Zivim u Medjuluzju kod Mladenovca, a imam i pretka koji je rodjen u Krusevcu, pa dosao ovamo. Zvao se Stefan (Stevan) Arsic (negde Arsenijevic), rodjen je oko 1833. u KS-u, a umro je u Medjuluzju 1887. U maticnoj knjizi umrlih sam i video njegovo mesto rodjenja. Od popisnih knjiga, nasao sam ga u onoj iz 1863, gde je vec u Medjuluzju i sa zenom i decom. U tefterima ga nema nigde, pa je morao da dodje kasnije. U ovom selu nije bilo nikog iz KS-a osim njega, pa mislim da je morao da dodje sa roditeljima, a ne sa nekim rodjacima. On i njegovi potomci su slavili svetog Mratu (Minu, Stefana Decanskog) 24. novembra. Danas nema tih Arsica (barem ne muskih potomaka), a slavu je preuzeo covek koji se udao za njegovu unuku, pa sada deo Pavlovica slavi upravo to. Sve sto sam uspeo da nadjem o njegovom poreklu je knjiga "Temnic" Stanoja Mijatovica. Tu sam uporedio nekoliko sela koja pripadaju Krusevcu, a koja su opisana na sajtu "Poreklo" i nasao nekoliko porodica koje takodje slave svetog Mratu. Moj predak je mogao da bude iz svake od njih, a isto tako ni iz jedne, jer je ova slava cesca nego sto sam mislio, barem u ovom delu Srbije. Uglavom, to su sledece porodice:
Vratare:
- Минићи су са Косова, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
Globare:
- Милосављевићи (3 к., Св. Мина и Св. Арханђео), доселили из Жупе.
Глободер:
- ИВАНОВИЋИ – Воде порекло из Рженице. Предак Радован доселио се 1942. године из Братића. Први предак за кога су се нашли подаци у архиву је Богољуб. Ивановићи имају двојицу који се баве научним радом.
Др Петар Ивановић завршио је машински факултет 1969. године, а магистрирао 1985. године. Био је професор и директор на Вишој техничкој школи у Трстенику. Објавио је око 20 научно стручних радова. Докторирао 2006. године на теми: „Нови модел пројектовања процеса производње хидрауличких цилиндара великих габарита са аспекта комформности квалитета’. Докторирао у Крагијевцу. Највећи део радног стажа провео је у Др Петар Ивановић Индустрији ИХП „Прва петолетка“ у Трстенику на пословима развоја технологије и припреме алата и припреме производње.
Ненад Ивановић, рођен 1972. године завршио Машински факултет у Београду, магистрирао 2003. године. Бави се научним радом. Објавио је већи број радова из области хидраулике.
Слава: Св. Лука (велика), Марков дан и Св. Мина (мала)
Број домова: Глободер (Горњи Кошеви) 3, Трстеник 1, Рженица остатак фамилије.
РАДОВАНОВИЋИ – Радовановићи су у Глободер дошли из Паљевштице. У Паљевштицу су дошли из Доње Рженице, у Црној Гори. Били су са презименима Поповићи и Попадићи.
Преци су са Попадићима из Горњих Кошева, иста им је слава, само што су Попадићи одустали да славе Св. Мину. Радовановићи су пореклом Кулизе.
Први се помиње Радован (р. 1803.) и син му Ђорђе.
Ђорђев син, под именом Ђорђевић Трифун, умро је од рана задобијених у рату 1879. године (Српско-турски рат).
Слава: Св. Мина и Св. Арханђел
ШЉИВИЋИ – Шљивићи су досељени из Бијелог Поља (Цр. Гора). Први се појављују Петар, Ђорђе и Стеван.
Слава: Св. Мина, а по Борићима Св. Аранђео
Број домова: Глободер 20, Београд 1, Крушевац 2, Врњачка Бања 2, Трстеник 3, Краљево 1, Пепељевац 1, Голубовац 4, Штулац 1, Енглеска 1, Почековина 1.
Комаране:
–Ђурђевићи су дошли из Лазаревца од Топличана. Славе Св. Мину-Мратиндан.
–Ђокићи су из Лазаревца. Славе Св. Мину-Мратиндан.
Кукљин:
–Јанићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
–Сомовићи су из околине Крушевца, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
–Недићи су дошли пре 100 година из Жупе, славе Мратиндан и Аранђеловдан.
Лазаревац:
— Топличани (12) су однекле из Топлице. Славе само Св. Мину.
Срње:
–Пантићи су старинци, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
Podaci za Globoder su iz druge knjige, koju nemam, a zove se takodje "Globoder", autora Momcila R. Todosijevica.
Ne znam da li ikome ovo nesto znaci, ali naveo sam sve sto sam pronasao. Jedno je sigurno, ako se Stefanu Arsicu otac nije zvao Arsenije (Arsa), tako mu se verovatno zvao deda.
Zna li iko bilo sta o njegovom poreklu?
