Пречанин је релативан појам. Србијанцима су Банаћани и Сремци Пречани, а исти ти Лалоши и Сремци зову Србијанце - Пречанима. Постоји јако занимљив локални назив на Златару - Проводаши. Тако су они јужно од Увца звали оне на север, јер су били - про (преко) воде. На сличан начин настао је и назив Пречанин - они преко, обично неког водотока.
Што се тиче назива Србијанац, у њему не треба видети ништа лоше. Та негативна конотација потиче из комунистичког периода. Србијанац је становник Србије, или Србин из Србије. То је географска одредница. Не видим ништа због чега се тај назив не би требало употребљавати.
Далеко негативније последице има поистовећивање етнонима Србин са Србином из Србије. Да ли је онда Србин неко из Црне Горе, Херцеговине, Босне, Лике, Далмације....? Или је он, по аналогији, Црногорац, Херцеговац, Босанац....? Дакле, назив Србијанац треба прихватити као географску одредницу Срба из Србије, као што су Црногорци - Срби из Црне Горе и Херцеговци Срби из Херцеговине. Ако погледате етнографску литературу из времена пре Другог светског рата, Србијанац (па тако и Старосрбијанац за Србе из Старе Србије - КиМ и Македоније) су појмови који су коришћени без икакве задршке.
Ово, наравно, не треба посматрати једнострано. Јер, нпр. у Херцеговини или Далмацији живе и Хрвати, па када се у контексту тог народа каже Херцеговац или Далматинац, то свакако означава Хрвата из тих области.