Аутор Тема: Српски ДНК дан 2017  (Прочитано 152218 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #320 послато: Септембар 27, 2017, 03:40:25 поподне »
Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."


симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #321 послато: Септембар 27, 2017, 03:44:29 поподне »
Слијепчевић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, сад већ и више него добро профилисаном роду крајишких стевањштака. Причало се већ о томе да би матица овог рода могла бити у околини Герзова, и овај резултат је то потврдио. Једина вредност која је специфична за Слијепчевића у овом роду је 14 на 439, по осталим вредностима се сасвим добро уклапа у овај род. Није искључена повезаност ове групе родова у Крајини са родовима из Красаве код Крупња који такође славе Стевањдан.

Не само Герзово, већ и Саница (тамо је постојао стариначки род Млађена који је славио св. Стефана).

На основу пописа из 1550. године кретање и насељавање овог рода у Крајини би се могло повезати са Малкоч-бегом, босанским и херцеговачким санџакбегом, јер су припадници овог рода настањени углавном на његовим посједима и у Герзову и у Саници. За саничке Млађене је остало записано да су били дербенџије, чувари кланца.

У дербенџијској служби су били и крајишки "Васојевићи" (Часне вериге) код Мркоњић града. Чини се да је ова служба омогућавала нешто дужи опстанак хришћанским породицама, чак иако су се налазиле на прометним мјестима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #322 послато: Септембар 27, 2017, 04:07:18 поподне »
Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.




Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #323 послато: Септембар 27, 2017, 04:07:41 поподне »
Симић, Никољдан, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Кљајићем из Братача из Невесиња који такође слави Никољдан. Имају две заједничке карактеристичне вредности попут 14 на 393 и 25 на 390. И по укупном хаплотип су блиски. Није искључено да овом роду припадају и друге породице које славе Никољдан и имају 14 на 393 (Гојаковић из Пријепоља и Марић и Миросаваца код Лопара, са Гојаковићем Симић дели и комбинацију 15-15 на 385a/b). Ту су и две породице које славе Аранђеловдан (Лукићи из Сочанице код Дервенте Аврамовићи из Драгинца код Лознице), као и двојица Јањатовића из Лике.

Тестирани је у упитнику навео само то да им је најстарији предак по мушкој линији дошао на мираз (не зна се одакле) и да им је по мушкој линији сродна породица Јовановић у Ариљу.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #324 послато: Септембар 27, 2017, 04:09:41 поподне »
Јовановић, Никољдан, Доња Топоница, Ниш

Припада хаплогрупи J2a, по свему судећи подграна Z7700. TRMCA ове гране је око 9000 година, а у оквиру ње, према Yfull-у, постоји више давно одвојених подграна. Најзаступљенија је на Блиском истоку, али је присутна и у Европи. Јавља се пре свега на западу, тј. северозападу Европе.

У великој бази YHRD свега једно поклапање (и то не потпуно) на Кипру.

Нисам пронашао више о овим Јовановићима у монографијама, ако неко има више података, нека напише.

За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате 8)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #325 послато: Септембар 27, 2017, 04:12:09 поподне »
Субјективни осећај (који се не мења последњих неколико истраживања) - I2a-Dinaric разбија! I2-PH908 посебно, очекивано. :)

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #326 послато: Септембар 27, 2017, 04:27:03 поподне »
Кочић, Игњатијевдан, Стричићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Овај резултат, као и неколицина резултата из необјављених истраживања, дефинитивно потврђују да су Малешевци као род доминантно и вероватно "изворно" I2-PH908. Кочићи се, као део Малешеваца, у Херцеговини спомињу још у 15. веку, и по свему судећи Кочићи из Стричића су потомци тих Кочића. Кочић је близак свима из рода Малешеваца, а посебно Алексићу из Никшића.
« Последња измена: Септембар 29, 2017, 01:39:15 пре подне Лука »

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #327 послато: Септембар 27, 2017, 04:38:27 поподне »
Јокић, Ђурђевдан, Каменица, Маглај

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има хаплотип близак модалу. На пројекту му је најближи Ђурић из Двора на Уни, имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Ђурић слави такође Ђурђевдан тако да је некаква веза у даљој прошлости могућа.

Ово тестирани наводи о свом пореклу:

"На Озрен су из Црне Горе дошла три брата, Михаило, Благоје и Јоко Стефановић и од Јоке су настали Јокићи."
Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 % :)

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #328 послато: Септембар 27, 2017, 04:39:36 поподне »
Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 % :)

Да то није мало превише Филипи? :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #329 послато: Септембар 27, 2017, 04:43:16 поподне »
Ovo je drugi Ozrenac testirani,prvi je Sjever a drugi Jug.Mislim da ce ba Ozrenu CTS10228 biti preko 80 % :)

Ау, ово постаје све занимљивије. Свако верује да је "његова" хг у крају који он воли, или из ког потиче, преко 50%. :D Ја мислим да ће хаплогрупа J у Лици бити преко 30%, више него у Турској и Грчкој заједно. :D

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #330 послато: Септембар 27, 2017, 04:45:15 поподне »
Шестић, Ђурђиц, Милосавци, Лакташи (Бања Лука)

Припада хаплогрупи R1b.

Има врло необичан хаплотип, са вредношћу 12 на маркеру 393 и комбинацијом 13-15 на маркеру 385, Милан ће га ускоро поставити у табелу. Могао би припадати различитим "источним" гранама R1b, па чак и оној најисточнијој М73. Готово је сигурно да не припада тзв. "западним" гранама, а за опредељење конкретне гране опет је неопходно тестирати СНП.

Тестирани верује да су његови преци у Лијевче Поље дошли из Херцеговине. Релативна блискост са муслиманом Тасом отвара неку такву могућност, али са дугим искуством у вези са хаплогрупом једино могу тестираном да препоручим да уради панел код Y seq.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #331 послато: Септембар 27, 2017, 04:47:02 поподне »
За очекивати је, да је Ј2а појачано присутан на југу Србије, због утицаја грчких миграција. Поздрав Ј2а брате 8)

Мислим да хаплогрупа J2a-M410 код нас заслужује детаљнију анализу. Не због саме заступљености, већ због велике разноврсности хаплотипова/подграна. То отвара могућност више различитих миграционих путева.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #332 послато: Септембар 27, 2017, 04:50:27 поподне »
Живановић, Мратиндан, Бели Поток, Књажевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има ретку вредност 12 на 393 за динарик, остатак хаплотипа је близак модалу. Можда није искључена повезаност Живановића са Суботићем из Врбе код Гацка који има сличан хаплотип и такође вредност 12 на 393. Можда није искључена ни Живановићева повезаност са другим родовима у пројекту који славе Мратиндан.

Иначе тестирани наводи да су старинци у Белом Потоку.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #333 послато: Септембар 27, 2017, 05:01:22 поподне »
Да то није мало превише Филипи? :)
Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana :)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #334 послато: Септембар 27, 2017, 05:12:03 поподне »
Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana :)
Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #335 послато: Септембар 27, 2017, 05:15:38 поподне »
Pa kada su preci danasnjih Ozrenaca stigli na Ozren sredinom i pocetkom 19 vijeka to nije bio veliki broj ljudi.Sve su to rodovi iz Hercegovine i sjevera Crne Gore,Piva itd.Kasnije su i za njima dolazili njihovi rodjaci uglavnom.Jedino ce se pojaviti mozda neki N1 od Baje Pivnjana :)

На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%. ;)



Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #336 послато: Септембар 27, 2017, 05:19:41 поподне »
И последњи хаплотип од мене за данас.

Миливојевић, Ђурђиц, Јарменовци, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих маркера има једну разлику са Ковачевићем из Грахова код Никшића. С обзиром на то да славе сличну славу није немогуће да су Миливојевићи исељеници од овог граховског братства. Не стоји му далеко ни Савић из Дрешнице код Блаца (даљим пореклом са Копаоника) који слави Ђурђевдан као и Ковачевић. Преслава Миливојевића је Ђурђевдан, слава коју славе Ковачевић и Савић.

Миливојевићи би требало да су огранак Ивановића из Јарменоваца за које се у тексту на порталу каже да су старинци у овом месту. Међутим, тестирани наводи да су у Јарменовце досељени по предању из околине Сјенице што би можда објаснило блискост са Ковачевићима из Грахова.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #337 послато: Септембар 27, 2017, 05:22:23 поподне »
Мислим да је та сеоба Херцеговаца на Озрен била нешто раније од 19. вијека. У 19 вијеку Херцеговцо углавном насељавају градове по Босни. Неки мањи талас исељавања се збио између два свјетска рата а чинили су га углавном повратници из Америке.
Da,prve tragove naseljavanja iz Hercegovine i CG imamo i u 18 vijeku. I najbolje očuvana predanja o porijeklu ne sežu dublje od 18. vijeka.


Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #338 послато: Септембар 27, 2017, 05:24:34 поподне »
На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%. ;)

Ево и мало лингвистичких аргумената. Срби на Озрену традиционално су били говорници средњобосанског дијалекта, који је стариначки. Касније херцеговачке струје утичу на физиономију говора, па се он све више креће у новоштокавском и херцеговачком смјеру, али и даље остају бројни трагови. Значи да на Озрену ипак постоји непрекинути континуитет присуства Срба, тј. православаца. Само не вјерујем да се генетска слика тих старинаца битно разликује од оне типичне за источнохерцеговачке Србе. Очекивао бих да је И2а међу стариначким породицама исто преко 40%.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #339 послато: Септембар 27, 2017, 05:26:19 поподне »
На Озрену би требало бити и старинаца, и мишљења сам да би се тамо могла очекивати нека разноврснија статистика од оне преко Спрече и Босне, и тако мислећи не видим начина да I2a добаци фантастичних 80%. ;)
Trebalo je biti da ih kuga i ratovi u 17 vijeku nisu pomeli.Vec sad znamo i neke rodove u okolini Doboja i u Doboju da su Dinariik na osnovu hercegovackog projekta.Ja sam odmah otkrio tri roda.