Скорашње поруке

Странице: 1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 10
21
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука сɣнце послато данас у 02:23:17 поподне »
Srpski indentitet je morao biti prisutan u Bosni barem prilikom vladavine prvih srpskih dinastija tim prostorima.
Vlastela je sigirno imala svest o tome, ako ništa drugo makar kroz upravnu vlast.


Ја сам се јасно оградио рекавши "макар од времена Бана Кулина". Што се тиче ранијега времена ко може казати и доказати? Пишу љетописи, да су у римској Далмацији прво били једни Словијени, а цијело стољеће потом дошли Хрвати и Срби. За хрватско и србско име зна се по југу а граница им Цетина, но што је с Босном и чак Поморављем не могу казати данас. Једино се могу ослањати на оно што указује језик. У 6. вијеку још су сви они говорили једним језиком - прасловијенским, а он се је разједначио касније. Заједничке језичке одлике указивачи су њеких племенских окупина и заједничкога држања. Најраније разједначење представљају различити одрази споја тј и дј, који се у западних областијех развија у ч, ј, а у источних у ћ, ђ.  Гдје кажу госпоја, меја, меју нами ти ће прије бит Хрвати, а гдје кажу госпођа, међа, међу нами ти ће прије бит Срби. А гдје кажу госпожда, межда, между нами ти ваља да припадају окупини племена бугарскога царства.



22
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука barbarylion послато данас у 12:41:06 поподне »
Источнније од Старе  Рашке. Тек касније су неке гране мигрирале у Рашку (неке и на просторе данашње Албаније) а неке тј. већина њих никада.

Ima li išta što je karakteristično za Rašku?
Vidim da su svi odnekle došli, prošli, al' znamo li šta je bilo prisutno u Raškoj?
23
Историја / Одг: Свакодневни живот у Османском царству
« Последња порука barbarylion послато данас у 12:36:59 поподне »

Драга срдца вам показујем облик и звучање народне ријечи онијех времена; увиђате, да је како данас, тако и ономадне свако крајиште имало своје крајишне одлике. Имамо потврде, да се кирилично писмо назива србским ( писана србки ), а за сам назив језика понајвеће потврда има, да га учени људи називаху словинским, а нема узрока зашто га житељ не би звао именом свога крајишта, тако да су могли симултано супостојати именовања и словински и хрватски и босански и србски и хумски и зетски и буњевачки и шокачки и како год у зависности од кријепости везива заједнице или у зависности од позадине; можда би један те исти говорник ако се налази на многонародном сајму казао да ( у односу на њемце, мађаре, грке и италијане) говори словински, али када је на њеком унутарњем сајму рекао би да говори босански ( у односу на говоре Примораца, Косовљана или Вардараца итд.).
Разумијем природу и побуђења твојих исказа узимајући у обзир која учења и које склоности су обликовали садашњост твоје средине, али оломци биваљштине далекијех вјекова пређе турске владавине не показују да је слика самодоживљаја овијех крајева била проста макар што се тиче свега простора од Уне до Дрине и од Саве до Мора. Најзападнији краји - јасно хрватство, најисточнији јасно србство, а међ њими што?

Много је стећака и много повеља с крајева старе Босне и нијесу обилни помени ни србкога ни хрватсткога имена макар од дана Кулина; Ако хоћеш све то одгонетнути мораш се мало поиграти тетриса: У 16. в. имаш Бошњане чији се потомци данас зову Хрвати, а пређе Турака млатили Хрватске области Ливна и Лике како су могли и стизали; имаш Србе родом из источне Херцеговине и Рашке, доцније имаш Потуре који се данас зову Бошњани а чине смијес и Бошњана и Срба који су примили турску вјеру. Када су из цркве босанске прелазили у католичанство које су називали вјером латинском, прозвали су их латинима, а потом у 19. и 20. вијеку уљудно Хрватима;  а Потури одкако су се сви они који су "турске вјере" у 19. в. слили се у Босни данас се диче именом Бошњак. Ако се враћамо пређе Турака будући да су Бошњани заизели дио Хрвата има онијех који су поријеклом били Хрвати, постали Бошњани, па Латини па сада ето опет Хрвати, али има их и који нијесу имали такав пут него су прво били Срби, па преко Бошњана католика постали Хрвати. Имаш данашњих Бошњака који су прво били Бошњани, па постали Потури па ето опет су Бошњаци, али има и оних који су били Срби, па постали Потури, па преко тога су данас Бошњаци. А није вазда ни свак знао је ли Хрват, је ли Бошњанин, је ли Србин или што год друго, него просто људина живио са својом задругом и уредно плаћао данак како која власт завлада, а када га питају ко си, а он ти рече син Драгоје, унук Радоте, праунук Десоја, а даље не знам. Отидимо неколика стољећа даље и увуцимо у сву ту игру и Влахе и Сасе и Угре и Грке и Арбанасе па ће ти тек бити тетрис. Шаренило је шаренило и зашто покушавати сузити га и упростити?! Сваки род, сваки град, свако село има своју судбу, притчу и своју збиљу!


Srpski indentitet je morao biti prisutan u Bosni barem prilikom vladavine prvih srpskih dinastija tim prostorima.
Vlastela je sigirno imala svest o tome, ako ništa drugo makar kroz upravnu vlast.
24
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука Милош послато данас у 12:28:24 поподне »
Јел му се најстарији предак баш звао Вук или Ука (албанска верзија имена Вук)?

Спомиње се Лек Вука (Lekë Vukës), као родоначелник... Дакле баш Вук.
25
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука НиколаВук послато данас у 12:17:28 поподне »
Исини су пореклом из Истинића по њиховом предању, не из Сељанца како пише Павловић. По њиховом породичном предању у Бољетин се из Истинића доселио Хајдар Дема, у другој половини 18. века. Хајдар је отац Мурсеља, Мурсељ отац Адема, а Адем отац Исе. Од Хајдара пасови иду: Дема-Муја-Ник-Лека-Вук. Отприлике када се узме просечна рачуница од 30 година по генерацији, знајући да је Иса рођен 1864., испада да је Муја прешао на ислам на прелазу из 17. у 18. век. Што одговара историјским дешавањима на том подручју.

Мислим да је био један тестирани Шаља Z18755, баш из Истинића.

Јел му се најстарији предак баш звао Вук или Ука (албанска верзија имена Вук)?
26
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука Милош послато данас у 11:56:40 пре подне »
Мада сад видим да око Пећи и Дечана има и оригиналних Шаља

Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965
Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965

Исини су пореклом из Истинића по њиховом предању, не из Сељанца како пише Павловић. По њиховом породичном предању у Бољетин се из Истинића доселио Хајдар Дема, у другој половини 18. века. Хајдар је отац Мурсеља, Мурсељ отац Адема, а Адем отац Исе. Од Хајдара пасови иду: Дема-Муја-Ник-Лека-Вук. Отприлике када се узме просечна рачуница од 30 година по генерацији, знајући да је Иса рођен 1864., испада да је Муја прешао на ислам на прелазу из 17. у 18. век. Што одговара историјским дешавањима на том подручју.

Мислим да је био један тестирани Шаља Z18755, баш из Истинића.
27
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука НиколаВук послато данас у 11:34:43 пре подне »
Вероватно неки Срби/Словени које су давно примили у фис.

Не сећам се 100% предања од тих дечанских Шаља, али мислим да су они из села Истинић (Isniq на албанском), па бих најпре помислио да је у питању неко српско староседелачко становништво, можда још из средњег века.
28
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука Ojler послато данас у 11:29:40 пре подне »
Могуће, све те Шаље око Дечана и Пећи су I2-Y3120 грана, мада има и један који је I2-PH908.

Ово су набројани са албанског днк пројекта

Shalë   Rahovec   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>Z17855>Y230196>FT20796
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>PH908

Вероватно неки Срби/Словени које су давно примили у фис.
29
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука drajver послато данас у 11:28:34 пре подне »
Могуће, све те Шаље око Дечана и Пећи су I2-Y3120 грана, мада има и један који је I2-PH908.

Ово су набројани са албанског днк пројекта

Shalë   Rahovec   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>Z17855>Y230196>FT20796
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>PH908

Мада сад видим да око Пећи и Дечана има и оригиналних Шаља

Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965
Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   R1b-M269>PF7562>PF7563>Y83965
30
Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855
« Последња порука drajver послато данас у 11:22:45 пре подне »
Значи имамо потенцијалну грану Исе Бољетинца?

Могуће, све те Шаље око Дечана и Пећи су I2-Y3120 грана, мада има и један који је I2-PH908.

Ово су набројани са албанског днк пројекта

Shalë   Rahovec   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Pejë   Pejë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>Z17855>Y230196>FT20796
Shalë   Deçan   Gjakovë   Kosovë   I2a-L460>P37>M423>L621>Y3120>PH908
Странице: 1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 10