Аутор Тема: Петровдан и Павловдан 1941.  (Прочитано 6754 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Петровдан и Павловдан 1941.
« послато: Јул 12, 2017, 11:12:31 поподне »
На Петровдан 1941. године, на Цетињу је одржан Сабор у Зетском дому, сазван од присталица независности Црне Горе под патронатом Италије, чија је војска већ била у Црној Гори. Циљ Сабора био је поништење одлука Подгоричке скупштине из 1918. године и обнова независне Црне Горе. Још 17. априла, на самом крају Априлског рата, неки припадници Црногорске федералистичке странке образовали су Одбор за отцепљење Црне Горе од Југославије, касније Комитет, са баном Зетске бановине Блажом Ђукановићем на челу.

Почетком маја месеца, италијански окупациони командант Серафино Мацолини образовао је Веће, тзв. „Консулту“, чији је задатк био да прогласи независност Црне Горе. На челу Већа били су Михаило Ивановић, као почасни председник, и Јово Поповић, као председник. Веће је понудило престолонаследнику Михаилу Петровићу Његошу да дође у Црну Гору и преузме власт, али је он то одбио.

На Петровданском сабору требало је да буде 65 посланика из свих крајева Црне Горе, што је био услов из некадашњег црногорског устава. Међутим, колаборационистима није било лако да окупе овај број учесника.

Према Тодору Борозану, учесници Сабора били су:

Аџић Михаило, народни посланик,
Аџић Радивоје, барјактар,
Анђелић Живко, адвокат,
Анђелић Милосав, адвокат,
Алексић Алекса, официр,
Булатовић Бећир, капетан,
Булатовић Михаило, официр,
Божовић Батрић,
Бојовић Милош, адвокат,
Бановић Васо, трговац,
Борозан Тодор, официр,
Беловић Хасиф Сулејман,
Вучинић Душан, адвокат,
Вујачић Илија, командир,
Вучковић Станко, професор,
Војводић Љубо, поштански чиновник,
Вељић Милета, официр,
Вукосавовић Марко, учитељ,
Вуксановић Саво, чиновник,
Вучковић Блажо, поседник,
Вујовић Јован, официр,
Вуковић Видак, правник,
Грујовић Ђорђије, председник општине,
Дрљевић др Секула, министар,
Дрецун Ђоко, официр,
Дебеља Нико, срески начелник,
Дрљевић Вучета, адвокат,
Дамјановић Илија, официр,
Ђуришић Ђуро, учитељ,
Ђенилагић Мула Мустафа,
Ивановић Михаило, министар,
Јовићевић Милош,
Јовићевић др Иван, конзул,
Кашћелан Нико, официр,
Капичић Мило, професор,
Кривокапић др Божо, адвокат,
Ковачевић Петар, официр,
Кршикапа Томо, адвокат,
Копривица Филарет, свештеник,
Лекић Стеван, официр,
Лаковић Митар, официр,
Мартиновић Симо, свештеник,
Мартиновић Арсо, апотекар,
Мартиновић Благота, официр,
Митровић Миро, новинар,
Милић Ђорђије,
Мећикућић Хасан,
Мучалица Станиша, учитељ,
Музуровић Ајро, трговац,
Никовић Крсто, правник,
Поповић Јово, министар,
Поповић др Стеван, лекар,
Пекић Лука, свештеник,
Перовић Тунгуз Данило, професор,
Пејовић М. Петар, официр,
Радоњић С. Иво, војвода,
Радовић Данило, официр,
Саичић Милован, пензионер,
Турчиновић Јован, пензионер,
Томовић Анто, професор,
Челебић Саво, официр,
 Чермак Марко,
Шарановић Суља, адвокат,
Јоаникије Липовац, митрополит,
неименовани чиновник Барске надбискупије.
« Последња измена: Јул 13, 2017, 08:39:56 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #1 послато: Јул 12, 2017, 11:13:52 поподне »
О учесницима и начину њиховог избора, као и о томе ко је одбио да учествује на Сабору, црногорски историчар Новак Аџић пише:
„Релевантно је питање како су бирани делегати за Петровдански сабор, којих је требало да буде 65. Црногорска странка, односно, њен дио окупљен у Савјетодавном вијећу, је бирала 32 посланика, а 33 је бирао гроф Мацолини, такође из редова Црногорске странке. Црногорски Сабор је требао да има 65 посланика, по узору на Скупштину Краљевине Црне Горе, из 1914. године, ...
… Од 32 посланика које је именовала Црногорска странка, њих 20 су одбили да присуствују Петровданском сабору и да учествују у његовом раду, на челу са др Новицом Радовићем, Петром Племенцем и генералом Крстом Поповићем. Они су, са групом од 20 људи, одбили да се појаве на Сабору. Тако је тај бојкот, или апстиненција толиког броја људи који су требали бити посланици, довело Савјетодавно вијеће Црногораца, које су сачињавали: Михаило Ивановић, почасни предсједник, Јово Поповић, предсједник, Петар Пламенац (који се касније појавио као опозиција Вијећу), Душан Вучинић, Секула Дрљевић и прото Симо Мартиновић, у врло незгодну ситуацију, па је оно било принуђено да врши импровизацију, ... Мацолини је такође искористио да обабере 33 посланика, који ће беспоговорно аминовати већ припремљене одлуке које је требао да акламацијом усвоји Петровдански сабор.“

http://portalanalitika.me/clanak/236178/adzic-petrovdanski-sabor-12-jula-1941-godine

„… У својим забиљешкама, Новица Радовић наводи да су Декларацију одбили да потпишу: Петар Пламенац, др Новица Радовић, др Крсто Никовић, професор Лука Никчевић, правник Перо Петровић, чиновник Крсто Петровић, мајор Иван Павићевић, командир Нико Кашћелан, Коста Поповић, посједник из Берана, и један Радојичић, исто посједник из Берана. На основу овога да се закључити да посланици Петровданског сабора 12. јула 1941. године нијесу били др Крсто Никовић и команидир Нико Кашћелан, које помиње Тодор Борозан као учеснике.
На темељу компарације различитих извора може се, али не сасвим сигурно, већ условно, закључити да су личности које су одбиле да учествују у раду Петровданског сабора (иако су добиле позив, па су благовремно замијењене) били: Поповић Крсто, генерал, Радовић др Новица, професор и академик, Петар Пламенац, правник и бивши министар, Петровић Перо, правник, Петровић Крсто, чиновник, Никчевић Лука, професор, Кашћелан Нико, командир, Никовић Крсто, доктор права и социологије, Кажанегра Нико, официр, Лукетић Петар, Павићевић Иван, потпуковник, Шћекић Радоје, трговац, Рајковић Вукале, командир, Косто Поповић, посједник, ? Радојичић, посједник, Велић Милета (?), официр Саичић Миладин (?), пензионер Капичић Ђуро, Вулетић Саво, професор и бивши минитар, те Ђоко Рачић (?).

Према неким другим подацима, мање поузданим, у чију вјеродостојност треба сумњати, на петровданско засједање Црногорског сабора стигли су и учестовали у раду као његови посланици и ове личности: Мирко Драговић, професор и теолог, Радоје Радојевић, учитељ, Милош Вучинић, официр бивше црногорске војске и бивши предсједник подгоричке општине, Михаило Вицковић, члан Црногорске странке и предсједник ћеклићке општине, Саво Дубовичанин, пензионер, Пејовић Ј. Андрија, бивши поручник црногорске војске, Митар Поповић, бивши командир црногорске војске и ађутант краља Николе, Богдан Шаковић, чиновник, Лука Јовановић, бивши официр црногорске војске, Бошко Аграм, бивши официр црногорске војске, Лука Аџић, учитељ и бивши официр црногорске војске, Владо Кусовац, бивши официр црногорске војске и чиновник, Гавро Орландић, члан Црногорске странке, Рашко Бешић, предсједник цетињске општине, Ристо Хајдуковић, бивши официр црногорске војске, Петар Ковачевић, бивши официр црногорске војске, Новица Вујовић, месар, Перо, Нико и Бећо Дубовичанин, Видо Вуксановић, радник, Мило Челебић, радник, Марко Ивановић, пекар, Лука Ивановић, месар, Богдан Ивановић, инжењер, бивши начелник банске управе и члан бившег Приврменеог Администативног црногорског Комитета и Андрија Живковић, члан Црногорске странке.
Ове личности као учеснике Петровданског Сабора помиње Стеван Вучетић (псеудоним Стевана Рајковића) у књизи „Грађански рат у Црној Гори 1941-1945“, која је објављена у САД, 1947. године.

У сваком случају, коначан списак свих учесника Петровданског сабора није могуће са сигурношћу утврдити, на основу досад расположивих извора и литературе.“

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/sto_je_istina_o_petrovdanskom_saboru1941_na_ct_n_adzic.htm
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #2 послато: Јул 12, 2017, 11:16:28 поподне »
https://www.youtube.com/v/spx5ApNG7a4

Међутим, одлуке Петровданског сабора остале су само „мртво слово“, јер је сјутрадан, на Павловдан, 13. јула отпочео општенародни устанак против италијанске окупације.

https://www.youtube.com/v/iysbsYq0bHk

У сваком случају, занимљив списак учесника за анализу према племенској припадности и пореклу учесника. Па чак, што неко овде рече за један други списак, и за неку статистику према хаплогрупама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #3 послато: Јул 12, 2017, 11:35:50 поподне »
Батрић Божовић са списка учесника је предратни председник Шекуларске општине.

Нека ме Видоје исправи ако грешим.

Батрић-Бајо Божовић, након италијанске окупације, постао је заповедник добровољачке милиције (познате као "Крилаши") која је одржавала ред под патронатом италијанске окупационе власти.

Батрић је син легендарног команданта црногорских регрута у ратовима 1912-16, Михаила Божовића. Михаило Божовић је много задужио Шекуларце тиме што је одбио да у најжешће битке ових ратова (освајање Скадра, неке борбе у источној Босни, итд) води Шекуларско-требачки батаљон, који је био један од ударних батаљона црногорске војске. Својим командантима дао је кратко објашњење: нека тамо где се очекују највеће жртве иду људи из свих крајева Црне Горе, а не само из Шекулара. Тако је спасио много шекуларских мушких глава које би вероватно заувек остале у каљузи бојног поља. По свој прилици, Михаило Божовић је овај свој локал-патриотизам платио главом. Постоје сведочанства да је Божовић умро у Чајничу, током ратних операција које је црногорска војска водила против аустро-угарске војске, тако што је неки поверљив човек краља Николе овом "непослушном" официру сипао отров у кафу.

У знак захвалности према Михаилу, Шекуларци су његовог сина Батрића, после рата, здушно изабрали за председника Шекуларске општине.

На његову несрећу, недуго за тим, Батрић се нашао у незахвалном положају шекуларског главара у условима окупације. Оптуживши га за колаборацију са непријатељем, у јесен 1941. године из заседе на Марсенића Ријеци, убили су га партизани.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #4 послато: Јул 13, 2019, 09:12:23 пре подне »
О Петровданској скупштини и устанку на данашњи дан:

https://www.in4s.net/13-jul-ustanak-protiv-crnogorskih-separatista/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #5 послато: Јул 13, 2019, 08:18:11 поподне »
За разлику од напаљених профашистичких цетињских тинејџера, ове Которанке на слици уопште не изгледају одушевљене уласком талијанских фашиста у њихов град. Которани имају велико историјско искуство са Талијанима...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #6 послато: Јул 13, 2019, 08:31:33 поподне »
Захваљујем, Амико  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #7 послато: Јул 14, 2019, 01:25:33 поподне »
Велики је белај правити идентитет на силу... А што би се рекло, од г....а се пита не прави.

Невероватан је степен шизофреније код ових новоцрногораца. Слави се 13. јул као празник, а они што устадоше тад, устадоше управо против онога што је било дан раније - а на томе што је било на Петровдан четрес прве заснива се данашња државотворна црногорствујућа идеологија. Ови би да уједине и комунизам и фашизам и шта год све може, само да се торта зове: Црногорска торта, а за инат није српска.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #8 послато: Јул 14, 2019, 02:17:26 поподне »
Ево и наставка:

https://www.in4s.net/draza-mihailovic-na-sudu-o-trinaestojulskom-ustanku/


Ја немам никакве везе са Черногоријом, преносим ово као ствар коју сам не знам.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #9 послато: Јул 15, 2019, 04:57:28 поподне »
Према Тодору Борозану, учесници Сабора били су:
...
Јоаникије Липовац, митрополит,

Да ли је учешће митрополита Јоаникија на овом сабору потврђено и у другим изворима?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #10 послато: Јул 15, 2019, 08:15:54 поподне »
На овој монтенегринској страници, пре неки дан објављен је овај текст:

Mitropolit SPC Joanikije je bio učesnik Petrovdanskog sabora, 12. jula 1941. godine

https://portalanalitika.me/clanak/339640/mitropolit-spc-joanikije-je-bio-ucesnik-petrovdanskog-sabora-12-jula-1941-godine

На страну сви острашћени наводи ових квази-историчара, али ова постављена фотографија са Петровданског сабора потврђује присуство владике Јоаникија Петровданском сабору. Претпостављам да, ипак, не могу ићи тако далеко да ово подметну као фалсификат  ???

СПЦ углавном заобилази ово раздобље у житију владике Јоаникија. Уопштени коментар, са којим се слажем, је да се нашао у веома тешкој ситуацији у којој је морао довијати се да би што више ублажио гнев окупатора. Неспорно, био је антикомуниста и отворено је подржавао црногорске четнике.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #11 послато: Јул 15, 2019, 08:31:52 поподне »
Овај грандиозни ДПС-историчар Паповић (иначе, рођен у Врбасу) вешто изврће наводе владике Јоаникија о Марксу, оптужујући га за антисемитизам. Дакле, ако се неко не слаже са Марксовим комунизмом, а Маркс је Јеврејин, то је аутоматски - антисемитизам?

Такође, оптужује Владику (наводећи Филиповића "Мртви не зборе") за одржану здравицу талијанском гувернеру ЦГ, Биролију, у Острогу октобра 1942. године, али заборавља да је захваљујући овом "срдачном" пријему издејствовао пуштање на слободу 400 Црногораца, заробљених од талијанске окупаторске војске (о чему је писао о. Јован Пламенац).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #12 послато: Јул 15, 2019, 08:41:59 поподне »
Са ислеђивања владике Јоаникија пред Пеком Дапчевићем:

"...Пеко је упитао Митрополита:

- Јеси ли ти Јоаникије Липовац?!!!

На то му је он одговорио да је он Јоаникије, митрополит црногорско-приморски.

На то је Пеко грубо, повишеним тоном, узвратио да он нема право да се тако представља, јер су на тој столици увијек сјеђели велики и заслужни људи а не издајници какав је био он.

На такву Пекову изјаву Митрополит је узвратио да он, Пеко, нема право да тако са њим поступа јер је он успио да из италијанског логора у Албанији ослободи његову мајку, и да је био преузео све да и његовог оца Јована Дапчевића (мислим да је Јован Дапчевић по чину био ђакон) ослободи из логора, али га је претекла смрт.

На ту владичину причу Пеко је рекао да је и то доказ његове службе окупатору..."

(Јован Пламенац, "Душа на Небу, тело у плитком гробу", "Српско наслеђе" број 8, август 1998)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #13 послато: Јул 15, 2019, 10:11:35 поподне »
Током сваке окупације неко мора да представља народ, и то што се састајао са окупаторима није посебно спорно. Неукусно повлађивање окупатору се такође може донекле разумети ако је циљ био спашавање заробљеника, мада такво понашање више приличи политичарима него владикама. Ни то што је позивао на борбу против црногорских комуниста који су у то време убијали свештенике где год су стигли, не видим као неки проблем.

Међутим, за учешће на Петровданском сабору се не може наћи било какво оправдање. Тај сабор је темељ монтенегринског антисрпског идентитета и свега што се данас дешава у Црној Гори. Учешће митрополита СПЦ на сабору на коме су поништене одлуке Подгоричке скупштине и проглашена независна Црна Гора је најобичнија издаја не само државе, већ и српског народа у целини. Сами тим, није смело да се догоди да митрополит Јоаникије буде проглашен за свештеномученика.

То што Велибор Џомић у својој књизи о митрополиту Јоаникију износи очигледно нетачну тврдњу да дотични није учествовао на сабору и није неко изненађење. Ради се о доказаном лажову који је између осталог оправдавао и то што је кољач поп Маца, такође заслугом митрополита Амфилохија, проглашен за "свештеномученика":
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1134.msg80592#msg80592

Али не треба сву кривицу сваљивати на Џомића, он је на крају крајева само извођач радова. Најодговорији за то што су један издајник и један ратни злочинац (надам се да су једини) проглашени за свештеномученике је митрополит Амфилохије. Његова мржња према свему што има везе са комунистима је и довела до тога да се сви свештеници СПЦ које су убили комунисти некритички прогласе за свештеномученике, иако су неки од њих итетако заслужили да у најмању руку робијају деценијама.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #14 послато: Јул 15, 2019, 10:27:34 поподне »
Кад смо код последица идеолошке заслепљености митрополита Амфилохија, треба се осврнути на још једну личност коју он посебно уважава:

Још 17. априла, на самом крају Априлског рата, неки припадници Црногорске федералистичке странке образовали су Одбор за отцепљење Црне Горе од Југославије, касније Комитет, са баном Зетске бановине Блажом Ђукановићем на челу.

Наиме, познато је да је митрополит Амфилохије на изборима 1997. године отворено подржао Мила Ђукановића тако што га је одвео у посету код патријарха Павла у сред кампање, што је пресудно допринело његовој тесној победи на тим изборима. Захваљујући лику и делу генерала Ђукановића, митрополит Амфилохије је сматрао да је Мило из "добре породице", те да ће се сигурно добро показати, док је Момира у најмању руку презирао као убеђеног социјалисту. Иако је први очигледно био амбициозни себични каријериста који се још тада окружио сепаратистима, а други ретко поштен човек међу политичарима, Амфилохију то ништа није значило.

Игром случаја, оно што је један Ђукановић неуспешно покушао, други је успешно одрадио - Црна Гора је отцепљена од Србије. А парадоксално је да су и један и други имали подршку "српских" митрополита.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #15 послато: Јул 16, 2019, 09:42:03 пре подне »
Кукавни Јоаникије испаде двоструки издајник, и комунистима и српским патриотама. Најпре што је био на Петровданском сабору (мада бих волео да ми неко открије шта је тамо радио - да ли је говорио нешто и сл. у корист фашистичке и несрпске ЦГ), а онда што је подржавао оне што су били против тог истог сабора.

Не бих се ја олако залетао са таквим квалификацијама.

Апел српском народу 1941. потписали су неки од најзнаменитијих Срба оног доба, али нису баш само због тога чак ни од комуниста сви листом проглашени за издајнике.

А гледе Амфилохија, то је типичан Србин Црногорац. Воли политику, хоће да буде главни... А поштује и теократску традицију ЦГ.  :)


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #16 послато: Јул 16, 2019, 06:00:19 поподне »
Кукавни Јоаникије испаде двоструки издајник, и комунистима и српским патриотама.

Том логиком и Секулу Дрљевића можеш да назовеш кукавним јер ето, не воле га ни комунисти ни српске патриоте. Јадничак.

Не бих се ја олако залетао са таквим квалификацијама.

Чињенице су чињенице и не треба их улепшавати због тога што су непријатне. А сазнање да је некадашњи Митрополит црногорско-приморски био издајник јесте итекако непријатно. А још је непријатније сазнање да је такав човек проглашен за "свештеномученика". Тиме митрополит Амфилохије није опрао биографију свог претходника као што се надао, али јесте компромитовао читав процес канонизације СПЦ.

Митрополит Јоаникије је учествовао на сабору који је најсрамотнији у историји Црне Горе, а никада се није оградио од истог. Чак шта више, осудио је свенародни устанак који је избио наредног дана (због истог тог срамотног сабора) у коме су учествовали и партизани и четници, као и они који нису били ни једно ни друго. Пеко Дапчевић је, ма колико незахвалан био, у праву за деловање митрополита Јоаникија: "он нема право да се тако представља, јер су на тој столици увијек сјеђели велики и заслужни људи а не издајници какав је био он".

Воли политику, хоће да буде главни...

То је оно што највише и забрињава. Гомилање титула које сам себи додељује без одлука сабора, попут "Архиепископ цетињски", не делује обећавајуће. Као што не делује обећавајуће ни шуровање са Вартоломејом након свега што је урадио и украјинским фашистима из расколничке ПЦУ од којих му је један "архиепископ" ових дана био у гостима. Али хајде да се не удаљавамо превише од теме - Петровдан и Павловдан 1941.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #17 послато: Јул 16, 2019, 06:20:06 поподне »
Ово је оригинална страница италијанског сајта где се као датум фотографије наводи 12.7.1941. када је одржан сепаратистички Петровдански сабор:
https://patrimonio.archivioluce.com/luce-web/detail/IL0000027804/12/inquadratura-autorita-religiosa-ortodossa-platea.html?startPage=0


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #18 послато: Јул 16, 2019, 08:00:59 поподне »
Без обзира што је млади господин Вукићевић уредник подфорума "Црна Гора", као покретач ове теме, позивам на уздржавање од тешких речи и квалификација.
Нико од нас није био присутан на Цетињу на Петровдан 1941. године, и не може знати какве су побуде одвеле владику Јоаникија на тај збор.
Исто тако, нико од нас не зна побуде владике Амфилохија нити о. Велибора Џомића за ова каснија дешавања.
Зато - износити чињенице, а не личне ставове и квалификације.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Петровдан и Павловдан 1941.
« Одговор #19 послато: Јул 16, 2019, 08:03:45 поподне »
Кукавни Јоаникије испаде двоструки издајник, и комунистима и српским патриотама. Најпре што је био на Петровданском сабору (мада бих волео да ми неко открије шта је тамо радио - да ли је говорио нешто и сл. у корист фашистичке и несрпске ЦГ), а онда што је подржавао оне што су били против тог истог сабора.

Некако, мислим да је владика Јоаникије на том скупу завршио у стихији догађаја, самим тим што је боравио на Цетињу као верски старешина Црне Горе.
"Наша мука ваља за причешћа"