О тзв. Старим Власима у попису Лике 1712. године

[симо]

У попису Лике из 1712. године, помиње се једна невелика група породица, која је у односу у на остале етничке групе посебно пописана. Ради се о тзв. Старим Власима. Приређивач пописа Карла Касер и сам је имао дилеме око ове групе, па је записао сљедеће:

„Zanimljivo je da izvori naglašavaju jednu posebnu skupinu Vlaha. Ta skupina,а radi se ukupno o deset obitelji: jedna u Buniću, jedna u Mogoriću i osam u Gračacu i naziva se "stari Vlasi". Oni su vjerojatno potjecali iz kadiluka Stari Vlah (područje jugoistočno od Beograda, u području gornjih tokova rijeka Studenice, Moravice i Rzava). Ova se pretpostavka čini tim vjerojatnijom, jer su se brojne obitelji iz područja Stari Vlah pridružile takozvanoj velikoj seobi Srba u Ugarsku godine 1690. Dio tih "starih Vlaha" vjerojatno se nije pridružio iseljenicima u Ugarsku već je otišao u Liku.“

У свом раду Слободан сељак и војник, Касер ову тему још детаљније образлаже:

"U »Conscriptio« se zanimljivo ističe jedna posebna skupina Vlaha. Ta skupina - riječ je о ukupno samo oko deset obitelji: jednoj u Buniću. jednoj u Mogoriću i osam u Gračacu - označuje se kao »stari Vlasi«. Taj naziv dopušta različita tumačenja: riječ bi zbilja mogla biti о starim - u smislu životne dobi - Vlasima. No za to su oni bili premladi: starješina obitelji Mikula Olierovicz imao je 20 godina, Ivan Vostarevicz također 20, a Simun Pavelicz čak samo 14 godina. Druga bi mogućnost bila da je riječ o starim - u smislu podrijetla — dakle još ne potpunoma asimiliranim Vlasima. No protiv toga govori imenska građa. Treća i najvjerojatnija mogućnost je, da ti stari Vlasi potječu iz kadiluka Stari Vlah (područje jugoistočno od Beograda. u području rijeka Studenica. Moravica i Rzav). Ta je pretpostavka utoliko vjerojatnija što su se, naime. mnoge obitelji iz Starog Vlaha priključile takozvanoj velikoj seobi Srba godine 1690. u Ugarsku. Dio tih »starih Vlaha« nije se uspio priključiti iseljenicima u Ugarsku, nego je otišao u Liku."

Ова Касерова тумачења о сеоби из Старог Влаха 1690. године не чине се смисленим. Уосталом и сам попис Старих Влаха га побија. Не само да су неки забиљежени са одредницом Стари Власи (а не Стари Влах), већ се за једног изричито каже: Starÿ Vlah od Pochetka. Оваква конструкција нам уједно показује и прави смисао термина Стари Влах. "Стари" требамо схватити искључиво као одредницу старости боравка појединца или његових предака на одређеном подручју.

Popisani u Grachachu Pres Zemliachi 1712
11. Vukosau Bulaia Stari Vlah od let 48. brati Nicola 40, Petar 30, mala 7 zenskoga
12. Marian Herendas Stari Vlah od let, 40 Sinouacz Stanko 30. mala 7 zenskoga
16. Paual Segoieuich Stari Vlasi od let 60. zetu Juan, 30 zenskoga
21. Jouan Preradouicz Stari Vlah od let 50, mala 1, zensko:
23. Mikula Olierouicz Stari Vlah od let 20 nistar drugo [?]
29. Juan Vostarenicz Starij Vlah od let, 20 zenskoga
35. Simun Pauelicz Vlah Stari od let 14, brat Starij Marko 31, Duam 16, mala 1 zenskoga
38. Todor Calicz Vlah Starij od let 20 zenskog.

Popisani Pres zemliaki iz Mogorichia
2. Todor Stÿn [: Starÿ Vlah od Pochetka:] od let, 60 mali. 1. zenskoga
2. Todor Stijn (Starÿ Vlah od Pochetka:) od let 60, mali 1 zenskoga 1

[симо]

Из горњег пописа Старих Влаха у Лици видимо да су листом сви беземљаши. Ово беземљаштво би значило да су најкасније стигли и да нису успјели још добити свој дио земље. Условно, могли би помислити и да се радило о пастирима, па им земља није ни додјељивана.

По именима би се за неке могла претпоставити католичка вјера (рецимо Дујам, Маријан, Шимун), а за неке православна (Вукосав, Јован, Тодор).

Међутим тек анализа њихових презимена може да открије о којој се ту групи становништва ради.

Свакако најупечатљивије презиме од наведених је Херендаш. Не тако чест облик. И данас присутан на острву Рабу, као презиме Херенда. Још 1433. међу вођама личких Влаха помиње се Иван Херендић.

"Gotovo u isto doba kad Vlasi na Cetini, i Vlasi u Lici dobili su svoj status (1433). Ti Vlasi na severnim ograncima Velebita imali su svoju opštinu. U jednom aktu koji su izdali franjevačkom samostanu više današnjeg Metka nalazimo imena članova tamošnjeg vlaškog ““stola": knezovi Antun Tukvić i Ivan Herendić, vojvoda Paval"

U Lici, god. 1433. srpnja 16. Glavari hrvatskih Vlaha čine “slobodščinu imanju crkve svetog Ivana u Lici na gori Velebitu. Mi Anton Tuković i Ivan Herendić, knezi, vladiki, Paval voivoda, i sudci Vlaški, po imeni: Dian Mušković, Jurai Ružić, Matiaš Vlkotić..."

Ради се дакле о тзв. угарским или краљевским Власима, који су на подручју Угарског краљевства били насељени прије доласка Турака и којих је највише било у Сјеверној далмацији (тзв. цетински власи) и Лици (Велебит). Многи хрватски аутори су ове ране влахе на западу настојали приказати као аутохтоно кроатизовано романско становништво, међутим сасвим је извјесно да и ови власи представљају само рану дијаспору херцеговачких и рашких влаха, о чему је писао Богумил Храбак. (у истом документу са Херендићем на Велебиту пописан је и Томаш Аладинић, директна веза са столачким селом Аладинићима).

Анализа осталих презимена и списка, такође би могла да упути на оближње далматинско-личке крајеве: презиме Булаја је присутно код Срба у Далмацији у околини Скрадина, презиме Сегојевић се јавља у документима на подручју Сињске (цетинске) крајине, Прерадовићи (Преради) у Почитељу Госпић, Оливерић је српско презиме из Смоковића (Задар),Чалићи (Ћалићи) су и Срби у Лици, а 1538. једни власи Чалићи су пребјегли из Мушковца (Обровац) у горње Покупље, Павелићи католици су присутни на цијелом личком подручју. Два презимена је мало теже дешифровати : Stijn и Vostarenicz. Уколико се код овог другог не ради о Оштарићима са Раба.

U ове "старе влахе" свакако треба убројити и Влахе Истрије у пописима Сјеверне Далмације, који су се пред Турцима 1520-тих из Далмације повукли у Истру, али су се брзо повратили. Мислим да је овај слој влаха ( које би можда најисправније било назвати угарски власи) значајно учествовао у етногенези српског народа у Крајини, али и буњевачке католичке популације која се данас сматра Хрватима.

Остаје питање, како је аустријски пописивач 1712. године јасно могао разлучити Старе Влахе од осталих Срба и Буњеваца, и по чему. Да ли су се они сами тако изјаснили, да ли је било нешто у начину њиховог живота, гардероби, говору што их је јасно одвајало од осталих. То остаје за размишљање.

Напомена: сви горе наведени помени назива "власи", писани малим или великим словом,односе се превасходно на социјални, а не на етнички статус.

[Дробњак]

Најлогичније је закључити да су то они који су имали влашки статус пре османских освајања Лике. Наравно остаци тог становништва, пошто видимо да је пописано само 10 породица. Можда су они сами знали да су Стари Власи тј. да су јасно могли да одвоје себе од оних који су дошли са влашким статусом у Лику или га ту добили за време османске управе.
Ако су се разликовали по језику од осталих влаха онда отпада ова теза да су рана дијаспора херцеговачких и рашких влаха.
Ово да су дошли из Старог Влаха ми је тотално безвезе.

[Pavo]

Da se ovdje ne radi o onim ljudima koji su 1696. zatečeni u Perušiću i koje opis Like čiji je navodni autor biskup Glavinić opisuje kao "veteres Christiani" a jedan drugi rukopis šizmaticima?  Njih je upravo 10 kuća a čini se da su jedini ne-muslimani koji su uopće zatečeni u bivšem turskom dijelu Like.  Na popisu 1712. pravoslavno stanovništvo perušićkog kraja nosi prezimena koja ukazuju na to da se ne radi o starosjediocima već o ljudima nedavno naseljenim iz istih krajeva oko Otočca kao i kod drugih pravoslavnih naselja u tom novoosvojenom dijelu Like.  Pogotovu mi tu izgleda zanimljivo ta formulacija gdje se kaže da su ovo stari Kršćani. 

Pada u oči i da ni jedno od ovih prezimena nije ostalo ni u Gračacu ni u Mogoriću, što je i inače slučaj kod bezemljaša.  Njih osim ovih Starih Vlaha ima još na popisu 1712. i općenito se primjećuje da se njihova prezimena nisu zadržala.  Ti bezemljaši su se ženili djevojkama iz obitelji sa zemljom, pa se da nagađati da su jednostavno stekli prezimena rodova u koje su se "udomazetili."  Mislim da bi to i ovdje mogao biti slučaj. 

Meni se nekako čini da bi se ovdje moglo raditi o tim ljudima koji su zatečeni u Perušiću.  Nagađao bih da oni nisu imali svoju zemlju već su obrađivali zemlju perušićkih muslimana.  Kako nisu bili vlasnici, lako su mogli biti istisnuti s te zemlje, pogotovu nakon što je dio Perušićana pokršten. 

[Crni Kralj]

Да ли у поменутим пописима има Црнића (Czernich,Cernich) у селима око Госпића и Оточца?

Унапред хвала!

[симо]

Најлогичније је закључити да су то они који су имали влашки статус пре османских освајања Лике. Наравно остаци тог становништва, пошто видимо да је пописано само 10 породица. Можда су они сами знали да су Стари Власи тј. да су јасно могли да одвоје себе од оних који су дошли са влашким статусом у Лику или га ту добили за време османске управе.
Ако су се разликовали по језику од осталих влаха онда отпада ова теза да су рана дијаспора херцеговачких и рашких влаха.
Ово да су дошли из Старог Влаха ми је тотално безвезе.

И мени се чини да су се они сами пописивачу изјаснили као "Стари Власи", поготово због овог додатка "од почетка" код једног од њих. То ми дјелује као да је хтио посебно да нагласи своју старину у влашком статусу.

[симо]

Da se ovdje ne radi o onim ljudima koji su 1696. zatečeni u Perušiću i koje opis Like čiji je navodni autor biskup Glavinić opisuje kao "veteres Christiani" a jedan drugi rukopis šizmaticima?  Njih je upravo 10 kuća a čini se da su jedini ne-muslimani koji su uopće zatečeni u bivšem turskom dijelu Like.  Na popisu 1712. pravoslavno stanovništvo perušićkog kraja nosi prezimena koja ukazuju na to da se ne radi o starosjediocima već o ljudima nedavno naseljenim iz istih krajeva oko Otočca kao i kod drugih pravoslavnih naselja u tom novoosvojenom dijelu Like.  Pogotovu mi tu izgleda zanimljivo ta formulacija gdje se kaže da su ovo stari Kršćani. 

Pada u oči i da ni jedno od ovih prezimena nije ostalo ni u Gračacu ni u Mogoriću, što je i inače slučaj kod bezemljaša.  Njih osim ovih Starih Vlaha ima još na popisu 1712. i općenito se primjećuje da se njihova prezimena nisu zadržala.  Ti bezemljaši su se ženili djevojkama iz obitelji sa zemljom, pa se da nagađati da su jednostavno stekli prezimena rodova u koje su se "udomazetili."  Mislim da bi to i ovdje mogao biti slučaj. 

Meni se nekako čini da bi se ovdje moglo raditi o tim ljudima koji su zatečeni u Perušiću.  Nagađao bih da oni nisu imali svoju zemlju već su obrađivali zemlju perušićkih muslimana.  Kako nisu bili vlasnici, lako su mogli biti istisnuti s te zemlje, pogotovu nakon što je dio Perušićana pokršten.

Све су опције могуће, међутим за ову коју наводиш, неколико ствари ми се чини да јој не иду у прилог.

Да је сам боравак на личком тлу прије уласка аустријских трупа, био довољан разлог да се назову Стари Власи, не вјерујем, мислим да је Аустрија ипак затекла још неке влахе на подручју турске Лике али их нико није пописао као Стари (мислим да  је таквих било и у Косињу). Неки су у међувремену дошли из дубине турске територије,а ни њих нико није пописао као Старе. Осим тога добар дио личких влаха је пребјегао непосредно пред турски расап у логоре код Оточца и тамо нису проборавили више од неколико година. Не вјерујем да би се код ових што нису избјегли посебно истицала старина, ако је разлика у старини само неколико година. Осим тога, горе поменути додатак "од почетка" је веома индикативан и указује на нешто већу старину пописаних Старих Влаха.

Презимена тих Старих Влаха су доста архаична, али изразито влашка, тј. таква се срећу управо код влаха у средњем вијеку (Сегоје, Оливер, Херендић). И она у неку руку појачавају ту посебност.

Такође, чак и да се ради о кметовима перушићких муслимана, не вјерујем да у општем метежу турске пропасти не би у близини Перушића успјели уграбити бар нешто земље за себе, а не јавити се као беземљаши на сасвим другом крају, југоисточно од Госпића, двадесет година касније.

Презименске везе са неким родовима у Далмацији и острвима већ сам навео.

Добро си уочио да се нису одржали на пописаном подручју. Могућ је и узрок који ти наводиш (домазетство) ,али је мени на памет падало да  се у њиховом случају  радило само о далматинским и подвелебитским сточарима који су се затекли у Лици приликом пописа и били уписани као беземљаши, а потом се вратили у Далмацију, подгорје и острва. И сам мали број чланова њихових породица, можда иде у прилог овој верзији.

[Pavo]

Да је сам боравак на личком тлу прије уласка аустријских трупа, био довољан разлог да се назову Стари Власи, мислим да је Аустрија ипак затекла још неке влахе на подручју турске Лике али их нико није пописао као Стари (мислим да  је таквих било и у Косињу). Неки су у међувремену дошли из дубине турске територије,а ни њих нико није пописао као Старе. Осим тога добар дио личких влаха је пребјегао непосредно пред турски расап у логоре код Оточца и тамо нису проборавили више од неколико година. Не вјерујем да би се код ових што нису избјегли посебно истицала старина, ако је разлика у старини само неколико година. Осим тога, горе поменути додатак "од почетка" је веома индикативан и указује на нешто већу старину пописаних Старих Влаха.

Ali za druge bezemljaše u Gračacu se baš izričito kaže odakle su.  Za neke se kaže da su iz Kotara, za neke da su iz "principove zemlje," za neke da su došli "iz turak," za neke da su "bil oudi pak prosal u turke pak dosal opet."  Za jednog kaže izričito da je iz Benkovac u Kotarima.  Za jednog se kaže da je došao iz Lapca od Turaka.  Očito je da je pisar koji je sastavio ovaj popis bezemljaša razlikuje Liku od drugih turskih krajeva.  Ovaj iz Lapca nije Stari Vlah već jednostavno doseljenik "od Turaka."  Ljudi koji su došli iz dubine turske teritorije su i popisani kao doseljenici s turske teritorije.  Valja imati na umu da je Lika već 20-ak godina austrijska.  To je čitava generacija.  Uz ovo ide i da je tih 180 obitelji prebjeglo u logore kod Otočca 27 godina prije ovog popisa i da su oni kasnije dobili zemlju u novoosvojenoj Lici.   Zbog ovog mi se čini da ovo Stari Vlah čini razliku između doseljenika i ljudi koji su živjeli specifično na onom teritoriju koji je sad austrijska Lika.

A ta fraza "od Pochetka" mi je sumnjiva.  Da nije Kaser krivo prepisao "od Počitelja."  Ne samo da je Počitelj od Mogorića dijeli samo polje, već na 257. stranici imamo upisanog čovjeka za kojeg piše da je iz Kotara a onda Todora Stijna koji je "Stari Vlah od Pochetka."  Upisano je kao da je mjesto odakle je ovaj došao, kako piše i ovom iz Kotara.  Uz to, i na ovom mjestu i na onom ranijem piše "Pochetka" velikim slovom.  Znam da se u nekim slučajevima osobne imenice na ovim popisima Like pišu malim slovom, ali nisam primjetio slučajeve da se opće pišu velikim osim u naslovima.  Naravno, možda je Kaser pročitao pravilno, ali se jednostavno radi o toponimu Početak. 

A ovo s Perušićem je možda samo slučajnost.  Moguće je da je zatečeno pravoslavno stanovništvo Perušića raspršeno na neku sasvim drugu stranu, a da su ovi Stari Vlasi zatečeno stanovništvo iz nekog drugog dijela Like, bliže Gračacu.

[симо]

Ali za druge bezemljaše u Gračacu se baš izričito kaže odakle su.  Za neke se kaže da su iz Kotara, za neke da su iz "principove zemlje," za neke da su došli "iz turak," za neke da su "bil oudi pak prosal u turke pak dosal opet." 

Али управо чињеница да су и Стари Власи беземљаши иде у прилог томе да су скорашњи досељеници у Лику однекуд. Иначе би морали објаснити шта су Стари Власи радили у Лици сво то вријеме без земље. Поготово 1712. године.

[симо]

Да ли у поменутим пописима има Црнића (Czernich,Cernich) у селима око Госпића и Оточца?

Унапред хвала!

Нисам примјетио да Црнића има у Попису Лике 1712. године, међутим Павичић их наводи као касније досељенике у Госпић. Госпић је постепено насељаван током 18. вијека. Сами Црнићи су поријеклом Горани, чини се да им је матица у Мркопљу, у Горском Котару.

[Crni Kralj]

Нисам примјетио да Црнића има у Попису Лике 1712. године, међутим Павичић их наводи као касније досељенике у Госпић. Госпић је постепено насељаван током 18. вијека. Сами Црнићи су поријеклом Горани, чини се да им је матица у Мркопљу, у Горском Котару.

У мом случају,као места одакле би били моји Црнићи би било горско Мркопље или покупски Озаљ досељени у Барању 1715. године.

Али,с Горским Котаром имам везе преко Липоваца/Липовића из Презида.Занимљиво је да Липовича има у словеначком селу Бабно Поље,одмах преко пута Презида (односно границе).Липовића муслимана има у Цазину и Кладуши,па ме не би чудило да се ради  о великом роду који управо потиче из Поуња.

[симо]

У мом случају,као места одакле би били моји Црнићи би било горско Мркопље или покупски Озаљ досељени у Барању 1715. године.

Али,с Горским Котаром имам везе преко Липоваца/Липовића из Презида.Занимљиво је да Липовича има у словеначком селу Бабно Поље,одмах преко пута Презида (односно границе).Липовића муслимана има у Цазину и Кладуши,па ме не би чудило да се ради  о великом роду који управо потиче из Поуња.

Сасвим очекивано поријекло с обзиром на најближе поклапање са лошињским Рагузином, али и једним Србином из огулинског краја, који обликом свог презимена показује вјероватно горанско-покупско поријекло.

[Pavo]

Али управо чињеница да су и Стари Власи беземљаши иде у прилог томе да су скорашњи досељеници у Лику однекуд. Иначе би морали објаснити шта су Стари Власи радили у Лици сво то вријеме без земље. Поготово 1712. године.

Skorašnji su doseljenici u Gračac, ali ne mora značiti da su skorašnji doseljenici u samu Liku.  Ovi popisi iz 1712. su prilično "svjesni" krajeva oko Like.  Spominju se mjesta, regije, kao i općenito "Turska" kao ishodišta osoba.  Ako su ovi Stari Vlasi došli iz Dalmacije ili s Bjelajskog Polja, neobično je da to i doslovno ne piše, kao drugim osobama.   

A ako Stari Vlasi nisu iz nekog od obližnjih krajeva, onda se počinjemo vraćati na Kaserovu tvrdnju da su iz Starog Vlaha. 

[симо]

Skorašnji su doseljenici u Gračac, ali ne mora značiti da su skorašnji doseljenici u samu Liku.  Ovi popisi iz 1712. su prilično "svjesni" krajeva oko Like.  Spominju se mjesta, regije, kao i općenito "Turska" kao ishodišta osoba.  Ako su ovi Stari Vlasi došli iz Dalmacije ili s Bjelajskog Polja, neobično je da to i doslovno ne piše, kao drugim osobama.

Управо је ријеткост у том попису да је уписано мјесто поријекла. Нпр. у попису Грачаца има још беземљаша код којих није уписано мјесто поријекла, а да то нису Стари Власи, па не видим шта је чудно да није уписано код Старих Влаха, којих је највише и пописано управо у том дијелу. У осталом дијелу пописа, мјесто поријекла уопште није уписивано.
 

A ako Stari Vlasi nisu iz nekog od obližnjih krajeva, onda se počinjemo vraćati na Kaserovu tvrdnju da su iz Starog Vlaha.

Ова Касерова тврдња је толико фантастична, да је очигледно да је плод домишљања на основу сличности имена. Уосталом, види се да ни сам Касер није био сигуран у њу.

[Pavo]

Ова Касерова тврдња је толико фантастична, да је очигледно да је плод домишљања на основу сличности имена. Уосталом, види се да ни сам Касер није био сигуран у њу.

Naravno.  Oko tog se pretpostavljam svi slažemo.

U svakom slučaju, ostaje pitanje zašto se baš ovi ljudi izdvajaju kao posebna skupina?  Ne čini mi se da imaju kakav poseban status a pogotovu ne povlastice jer su redom bezemljaši.  Gledam opet i prezimena i samo se Preradović i Pavelić nalaze drugdje u Lici.  Ovaj potonji je prilično izvjesno i katolik.  Općenito se čini kao heterogena skupina ljudi i nije mi jasno što bi im bilo zajedničko.