Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 203978 пута)

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #240 послато: Март 06, 2018, 08:53:10 пре подне »
У попису пише " Ковраге Турска".

Да. Царевићи су из Истока а Питулићи из Коврага.

Какав је то попис који цитираш?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #241 послато: Март 06, 2018, 11:59:41 пре подне »
 :Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #242 послато: Март 06, 2018, 12:15:16 поподне »
:Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.

Значи то није књига, него си био у Архив Србије и одатле то преписао.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #243 послато: Март 06, 2018, 12:19:57 поподне »
Ако је неко насељен из стране земље, тада КиМ, Црна Гора итд пише та земља и место, за моје по мајчиној линији пише Петровићи Црна Гора, Питулићи, Куштримовићи пише Ковраге Турска итд итд.

Да, у архиву кажеш која књига те занима, оне су на микрофилму, погледаш и они ти на cd нарежу тражене податке.Потребно је учланити се.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #244 послато: Март 06, 2018, 12:33:47 поподне »
Ако је неко насељен из стране земље, тада КиМ, Црна Гора итд пише та земља и место, за моје по мајчиној линији пише Петровићи Црна Гора, Питулићи, Куштримовићи пише Ковраге Турска итд итд.

Да, у архиву кажеш која књига те занима, оне су на микрофилму, погледаш и они ти на cd нарежу тражене податке.Потребно је учланити се.

Ја сам дуго у дијаспори тако кад једном дођем у Београд погледаћу то. Тај попис је нешто што до сада нисам знао а врло је значајан за утврђивање порекла вас "Пећанаца" из Топлице односно Срба који су досели из Северне Метохије (Пећ, Исток, Клина и Дечани), као и потврђивања неких предања да су неки Албанци мењали земљу са њима пре пресељења на Косово после 1880.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #245 послато: Март 06, 2018, 12:46:03 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #246 послато: Март 06, 2018, 01:07:35 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Буровић јесте имао тежак живот у Албанији (то је једна ствар) али конктетно за Мухаџере из Топлице није у праву. Сигурно 90 процената су чисти "Арнаути" по мушкој линији.
А то за презимена по селима је тачно. На једном другом топику сам написао да је сигурно 30% процената данашњих Албанаца са Косова пореклом од тих мухаџера из Топлице и Јабланице.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #247 послато: Март 06, 2018, 01:21:25 поподне »
Ако сте страни држављанин, проверите на сајту, нисам сугуран да можете приступати.
Читао сам негде да су мењали земљу неки, али Каплан Буровић тврди да то нису били албанци већ ако се не варам ,"мухаџири" муслимани Срби староседеоци, који нису хтели у сеобу срба,  јер их албанци са КиМ нису одмах прихватили, а нису ни албански знали.Презимена су по селима узели, Плана, Драгуша, Блаца,Коњуша итд

Буpoвић имa cвoje paзлoгe, пpe cвeгa пpивaтнe, кoje je уткao у cвojим paдoвимa. Чини ми ce дa мaлo бaнaлизуje cтвapи. Нaмa je зaнимљив, jep кao Aлбaнaц имa дpугaчиjу пpичу.

Tecтиpaни cу и муxaџиpи из Toплицe и Jaблaницe, иaкo je мaли бpoj у питaњу, нe oдcтупajу oд ocтaлиx Aлбaнaцa у њиxoвoм пpojeкту.

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #248 послато: Март 06, 2018, 01:52:55 поподне »
Буровић тврди да је србин, свакако да одудара од "званичних" информација, али треба га нека послушати.Иначе север Албаније је веома занимљив, има доста житеља који се изјашњавају као србоцрногорци исл. свих вера, међутим нико не жели у србији да се бави њима.Зашто, не знам.Мој брат је скоро ишао пословно у Берат, у некој фабрици је био, неки православац кад је чуо да је ту неки србин звао га је да га поздрави и каже му да је и он "ортодоксо",Кад је боравио неки градић око Скадра неки "Петро Ђокај" је са њим причао на лошем српском али у србији никад био није.Врло срдачно и су га прихватили

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #249 послато: Март 06, 2018, 03:16:12 поподне »
Da li slova/glasovi Dž ili Dj mogu u srpski jezik doći takodje iz Poljskog? Ovo je isto na konto prezimena

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #250 послато: Март 06, 2018, 03:20:18 поподне »
:Попис становништва Топличкога краја, након и у току насељавања из 1886 године, архив Србије књига 208.
Да ли вам нарежу целу књигу?

Ван мреже Славен I1 Z63

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 27
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #251 послато: Март 06, 2018, 04:10:47 поподне »
Не целу, само део, можда могу и целу, нисам питао нити тражио јер ми је било потребно пар села.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #252 послато: Март 08, 2018, 08:25:48 поподне »
Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Кременовића са овом славом било је у Крајини. Иако тамо највише славе Јовањдан. Кремановића са славом Ђурђевдан било је у околини Сребренице. Најбоље да тестирнаи каже зна ли нешто више о даљем пореклу.


Рудић, Пантелијевдан, Класнић, Глина, Банија

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Због хаплогрупе, исте славе и географске блискости, Рудића сам сврстао у исти род са Ћирићем из Марићке код Приједора (Ћирић је иначе тестиран као S17250>Y4882>A1328), иако имају нешто маркера разлике. Ипак, ваљало би имати и СНП потврду ове потенцијалне везе, с обзиром на то да се СНП Ћирића зна. Није искључено да овом роду припада и Крејић (старије презиме Југовић) из Српца, који је такође I2-CTS10228 и такође слави Пантелијевдан.

О самим Рудићима ће надам се форумаш Петар Демић рећи више.

Значајан податак и својеврсна потврда везе између становништва Поткозарја и Баније. Има још неколико родова из Крајине са овом релативно ретком славом, па ћемо видети да ли су сви повезани, односно да лу су и они I2-CTS10228.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #253 послато: Март 08, 2018, 09:03:06 поподне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.
Ima i Katolika Rakića u Vitini pored Ljubuškog. Obzirom da je PH908 sve to miriše na Hercegovinu.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #254 послато: Март 08, 2018, 09:35:13 поподне »
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>YP617, роду Ковачана. Најближи су му Бановић, Ђорђевић и Анисијевић, од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера, затим следи Проловић (3/23), док је прилично удаљен од Бањца и Ердоглије од којих се разликује на чак 7 од 23 маркера. У односу на остале припаднике овог рода има нешто нижу вредност DYS576=17, и нешто вишу DYS481=24.

Mилeнтиjeвићи, Нeдeљкoвићи и Paкићи ce jeдним имeнoм нaзивajу Бpђaни. Дoceлили ce у Гpaбoвaц кpajeм XIX вeкa из cуceднoг Pудapa, гдe cу кpaткo бopaвили. Tу cу ce cпуcтили из Влaxињe (Koпaoничкa Шaљa), cpeдинoм XIX вeкa. Poдoнaчeлник им ce звao Maкcим. Jeдaн poд cу ca Вpaчeвцимa у cуceднoм Житкoвцу. Пpeтпocтaвљao caм дa cу cpoдни ca Шљaкићимa из Cвињapa (R1b), aли мe je гeнeтикa дeмaнтoвaлa. Oчиглeднo cу у Влaxињу дoшли из Koвaчицe, cpeдинoм или кpajeм XVIII вeкa.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #255 послато: Март 08, 2018, 09:50:09 поподне »
Кременовић, Никољдан, Божине, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема потпуних поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара од модала.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.
U suštini nekada su se prezivali Milanović. A rod su sa Kovačevićima iz Rogatice. Mislim da nemaju veze sa Kremenovićima iz Banja Luka-Prijedor.  Zato treba testirati nekog Crnogoskog Milanovića.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #256 послато: Март 08, 2018, 11:22:18 поподне »
U suštini nekada su se prezivali Milanović. A rod su sa Kovačevićima iz Rogatice. Mislim da nemaju veze sa Kremenovićima iz Banja Luka-Prijedor.  Zato treba testirati nekog Crnogoskog Milanovića.

Зна ли се када су се Кремeновићи доселили у рогатички крај?

Не знам зашто, али чим сам прочитао Кременовић пали су ми на памет Кремићи из Растишта, са друге стране Дрине (wishful thinking). Не кажем да имају било какве везе, али залепићу текст о Кремићима да ми буде мирна савест.

Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба. Његов потомак Милан нашао је у Кучима његово село и у њему своје сроднике, па је неке отуда довео и по разним варошима растурио по трговини и занатима. Прво насеље Јоково било је под Црвеном Стијеном, ту је закућио с децом, ту је и умро и сахрањен у месту Кремићима, по чему се данас Растишта низ Дервенту и зову Кремићи. Синови Јокови помрли су у задрузи, али су им се деца разделила и доста намножила; нека су прешла и у Заовине, а многа се и иселила. Кад су Јоко и Маре пали у ово село, по причањима њиховог потомка Милана, нема више од 180 година, они су очували Јоково презиме Кремићи и собом га износе из села. Тада је у селу, у Пожару, било два-три наша рода, који су се иселили, у Алузи је било пет-шест муслиманских кућа, на Седаљци три-четири наше и муслиманске куће, у Гаочићима и наших и муслимана до десеткућа, у Јагоштици три-четири наша рода, који су опет избегли. Кремићи се зову још и Тошићи и Јокићи.

Иза Јоковог доласка после 30 година и после његове смрти, као и смрти његових синова, почели су се Алужани муслимани исељавати, а тих, прича се, гладних и сиромашних година, уз Алужане оду и православни у Шумадију. Настају нагла и исељавања и насељавања овог села. Први је ушао у село, и заузео Седаљку предак Крсмановића, Крсман Пожарац, дошао из села Пожара, из близине Фоче. Крсмана је довео сеоски спахија, дао му целу Седаљку и цео јужни карсни део Звијезде, због чега је прозват Пожар. Крсман је био на старом месту помало и хајдук, па га је спахија морао много штедети и милити. И успео је: постао је миран, трезвен радник, велики привредник. Своју породицу добро је обезбедио и оставио је да је и данас прва у селу и изван села. И она се селила и радо се бавила извозом и сечом грађе. Сви су у Пожару; Крсмановићи (25 кућа; Св. Никола).

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #257 послато: Март 09, 2018, 08:25:55 пре подне »
Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.

У питању су мушки преци моје баке (очеве мајке). То је она бака којој је недавно стигао аутосомални резултат са 15% "егзотичне" левантско-азијске генетике.
Ракићи су Срби, равничарски салашари. Живе у Бачкој дуже од 300 година. У документима се први пут помињу почетком 18. века. Далеко личко порекло је само претпоставка. Нема писаних доказа који би то потврдили.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #258 послато: Март 09, 2018, 10:25:54 пре подне »
Како споменух Кремиће из Растишта у вези са тестираним Кременовићем од Рогатице, споменуо бих и остале породице овог краја које се, у литератури, издају за Куче. Не замерите ако се испостави да све ово нема везе са Кременовићима. Тих пар фамилија је интересантно јер је овај крај западне Србије можда неуобичајена позиција за исељавање Куча.

Породице које славе св. Николу:


- Растишта код Бајине Баште:

Цитат
Најстарији су досељеници Кремићи (38 кућа; Св. Никола). По причању старца Милана Кремића, у Растишта су дошлн Кучи Јоко и Маре (муж и жена) из близине кучког насеља Фундане. Јоко се доселио са три ожењена сина, с пуно деце, стоке и других потреба...

- Заовине код Бајине Баште:

Цитат
Караклије, Караклајићи (23 куће; Св. Никола) су овде од Шареника с Јавора, иначе од Бијелог Поља и даље из племена Куча. Овде су у Србији или хајдучке или свештеничке породице. У Заовине су дошла два хајдука: хајдуковали по Босни и кад се заситили, населили се по дну Коњевића и испод Дикаве....
Цитат
Кремићи су преко Чемеришта прешли у Коњску из суседног села Растишта, дошли су на своја имања и данас их има у врху и по дну Коњске (6 кућа; Св. Никола)

- Солотуша код Бајине Баште:

Цитат
Пре 250 година из Куча је дошао у село и затекао старе становнике, од којих су они у Прлима замрли а из Јаревића одселили се у Шумадију, калуђер Јосиф Милетић, Рабас. Јосиф је довео собом синовца Александра, он је отишао у Рачу, а синовца населио на манастирском добру испод Жлијебца и над Рачом. Уз њега је дошло још сродника, и одмах отишли у ваљевски округ и тамо засновали село Рабас и растурили се и по суседним селима. Архимандрит Максим је тврдио, да је у Дрекаловићима у Кучима налазио својих сродника и да су га уверавали, да се и тамо звали Рабасовићи и Милетићи. По синовцу Александру зову се и Александрићи, па су се поделили на три велике групе: под Жлијепцем су Милепшћи, према Облику до реке су Рабасовићи, а на Јасиковици и уз реку су Александрићи (Зб к.; Св. Никола).
Цитат
Опет од Дрекаловића уз калуђера Јосифа сишли су Гентићи (43 к.; Св. Никола). Као истакнути људи помињали су се дуго Тешан и Стамен Гентић, помињали су се као хајдуци, одважни, а врло пажљиви према својима. Они су се брзо множили и расељавали и данас их има доста у Голој Глави и у селима око Бранковине. Докле су се Милетићи више бавили око цркве, Гентићи су опет око јавних послова. Из њихове су средине излазили и овде и по ваљевским селима добре сеоске старешине и трговци. Гентићи се презивају још и Стаменићи и Филиповићи по некаквом Филипу, Стаменовом потомку.

- Биоска код Ужица:

Цитат
Лазићи су најраније досељена породица овог села, који су овде стигли пре 220 година. У село уз стапарске Перишиће и селотушке Гентиће дошла су два брата од Куча из једног исток места. Један се од браће одсеслио чим је дошао у ово село и сишао или у Равнају или Белотић у Рађевини и тамо се населио, где и данас има свога потомства, а други се населио у старој Биосци, око Врела. Од овога су Лазићи у Биосци где их је данас 19 кућа, славе Никољдан.

Цитат
Јанковићи су шеста стара породица. Јанковиће, по којима се цео крај села зове, довели су из села Церја или Церове (?) код Пљеваља Јанко и Савко Пљеваљци, раније Кучи. Савко је био свештеник и поповао у овом селу много година те ту и умре. Од Савка се одели Јанко и њему остави два сина од прве жене, а са другом женом и децом спути се у Драксин и тамо заснује велику породицу Јанковиће. Од њих су: Деспотовићи и Новаковићи у Омару, има их укупно (са Јанковићима) 31 кућа, славе Никољдан.

- Стапари код Ужица:

Цитат
Стапарци (Перишићи, Гачићи и Синђићи) су најстарије породице овог села. Гача и Периша Стапарци су из Куча, дошли негде у Колашин и преко Диваца сишли у ово село. Они су се први почели насељавати у селу поред пута, којим су се горња села спуштала Ужицу, населили се са обе стране пута и међу собом подигли цркву, после школу и механу, чиме је део села постао средина, мада није стварна средина села. Стапарци су жилави, радни, издржљиви, послу одани и најбољег материјалног стања и положаја; има их у Стапарима 38 кућа, славе Никољдан

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #259 послато: Март 09, 2018, 10:29:24 пре подне »
Породице које славе св. Јована:

- Биоска код Ужица:
Цитат
Јелисавчевићи (Јелисавчићи и Ђуровићи) су четврта стара породица. Ова стара хајдучка породица много је протеравана и расељавана, овде је дошла од Куча, из истог места одакле су растински и заовљански Кремићи. У ово село дошла су три брата: Марко, Милош и Крсто уз стару матер Јелисавету (Јелисавку). Крсто је био хајдук и одмах по доласку у Биоску оделио је своје и превео у Заовине у Коњску Реку, тамо их ставио под надзор сродника Кремића, са којим је хајдуковао. Крстов је унук чувени Павле Јелисавчић, који је дуго хајдуковао по Србији и Босни педесетих и шездесетих година 19. века, који се на крају предао нашим властима, спустио у Ужице и тамо умро у дубокој старости. Из себе је оставио већу породицу. Јелисавчићи у Кесеровини и Ђуровићи у Пониквама су Јелисавчевићи, има их 20 кућа, славе Јовањдан.

- Кремна код Ужица:

Цитат
Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у ово село четири сељака са децом и неким удовама, па се раселили у Радуши, ту се изделили и одмах уз неке виђене породице одселили у даља дринска села. Селаци су као и Јанковићи, с којима су у додиру, стално селе по занатима, трговинама и школама, те их има растурених на све стране. Сељаци се зову овим презименом у селу и до Ужица, а одатле даље мењају своја презимена и губе сваку везу са селом. У Кремнима их је у Горњој и Доњој Радуши и до планине 31 кућа, славе Јовањдан.

Цитат
Мулићи-Нешовићи су једанаеста стара породица у Доњој Радуши. Неки Муло Караџа, Куч дошао је у Морачу сродницима и намери да остане, али није могао да живи у миру. Стално је био у завади са Арбанасима, па ту заваду пренео и на децу. Муло је умро у Морачи. Витор је пребегао у ово село и по дну Селака населио се у Доњој Радуши са три сина. После кратког времена дошла су му још два брата из Мораче; у томе умре и Витор а његови синови и браћа се растуре; једни оду у Голу Главу, други у Радушу а трећи у Скелу и Купиново и тамо остану где и данас имају потомство. У селу оставе једног слабашног дечка уз матер удову. Од овог слабашног дечка Максима остану три сина. Од њих се двојица одселе у Грнчару и Руњане и тамо заснују велике породице Максимовиће, од који су Самуровићи у Прњавору и друге породице у околини. Од Максима се остало у селу слабашко дете Нешко, Нешо, од кога су днашњи Мулићи – Нешовићи, има их 9 кућа, славе Јовањдан.

од Муле Караџе - Куча:

- Грнчара код Лознице:

Цитат
Максимовићи су старином из Херцеговине али су живели у Чајетини или неком околном селу до Златибора, јер кажу да су у Грнчаре дошли из Златибора. Род су Самуровићима у Прњавору (Мачва), славе Јовањдан.

- Прњавор код Шапца:

Цитат
Из Јадра су САМУРОВИЋИ (Јовањдан, 15-3 к), од Максимовића, из Грнчаре. Старином су досељени у Јадар из Херцеговине. Прво су били у селу Доња Радуша (ужичка Црна Гора)

- Гола Глава код Ваљева:

Цитат
Дабићи*, прва половина 18. века, Морача, Јовањдан. Дабићи су стари Караџићи, своји са Негићима у Радуши, дошли су из Радуше у Голу Главу и населили се у Јаутини. Из ове породице су знаменити кметови, чиновници и војници из наших устанака: Живко, Марко, и Гаја Дабић

- Радуша код Уба:

Цитат
Негићи, прва половина 18. века, Морача, Јовањдан.....По Стевановим белешкама, које је преписао и по усменим исказима Стевановим још и допунио његов отресити син Михаило, Негићи су од 2 брата Караџића: Милића и Угљеше, а Дабићи од трећег Дабаше.....


Има још родова везаних са овима које сам побројао. Јасно је да овде није реч о неком монолитном роду, у генетичком смислу - не верујем да су сви иста хаплогрупа. Свеједно, биће занимљиво једног дана видети како стоји ствари са овим родовима што се тиче хаплогрупа.

Романијски, имају ли Кременовићи везе са овом "причом"?