Према Порфирогениту Дукља је насељена на исти начин као и остале архонтије, али не каже ко ју је населио тј. Дукљани немају своју причу, за разлику од Срба и Хрвата. Разлог је тај што сви подаци о распореду архонтија и њиховог становништва не потичу из времена насељавања, већ из каснијег периода, IX и X века. Што је и разумљиво јер те архонтије нису постојале у време досељења, већ су их накнадно образовали досељеници. За Порфирогенита Дукља је била део Далмације из ког су Авари отерали Романе, а једино зна приче о досељавању Хрвата и Срба у Далмацију, али не и њихов првобитни распоред, већ онај из доба његовог деде Василија.
У глави 29 у опсади Барија учествују Хрвати, Срби, Захумљани, Травуњани, Конављани, Дубровчани и већина становника градова Далмације, али не и Пагани и Дукљани. Пагани се не помињу или зато што су у саставу србијанске војске или зато што се још увек нису покорили цару Василију, док се за Дукљане може само нагађати да ли су и они тада у саставу Србије или неке друге архонтије, нису покорни цару или постоји неки трећи разлог.
Такође стоји да велика већина тих Словена није била крштена, па је Василије послао свог човека са јерејима да их покрсте. Пагани тада нису били покрштени, али јесу нешто касније. У глави 36 стоји да се Пагани називају тако јер се нису покрстили када и остали Срби. Дукљани се не помињу ни приликом покрштења Хрвата, ни приликом покрштења Срба.
Дукља није ни међу архонтијама које према глави 30 добијају надокнаду од романских градова за земљу коју обрађују, можда зато што ниједан град не обрађује земљу у Дукљи, али могуће је и да тада не постоји архонт Дукље, већ је она у саставу неке друге архонтије или под влашћу драчке теме. При набрајању архонтија Дукља и Паганија су увек на крају, можда зато јер су последње и добиле архонте, тек после владавине цара Василија.
Из овога се може закључити да подаци о распореду Срба и Хрвата у Далмацији потичу из времена Василија и да Дукљани нису "пописани" ни приликом опсаде Барија, ни приликом покрштавања већине далматинских Словена, ни приликом покрштавања већине Срба. Можда зато што су покрштени раније или су били у саставу неке друге архонтије, вероватно Србије или под бугарском влашћу или у саставу драчке теме. У сваком случају зато је Порфирогенит закључио да је Дукља насељена кад и остале архонтије, али није могао рећи ко ју је населио, јер нема података о Дукљи ни из времена насељавања, ни из времена делања цара Василија у Далмацији.