никинце. Од презимена са списка тестирана је још једна породица,а њихов резултат је показао припадност хаплогрупи карактеристичној за словенско становништво. Тако д аје међу овом Климентама и "Арбанасима" могло бити разнородног становништва, не само припадника племена Клименти.

Климентски хаплотип је присутан код још једне српске породице са ширег подручја Чачка, што ово подручје додатно утврђује као миграторну руту за становништво које је 1739. године завршило у Срему.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #12 послато: Фебруар 01, 2019, 01:30:54 поподне »
У складу са горњим списком, мислим да би породица из сљедећег снимка веома лако могла бити од тих православних "Арбанаса",а судећи по слави могуће да се ради о Старокучима. Њих би било интересантно тестирати.

<a href="https://www.youtube.com/v/Ek5NbmM1tCk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Ek5NbmM1tCk</a>
« Последња измена: Фебруар 01, 2019, 01:33:39 поподне симо »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #13 послато: Фебруар 01, 2019, 02:03:10 поподне »
Претпостављам да би била очекивана Е-V13 група, као и Кучи Дрекаловићи?

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #14 послато: Фебруар 01, 2019, 02:31:58 поподне »
Претпостављам да би била очекивана Е-V13 група, као и Кучи Дрекаловићи?

Било би за очекивати, али никад се не зна.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #15 послато: Фебруар 01, 2019, 03:06:34 поподне »
Климентски хаплотип је присутан код још једне српске породице са ширег подручја Чачка, што ово подручје додатно утврђује као миграторну руту за становништво које је 1739. године завршило у Срему.

Ова фамилија је изгледа имала кумство са мојом фамилијом. Утолико је то можда занимљиво и због мог порекла по мушкој линији тј. правца досељевања предака.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #16 послато: Фебруар 02, 2019, 09:35:51 пре подне »
Što se tiče Klimenata katolika u Sremu to je istraženo, a ovo za pravoslavne ja prvi put čujem. U to vreme nije bilo Albanaca u severnim krajevima (bar ja da znam) i slažem se sa mišljenjem Sima da su u pitanju Srbi iz Polimlja i Pešteri.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #17 послато: Фебруар 02, 2019, 11:17:48 пре подне »
Климентски хаплотип је присутан код још једне српске породице са ширег подручја Чачка, што ово подручје додатно утврђује као миграторну руту за становништво које је 1739. године завршило у Срему.

Један одређени део родова управо са подручја одакле је та тестирана породица има предање да је неко време био у Срему, па да се одатле касније вратио. Слична предања су забележена код породица и у разним деловима Шумадије, мада мислим да је у питању каснији период тј. период након 1739. године.

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #18 послато: Фебруар 02, 2019, 11:34:35 пре подне »
Оно што је карактеристично за ову сеобу 1737-1739 у Срем, јесте што је она била прилично компактна и што је од самог почетка била везана за двије кључне личности: патријарха Арсенија Шакабенту и кнеза Атанасија Рашковића. Патријарх и Рашковић су били и у родбинским односима јер је сестра патријархова била удата за Рашковића. Иако је у тој групи било и католичких Арбанаса и Брђана и Срба са простора Рашко-Старовлашке области, ауторитет ове двије личности је био кључан. Група се није растурала, држала се упорно својих вођа, иако је било притисака аустријских власти да, прије свега, изолују католичке Клименте од православаца. Међутим, Клименте нису хтјеле да се одвајају ни од патриајрха ни од Рашковића о чему пише Гавриловић:



Овај навод Гавриловићев је на први поглед у супротности са горњим наводом албанског аутора Фрока Зефићија да су климентски прваци дошли у сукоб са Рашковићеми те да су исти тражили да им се поставе католички официри. Међутим, то је само претпоставка аутора да је сукоб био на вјерској основи. Није искључено да су управо аустријске власти хтјеле да Климентама поставе католичке официре и да их изузму из Рашковићевог утицаја.

Да је постојала јака акција католичких кругова у Срему да се Клименте одвоје од патриајрха и Рашковића говори и сљедећи навод из књиге "Римска курија и јужнословенске земље" од Радонића:

« Последња измена: Фебруар 02, 2019, 11:38:50 пре подне симо »

симо

  • Гост
Одг: Ко су православни "Арбанаси" у Срему у 18. вијеку?
« Одговор #19 послато: Фебруар 03, 2019, 12:15:21 поподне »
О Атанасију и Рашковићима

Пуковник Атанасије Рашковић је морао бити личност посебног кова, када је успио стећи ауторитет над Климентама, које су иначе били познати као најнепокорније од малисорских племена. И не само због тога. Иако је у аустријске крајеве стигао прилично касно, успио је догурати до чина пуковника, највишег чина који је у то вријеме неки Србин имао. На крају му је главе дошла шољица кафе. У аустријским протоколима уписан је на почетку као: Palatinus von Rassien in den Alten Wallachey

Неколико биографских податка о њему сазнајемо из прве руке, из списа његовог зета Симеона Пишчевића. Тако Симеон пише:

"Ја сам раније, већ неколико пута, споменуо да је 1751. године, код Пеште, био подигнут велики војнички логор и ту је, у присуству цара и царице, пред удруженим славонским пуковима, био командант мој сада покојни таст, пуковник Атанасије Рашковић. После успешно завршених свих маневара, њихова величанства су била врло задовољна и зато је моме тасту указано посебно царско благовољење: њега су њихова величанства удостојила части да седне с њима за сто. Сви министри и сва друга господа су стајали, а седели су само цар, царица и мој таст са њима. Њихова величанства била су врло љубазна са њиме, хвалили су српски народ и његову толико пута показану верност у служби и обећали и њему и свом народу највишу милост. Такав пријем учињен моме тасту изазвао је мржњу код неке господе и та су се господа потрудила да уклоне тог народног првака са овога света и подметнули му чашу самртну, не би ли се они користили."

Пишчевић је дакле био убијеђен да је његов таст био отрован од стране завидних официра:

"После ручка послужена је кафа, и чији је слуга послужио мога таста, остало је непознато. Како је ону кафу попио, осетио је јак бол у стомаку и како више није могао остати у друштву, отишао је у свој стан и почео одмах повраћати. Почео је осећати и бол у срцу и није могао себи да нађе места и онда је казао: "У зао час сам пошао на овај пут и у још гори ону кафу попио." Хтео је да пође кући, али није могао. Није могао више на ногама да се држи и од велике муке сав је изнемогао. Лекар, иако је ту био, није му могао више помоћи."