Форум - Порекло
Порекло становништва => БиХ - Република Српска => Тему започео: Тимар Март 25, 2013, 10:24:34 поподне
-
Препоручио бих нашим посјетиоцима, ако су у могућности, да прочитају књигу Радослава М. Грујића Антологија Српског народа у Хрватској и Славонији, Нови Сад, 1909.г., гдје је описана и постојбина Срба у Босни. Овај изводак је преписан у Шематизму другом, Епархије бањалучке за 2005 годину, на страни 299 до 314
Између осталог освдје пише:
Од најстаријих времена, па све до почетка 14. века, називали су босански народни владаоци свој народ свагда српским именом, баш исто онако као и владаоци Рашке свој народ. .. да је језик народа у Босни увек, називан само српским именом...
Најстарији сачувани историјски податак, да је народ у Босни називан Србима, потиче још из 822 год.
-У једном акту, у Рачковим "Documenta" (из белешке франачког љетописца Ајнхарда 822. год) тврди се како је посавски владалац Људевит, чувши да против љега иде франачка војска из Италије, побегао из града Сиска "к Србима за који народ кажу, да живи у великом делу Далмације"... Сам Фрањо Рачки вели (Rad.LVI. 109), да је "Људевит побегао Србима у Босну"
Византијски цар историчар Константин Порфирогенит око 950 године каже, да су се у Србији, која је у његово доба граничила с Хрватском код Цетине и код Хлијевна, населили Срби, дакле и на териториј, који је доцније назван Босном (Fr. Rački, Rad LVI, p. 71).
... римски папа 1188 године послао дубровачком надбискупу плашт и потврдио стара права дубровачке цркве, у тој потврдној дипломи индентификује Босну, која је у то доба сасвим самостална држава била, са државом српском- У писми се изричито вели: "regnum Servilie quod est Bosna" (Iv. Kukuljević-Codex diplomaticus regni Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae, Zagreb 1876, II, p. 148)...
И у повељи од 22.марта 1240 год., као и у оној од марта 1249 год., исти бан Матија Нинослав, назива своје Бошњаке више пута само Србљима и никако друкчије (T. Smičiklas, - Codex Diplomaticus. Vol.IV., p. 107, 108 i 386-387.)... И у самом индексу (Index Alfabeticus) у Смичикласову Академском Кодексу (vol. V., p. 752) изричито се наводи, да је Србин национално име за Бошњака (Serbin idem quod Bosnensis, natio)...
Кад је цар Душан укидао царину у Требињу, коју је узимао Дабижев од Дубровчана, рече између осталог и ово: "нека Дабижев не узима од Дубровчана нити царине, нити којег другог доходка, ни од трговца дубровачког Влаха, а ни од Србљина..." (Fr.Miklosich, - Monumenta Serbica, spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Regusii, Beč 1858., p.117)...
Као што су босански владаоци и херцеговачки кнезови, те дубровчани и најстарији грчки и франачки писци називали народ босанско-херцеговачки српским именом, у доба самосталности тих земаља, тако и касније за турског госпоства страни путници, књжевници, аустриски владаоци, па и сами Турци називаху народ тај - НАРОДОМ СРПСКИМ ...
-
http://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/34
Радојевићи-Мирковићи властеоска средњовековна босанска породица
-
Слава Глигорије Богослов је слава владалачке куће Котроманића
-Развитак бр. 9, 1.септембар 1940, Петар Н. Гаковић
-
Слава Глигорије Богослов је слава владалачке куће Котроманића
-Развитак бр. 9, 1.септембар 1940, Петар Н. Гаковић
Дa ли ce знa кoja je cлaвa Влaдиcлaвићa из Xepцeгoвинe?
-
Дa ли ce знa кoja je cлaвa Влaдиcлaвићa из Xepцeгoвинe?
Њихови наводни потомци Поповићи у Бјелошевом Долу код Љубиња славе Ђурђевдан
-
Нисам био сигуран где да поставим ово питање а нисам хтео да отварам нову тему, па ми се ова тема учинила као најприкладнија. :)
Да ли постоје још неке породице у Ливањском пољу осим Ињаца (и породица сродним њима као што су Пајчини, Коњикушићи) које славе Светог Василија?
-
Нисам био сигуран где да поставим ово питање а нисам хтео да отварам нову тему, па ми се ова тема учинила као најприкладнија. :)
Да ли постоје још неке породице у Ливањском пољу осим Ињаца (и породица сродним њима као што су Пајчини, Коњикушићи) које славе Светог Василија?
У Шематизму дабробосанском за 1882. годину као слављеници Св. Василије у протопрезвитерату ливањском, по парохијама, спомињу се следећи слављеници:
1.Лијевно: Јовановић, Цвијетковић, Ињац
2.Челебић:Катић, Коњикушић, Ињац
3.Врбица:Пајчин, Ињац, Павичић, Катић
4.Црни Луг: Ињац, Барошевић, Дукић, Иветић
5.Тишковац:Бјелић, Шапоња, Добријевић, Коврлија, Половина
-
У Шематизму дабробосанском за 1882. годину као слављеници Св. Василије у протопрезвитерату ливањском, по парохијама, спомињу се следећи слављеници:
1.Лијевно: Јовановић, Цвијетковић, Ињац
2.Челебић:Катић, Коњикушић, Ињац
3.Врбица:Пајчин, Ињац, Павичић, Катић
4.Црни Луг: Ињац, Барошевић, Дукић, Иветић
5.Тишковац:Бјелић, Шапоња, Добријевић, Коврлија, Половина
Хвала пуно, Тимар! :)
-
Можда је ово већ било на некој теми:
https://familysearch.org/search/catalog/2030958?availability=Family%20History%20Library
-
Град Дувно (данас Томиславград) на крајњем Југо-западу Босанске Крајине. У самом граду као и селима у источном дјелу Дувањског поља до марта и априла 1992 живјели су Срби. Презимена Срба по насељима пред исељавање и почетак рата 1992. Године.
Дувно: Савић, Важић, Глигорић,Вујиновић, Бошњак, Билановић, Вуковић, Каран, Станишић, Велимир, Мајкић,Павловић, Боснић, Ућукало, Кос, Кукобат, Марковић, Зечевић, Милисав, Зелен, Бољановић
Еминово Село: Савић, Милисав, Глигорић, Здилар, Марић.
Оплећани: Станић, Драшко, Ућукало.
Срђани: Андријашевић, Вулић.
Конгора: Зечевић.
Липа: Зелен, Каран, Милисав.
Мандино Село: Милисав, Билановић, Зечевић, Павлица.
Баљци: Мишковић, Цвијетић, Велемир.
Рашћани: Станишић, Важић, Каран.
-
Подаци из "Обћег загребачког коледара за годину 1849":
Житељи у Босни јесу Сарбљи, но тројакога вероисповедања (http://srbiubih.com/obci-zagrebacki-koledar-za-godinu-1849-zitelji-u-bosni-jesu-sarblji-no-trojakoga-veroispovedanja/)
-
http://srbiubih.com/obci-zagrebacki-koledar-za-godinu-1849-zitelji-u-bosni-jesu-sarblji-no-trojakoga-veroispovedanja/
„Bosna, koja se po rěci Bosni od starinah tako naziva, bivala je čest jedna velike sàrbske dàržave, a čest za sebe, dàržava i banovina, imajuća svoje vladatelje, Kraljeve i Bane.“ (str. 25)
„Žitelji u Bosni jesu Sàrblji, no trojakoga věroispovědanja, istočnoga, zapadnoga i mahomedanske věre. Koliko je čislo, nemože se uprav znati. No sudeći po parokiama, moglo bise od prilike reći, da u Bosni i Hercegovini više od 1,000,000 dušah istočnoga zakonah imati može; zapadne věre do 150,000, a Turakah i poturčenikah, do 280,000 duša. (…) No càrkvih se u Bosni i Hercegovini vàrlo malo nalazi, i to su sve starodavne zidine od starih sàrbskih vladateljah, koje Turci nedopuštaju obnavljati ni pokrivati bez velike plate.“ (str. 28)
„Turci ili poturice žive najviše po gradovima varošima i palankama, a po selima vàrlo ih se malo nalazi, i to samo oko Travnik i istoku, oko Zvornika, Beljine, Srebàrnice: i něšto izmedju Jajca i starog Majdana k zapadu, i k jugo-zapadu oko Kupresa, a u Hercegovini gotovo nigdi. Katolici, ili Sàrblji zapadne càrkve, koji se u sred Bosne Magjari zovu, žive ponajviše po selima, koja su sa turskima izměšana, kao oko Kupresa, i do blizu Lěvna, něšto oko Travnika, několiko selah oko Jajca, několiko oko Gradašca i oko Banje Luke, několiko oko Dubice pokraj Save.“ (str. 30)
-
Bosnu u ranom srednjem vijeku najvecim dijelom naseljavaju srpska plemena dok se nije uvrijezio naziv 'Bosnjani' koji je i u Tvrtkovo vrijeme oznacavao samo populaciju iz uze srednje Bosne ('horona Bosne' kako ga je nazvao Porfirognet = zupa "Vrhbosna") prakticno sve do Vrbasa i Neretve jeste bio srpski zivalj (o tome najvise svjedoce svekolika imena plemica i njihovih rodova).. Preko Vrbasa su bili tzv. 'Donji Kraji' (to je danas moj uzi zavicaj u koji su se doselili i skrasili moji predaci nakon vijekova lutanja) i njima su najvise vladali plemici iz roda Hrvatinica, koji su opet priznavali vlast Tvrtka i Kotromanica. Franacki anali iz 829 pisu o Ljudevitu Posavskom koji bjezi medj' Srblje "koji drze veliki dio Dalmacije" ('Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur'). Olako se npr. zaboravlja da se Dalmacijom (kao ex-rimskom provincijom) onomad nazivao citav prostor izmedju Jadrana i Save (dakle, inkluzivno cijela Bosna, ali i danasnja Crna Gora i zapadna Srbija). Prvi poznati autonomni vladar Bosne bio je iz roda Vojislavljevica: 'Stefan bosanski' (iliti 'Stjepan' kako ga nazivaju danasnji "Bosnjaci" - to je vise stvar interpretacije, jer se na latinskom pisalo 'Stephanos'):
https://bs.wikipedia.org/wiki/Stjepan_Bosanski
Nakon propasti Bosne pod Vojislavljevicima i Vlastimirovicima (Caslavom), ona potpada pod direktnu vlast Ugara koji onda kao vazale namecu druge vladare slovenskog porijekla (od bana Borica pa nadalje preko Kotromanica), ali iz njima blize i naklonjenije Slavonije (zbog toga danas i Hrvati svojataju Bosnu, iako se hrvatsko ime ne pominje u vaskolikoj Slavoniji kakvu je danas znamo - tu mislim prevashodno na njen istocni dio). Srpska plemena su vjerovatno naseljavala i dobar dio jadranskog zaledja preko Neretve, ali su takvi brzo i uveliko pokatoliceni zbog blizine primorskih biskupija, a onda i pohrvaceni (ti su danas po difolt-u najvece ustase iz dalmatinske zagore i zap. Hercegovine jerbo je tu vijekovima intenzivno radila franjevacka katolicka misija na indoktrinaciji).. Danas postoji tzv. 'Kocerinska ploca' u blizini danasnjeg Sirokog Brijega na kojoj pise da je ispod nje upokojen izvjesni Viganj Milosevic. Dalje, ime Milos danas je najkarakteristicnije za Srbe i Cehe u cijelom slovenskom svijetu sto upucuje na to da smo u tzv. prapostojbini dijelili etnicki prostor odmah jedni uz druge ili izmijesani, sto naravno svjedoce i mnogobrojni toponimi u samoj danasnjoj Ceskoj poput recimo sela Serbska Kamenice gdje se i srusio onaj avion JAT-a 1972 god.
Naravoucenije: -prvobitna Bosna je bila samo jedna od ranih srednjevjekovnih zupa poput Raske i Duklje/Zete koje su osnovala srpska plemena, a naziv 'Bosnjani' postaje dublje ukorijenjen i rasiren tek dolaskom Turaka (a sam termin "Bosnjaci" krece od AU i Kalajeve uprave) i to na svekolikom prostoru koji je obuhvatao tzv. bosanski ejalet (potom i sandzak) = onom sto je danas savremena Bosna od Une do Drine + bihacki dzep/cazinska Krajina (ilit tzv. "Hrvatska Turska"). Do posljednjih Kotromanica pravljena je recimo lokalna distinkcija izmedju Bosnjana (onih koji su naseljavali tu uzu centralnu bos. zupu = Vrhbosnu) i npr. Usorana sjevernije - od Vrhbosne do Save i izmedju Vrbasa i Drine. O naglasavanju tih razlika svjedoce mnoge srednjevjekovne bos. povelje koje su uredjivale unutrasnja drzavna pitanja. Adekvatno lokalizmima 'Rasana' i 'Dukljana'.
-
Nedavno sam se i uhvatio zestoko u kostac sa jednim "Bosnjom" koji je nasao da osporava mnoge cinjenice i primjera radi pozvao se i na ovaj pamflet kao relevantno svjedocanstvo i dokument s njihove strane (kako oni, jelte, nisu srpskog porijekla):
http://pf.untz.ba/dokumenti/casopisi/2015-2/06.pdf
I onda tu na prelazu izmedju 150 i 151 strane kao navod ovog "vjerodostojnog akademika" stoji jedna recenica, citiram:
-"Tu činjenicu potvrđuje citat iz Cinamova djela, da u tom vremenu (sredina XII stoljeća): „Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja“.8*
A isti "akademik" u tom navodu izostavlja naprasno prethodnu recenicu tog vizantijskog hronicara Jovana Kinama (iliti 'Ivana Cinamosa' kako ga "Bosnje" i Hrvati speluju) kad pise o Bosni:
-"Kad stiže blizu Save odatle zaokrenu prema drugoj rijeci po imenu Drina koja izvire negdje odozgo i odvaja Bosnu od ostale(!!!) Srbije."
Link: https://bs.wikipedia.org/wiki/Jovan_Kinam_o_Bosni
PS. Bilo bi mi drago kad bi se neko jos upustio dublje u ovu polemiku
-
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о породици Керлец долина Јања, село Стројице близу Шипова.
Презиме је јако ретко и не могу да нађем никакве податке. Славе св. Григорија Чудотворца 30. новембра.
-
Занимљив кратки документарни филм у продукцији Босна Филма из 1955. године о српским сточарима са планине Влашић. Ово је једно од најархаичнијих српских подручја у Босни. На снимку се виде жене у старим ношњама, док је код мушкараца очигледно раширена била шајкача. Види се начин свлачења сијена са планине, слично недавно постављаном филму о Дробњацима. Судећи по турским пописима у 16. и 17. вијеку на подручју Влашића је постојала снажна кнежинска самоуправа. То је вјероватно помогло да се очува српски карактер ове области, као и источнохерцеговачки дијалекат у прилично чистој форми.
https://www.youtube.com/v/yf6BWk1HvTI
-
Овај је са youtube канала Филмског центра Сарајева. Има још доста занимљивих филмова са етнографском тематиком.
https://www.youtube.com/playlist?list=PLRV4q_BVZPbu6B_Q53GjmZmm9q--LbEY1
Лепо од тадашње "народне власти" што је документовала како је уништила села и природу, а тамошњи народ унесрећила. Нема те струје којом се може оправдати насилно протеривање народа са вековних огњишта без сагласности.
Следећа реченица је посебно упечатљива:
"Старији ће жалити до смрти, потомство ће бити срећно."
За старе су сигурно у праву, а за потомство и нисам баш сигуран.
-
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о породици Керлец долина Јања, село Стројице близу Шипова.
Презиме је јако ретко и не могу да нађем никакве податке. Славе св. Григорија Чудотворца 30. новембра.
Раде Ракита у књизи "Јањ" наводи Керлеце који славе Св. Григорија и Св. Николу.