Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50929 пута)

Ван мреже Марко Петковић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #200 послато: Октобар 25, 2021, 01:12:44 поподне »
73. Петковић, Лучиндан, Сијарина, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Петковићи негују предање о пореклу из околине Никшића (помињу се и Ровчани). Генетички Петковић чини исти род (385=15-21) са Николићем из Луњевице, са којим има потпуно поклапање на 23 маркера и дели исту крсну славу. Николићи су, према предању, такође пореклом из Црне Горе, а старије презиме гласило је Ћиловић. Оно што је сигурно, Петковићи не припадају роду Никшића, али и они и Николићи сасвим сигурно јесу пореклом из околине Никшића, с обзиром да је ова подграна тамо присутна кроз племе Угреновића. Теоретски би могли бити у вези са Божовићима из Милочана (такође Лучиндан), али они ипак поседују хаплотип који карактерише вредност 10 на маркеру 643 (типична за Угреновиће). Није искључено да су још неке породице J2b-M205 из околине Никшића преузеле славу/предање од Никшића и као такве исељавале ка другим областима.

Овој групи Лучинштака J2b-M205 треба придодати и Станисављевиће из Чортановаца крај Инђије. Сва је прилика да припадници J2b-M205>Y22059 из околине Никшића припадају подграни J-Y22063, за шта би ускоро требала стићи потврда из YSEQ (тестиран је један од исељених Угреновића).


Ком роду онда припадају моји Петковићи ?

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #201 послато: Октобар 25, 2021, 04:34:45 поподне »
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, и то "карпатско-далматинској грани" Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му двојица Матаруга, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Матаруге такође славе Ђурђевдан, па би и Кладар требао припадати истом роду В, који чине искључиво тестирани са славом Ђурђевдан са подручја Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Далмације. Од карактеристичних вредности, код тестираног Кладара издваја се једино повишена DYS389=14-31. Кладари припадају групи старијих родова из Хртића, где су потврђени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #202 послато: Октобар 25, 2021, 05:23:47 поподне »
58. Ђорђевић, Св. Врачи, Коњува, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Једино блиско поклапање на 23 маркера, и то потпуно, има са Владисављевићем из Игришта код Куршумлије који такође слави Св. Враче. Ђорђевић и Владисављевић деле и неколико прилично специфичних вредности, DYS385=14-14, DYS448=19 и DYS643=9, тако да нема сумње да су прилично близак род. Поред њих двојице постоје још само два рода која поседују исте вредности на маркерима DYS448 и DYS643, Сеизовић из Вранеша код Врњачке Бање (Св. Врачи) и Чотрић из Јадранске Лешнице код Лознице (Никољдан). Временски нешто удаљенија веза са Сеизовићем по свему судећи постоји, због исте славе и географске блискости, док маркерна блискост са Чотрићем може бити и последица случајности узевши у обзир да су Чотрићи даљим пореклом из Босанске Крајине.

Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било (Г)митровић, и да су даљим пореклом из села Маринце у Ибарском Колашину. Ово се поклапа са подацима из литературе, где је за Митровиће, али и за поменуте Владисављевиће, забележено да припадају роду Маринчана:

Цитат
Маринчани су друга велика група родова које је пописао Радослав Павловић, који славе Св. Враче у копаоничком крају. Исељени су из села Маринци, на јужним обронцима Копаоника.

Владисављевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #203 послато: Октобар 25, 2021, 05:52:56 поподне »
56. Савић (Александровић), Никољдан, Крушедол Село, Ириг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са Јовановићем из Кавадара код Рековца који такође слави Никољдан (род А6), од ког се разликује само за једну вредност на маркеру DYS570. Од једног нејавног резултата из Шумадије који слави Никољдан разликује се на 2 од 17 упоредивих маркера. Једина нешто специфичнија вредност коју поседују Савић и остали припадници рода А6 је повишена DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Александровић, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о Савићима од којих потиче тестирани.
« Последња измена: Октобар 26, 2021, 07:08:54 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #204 послато: Октобар 25, 2021, 06:26:09 поподне »
62. Мартинов, Велика Госпојина, Српска Црња, Нова Црња

Припада хаплогрупи R1a-Z280, врло могуће и низводној грани Z92>Y4459. Осим повишене DYS389I=14 нема других вредности које значајније одударају од модалних. Најближа поклапања има са тестиранима из рода А (Ковачани, слава Св. Врачи), од Илића из Доње Драгуше и Кузмановића из Горње Драгуше код Блаца разликује се на 2 од 23 маркера, а од већине осталих припадника рода на 3 од 23.

Тестирани је у упитнику навео да се у породичном предању као преци помињу поп Трива Попов и његов син Ива по којима је породица добила назив Попини. У тексту о Српској Црњи о Мартиновима пише следеће:

Цитат
ЛУПУЛОВ(И), сад је то надимак фамилије МАРТИНОВИ (6, Велика Госпојина)

ЛАЗИН(И) – АЛИЛУЈЕВИ (5, Велика Госпојина), стара земља; једног су порекла са Мартиновима, Гијини, Мијини, Лазини и Маркови, и још у Кикинди Павлови (причају да је нека удовица Мара довела 5 синова: Траила, Лупула, Мију, Николу и Павла – овај пети отишао у Кикинду)

https://www.poreklo.rs/2012/10/07/poreklo-prezimena-srpska-crnja-gornji-banat/


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #205 послато: Октобар 25, 2021, 07:07:46 поподне »
56. Савић, Никољдан, Крушедол Село, Ириг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са Јовановићем из Кавадара код Рековца који такође слави Никољдан (род А6), од ког се разликује само за једну вредност на маркеру DYS570. Од једног нејавног резултата из Шумадије који слави Никољдан разликује се на 2 од 17 упоредивих маркера. Једина нешто специфичнија вредност коју поседују Савић и остали припадници рода А6 је повишена DYS635=24. Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Александровић, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи више информација о Савићима од којих потиче тестирани.

У разговору ми је тестирани рекао да је он лично променио своје презиме у Савић, тако да је суштински ово резултат рода Александровића из Крушедола.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #206 послато: Октобар 25, 2021, 09:15:55 поподне »
76. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=13, DYS458=19 и YGATAH4=12.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #207 послато: Октобар 25, 2021, 09:41:17 поподне »
78. Драговић, Аранђеловдан, Ђулићи, Андријевица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS448=21, док од модалног хаплотипа овог рода одступа и са вредношћу маркера DYS458=16.

Драговићи су по родослову огранак Васојевића - Новаковића. Радослав Вешовић је у својој књизи о Васојевићима записао следеће:


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #208 послато: Октобар 25, 2021, 10:07:36 поподне »
79. Пекић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=17-19 и DYS576=18. Обе поменуте вредности има и хаплотип извесног Маљевића из САД, који слави Никољдан и према магловитом предању потиче из околине Бара. С обзиром да се на упоредивих 18 маркера хаплотипови Пекића и Маљевића разликују само на једном маркеру, по свој прилици су истог порекла и груписани су у род И у табели Српског ДНК пројекта. Хаплотип Маљевића на 23 маркера најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима и једним тестираним из околине Косова Поља, чији резултат још није објављен. Од поменуте две карактеристичне вредности маркера једино дели вредност маркера DYS576=18 са тестираним из околине Косова Поља, тако да је веза са Маљевићем далеко извеснија.

Тестирани је навео да су Пекићи староседеоци у Драчевици, селу које се налази на племенском подручју етнички и верски мешовитог албанско-српског племена Шестана, док је Андрија Јовићевић забележио следеће:
Пекићи и Никђоновићи су из Драчевице, од два брата из љуботиња; и по томе су братства сродна. Њихово је пресељење морало бити веома давно, јер у Љуботињу не постоји предање о овом пресељењу. Предак Пекића се звао Ратко. По једном предању, које се сачувало код Пекића, Ратко је био из Бајица, искрај Цетиња. Од његова унука Пека проистичу Пекићи. Један део Пекића се и данас зове Ратковићи. Од њих су православни Ратковићи у Сусташима, код Бара.

Предања о пореклу из Љуботиња и Бајица немају потврду у генетици, с обзиром да у тим племенима до сада није утврђено присуство гране E-FGC11450.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #209 послато: Октобар 26, 2021, 08:50:24 пре подне »
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280, и то "карпатско-далматинској грани" Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му двојица Матаруга, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Матаруге такође славе Ђурђевдан, па би и Кладар требао припадати истом роду В, који чине искључиво тестирани са славом Ђурђевдан са подручја Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Далмације. Од карактеристичних вредности, код тестираног Кладара издваја се једино повишена DYS389=14-31. Кладари припадају групи старијих родова из Хртића, где су потврђени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2021/08/30/banijski-rodovi-hrtic/

На подручју Баније постојала су три старија огранка Кладара (Брубно, Драготина и Хртић). Огранак из Брубна је угашен, док је крсна слава огранка из Драготине Срђевдан и не би требало да је повезан са Кладарима из Хртића (мада би такође требало да припада карпатско-далматинском огранку хаплогрупе R1a-Z280).

Кладари су потврђени у Хртићу током друге половине XVIII века и тада су имали најмање три породичне задруге у селу. Данас постоје "прави" Кладари са славом Ђурђевдан, Кладари-Тишме (Тишме из Јаворника, данас носе презиме Кладар и прослављају Ђурђевдан, док им је изворна крсна слава Јовањдан) и Кладари који прослављају Лазареву суботу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #210 послато: Октобар 26, 2021, 05:29:39 поподне »
66. Папић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније и млађој подграни YP417>YP6047>FT285270. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која значајније одудара од већине осталих припадника ове гране је повишена DYS438=12. Најближа поклапања у табели пројекта има са Копањом из Павловца код Бања Луке који такође слави Никољдан, и Павловићем из Обудовца код Шамца (Марковдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. На три маркера разлике број поклапања већ значајно расте, а највише их је са простора Босанске Крајине, Лике, Херцеговине (укључујући и Стару Херцеговину) и (северо-)источне Босне. Од великог броја ових поклапања издвојићу Драшковића из Сливље код Гацка, који потврђено припада грани FT285270, а од ког се Папић разликује на 3 од 23 маркера, па би било добро да се овај резултат потврди и SNP тестом код YSEQ-a:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139716&osCsid=a4d3aff1a001d6bc3d0a677e3c01b892

Тестирани је у упитнику навео да Папићи по породичном предању потичу из Херцеговине, са подручја Рудина између Билеће и Никшића. Ту су досељени после доласка Турака на ове просторе, а подручје Дубрава населили су 1658. године сеобом кроз Средњу Босну. Узевши у обзир блиска поклапања са Драшковићима и још неким нејавним резултатима из Херцеговине, предање је највероватније тачно.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #211 послато: Октобар 26, 2021, 06:01:10 поподне »
67. Петровић, Никољдан, Дљин, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније "старокарпатској" грани YP343>YP340. Једино блиско поклапање има са Ковачевићем из Дучаловића код Лучана који такође слави Никољдан, од ког се разликује на 3 од 23 маркера (DYS389ii, DYS390 и DYS576). Са Ковачевићем дели и две карактеристичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS643=11, па нема сумње да припадају истом роду, али се временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније утврдити на овом броју маркера.

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији предак, Петар-Абаз, забележен у дефтеру из 1823. године, и да по њему носе презиме Петровић и породични надимак Абази-Абазовићи. У тексту о Дљину на порталу за Петровиће-Абазовиће каже се само то да су стара породица, и да су досељени од Нове Вароши. С обзиром да нема сумње да су Петровићи исти род са Ковачевићима из Дучаловића, можда вреди навести и нешто о њиховом пореклу, с обзиром да о њима на порталу постоји нешто више информација:

Цитат
Ковачевићи су по причању најстаријих чланова те породице (допуњено подацима од г. Ранка Ковачевића, испитаног учитеља) пореклом из „Пресјеке са границе“ (веле: близу Херцеговине, али ће то бити Пресјека на граници Србије у срезу моравичком). Они су се из Пресјеке најпре, још за време турске владе, преселили у Катиће близу Ивањице. После погибије збега на Татинцу (село у црногорском срезу, ужичком округу) Ковачевићи се растуре на више страна. Један од њих, Давид (чукундед данашњих Ковачевића), дође с породицом у Дучаловиће, други отиду некуд око Јагодине, трећи у околину Ваљева (од њих су они у Петњици), а четврти у Жељезник код Београда, где се, веле, презивају Тодоровићи. – Давид је имао девет синова (који су учествовали у првом устанку) и једноме од њих, Милосаву, стоји на надгробном споменику да је умро 1818. године. Куга 1817. -18. поморила је све Ковачевиће осим двојице Милосављевих синова, Богосава и Добросава, које склони у једну воденицу у Овчару владика Нићифор (он живљаше тада у манастиру Сретењу). Од те двојице намножише се данашњи Ковачевићи.

https://www.poreklo.rs/2012/07/11/poreklo-prezimena-selo-dljin-lu%c4%8dani-donje-draga%c4%8devo/

https://www.poreklo.rs/2012/06/28/poreklo-prezimena-selo-du%c4%8dalovi%c4%87i-lu%c4%8dani-donje-draga%c4%8devo/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #212 послато: Октобар 26, 2021, 06:41:59 поподне »
72. Малбашић, Ћириловдан, Кола, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може прецизно одредити на овом броју маркера. Једина вредност која одудара од модала је снижена DYS448=19. Најближа поклапања има са неколицином тестираних који су провизионо смештени у грану YP343>YP340, иако предикција помоћу Невгена највеће шансе даје за неку још увек неоткривену грану. У питању су Новаковић из Горњих Мрка код Подгорице (Аранђеловдан), Стефановић из Лађеваца код Краљева (Аранђеловдан), Јевтовић из Доње Речице код Прокупља (Никољдан) и један нејавни резултат из околине Лазаревца, од све четворице разликује се на 3 од 23 маркера.

Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а о селу Кола пронашао сам само препис из шематизма православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882., у коме се Малбашићи помињу као Махалбашићи. У селу се као слављеници Ћириловдана помињу и Вукајловићи, Томићи, Звонари и Радаковићи, који би узевши у обзир реткост ове славе могли представљати и генетичке сроднике Малбашића.

https://www.poreklo.rs/2014/03/08/poreklo-prezimena-selo-kola-banjaluka/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #213 послато: Октобар 26, 2021, 07:08:06 поподне »
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #214 послато: Октобар 26, 2021, 07:48:01 поподне »
91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2017/09/26/poreklo-prezimena-selo-maovice-vrlika/

На катастру из 1710. у Маовицама је породица Андрије Новаковића.

На мрежи Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 37
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #215 послато: Октобар 26, 2021, 09:54:20 поподне »
Да додам за 91. Новаковић, Мовице,Сињ:

Прво мени познато  спомињање Јандра/Андрије Новаковића је код Шибеника (Rachitnizza, Jandre Novacouich) године  1684 у бандерији  чији је харамбаша Steffano Gorreta (стр. 187. на следећем изводу из књиге фра Косор-а):

 https://drive.google.com/file/d/1TtyEu8kd7TnCi0ZC2UsCVPMiYpJ6oIFy/view?usp=sharing

Следећи познати траг јесте у катастру за Маовице и Врлику из 1710  где се име Андрије Новаковића  покојног Мартина (Andrea Nouacouich q. Martin) појављује код власништва честица земље код Врлике и на Мовицама.  Сами Новаковићи најпре живе у Цивљанима да би се после један део иселио на Маовице  населивши поседе који су претходно припадали Паспаљима. Требало би да се оба ова спомињања Јандре/Андрије односе на исту историјску личност јер ћемо многе потомке припадника тих шибенских бандерија препознати касније у том крају. Ево линка на катастарску књигу:

https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Новаковићи су православни икавци.

Спомињу се у попису верника врличке парохије године 1810 у селу Цивљане Јован Новаковић(31г.) и његов син Петар (8г). Најпознатија личност јесте покојни Илија Новаковић дугогодишњи директор познатог београдског предузећа Пројектомонтажа.

У вези Новаковића и претходног поста колеге Црне Гује  занимљивост је да се у истом попису бандерија код Шибеника  јавља и Матија Галић (стр. 190. прилог 3).
« Последња измена: Октобар 26, 2021, 10:01:57 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #216 послато: Октобар 27, 2021, 08:24:52 пре подне »
Ови из Горетине бандерије би могли бити из Ливна.
Иначе, на шире подручје Врлике су у нешто ранијем периоду пристизали, судећи по Јурану, и Радохнићи.

На мрежи Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 37
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #217 послато: Октобар 28, 2021, 09:39:11 пре подне »
U popisu banderija kod Šibenika od godne 1684 nađeno je, kod različitih popisivača, spominjanje prezimena Novakovića i Galića u ovim slučajevima:

Jadre Novacouich s 6 clanova u banderiji harambaše  Steffano Goretta,
Caporal Dragich Nouacouich s 15 članova,u banderiji Pietro Hreglianouich,
Margarita Nouacouich sa 4 člana, u banderiji Steffano Anetich,
Draghich Nouacouich sa 3 člana u banderiji cap. Piero Reglianouich,
Dragich Nouacouich 12 članova smeštenih u Castel Andreis a harambaša Petar Hreglianouch,
Mathio Galich  s 6 članova u banderiji harambaše Luca Xiucouich.

Novakovići su očito brojni, ne moraju ni biti isti rod, ali ako jesu ovde se njihov životni put razilazi. Harmabaša Steffano Anetić predvodi morlake koje po prezimenima trebali biti stari Dalmatinci ( Despotovići, Poplašeni, Biba, Mirčetič, Bioković...). Kao indicija može biti i predanje Novakovića da su od "Broćanca". Za ove koji su smešteni u Castel Andreas verovatno bi se po arhivima mogao iščeprkati još koji detalj.

I jedna zanimljivost. Uzorak  je uzet od Novakovića čija je žena istog prezimena kao jedan od spomenutih harambaša. 8)
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 09:41:05 пре подне Cvitkovac »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #218 послато: Октобар 28, 2021, 05:14:18 поподне »
85. Милошевић, Никољдан, Постење (заселак Блажево), Нови Пазар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Тестирани је генетички сродан двојици припадника једног братства из Сиринићке жупе (Штрпце), које слави Петковдан. Са њиховим хаплотиповима дели карактеристичне вредности маркера DYS385b=20 и DYS576=18. Хаплотип Милошевића се на 23 маркера од једног припадника тог братства из Сиринићке жупе разликује на само једном маркеру, при чему је вредност коју има Милошевић на том маркеру између две вредности које имају двојица тестираних из Сиринћке жупе. Несумњиво се ради о истом генетичком роду, иако не постоји предањска веза.

Петра Петровић у свом раду о Рашкој за Милошевиће из Блажева наводи следеће:
Милошевићи 5 к., св. Никола, старинци или врло стари досељеници.

Милошевића има и у суседној Пиларети, а за њих Петровић пише следеће:
Милошевић 1 к., св. Никола, од старинаца из Дежеве.
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 05:56:18 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #219 послато: Октобар 28, 2021, 06:23:52 поподне »
86. Шегрт, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово, E-V13>Z5017>CTS9320>FT79190>FT79653

Најближе поклапање хаплотипа има са Кесеровићем из Завлаке код Крупња (21/23), Торбицом из Кистања (20/23) и Пеурачом из Горњег Будачког код Крњака (20/23). Шегрта са Торбицом везује и заједничка слава Стевањдан. Хаплотип Шегрта поседује карактеристичну вредност маркера DYS570=19.

Грана још није доступна у табели Српског ДНК пројекта, пошто се у релативно скорије време појавила на YFull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/E-FT79653/

Тестирани је у упитнику уз ограђивање навео да би старије презиме Шегрта могло бити Деридаска.

Исто помиње и Душан Никић говорећи о Шегртима из Халапића код Гламоча:
Srpska porodica Šegrt je u Halapiću tek od kraja drugog svjetskog rata. Šegrtima je krsna slava Stefanjdan, a starije prezime Deridaska. Šegrt je u Halapić došao iz sela Bastasi na Livanjskom polju, a tu su doseljenici iz Hercegovine. Motivacija je sasvim jasna, odnosno, prezime je formirano po zanimanju rodonačelnika koji je ostao za navijek samo šegrt, mada autor ove knjige zna jednog izvanrednog majstora drvodjelca, odnosno drvovesca, jer ono što on učini u drvetu, pravi je vez.