Један апстракт рада који се очекује:
The Genetic Signature of Moza Through the lens of aDNA: Investigating Kinship, Migrations and Genetic continuity of Levantine early farmer
The Neolithic Revolution was a crucial period in human history. In par-ticular, The Pre-Pottery Neolithic (PPN) period in the Levant (ca. 11,800-7,800 BCE) witnessed the transition from a nomadic hunter-gatherer lifestyle to a sedentary agricultural way of life. This shifting in subsistence strategies has been coupled with migration waves that originated a mosaic of genetic interactions, leading to demographic fluctuations and active population growth.
Ancient DNA (aDNA) analyses have proven to be a powerful tool to investigate prehistory. However, due to the challenges concerning aDNA degradation in warm climates
in the Levant, little is still known about the genetic makeup of Levantine Neolithic populations.
Moza is located in the central region of Israel. Occupied from the PPN to the Middle Iron Age (8600-500 BCE), excavations at the site uncovered a wealth of evidence, unearthing skeletal remains of at least 200 individuals. The well-preserved depositsнmake it an ideal case study for investigating the genetic makeup of early agricultural communities in the region.
Here, we report our aDNA analysis of Moza people. DNA was extracted from 30 selected individuals and converted into double-indexed, single-stranded DNA libraries.
Shallow shotgun sequencing and targeted enrichment for human mtDNA were used to evaluate ancient endogenous DNA in each library. All libraries containing aDNA were analyzed to infer about their biological sex and their genetic affinities to each other and to ancient individuals from the region. Overall, genetic data from Moza have the potential to shed new light onto the PPN society of the southern Levant.
Превод:
Неолитска револуција била је кључни период у историји човјечанства. Посебно је период пре керамичког неолита (ПКН) на Леванту (око 11.800-7.800 п.н.е.) свједочио о транзицији са номадског начина живота ловаца и сакупљача на сједелачки аграрни начин живота. Ова промјена у стратегијама преживљавања била је праћена миграционим таласима који су створили мозаик генетичких интеракција, што је довело до демографских флуктуација и активног раста популације.
Анализе древне ДНК (аДНК) су се показале као моћан алат за истраживање праисторије. Међутим, због изазова у вези са деградацијом аДНК у топој климк на Леванту, још увјек је мало познат левантско генетски састав неолитских популација.
Моза се налази у централном региону Израела. Насељена од периода ПКН до средњег гвозденог доба (8600-500 п.н.е.), ископавања на локалитету открила су обиље доказа, укључујући скелетне остатке најмање 200 појединаца. Добро очувани депозити чине је идеалним случајем за проучавање генетског састава раних аграрних заједница у региону.
Овде извештавамо о нашој аДНК анализи људи из Мозе. ДНК је извучена од 30 одабраних појединаца и конвертована у двоструко индексиране, једноструко ланчане ДНК библиотеке. Плитко шотган секвенцирање и циљано обогаћивање за људску мтДНК коришћени су да би се процијенила древна ендогена ДНК у свакој библиотеци. Све библиотеке које садрже аДНК анализиране су како би се утврдили биолошки пол и генетске сродности међу њима и са древним појединцима из региона. Свеукупно, генетски подаци из Мозе имају потенцијал да баце ново свјетло на друштво ПКН у јужном Леванту.
