Све до 11. вијека србско племе је говорило старословенским а тек од тога трена губе носне самогласнике те Монтимир постаје Мутимир, Франжска гора постаје Фружска гора, Матаронга постаје Матаруга.
Из тога знамо, да је сам назив Матаруга присуствовао је прије 7. вијека у облику Матаранга.
Данас се у Тесалији, Ахеји и Етолији јавља топоним Ματαράγκα /матаранга/.
Закључак: назив матаранга доспио је у србски језик прије 11.в. Само тако је могао претрпијети гласовну промијену својствену тому времену; (да је доспио позније, гласовна промијена се не би извршила и до данас би остало матаранга). По истому основу можемо закључити, да су неки називи доспели у србски послије 11.в. нпр. Мандић, Кондић, Полумента, Клименти, који, да су доспијели раније, претворили би се у Мудић, Кудић, Полумета, Кумети итд.