Па, треба осмислити добру причу. Увести саговорника у целу материју у кратким цртама, нарочито ако он нема никакво предзнање о свему овоме. Али, не инсистирати. Моје искуство је да човеку чији те резултат занима треба пласирати причу, а затим га оставити да у њему жеља за тестирањем сама сазри. Свако притискање је, у овој причи, по мом искуству, најчешће контрапродуктивно.
И, никако непознаваоцима теме не помињати ДНК, јер се људи одмах препадну (злоупотребиће мој узорак за ко зна које работе и тсл), већ тестирање Y-хромозома. Што је у суштини тачно. И разјаснити шта је Y-хромозом, шта су маркери, хаплогрупе, итд.
Увек навести и сопствени случај, - ето, и ја сам се тестирао, па навести и колико још твојих блиских људи је тестирано.
Увек истицати колико вредан податак о сопственом пореклу се тестирањем добија.