Сигуран сам да сте "на кривом путу" што се тиче ових ствари. То што је записано да је на Златибору нека фамилија "староседелачка" обично не значи ништа више него да је ту од 18. века. Миграције из Пиве на ово подручје последњих 300 година су јако добро познате и потврђене и доказане. Маса становништва је нагрнула у 18. и 19. веку и населила напуштена села и то је било довољно да они који су дошли мало пре других у искривљеном народном памћењу "постану староседеоци".
Уз то у Пиви / Бањанима имамо диверзитет и крсних слава као и (релативно) удаљене хаплотипове N2 , тако да што се мене тиче нема никакве сумње да је то матично подручје одакле се раширила та хаплогрупа. Из турског пописа из 1475 се види да је записано "нахија Пива други назив Бања" што значи да је Бања био назив за одређено географско подручје на том простору који се касније изгубио из употребе али да се по томе прозвало племе "Бањани" , а не по Бањи код Прибоја или некој другој Бањи, Бану Русену или не знам ни ја шта се још све тврдило.
Све што је написано треба посматрати само као тему за размишљање,а не као тврдњу. Не вјерујем да на Златибору није преостала бар понека породица из периода прије 18. вијека. Постоји у Бањанима и Пиви разноврсност слава и N2 родова, али о разноврсности хаплогрупе N2 би могли нешто више рећи тек након дубинских SNP тестова више припадника ове гране у Пиви, Голији, и Бањанима. А неке славе , попут Никољдана, уопште нису присутне међу N2 родовима у Пиви и Бањанима,а присутне су код исељеника.
Бања коју помињеш у Херцеговини није настала по географском подручју већ управо по племену. То показује турски попис из 1533. који је забиљежио двије нахије на којима иначе проналазимо влахе Бањане,а то су: Pivebana n. и Bana Rudine n. Пива и Рудине су географски појмови (средњовјековне жупе које се и раније помињу), док је Бања племенски (родовски) појам. Такви случајеви су готово па правило, гдје се географска имена ранијих жупа замјењују именима родова који су у њима издоминирали: Чево-Озринићи, Грачаница-Никшићи, Комарница-Дробњаци. Осим тога, у средњовјековним изворима за влахе Бањане подједнако се користе оба назива и Бања и Бањани, у више извора се наводи да су Бањани (племе) настањени у Пиви (географски појам). На подручју Херцеговине који насељавају Бањани и Пивљани не постоји нити топоним нити предио који би се називао Бањом. Недавно на скупу о Бањанима у Никшићу, неко је из публике поставио питање да ли је исправно писати придјев: бањски или бањански када се користи за племе Бањана. Одговор лингвиста тамо присутних је био да је граматички правилно рећи бањански, али да је придјев"бањски" толико традиционалан да се може у истој мјери користити. Значи, да је и сам термин Бања био коришћен као назив за племе.
Такође, треба рећи да је Бања као географски појам ипак старији на Лиму. Чак и да занемаримо Идрисијев навод из 1153. године (а нема разлога да га занемаримо ако уз Бању помиње Лим), лимска Бања се помиње и 1395. године "contrata S. Nicolai de Bagna partiuim Bossine". Такву старину географског назива Бања на простору данашњих Бањана и Пиве немамо, тј. немамо уопште топоним везан за Бању.
Мислим да простор средњовјековних Пиве и Рудина (данашња Пива, Голија и Бањани) није довољан као матица из које би могли проистећи сви наши N2, поготово они у Крајинама, Славонији и Војводини. Мислим да је морало постојати још неко подручје појачане присутности. Да ли је то била Бања на Лиму, не знам, само је претпоставка, јер има неких детаља који иду у прилог томе.