Аутор Тема: Бурмази  (Прочитано 51289 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Бурмази
« Одговор #100 послато: Август 06, 2018, 07:54:02 поподне »
U prilog staroalbanskog podrijetla Burmaza ide i spomen Burmaza kao rodovskog imena u katunu Arbanasa Dečanske povelje, kao i etimologija samog imena. 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бурмази
« Одговор #101 послато: Август 06, 2018, 08:00:44 поподне »
U prilog staroalbanskog podrijetla Burmaza ide i spomen Burmaza kao rodovskog imena u katunu Arbanasa Dečanske povelje, kao i etimologija samog imena.

Све иде у прилог осим генетике...  :)

Одакле Албанци у Источној Херцеговини у првој половини 14-ог века?  У то време епицентар њихов етничког простора је била област Мат која је скоро у централној Албанији.  Максимални ареал распростирања албанског етноса у то време је био од Проклетија до Епира и Дебра до Пишкопеје на истоку. 
« Последња измена: Август 06, 2018, 08:03:32 поподне Свевлад »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #102 послато: Август 06, 2018, 08:31:02 поподне »
Све иде у прилог осим генетике...  :)

Одакле Албанци у Источној Херцеговини у првој половини 14-ог века?  У то време епицентар њихов етничког простора је била област Мат која је скоро у централној Албанији.  Максимални ареал распростирања албанског етноса у то време је био од Проклетија до Епира и Дебра до Пишкопеје на истоку.

 Можда у сеобама које су извјесно је довеле и Мириловиће до Херцеговине. Изгледа да међу херцеговачким влашким катунима постоји стариначки слој који има словенске, али и предсловенске генетике: Влаховићи J1-PF7263, Угарци R1b-U152>L2>Y4354 (то би требао бити и ја с мајчине стране :D), Бобани E-V13>PH1246>BY14151 рођаци Васојевића, те да постоји дошљачки слој, Мириловићи итд..

 За влахе Бурмазе се одавно тврди од стране разних аутора да су албанског поријекла, осим њих и за Зотовиће, они се и доста рано спомињу од херцеговачких катуна.

 Око генетике ако су Бурмази заиста I2-PH908, то нису могли I2a Клименти имати албанску свијест у неком тренутку? Без обзира на генетику Бурмаза, зашто би се звао Бурмаз и зашто би сину давао име Гин, ако таква свијест није постојала? Зато што је имао у том тренутку такву свијест. Свијест о припадношћу некој групу у датом тренутку није условљена генетиком.
 Могуће и да су Бурмази били генетски мјешавина, и да су се PH908 придружили неким албанским хаплогрупама.

 Једино да се женио с Албанкама стално те да су оне давале имена дјеци, али ово је подручје далеко од албанског. :)

 Видим овај спомен Драгослава Богдана, влаха из 1283, не видим доказ да је он син овог Гина, вјероватно неки други познији Богдан је био син Гина.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Бурмази
« Одговор #103 послато: Август 06, 2018, 10:52:18 поподне »
Kakve veze ima genetika s maternjim jezikom?

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #104 послато: Август 06, 2018, 10:58:22 поподне »
Колико сам успио видјети међу влашким групама средњег вијека било је свакавих имена. Само име не мора бити доказ овог или оног поријекла. Лично име Бурмаз могло је дакле бити албанског поријекла, али раширено и по неалбанским групама. За већину влашких група Херцеговине се наводи да су име добили по родоначелнику ( касније се то име често понавља и код насљедника), па је сасвим могуће да су од неког Бурмаза настали и херцеговачки Бурмази. Међутим тај Бурмаз није нужно морао бити Албанац.

Такође, јесте примјетно да већина оних који који посједују презименски облик Бурмаз/Бурмазовић као мјесто поријекла наводе подручја на граници српског и албанског етничког елемента. Тако, западносрбијански Бурмази наводе горњи ток Лима и Плав, разгранат род Бурмаза из Петруше сјевероисточно од Параћина наводи Скадарскојезеро као мјесто старијег поријекла, док муслиманска породица Бурмазевић се наводи поријекло из Подгорице.

Међутим, занимљиво је да петрушки Бурмази иако говоре о старијем поријеклу од Скадра, представљају дио косовско-метохијске струје, а код западносрбијанских Бурмаза се као мјесто поријекла наводи и Стара Србија.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бурмази
« Одговор #105 послато: Август 07, 2018, 12:32:20 пре подне »
Код Бурмаза се јавља име Балдовин. Хоемо ли га повезиватса Норманима?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Бурмази
« Одговор #106 послато: Август 07, 2018, 12:44:57 пре подне »
Код Бурмаза се јавља име Балдовин. Хоемо ли га повезиватса Норманима?

У Плавну код Книна одакле је већина мојих предака међу православним Србима је у прошлости било имена као што су: Јосип, Мате, Мијо, Стипан, Јаков, Марта итд.  Марта је до пре Другог светског рата било врло често женско име. Истакнути Четник из Другог светског рата из Плавна се звао Јосип Курајица. Плавно је било 100% српско православно село.   
Неко ко није из тог краја би на основу поменитих имена помислио да су људи са поменутим именима били католици, али то није случај.     
« Последња измена: Август 07, 2018, 12:47:12 пре подне Свевлад »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #107 послато: Август 07, 2018, 04:22:57 поподне »
Код Бурмаза се јавља име Балдовин. Хоемо ли га повезиватса Норманима?

 Јавља, да ако се јавља још таквих имена. Јавља се једном и Аладин. Видио сам то име негдје на западу такођер код далматинских катуна, вјероватно траг неких арапских инвазија.

 За Бурмазе, имамо потврђену чињеницу из Дубровачког архива да се предак звао Бурмаз, могао је бити рођен око 1240, имао је сина Гина/Ђина, и унука Богдана.

 Међутим чини се да онда долази до неких других утицаја у Бурмазима. Јављање неких словенских али и румунских форми. Нпр. гледајући на Бурмазе у 15. вијеку већина имена су словенска, али ако видимо линију катунара Глеђевића и Ненковића:

Глеђевићи
 Милобрат Обрад ,из дефтера 1477,
 Радоје Обрад, ранији катунар, његов брат
 Обрад син Глеђа, катунар
 Глеђ син Висула, катунар
 Висул, 1343. под катунаром Дерманом

Ненковићи
 Милиша и Радич синови Богуша, катунари 1477.(могуће преко имена Милиша да су повезани некако родбински са ранијим катунаром Милишом)
 Стјепан Богета, катунар 1453
 Милиша Ненковић, катунар 1438
 Ненко син Крајслава, од 1398 се доста спомиње
 Крајслав син Мергена, катунар 1376

 
 Дакле предак Глеђевића је Висул а предак Ненковића је Мерген, и једно и друго румунска имена. Уз то имамо катунара Дермана/Дурмана још од 1343. са куманским или печенешким именом (које може лако ићи заједно са румунским).
 Изгледа да је постојао првообитни албански слој, онда долази Владислав Бурмаз, који је био катунар од 1335 до 1366 и могуће потомак Бурмаза, али и овај Дерман се спомиње као катунар 1343., касније се спомиње и његов катун, као да је неки румунски елемент ту дошао и могуће преузео примат.

 Ту је и словенски слој.
 У раном слоју имена имамо 1335. и Милтена и Милосава потомке Злокруха, који се касније такођер помињу као катун.
 Ту је и Помоћан од 1335. (Pomochianus Burmas).
 У селу Убоско постоји натпис неког Помоћана, а катун Милобрата Обрадовог је 1477. зимовао у Убоском.
 Мислим да су и Помоћани израсли у катун.
 А такођер почетком 15. вијека из Бурмаза се издвојио и катун Прибца сина Николе.

 Изгледа да су Бурмази били разнородни, и да се могу уочити два или три генетски вјероватно различита слоја, албански, румунски, словенски.

У Плавну код Книна одакле је већина мојих предака међу православним Србима је у прошлости било имена као што су: Јосип, Мате, Мијо, Стипан, Јаков, Марта итд.  Марта је до пре Другог светског рата било врло често женско име. Истакнути Четник из Другог светског рата из Плавна се звао Јосип Курајица. Плавно је било 100% српско православно село.   
Неко ко није из тог краја би на основу поменитих имена помислио да су људи са поменутим именима били католици, али то није случај.   

 Није исто раширеност имена на том подручју прије 100 или 500 година. Што се може видјети по турским дефтерима прије 400/500 година постојале су јасне разлике у распрострањености неких имена.

 Твоја аналогија у слиучају Бурмаза се тешко може примјенити, у реду да су имена прелазила из групе у групу усљед контакта, али овдје имамо случај особе са албанским именом која у неалбанској средини даје сину албанско име.
« Последња измена: Август 07, 2018, 04:29:20 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #108 послато: Август 07, 2018, 05:51:01 поподне »
Колико сам успио видјети међу влашким групама средњег вијека било је свакавих имена. Само име не мора бити доказ овог или оног поријекла.

 Не мора, али у неким случајевима иде у пакету са другим именима. Ја сам још давно по личним именима претпоставио да су власи Угарци били од неке латинизоване популације, и испаде тако. :)

 Нпр. форма са основом Мусо од лат. Mussius се код њих среће у 3 одвојена наврата, не мислим да се толико, код осталих можда једном да сам је видио. Било је још неких специфичних, нпр. Цицерина (можда и са "ч" се може читати).

За већину влашких група Херцеговине се наводи да су име добили по родоначелнику ( касније се то име често понавља и код насљедника),

 Да, код Бурмаза се среће још једном, 1477. један од катунара је био Бурмаз Владисалић. Среће се и код других група слично.

па је сасвим могуће да су од неког Бурмаза настали и херцеговачки Бурмази. Међутим тај Бурмаз није нужно морао бити Албанац.

 Није, али му је син носио албанско име такођер. :)

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Бурмази
« Одговор #109 послато: Август 07, 2018, 07:48:44 поподне »
Зор, кад кажеш:

"Изгледа да су Бурмази били разнородни, и да се могу уочити два или три генетски вјероватно различита слоја, албански, румунски, словенски."


...на које вероватно различите генетске слојеве мислиш? Из докумената које си навео засад уочавам различите језичке слојеве, што вероватно води ка закључку да је било различитих етничких слојева (о томе се, управо, споримо) али не видим да је досад нуђена разнородна генетика Бурмаза на увид?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #110 послато: Август 07, 2018, 08:45:12 поподне »
што вероватно води ка закључку да је било различитих етничких слојева (о томе се, управо, споримо) али не видим да је досад нуђена разнородна генетика Бурмаза на увид?

 Нисам видио резултате Херцеговаца, само сам чуо да се неки PH908 могу везати за Бурмазе. Можда треба још боље погледати.:)
 Постоје из дефтера Херцеговачког санџака јасне индикације да је племенска свијест Бурмаза постојала и 1585. г. Уз раније локалитете Бурмаза ту налазимо:

 1. У селу Заград, постоји баштина Бурмаза, у руци Несуховој, у руци Мезида сина Мемије. Ово прво је вјероватно препис из ранијег дефтера.

 Заград није тачно убициран али постоји више топонима Заград, Аличић лаже да се ради о локалитету иза града/утврде Столац.

 2. Извјесни виногради Срашки Дол, у руци становника села Бурмази (које данас постоји) са десетином од винограда који су селиште влаха Бурмаза.
 Наводи се и да су виногради од "влаха Бурмаза"
 Ту се спомиње и џемат Радоја сина Драгића из Банчића да је обрађивао винограде. Банчићи се по некима доводе у везу с Бурмазима али су били засебан катун, но могуће да потичу од давно одвојених Бурмаза.

 3. село "Просина", припада Дабру одн. Трусина - Дабар, обрађују га власи Бурмази.

 Дакле, и на овим подручјима постоје засвједочене активности Бурмаза прије 430 г., мислим да треба видјети какви све родови ту имају старину..

 Обзиром на то колико се катуна из Бурмаза издвојило, логично би било да би могло ту бити разне генетике, још кад се додају очити и албански и румунски ономастички елементи забиљежени у раној фази историје Бурмаза. Могуће да је овај албански елемент и изумро, можда већ у средњем вијеку. Нисам нашао директне везе њега са потоњим, и овај Дерман се изгледа издвојио, а био је катунар у вријеме кад је катунар био Велислав Бурмаз (1335-1366), као да је Дерман већ у његово вријеме имао свој катун Бурмаза (1343. capud catonis). И од Велислава Бурмаза осим његовог сина, не знам за неке позније потомке.
« Последња измена: Август 07, 2018, 08:50:27 поподне Zor »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Бурмази
« Одговор #111 послато: Август 07, 2018, 09:15:59 поподне »

 1. У селу Заград, постоји баштина Бурмаза, у руци Несуховој, у руци Мезида сина Мемије. Ово прво је вјероватно препис из ранијег дефтера.

 Заград није тачно убициран али постоји више топонима Заград, Аличић лаже да се ради о локалитету иза града/утврде Столац.

Дакле, и на овим подручјима постоје засвједочене активности Бурмаза прије 430 г., мислим да треба видјети какви све родови ту имају старину..

Заград засеок, се налази у јужном дијелу Дабарског поља, уз село Сузину, источно. О том Заграду је ријеч.


Што се тиче родова, ту су живјели Кубати. Источно од Заграда је село Кубатовина, а Заград се налази у подножију Кубаша.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #112 послато: Август 07, 2018, 09:26:26 поподне »
Нисам видио резултате Херцеговаца, само сам чуо да се неки PH908 могу везати за Бурмазе.

 Ако су Бурмази PH908 не значи да немају везе са Румунијом. У Басараб студији PH908 је 7.4 % (узорак 149), по окрузима:
 Долж - 3/38
 Клуж - 2/50
 Брасов - 4/50
 Мехендити - 1/11

 У студији Влашке је 9.0 % (узорак 122), у Олт округу је на узорку од 19 заступљен са 6 - 31.6 %.

 Дакле из ове двије студије гдје постоји dys448, 21/271 = 7.7 % што је солидан проценат.

 Знам да постоје неке гране PH908 код Бугара, Румуни су слабо обрађени што се тога тиче па би могле те гране код њих бити наслоњене на Бугаре.. Не знам хаплотип, али ако има везе са Румунијом то би се могло видјети и на 17/19 маркера из ових студија.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #113 послато: Август 07, 2018, 09:56:19 поподне »
Заград засеок, се налази у јужном дијелу Дабарског поља, уз село Сузину, источно. О том Заграду је ријеч.


Што се тиче родова, ту су живјели Кубати. Источно од Заграда је село Кубатовина, а Заград се налази у подножију Кубаша.

 Хвала, занимљиво презиме.. :) Могу бити интересантни и Убоско, гдје су 1477. зимовали Ненковићи, те Ргуд код Стоца гдје је катун Иваниша Долина (Дујина у дефтеру), једног од 4 катуна Бурмаза код Припчиновића, зимовао исте године. У истом катуну се и помиње Ргут син Божичка.
 Иваниш Долин је био и кнез доњовлашке нахије.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #114 послато: Август 07, 2018, 11:00:09 поподне »
 Видим да су потврђени катуни Бурмаза осим Долиновог (неубицирана локација) љетовали на Трескавици, заједно са Банчићима. Катунар Банчића 1585. обрађује винограде који припадају Бурмазима. Дакле врло вјероватно/сигурно су Банчићи проистекли из Бурмаза.

 Такођер 1477. се спомиње катун/џемат Херака сина Радоње кога нисам опредијелио а и он је љетовао на Трескавици. Зимовали су у Битуњи, у непосредној близини Хргуда, Убоског, дакле ради се такођер о Бурмазима.

 Даље постојао је мали катун Ивана сина Клакора са само 9 кућа који је љетовао у Лукавици код Сарајева, близу Трескавице, зимовали су у Островици (Острово-Столац). Лукавица није далеко од Трескавице, а код Ненковића Бурмаза се помиње 1447. и Вукота син Клакора, па могуће/вјероватно да се ради о његовом брату иако је 30 година прошло, обзиром на специфично име.

 Што се тиче овог имена, -ор би могао бити романски наставак. А основу сам нашао у дефтеру Скадарског санџака 1485. у селу Бгур Туз:
Рак Клака

43 куће у селу, од домаћина 6 Лека, 3 Ђон, 3 Пал, 3 Вук, 2 Коља, 2 Панта, 1 Ђин, Пепа, Милош. Дакле доминантно албанска, ту је и један Груда, као друго име, могуће племе.

 Можда овај катун потиче од Ђина сина Бурмаза? :)

 Мјесто љетовања катуна итекако има везе и са поријеклом катуна. Нпр. два катуна Угарака су љетовала на Зеленгори иако су просторно били удаљени у Херцеговини, и само су они љетовали на Зеленгори.

 У свако случају пуно је то катуна да су могли потицати од неког ко је живио крајем 13. вијека..
6 катуна у попису 1477 г., 281 кућа, дакле бројнији од нахије Кричак... Као што и старији ономастички албанско/румунски слој у Бурмазима показује ту се вјероватно радило о више група..
« Последња измена: Август 07, 2018, 11:04:50 поподне Zor »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бурмази
« Одговор #115 послато: Август 08, 2018, 12:05:41 пре подне »
Да мало спојлујем нећу пуно. Користећи аналогију коју смо употријебили за јужне бурмашке сусједе Мириловиће и сјеверне Влаховиће један огромни род са подручја Љубиња уклапа се у теорију о Бурмазима. Из те приче не бих искључио ни један други ПХ908 род насељен мало источније као захваљујући неким предањима и  историјским изворима један Р1а род из саме околине Љубиња.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Бурмази
« Одговор #116 послато: Август 08, 2018, 01:55:00 пре подне »
 Прилажем своје рјешење проблема изворних Бурмаза. :) Мислим да су били вјероватно Груде или сродни или некако повезани с њима.




 Лично име Мерген било је врло раширено код Албанаца у попису 1485. као и занимљиво лично име Јунак. Ово су једини помени Клаке, или Бурмада у дефтерима (са изворном албанском Бурмад формом умјесто Бурмаз чији је и носилац имао албанско име). Такођер сам поставио све помене племена Груда у дефтеру 1485. Не знам гдје је био тачно Бгур Туз али био је сиигурно близу сусједних села Кучик Туз, Петрошани Туз итд.
 У селу Лок кога сам поменуо у првом посту се јавља лично име Бурмад. Сва ова имена осим Груда су поуздано засвједочена у Дубровачком архиву код влаха Бурмаза, и ту су постављени и специфични извори гдје се помињу.

 Дакле мислим да је оснивач био Груда, да ли они више постоје не знам, мислим да овај мали катун Ивана сина Клакора има вјероватно везу са Гином сином Бурмаза. Касније се катун Бурмаза проширио уласком у њега других елемената, сигурно и локалних херцеговачких (нпр. PH908).

 Посебно ми је овај помен Клака и Груда заједно некако упућујући, а са Бурмадом се јавља Марђин, које се јавља и код Бурмаза. Име Јунак који се јавља код Бурмаза није било често и више је било заступљено у албанским подручјима, али овај Јунак син Јунака из села Груда је једини такав случај.:) У селу Маршења нпр. јављају се и Јунак и Марђин.

 Мапа је од Пуљахе из дефтера.

 Од досад тестираних Груда постоје Бојаји и Каљаји J2b-L283>Y23094, те Љуљђураји R1b>BY611>Z2705. Не знам постоје ли такви у Херцеговини на проведеном истраживању, али чак и да их нема више мислим да су могуће/вјероватно постојали.. :)

симо

  • Гост
Одг: Бурмази
« Одговор #117 послато: Август 08, 2018, 07:13:58 пре подне »
Прилажем своје рјешење проблема изворних Бурмаза. :) Мислим да су били вјероватно Груде или сродни или некако повезани с њима.

 Лично име Мерген било је врло раширено код Албанаца у попису 1485. као и занимљиво лично име Јунак. Ово су једини помени Клаке, или Бурмада у дефтерима (са изворном албанском Бурмад формом умјесто Бурмаз чији је и носилац имао албанско име). Такођер сам поставио све помене племена Груда у дефтеру 1485. Не знам гдје је био тачно Бгур Туз али био је сиигурно близу сусједних села Кучик Туз, Петрошани Туз итд.
 У селу Лок кога сам поменуо у првом посту се јавља лично име Бурмад. Сва ова имена осим Груда су поуздано засвједочена у Дубровачком архиву код влаха Бурмаза, и ту су постављени и специфични извори гдје се помињу.

Зор, зар готово рјешење на основу једног Бурмада из пописа 1485. године? Какве везе има неки Бурмад у околини Скадра из 1485. године са херцеговачким Бурмазима, највећим влашким катуном у Херцеговини који су први пут забиљежени на подручју Херцеговине још почетком 14. вијека?

Исто се односи и на име Јунак, које је прилично често код херецеговачких влаха, једна од родоначелника Бањана се такође звао Јунак,а има их још и по другим катунима.

Прављење читавих конструкција на основу личних имена, која су била у оптицају у том периоду на поменутом простору, не чини ми се као смислен истраживачки поступак.

Што се тиче Бурмаза, очигледно је да је понуђена албанска етимологија имена била примамљива за читав низ истраживача, али колико сам видио углавном се преносило мишљење да се ради о арбанашком катуну, а да се сем поменуте етимологије није ни нудило било какво друго објашњење о албанском поријеклу Бурмаза. Филиповић који је и сам Бурмазе сматрао арбанашким катуном, примјећује да Дубровчани Бурмазе зову власима, иако су веома добро у својим изворима разликовали Арбанасе и Влахе.

Пошто сам највећи дио насеља са подручја територије Бурмаза већ обрађивао,а само подручје је прилично квалитетно тестирано (скоро па потпуно), могу рећи да нема никаквих назнака о присуству било које хаплогрупе која би се могла везати за албански етнички простор. Заправо, подручје средњовјековних влаха Бурмаза је једно од најкарактеристичнијих I2-PH908 подручја у Херцеговини,а I2-PH908 је једна од хаплогрупа које се у најмањој мјери могу довести у везу са албанским етничким простором.

Такође примјетио бих да се у албанској зони јавља искључиво облик Burmad ( који има директно албанско објашњење) док је у херцеговачкој варијанти присутна варијанта Бурмаз (за коју је албанска етимологија само претпостављена). Тако се у турском попису 1533.  у скадарском санџаку појављује мезра Бурмат,а у херцеговачком Бурмаз. Повезницу Бурмад/Бурмаз је једном направио Јиречек и послије није довођена у питање, већ се углавном преписивала.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Бурмази
« Одговор #118 послато: Август 08, 2018, 12:53:10 поподне »
Није Мерген него Мрђен

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бурмази
« Одговор #119 послато: Август 08, 2018, 01:25:05 поподне »
Да се умешам и ја мало.  :) Што се тиче разлике између форме Бурмад и Бурмаз, та разлика не постоји, с обзиром да се ради о гласу који није ни "д" ни "з" у албанском језику, већ прелазна форма - dh. Изговара се управо тако, прелазно, као да хоћемо да изговоримо "д" са врхом језика између зуба; тај глас је истоветан грчкој делти (Δ, δ). Због оваквог изговора, у писмима која немају посебан симбол за овај глас се он пише или као "д" или као "з". Дакле име је несумњивог арбанашког порекла, поготово што је као такво посведочено и у писаним историјским изворима, а и по форми (у албанском се придев увек ставља након именице, у модерном језику "велики човек/мушкарац" би био burri i madh). Још један доказ "несталности" овог гласа је што се у румунском језику, у речима које имају своје албанске парњаке, овај глас увек јавља као "з", нпр. "рода (птица)" - barză (буквално - "бела", албански придев i bardhë/e bardhë - бео/бела). Што се тиче самог придева i madh, он је можда био основа за формирање назива трачког племена Меди (Maedi, Medi), које је током гвозденог доба живело на средњем току Струме; чувени вођа устанка робова Спартак је највероватније родом био из овог племена. Генетика, међутим, дефинитивно не иде у прилог албанском или чак влашком пореклу херцеговачких Бурмаза; пада ми на памет опција да је можда породична линија оснивача односно именитеља племена одувек била у мањини и да је по мушкој линији изумрла можда још током средњег века, о чему је Зор писао, али то су само спекулације и индиције, јер чвршћих доказа немамо. Или, с друге стране, ми имамо резултат тих "оригиналних" Бурмаза, али га још увек као таквог не препознајемо. ;)
« Последња измена: Август 08, 2018, 01:39:39 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.