Светски ДНК месец 2021

[Црна Гуја]

130. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Потпуно поклапање на 23 маркера има са двојицом тестираних из рода А4 који такође славе Јовањдан, Кашићем из Жабља у Бачкој (даљим пореклом такође из Житнића) и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика. На 17 упоредивих маркера потпуно се поклапа са Кликовцем из Зете, као и са три нејавна резултата из Југоисточне Србије. Тестирањем је потврђено предање да Сировице потичу од Кашића:

SIROVICA (40) – Sveti Jovan (prisutni u 18. vijeku). Ogranak Kašića.

KAŠIĆ (114) – Sveti Jovan (prisutni u 18. vijeku). Imali nadimak Adžić ili Agin i jedini od Kašića zadržali izvorno prezime.

https://www.poreklo.rs/2016/09/18/poreklo-prezimena-selo-zitnic-drnis/

[Црна Гуја]

135. Рудаковић, Св. Врачи, Сивчина, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А7, од већине припадника овог рода разликује се на само 1 или 2 маркера. Нажалост, од осморице припадника овог рода који је концентрисан претежно на подручју Старог Влаха, јаван је само резултат Јовановића из Кавадара код Рековца, и Рудаковић се од њега разликује на само 1 од 23 маркера.

Rudakovići, 6 K. (Vračevi), istog su roda sa Petrovićima (Bikama i Krejama) u Barama i Kuvekalovićima i Milinkovićima y Preseci, a imaju istu slavu i potiču od istog  pretka od Mirkovića u Preseci. Rudakovića danas ima u: Beogradu (4), koji su ranije odseljeni, Ivanjici (2), Viči (Dragačevu), Subotici (2) M Vršcu.

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sivcina-ivanjica/

[Црна Гуја]

136. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Са тројицом тестираних из рода А2 има потпуна поклапања, са Средојевићем из Стубице код Лазаревца и једним нејавним резултатом из околине Сјенице на 23 маркера, а са Кувељићем из Милешеве код Пријепоља на 17 маркера. Сва тројица такође славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео само да важе за староседелачки род у Сјеници, док у доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација о овим Бабићима нека подели у коментару.

[Nebo]

136. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Са тројицом тестираних из рода А2 има потпуна поклапања, са Средојевићем из Стубице код Лазаревца и једним нејавним резултатом из околине Сјенице на 23 маркера, а са Кувељићем из Милешеве код Пријепоља на 17 маркера. Сва тројица такође славе Ђурђевдан. Тестирани је у упитнику навео само да важе за староседелачки род у Сјеници, док у доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке, па ако неко има више информација о овим Бабићима нека подели у коментару.

Од ових Бабића су они у Десимировцу код Крагујевца. Од неких од њих сам чуо да причају како су од шекуларских Бабића, па преко Пештери дошли у Шумадију. Исто презиме, иста слава. Наши у Шекулару никад нису чули за ову везу. И наше презиме је исувише млада да би имали тако бројне исељенике. Ево, генетика је потврдила да веза не постоји.

[Лука]

Од ових Бабића су они у Десимировцу код Крагујевца. Од неких од њих сам чуо да причају како су од шекуларских Бабића, па преко Пештери дошли у Шумадију. Исто презиме, иста слава. Наши у Шекулару никад нису чули за ову везу. И наше презиме је исувише млада да би имали тако бројне исељенике. Ево, генетика је потврдила да веза не постоји.

Упитно.

[Црна Гуја]

138. Петрушић, Ђурђевдан, Струг, Шавник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Најближа поклапања има са тестиранима из рода В, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. У питању су двојица Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца, Шпањевић из Гојаковића код Мојковца и један нејавни резултат из околине Шавника. Сва четворица такође славе Ђурђевдан. Старије презиме Петрушића било је Ивановић, а тестирањем су потврђени наводи из литературе о сродству Петрушића и Смоловића.

Петрушићи (9 кућа) у Стругу

Доселили су се у Дробњак 1789 год. и населили y засеоку Сеоцима, која су раније били купили од неког Турчина у заједници с Церовићима. До тада су становали у вароши Оногошту. Најстарије им је презиме Ивановићи. Садашње презиме су добили врло давно. Прича да их је било много кућа у почетку 18. века и да их се дванаест кућа преселило у Русију 1712; год. Увек су до разуре 1789 год. становали у близини тврђаве Оногошта, а од 1702 у новоподигнутој вароши Никшићу. Кад су се Пољани око Никшића побунили 1768. на позив Шћепана Малог, Петрушићи с Дурутовићима биле су једине српске породице у тим крајевима, које се нису буниле. Из вароши Никшића се разуре због убиства неког Туручина који им је опљачкао девојци капу поткићену плетама. Једна кућа оде у Риђане, а сви други дођу у Сеоца. Ту их изађе на седамнаест кућа. Један њихов убије неког Батизију због чега се више њих отсели у Гласинац и насели се у село Мркаље. Из разних узрока остане у Сеоцима од Петрушића само удова Кадуша са малим синовима Савићем и Драгом. И она је са њима морала бежати у Риђане и код тамошњих Петрушића становати дванаест година. По повратку отуда пређе y Струг. Савић је имао синове: Кића, Кара, Бела, Мушику и Радосава, а Драго само Станишу. Славе Ђурђевдан.

Смоловићи (4 куће) у Јасиковцу

Доселили су се из вароши Никшића. Тамо су се презивали Ивановићима. Њихов су огранак Петрушићи у Дробњаку и у Никшићким Рудинама. Изгледа, да су у Никшићу били староседеоци, јер су становати у самом предграђу Оногошта- и 1711 г. били бројни. Из непознатог ми узрока браћа Иван и Арсеније Ивановићи иселе се из града Оногошта и населе у Тимар око 1760 г. Кокури (Поповићи) им продаду комад земље у Јасиковцу и ту се населе. Од Арсенија није остао нико, а Иван је имао сина Мата. Мато негде седе на гладу и кад устане био му пријенуо комад смоле за доламу, због тога му синове Пера и Ивана прозову Смоловићима. Има их исељених у Поља и Прошћење. Славе Ђурђевдан.

Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини

[Nebo]

Упитно.

То од њих чух.

[Црна Гуја]

157. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са неколико родова из Босанске Крајине, од Гашића из Приједора (Никољдан) и Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Медића из Мартин Брода код Дрвара (Ђурђевдан) на 1 од 17. За један маркер више (2/23) разликује се од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан), Бајовића из Безуја код Плужина (Никољдан), Биџића из Власотинца и Стаменковића из Тулова код Лесковца (обојица Алимпијевдан).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Мијушко доселио у Секурич из оближњег Брајиновца, а да су се по породичном предању у Левач доселили још "за време Турака" са подручја Качаника.

[Bokez]

155. Илић, Петковдан, Кнежлаз, Кривошије, Котор

Припада хаплогрупи L1b-M349, најбројнијем роду А у табели пројекта. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из Кривошија код Котора, на 3 од 23 маркера разликује се од Шћепановића из Загарача код Даниловграда и Вујовића из Новог Села код Даниловграда (обојица такође славе Петковдан), на 3 од 17 од Зековића из Црнољева код Штимља на Косову (Ђурђевдан), а на 4 од 23 од Јанчића из Убала код Херцег Новог (Петковдан). Од још неколицине нејавних резултата из Херцеговине разликује се такође на 3-4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Добре Горе у Цуцама, а пре тога из Загарача, што се поклапа са предањима осталих припадника овог рода.

Др. Јован Ердељановић, Стара Црна Гора

Занима ме је ли овај Зековић са Косова дуже присутан на Косову? Питам због предања Илића да су прије Бјелопавлића били на Косову, па ме занима има ли осноава за то предање.

[НиколаВук]

Занима ме је ли овај Зековић са Косова дуже присутан на Косову? Питам због предања Илића да су прије Бјелопавлића били на Косову, па ме занима има ли осноава за то предање.

У питању је нека нејасна прича о пореклу из северне Албаније. У сваком случају, у Црнољеву су дошли негде током 18. века.

[Црна Гуја]

167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.

[Небојша]

157. Матејић, Петковдан, Секурич, Рековац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Најближа поклапања има са неколико родова из Босанске Крајине, од Гашића из Приједора (Никољдан) и Медића из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Медића из Мартин Брода код Дрвара (Ђурђевдан) на 1 од 17. За један маркер више (2/23) разликује се од Новаковића из Крупе на Врбасу (Стевањдан), Бајовића из Безуја код Плужина (Никољдан), Биџића из Власотинца и Стаменковића из Тулова код Лесковца (обојица Алимпијевдан).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Мијушко доселио у Секурич из оближњег Брајиновца, а да су се по породичном предању у Левач доселили још "за време Турака" са подручја Качаника.

Дакле може лако бити да ни R1a-YP951 није староседелачка на простору Крајине, већ да је неким путевима Господњим, дошла миграцијама са територије данашње Србије. Видим да се у Крајини издвајају, условно речено, два кластера ове подгране (разлике на DYS19, 389I и 570).

У једној групи су Грубори и Мудринићи, које Карановић сврстава  у староседеоце, а у другој Пилиповићи-Предојевићи, који се рачунају као досељеници с југоистока.

[Небојша]

147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

[Небојша]

147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Заборавио сам једну важну ствар. Сви Срби који припадају овом генетичком роду славе Ђурђевдан.

[Rimidalv]

167. Жакула, Петровдан, Јасиковац, Кореница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT288648. Од раније тестираног Жакуле из Врпила код Коренице разликује се на чак 5 од 23 упоредива маркера, што је последица чињенице да је хаплотип сада тестираног Жакуле нешто више измутирао у односу на хаплотипове осталих припадника ове гране. Међутим, оно што их дефинитивно повезује, и издваја од већине осталих припадника ове гране су врло високе вредности на маркеру DYS570, 21 код сада тестираног, и 22 код раније тестираног Жакуле. Овако високу вредност, уз блискост и на осталим маркерима, поседује још једино Тесла из Радуча код Ловинца (Ђурђевдан), па је извесно да су Жакуле и Тесле међусобно ближи једни другима у односу на остале припаднике ове гране са простора Лике и Босанске Крајине. Прецизнија процена временске удаљености до најскоријег заједничког претка двојице тестираних Жакула, као и Жакула и Тесле, могла би се установити тек додатним тестирањем. С обзиром да је Жакула из Врпила радио BigY тест, најједноставнији начин било би тестирање његових новела код Жакуле из Јасиковца и Тесле, док би најбоље решење свакако био BigY или WGS тест.

Јел од ових можда голман Срђан Жакула?

[Atlantische]

Јел од ових можда голман Срђан Жакула?

Јесте.

[Зрно]

130. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Потпуно поклапање на 23 маркера има са двојицом тестираних из рода А4 који такође славе Јовањдан, Кашићем из Жабља у Бачкој (даљим пореклом такође из Житнића) и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика. На 17 упоредивих маркера потпуно се поклапа са Кликовцем из Зете, као и са три нејавна резултата из Југоисточне Србије. Тестирањем је потврђено предање да Сировице потичу од Кашића:

https://www.poreklo.rs/2016/09/18/poreklo-prezimena-selo-zitnic-drnis/

Кашићи су дошли у Житнић 1690. из околине Гламоча и касније су настала друга презимена од њих, укључујући Сировице. Иначе они нису имали никакво предање о томе, него сам ја пронашао у црквеним књигама двојно презиме Кашић-Сировица, уз још 5-6 која су сад посебна презимена. На млетачким катастрима су постојали само Кашићи, и то много њих, што иде у прилог тези. На крају је и генетика све потврдила. Од Кашића из Житнића је била мајка покојне Милке Планинц, премијерке покојне Југославије (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D1%86)

[Иван Вукићевић]

114. Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, E-V13>Z5017

Постоји могућност да припада грани E-V13>Z5017>Z19851>Y172393 због вредности маркера DYS390=25, али хаплотип тестираног поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа те гране: DYS439=12, DYS576=18, DYS570=18, DYS643=13. На три маркера се разликује од хаплотипова Момчиловића из Дешилова код Мерошине и Укшановића из Бољевића код Бара, који припадају тој грани. На четири маркера се разликује од Станића из суседног Новог Сланкамена, а деле и вредност маркера DYS390=25. Станић слави Видовдан. Без дубљих тестова се не може рећи да ли је Радосављевић генетички сродан некоме од њих.

Тестирани је навео да су Радосављевићи староседеоци у Старом Сланкамену.

[Црна Гуја]

169. Живановић, Стевањдан, Црљенац, Мало Црниће

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген даје сличне проценте вероватноће за грану YP515, као и за паралелну и много раширенију грану L1029. Поседује неколико ређих вредности па нема претерано блиских поклапања (повишену DYS439=12, ниску DYS458=15 и врло високу DYS481=27. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Обрадовић, а ни у литератури нисам пронашао више информација о овим Живановићима, тако да је сваки коментар добродошао.

[Иван Вукићевић]

118. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има хаплотип који је близак модаллном халотипу овог рода.

Ђуровићи су доста бројно братство из Сретње у Бјелопавлићима, где их је у време Шобајићевих истраживања била 31 кућа. Грана су Матијашевића, који потичу од Николе Митровог, унука Бијелог Павла. Према предању је Бијели Павле живео баш у Сретњи, тако да Ђуровићи живе у матичном селу овог рода.