Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Јовица Кртинић Јануар 11, 2013, 10:42:35 пре подне
-
Страни државници су често као званична презимена уписивали личне или породичне надимке, нарочито оне који су имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушљебрка, итд. Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мркобрада, Плећаш...).
Посебну групу презимена са наставком –ић чине презимена у чијој се основи налазе имена или презимена страног порекла. Та презимена су прилагођена српској средини и на њихову основу су додати презименски додаци –ић, -евић или –овић.
Неки припадници других народа који су живели у Србији који узимали или добијали, делимично или потпуно, србизирана презимена. То је случај са доста муслиманских, јеврејских и ромских презимена.
муслиманска (нпр. Шерифовић, Реџеповић, итд.)
јеврејска (нпр. Штерић, Исаковић)
ромска (нпр. Карадаревић)
Тако су настала презимена и неких познатих научника који су живели и радили у српском окружењу.
Ипак, треба нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за основу имају хунгаризме (нпр. Сабовљевић, Кочијашевић, Bac, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и презимена која за основу имају албанске речи (Кастратовић, Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).
-
Ево неких која сам нашао: Чешибаба, Убипарип, Трчикобила, Пушибрк, Мунигуз. Баш је био маштовит тај наш стари народ.
-
Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?
-
Е то је кључно питање, као и слава коју славимо.
Гледајући озбиљност приступа наших чланова, мислим да ће се временом и ова, по мени, недоречена тема покренути.
-
Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?
То зависи од региона до региона.
У Србији се презимена формирају тек половином 19.вијека.
Срби у Хрватској имају најраније формирана презимена, поготово они који су прелазили на аустријску страну. Имамо нека крајишка презимена која су забиљежена још у 16.вијеку и која су опстала до данас. (познати попис Жумберачких Срба из 1550)
Код Црногораца и Херцеговаца презимена су се и могла мјењати, али се увијек знало ком роду које презиме припада и предања о поријеклу родова су се брижљиво чувала. Пазило се и на крвно немјешање унутар тих родова чак и кад су преци били прилично удаљени. У том смислу Херцеговина, а посебно Црна Гора представљају најзахвалније области за истраживање поријекла.
Те родовске везе су се губиле исељавањима у Шумадију и друге крајеве. Данас вјероватно једино генетика може успоставити старе везе.
-
Моје ваљда спада у необична,а поред мог на подручију Сарајевско-Романијске регије има и Гуја и Мајмуновића ;D
-
Evo i ja sam jedan sa neobičnim prezimenom ČIGOJA koje u našem jeziku nema nikakvu osnovu,pa me zanima znali neko poreklo i značenje ovog prezimena.
Pozdravljam i zahvaljujem svakog dobronamernika koji mi pomogne u traženju značenja i smisla prezimena Č[email protected]
-
Evo i ja sam jedan sa neobičnim prezimenom ČIGOJA koje u našem jeziku nema nikakvu osnovu,pa me zanima znali neko poreklo i značenje ovog prezimena.
Pozdravljam i zahvaljujem svakog dobronamernika koji mi pomogne u traženju značenja i smisla prezimena Č[email protected]
Поздрав Ђуро. Из ког краја потиче Ваше презиме? Лакше ћемо тако доћи до конкретних података.
-
Nas Čigoja nema previše i uglavnom smo svi iz okoline Mrkonjić Grada,krsna slava je dominantnim delom Sv.Jovan a ima dosta i onih koji slave Sv.Tomu.
Mislim da ima nešto Čigoja iz okoline Višegrada mada o njima malo znam.
-
Презиме Чигоја је у уској вези са презименом Чигојевић. Чигоје су забележене у околини Гержова (Бараћи) и Бања Луке (Гомионица).
Ови из околине Гержова славе Св. Јована, док ови из Гомионице славе Томиндан. Чигојевића са овом славом (Св. Тома) такође има у околини Бања Луке. Претпостављам да су све ове породице сродне, али да је дошло до промене славе у једном тренутку.
У Вишеграду и околини нисам пронашао презиме Чигоја.
Милан Карановић је писао о Томинштацима са Змијања, цитирам:
" Матица племенска "томинштака" је на Херцеговини, негде око Гацка, где су живели племенским животом и одатле се расељавали на разне стране. "
"Бијеле пчеле" на Змијању, Политика, 1. Мај 1937. године, Милан Карановић
-
Mislim da podaci koje ste naveli nisu dovoljno precizni,naime nije Geržovo,već Gerzovo i drugo tamo nas nema i nije nas ni bilo po mom saznanju u pitanju su Magaljdol,Bjelajce,Barevo,eventualno Kotor i Perućica.Ako je tačno da Čigoja nema u okolini Višegrada onda su nam izvesne samo navedene lokacije kao polazne tačke.
-
Mislim da podaci koje ste naveli nisu dovoljno precizni,naime nije Geržovo,već Gerzovo i drugo tamo nas nema i nije nas ni bilo po mom saznanju u pitanju su Magaljdol,Bjelajce,Barevo,eventualno Kotor i Perućica.Ako je tačno da Čigoja nema u okolini Višegrada onda su nam izvesne samo navedene lokacije kao polazne tačke.
Свака ваша сазнања о своме презимену и поријеклу су од велике користи и за нас и за наше драге посјетиоце, али, није то баш тако лак посао да се закључци на брзину доносе.
Било би јако корисно да нам у своме обраћању демантујете писање Ђорђа Јањатовића у књизи Презимена Срба у Босни, стр 388; или Шематизам дабробосански за 1882 годину , стр 50, 51, 52,181, 185; гдје се презиме Чигоја не спомињеу парохији Густовара коју чине и села Бјелајци (11 кућа, 65 душа), Барево (16 к- 94 д), као и парохји Магаљдол (28 к - 238 д) а спомињу се у парохији Бараћи коју чине још и села: Богојевићи, Подкрај, Вражић, Дуљци, Шипово, Бечујево, Љубово,, Ступна, Беричица, гдје се спомиње презиме Чигоја.
-
Поштовани Тимар
Нисам имао намеру доносити никакве закључке и заиста имам искрене намере и велику жељу да сазнам порекло свог презимена.У поменутом обраћању сам навео оно скромно што знам а никога не демантујем нити ћу то чинити.Захваљујем сваком ко се укључи у дискусију да помогне да стигнемо до сазнања о пореклу свог презимена.
С поштовањем!
-
Поштовани,
Молио бих Вас ако имате неке информације за презиме Грче.
Колко сам ја упознат презиме је пореклом из Требиња ( Херцеговина ).
То је све што знам па бих волео сазнати што више детаља око овог необичног презимена.
Хвала унапред.
-
Поштовани,
Молио бих Вас ако имате неке информације за презиме Грче.
Колко сам ја упознат презиме је пореклом из Требиња ( Херцеговина ).
То је све што знам па бих волео сазнати што више детаља око овог необичног презимена.
Хвала унапред.
Здраво,
презиме Грче се помиње у књизи "Херцеговачка презимена - Ристо Милићевић" на страни 361, за њих се каже следеће:
ГРЧЕ (п), у Грбићима (Луг, Требиње), Дријењанима и Драчеву (Попово). У Дријењанима су Грче дошли из Грбића, а у Драчево из Дријењана око 1840. године. Године 1938 у Драчеву су биле три, а у Дријењанима једна кућа Грча. Славе Јовањдан (59:272; 84:172, 173).
-
Hvala na informacijama ako sazna jos neko nesto pisite. :)
Pozdrav!
-
Зна ли неко нешто о презимену Рапо? Са Кордуна су, славе Ђурђевдан, мада сам их нашао и у попису презимена книнске крајине проте Сава Накићеновића. Тамо стоји да је било неколико кућа Рапа у Оћестову, слава им је такође Ђурђевдан.
-
Већ дуже време покушавам да сазнам нешто више о презимену Палавестра, али никако да дођем до неких конкретних информација. Зна ли неко у ком правцу би требало тражити? До сада сам наилазио само на неке успутне помене њиховог презимена, и оно се углавном везује за подручја Црне Горе и Херцеговине, али ништа прецизније од тога. На неким местима се наводи и да је реч о влашком презимену.
-
Нисам знао где да поставим ово питање, па пошто презиме није баш уобичајено, изабрах ову тему.
Ако неко зна нешто о пореклу фамилије Шпица из Пријепоља, њихово порекло, крсну славу, итд, молио бих да јави!
-
Нисам знао где да поставим ово питање, па пошто презиме није баш уобичајено, изабрах ову тему.
Ако неко зна нешто о пореклу фамилије Шпица из Пријепоља, њихово порекло, крсну славу, итд, молио бих да јави!
Неки Шпица се јављао на чланку Порекло и презимена свих Пивљана (http://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/), можда да питаш администрацију за контакт, тако би имао прилику из прве руке да добијеш податке. Ево његовог коментара:
Molim ako neko zna nešto o poreklu prezimena Špica ima nas u Prijepolju,Priboju itd mislim da smo naselili polimlje negde iz Plava.Ako neko nešto zna nek napiše
-
Неки Шпица се јављао на чланку ...
Фала, Амико!
-
"Презиме ЖУЉЕВИЋ је забележено код которских ускока 1685. године; на острву Брачу 1543; у селу Брњевару у Мађарској одакле су 1743. године мигрирали у Чонопљу; католичка породица у Рами (Босна)1743; у Сомбору и Моноштору у Бачкој 1720; на острву Шолти 1887. године.
Презиме Жуљевић је носила само једна особа у селу Пољани код Грубишиног Поља 1948. године" - стр. 411.
ИЗВОР: СРПСКИ ПРЕЗИМЕНИК, др Велимир Михајловић, "АУРОРА", Нови Сад, 2002.
-
"Презиме ЖУЉЕВИЋ је забележено код которских ускока 1685. године; на острву Брачу 1543; у селу Брњевару у Мађарској одакле су 1743. године мигрирали у Чонопљу; католичка породица у Рами (Босна)1743; у Сомбору и Моноштору у Бачкој 1720; на острву Шолти 1887. године.
Презиме Жуљевић је носила само једна особа у селу Пољани код Грубишиног Поља 1948. године" - стр. 411.
ИЗВОР: СРПСКИ ПРЕЗИМЕНИК, др Велимир Михајловић, "АУРОРА", Нови Сад, 2002.
А постоји и презиме Жуљ, носе га католици пореклом из Средње Босне и даље можда из Херцеговине, а одатле су насељавали Славонију.
Наш другар Аца Маринковић у чланку о буњевачким презименима такође спомиње Жуљевиће и Жуљеве.
ЖУЉЕВИЋИ / ЖУЉИ – у Бачкој; католици у Лици, од 1683.год.; католици Жуљи у околини Сиња и Врлике у Далмацији; католици у Сињу и у Сплиту; католици у Угљанима код Сиња; четири католичка свештеника с презименом Xuglievich у сплитској дијецези, сви родом из Сријана у средњој Далмацији. У разним деловима Босне и Херцеговине више села с таким и сличним именима: једно село Жуљи (код Невесиња, православно), три с именом Жуљевица, једно Жуља и два Жуљ – већина од њих православна, а нека муслиманска.
Највероватније говоримо о заједничким презименима Срба и Хрвата чији носиоци имају исте претке.
-
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)
-
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)
Небо и мене ово занима. :) Такође, да искористим то што си већ започео тему, зна ли неко чија су имена Позек и Фаника? Прочитах негде да се тако зову родитељи оног И. Богданова (кад смо већ код фудбала :)).
-
Небо и мене ово занима. :) Такође, да искористим то што си већ започео тему, зна ли неко чија су имена Позек и Фаника? Прочитах негде да се тако зову родитељи оног И. Богданова (кад смо већ код фудбала :)).
Мени звуче пољски или чешки.
БТВ одраше нас Чеси 4:1. А и шта је друго могло да се очекује...
-
Богданов би требало да је српско лалинско презиме, али обзиром на имена његових родитеља рекао бих да су русинског или словачког порекла, мада бих за мајку рекао да је можда и мађарица.
-
Мени звуче пољски или чешки.
И мени тако звучи, хвала.
БТВ одраше нас Чеси 4:1. А и шта је друго могло да се очекује...
Није могуће! :D
-
Да, а име Богдан постоји и код Словака и Русина.
-
Има доста Мађара с презименом Kátai. Вероватно је и он мађарског порекла.
-
Зна ли неко одакле је и којег порекла овај наш млади фудбалер Александар Катаи?
(Партизановац сам, али морам да признам да дечко одлично игра)
Отац му је Русин, а он је узео презиме по баби Мађарици.
-
Katai - neobično prezime
- Duga je to priča. Prezime je mađarskog porekla. Iako je deda vukao korene iz Ukrajine, prezime su valjda morali da promene, pa je uzeto od babe, koja je bila Mađarica - ističe Aleksandar.
-
Гледајући нашу женску кошаркашку репрезентацију на Олимпијади, запало ми је за око презиме Радочај. Порекло презимена је највероватније настало од две речи "радо" и "очај", дакле, "особа која се радује очају", мада неки тврде да је настало по имену Радоч (мада мени то не пије воду). Презиме носе и Срби и Хрвати.
-
Гледајући нашу женску кошаркашку репрезентацију на Олимпијади, запало ми је за око презиме Радочај. Порекло презимена је највероватније настало од две речи "радо" и "очај", дакле, "особа која се радује очају", мада неки тврде да је настало по имену Радоч (мада мени то не пије воду). Презиме носе и Срби и Хрвати.
Мени више лични на неко презиме топонимистичког порекла?
Управо сад гледам шта има по интернету, па ево пар занимљивих одговора на упите око овог презимена:
RADOČAJ, etimološki znači RADO ČAJATI, što znači rado odmarati, odnosno onaj tko je sklon uzivanju, opustanju, a ne radu i pozrtvovnosti.
Vise o tom i drugim HR prezimenima u knjizi “Hrvoje Salopek – Stari rodovi Ogulinsko-modruške udoline”.
Iz izvora Državnog arhiva grada Zagreba saznajem da su Radočaji došli iz gorske Slovačke i zapisano je da je prvo građanstvo grada Zagreba dobio 1740., prezime je tada bilo pisano Radochii, Radczay, potom Radoczay. Bili su užari a potom zakupljuju šume za sječu i ima ih zato u Lici, kod Slunja, a postoji selo Radočaj u Gorskom Kotaru, a nastalo je tako da je neki Radočaj trebao drvosječe i na čistini jedne uzvisine blizu Ćabra, gradile su se kuće radnicima da bi im obitelji bile bliže. Mještani kažu da tamo Radočaji nisu živjeli, jedino se selo zove tako jer ga je Radočaj osnovao. Eto, toliko i pozdrav!”
Али има и верзија приче да је презиме домаћег порекла, тј. могуће да носиоци овог презимена имају различита порекла, ево шта каже један блог (http://blog.dnevnik.hr/radocaji/) посвећен управо презимену Радочај:
Prezime Radočaj nastalo je od imena „Radoč“ koje je potvrđeno u spisima već u 11. stoljeću u Dubrovniku i Splitu, kao i u Českoj i Poljskoj, i to složenicom «rado - čajati» što znači: čekati, odmarati se. Radočaj je praočev osobni nadimak, koji opisuje podrugljivo njegove duhovne značajke – rado se odmara ( lijen, ne voli raditi).
Osim prezimena Radočaj, u Republici Hrvatskoj postoje i tri mjesta (naselja, sela):
1. Radočaj – Brodski, Delnice (poštanski broj: 51301) u Primorsko-goranskoj županiji, općini Brod na Kupi, točnije, između Delnica i Skrada, na područje Zelenog vira, zaštićenog rezervata prirodnih vrijednosti i ljepota. Broji 49 prijavljena žitelja. Udaljenost mjesta od Delnica iznosi 13 kilometara, odnosno po prilici 21 minutu vožnje automobilom.
2. Radočaj – Vrbovsko, (poštanski broj: 51328) je također smješteno u Primorsko-goranskoj županiji, općini Vrbovsko ali, ali malo sjevernije, odnosno na samoj granici Lijepe naše i u njemu više nitko nije prijavljen da živi, prema zadnjem popisu stanovnika. Ovo je naselje udaljeno od prethodnog „Radočaj – Brodski“ svega 46 kilometara, odnosno po prilici 1 sat vožnje automobilom.
3. Radočaji – Generalski Stol (poštanski broj: 47262), selo je smješteno u Karlovačkoj županiji, općini Generalski Stol, na 45°6'34" sjeverne zemljopisne širine i 15°38'24" istočne geografske dužine i broji 94 prijavljenih žitelja. Nadmorska visina na kojoj se nalazi je 287 metara od razine mora. Udaljenost ovog sela od Zagreba iznosi 52 kilometara, a od Splita 117 kilometara. Udaljenost od „Radočaja – Vrbovsko“ iznosi 36 kilometara, odnosno 1 sat vožnje, a od „Radočaja – Brodski“, 55 kilometara, odnosno 1 sat vožnje. Iz priloženog je vidljivo da duljina trajanja vožnje u ovom slučaju ne ovisi samo o kilometrima, već i o kvaliteti, tj. prohodnosti prometnice.
Isto tako, postoji puno toponima Radoč. U srednjem vijeku zabilježeno je i prezime Radoča. U Mađarskoj Radocsay (čita se: radočai), tu je Radocsa kao toponim za srednjovjekovno selo u Mađarskoj. Ima primjera toponima i u slavenskim zemljama nevezanih uz značenje mađarskog nastavka „y“, npr. grad Maglaj u Bosni spomenut 1408. godine. Maglaj, mjesto gdje je često magla, dakle, Radočaj-selo Radoča. Zatim, Radocsa, selo u Poljskoj blizu Krakova. Radocza, brdo u Transilvaniji…No, Hrvatski Radočaji, nemaju veze sa njima. Još jedna potvrda za takav oblik tvorbe imena mjesta, uz Radočaj je da u Hrvatskoj postoji i selo Tihočaj, a ime Tihoč je zabilježeno u Splitu 1351. godine.
Rod:
Radočaji su velika Hrvatska rodovska zajednica nastala u 16. stoljeću na području Modruške županije. Dakle, Hrvati iz okolice su Ogulina.
Prvi se put spominje u urbaru grada Bosiljeva iz 1650. više kmetova Radočaja, u selu Lešće. Tu su Radočaji razvili svoje matično rodovsko naselje – selo Radočaji, smješteno na rijeci dobri, istočno od Bosiljeva.
U 17. stoljeću jedna rodovska grana Radočaja seli u Ogulin, gdje ulazi u vojnu službu Ogulinske kapetanije. Tu se prvi put spominje u matičnoj knjizi krštenih ogulinske župe 1724. izvjesna Ana R. kao krsna kuma. Poslije, početkom 18. stoljeću, jedna skupina ogulinskih Radočaja seli u Donje Zagorje. Nakon oslobođenja Hrvatske od Turaka u 18. stoljeću i Radočaji sudjeluju u naseljavanju novooslobođenih krajeva. U Ogulinsko-modruškoj udolini Radočaji su razvili dva rodovska naselja: u Donjem Zagorju i u ogulinskom naselju Podvrh.
На Пореклу видимо да је ово презиме присутно и код Срба, те да га има или га је било на простору Лике и Кордуна, ако неког занима много више детаља адреса за обраћање је Жељско Радочај из Новог Сада, који изгледа ради на истраживању порекла Радочаја и њиховом родослову. ;D
-
НиколаВук помену данас Окуке (род) у Добоју. Али баш сад гледам, у неким књигама где се могу претражити презимена Добојлија и оних из суседних места, овог презимена нема, што значи да су они ту новији досељеници, и то вероватно из неких даљих крајева, тј. да нису из ближе околине града.
Баш сад гледах мало детаљније за Окуке, они су пореклом Херцеговци, и као такви су у наш крај дошли вероватно скоро.
-
НиколаВук помену данас Окуке (род) у Добоју. Али баш сад гледам, у неким књигама где се могу претражити презимена Добојлија и оних из суседних места, овог презимена нема, што значи да су они ту новији досељеници, и то вероватно из неких даљих крајева, тј. да нису из ближе околине града.
Баш сад гледах мало детаљније за Окуке, они су пореклом Херцеговци, и као такви су у наш крај дошли вероватно скоро.
Чим приметиш помало чудно презиме, ти крени да га тражиш у Херцеговини. :D
У 90% случајева су презимена херцеговачка.
-
Чим приметиш помало чудно презиме, ти крени да га тражиш у Херцеговини. :D
У 90% случајева су презимена херцеговачка.
ПИБ је својевремено рачунао нешто баш на ову тему, и утврдио је да је таквих презимена на подручју Херцеговине око 50%, тј. да проценат ипак није тако висок, али вероватно нешто виши него у другим крајевима, где је Херцеговаца мање. :)
Имадох негде и мапе по општинама са процентима заступљености "класичних" и ових "чудних" презимена.
-
ПИБ је својевремено рачунао нешто баш на ову тему, и утврдио је да је таквих презимена на подручју Херцеговине око 50%, тј. да проценат ипак није тако висок, али вероватно нешто виши него у другим крајевима, где је Херцеговаца мање. :)
Имадох негде и мапе по општинама са процентима заступљености "класичних" и ових "чудних" презимена.
Случајно нађох да је ПИБ на другом форуму недавно поставио управо карту на сличну тему (нису чудна, али јесу без наставка -ић).
Ево како стоје ствари том питању у БиХ, на основу пописа из 1991. године:
(https://s21.postimg.org/ojsm8kos5/Ici.png)
-
Мени су у Херцеговини фаворити Кољибабић и Будалић.
-
Мени су у Херцеговини фаворити Кољибабић и Будалић.
Ух, Будалић је још добро каквих има.
Мени је убедљиви хит презиме Курчинић. Мада, мислим да су сад сви они променили презимена, али их има још у Америци - од оних који су се иселили крајем 19. и почетком 20. века. Ево читуље за извесног Барта Курчинића:
http://www.carlsonholmquistsayles.com/obituaries/Bart-Kurcinic/#!/Subscribe
-
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?
У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.
-
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?
У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:
Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)
-
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:
Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)
Хвала, шефе. ;)
-
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?
У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.
Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)
https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block
https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)
-
Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)
https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block
https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)
Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.
Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.
Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).
-
Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.
Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.
Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).
Ваљда Шкоро/Шкорић има основу у (црнои) Шљаци
https://sr.wikipedia.org/wiki/Згура
https://sr.wiktionary.org/wiki/скорија
-
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:
Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)
Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.
-
Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.
Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja. Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691. A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić.
A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju. Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.
-
Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja. Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691. A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić.
A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju. Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.
Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима. Ако имаш потврду да је Петар Шолић дошао као католик из подручја Ливна, не желим да контрирам.
-
Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима.
Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili. To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici. Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići. Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru. Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?
I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru. Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije. Od Knina do Imotskog, za obje vjere. Neke sam u potpunosti i prepisao. To je period od 1700-1900. Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste. Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije. Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova. Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru. Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja. Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom. Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni par.
Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji. Oni su bili nešto češći. Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak. Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere. S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić. Ona je bila katoličke vjere. Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820. Ona je katoličke vjere. To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima.
-
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića. Na jednoj je serdarska čast. U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni. Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici. Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna. Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701.
-
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića. Na jednoj je serdarska čast. U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni. Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici. Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna. Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701.
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.
Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istinom po mom mišljenju.
Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.
-
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.
Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istibom.
Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.
Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić. Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine. Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik. U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.
-
Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić. Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine. Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik. U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.
Evo podataka o nekim Šimićima iz Plavna iz matične knige 1845-1859
Sava Šimić i žena Todora imaju sina Jovana (1840-02.01.1846)
Ilija Šimić i žena Jovana Munimagarac imaju kći Đurđiju (1844-04.11.1846), sina Todora (1846-14.06.1847)
Nikola Šimić i žena Simeuna Rodić imaju sina Iliju (1802-18.09.1848)
Gajo Šimić i žena Dmitra imaju kći Martu (1834-24.08.1852)
Stipan Šimić i žena Jovana Dubajić imaju sina Iliju (1811-25.09.1852), oženjenog Jovanom Munimagarac
Sava Šimić supruga Simeona Đurića
Marta Šimić (1801-12.07.1847), rođena Janković u Komaliću
Marko Šimić (1784-19.07.1848), otac Petar Šimić
Simeuna Šimić (1793-10.02.1849), pođena Rodić (otac Aćim)
Đurđija Šimić, supruga Jovana Vunduka
Ana Šimić (1828-02.06.1852), rođena Đurić (otac Lazo, majka Anđelija)
-
Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili. To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici. Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići. Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru. Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?
I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru. Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije. Od Knina do Imotskog, za obje vjere. Neke sam u potpunosti i prepisao. To je period od 1700-1900. Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste. Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije. Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova. Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru. Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja. Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom. Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni pa
Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji. Oni su bili nešto češći. Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak. Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere. S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić. Ona je bila katoličke vjere. Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820. Ona je katoličke vjere. To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima.
За Нерловића нисам знао, хвала ти на томе, а за Ђапића и Козлицу јесам. Што се тиче Козлице, његова жена је била Јованка Борковић из Лучана код Сиња, која је напрасно добила име Ива, па ми нешто не иде та прича о промени вере због брака. Од једног његовог презимењака из истог села сам чуо да је то урадио због добијања земље.
И ја сам матичне књиге темељито гледао годинама и још то радим, са специјалним освртом на ову тему, која теби не верујем да је приоритет. Пишем књигу на ту тему и имам више презимена из унутрашњости Далмације која су била православна па постала католичка од краја 18. века, а мислим да је раније то било масовније, само што нема података.
-Преко унијаћења почевши од 1832. године, то су Вранковићи (Дрниш), Триве (Седрамић), Лалићи (Градац), Милаковићи (Мосећ, један огранак), Богдани (Мирловић Поље, један огранак), Башић (Баљци, једна породица одселила у Сплит), Ђукићи (Врлика, отишли у Сплит)
- Директно су прешли у католике током 19. века Берше/Бершићи (Развође), Рољеви (Гарјак, изумрли касније), једна породица Секула (Мирловић Поље), Бачко из Мратова који потиче од оних из Рамљана, Лунић-Ђирлић из Радошића који потиче од Лунића у Ружићу по предању (могуће 18. век), Челани (Дугопоље) који су постепено прелазили, тако да је 1860-их било 2 православне и 2 католичке породице, а почетком 20. века су и ови преостали постали католици. Не знам шта се догодило са Стричевићима из Мућа који су постојали 1860-их, да ли су изумрли или данас постоје као католици.
-За 19. и 20. век је ситуација чиста, били су само појединачни случајеви и ту се могу сложити са тобом. Али 18. век баш и није покривен матичним књигама. Права посластица је село Седрамић у којем су задњи православци били Триве, све до унијаћења у 19. веку, али било је још њих итекако раније. Погледај катастар 1709. за Седрамић у раду Кужића и обрати мало пажњу на имена. За Милаковиће и Ђеке из тог села сам сигуран, али има још кандидата. До 1991. су већ сви били Хрвати. Између Имотског и Сиња имамо села Свиб, Циста, Аржано у којима су присилно католичени од стране хајдука Роше, што потврђују и народне песме које су записивали фратри. Прота Маргетић 1861. наводи та села у Српско-далматинском магазину, помињући Бодрожиће и Галиће у селу Свибу као раније православце и Челане из Цисте који су најбројнији род у селу, а повезан са онима у Дугопољу.
За све ове случајеве имам потврде из матичних књига, осим оног једног по предању и ових што је навео Маргетић, али нећу овде да их износим. Рекох да пишем о томе, тј. имам већ написано. Из свих ових случајева је врло јасно да су православци у већински католичким селима лакше прелазили у католике, као што сад то раде по Хрватској кад су баш постали мањина.
-
Unija oko Drniša je poseban slučaj. Nije problem pogledati stanja duša grkokatoličkih župa Kričke i Baljke i vidjeti tko je bio grkokatolik. Milakovića iz Sedramića je 4 kuće grkokatolika sredinom XIX stoljeća.
A Margetića i narodnu tradiciju ne možeš držati za pouzdanije od dokumenata. U Svibu su i Bodrožići i Čelani i Galići upisani kao katolici u stanju duša 1725. Ista stvar je s Čelanima u Cisti i Dugopolju iste godine. Nije upitno ni da su u Dugopolju u prvoj polovici postojala dva pravoslavna domaćinstva Čelana, Bože i Jure. Upitna je bilo kakva veza, pogotovu jer se Čelani na potezu od Sinja do Imotskog često spominju i prije 1700., i redom su katolici. Neki su i svećenici.
Bodrožići su se očito ranije prezivali Budimir jer su pod ovim prezimenom upisani u zemljišnik 1725. 1747. su Bodrožići, ali i na turskom popisu 1701. Taj popis nalazi u Svibu četiri kuće. Jednu Bodrožića, dvije Čondića i jednu Juričevića. Dvije godine kasnije, fra Stipan Vrljić obilazi te krajeve i navodi da su na Svibu četiri katoličke obitelji. Te koje su navedene iznad. Čelari i Važići na Svibu i Aržanu su pravoslavne vjere, bili i ostali, no oni su došli iz istočne Hercegovine preko Poneretavlja u okolicu Imotskog zajedno s drugim imotskim Srbima.
Dokumenti postoje, samo it treba potražiti. I nisu svi dostupni klikom miša. XVIII stoljeće nije neka mračna praznina na koju samo tako možemo lijepiti narodne priče i svoje pretpostavke. Sličnost prezimena i takve stvari. Katolička crkva ima jako dobru dokumentaciju. Nešto se može naći na mreži, većina uglavnom ne. Drži se po župnim i biskupijskim arhivima. Nije uopće problem uzeti mletačke zemljišnike 1700-1725. i uporediti ih s katoličkim matičnim knjigama i stališim duša. Lako je vidjeti tko je bio katoličke vjere a tko nije.
Tu dolazimo do jedne malo općenitije pojave. Ogromna većina ljudi koja u XX stoljeću živi zapadno od Drine i sjeverno od Dunava i Save su iste vjere kao i predak po muškoj liniji koji je živio prije 300 godina. Period od neke 1650. na ovamo je toliko dobro pokriven dokumentima da možemo vrlo lako govoriti o svim slučajevima masovne promjene vjere na tom dijelu slavenskog Juga omeđenom ovim rijekama. Takvi slučajevi se mogu nabrojati na prste, pogotovu oni trajni. Dva najveća slučaja su prelazak Žumberčana na grkokatoličku vjeru, prelazak petnaestak hrvatskih sela u okolici Valpova s kalvinske na katoličku vjeru. Onda imamo manje kao što je prelazak pedesetak kuća muslimana iz Perušića na katoličku vjeru, unija oko Drniša i Vrlike, prelazak par stotina Šokaca iz Santova s katoličke na pravoslavnu vjeru, i nešto masovnijeg prelaska na nazarensku vjeru od strane Srba u par bačkih sela. Ovdje ne računam privremene unije u par sela po Slavoniji niti pojavu starokatoličke crkve uopće, kao ni epizodu s prelaskom na pravoslavlje na Visu između dva rata jer je sve to bilo kratkotrajno.
Većina današnjih slučajeva(kao što je moj) da netko nije odrastao u istoj vjeri kao preci po muškoj liniji je posljedica događaja u zadnjih 50 godina, a ne prije 200 ili 300. Uz naravno izuzetke i pojedinačne slučajeve o kojim pričamo.
-
Znali neko nešto o prezimenima Pelemiš i Ćajić....
Unapred hvala....
-
Зна ли неко нешто о Накарадама? На тв-у видех малопре у културном дневнику, директор музеја савремене уметности се презива Накарада ( па сам се одмах сетио и оног кулинара "лепог брке" који се презива Гладић :D )
-
Већ дуже време покушавам да сазнам нешто више о презимену Палавестра, али никако да дођем до неких конкретних информација. Зна ли неко у ком правцу би требало тражити? До сада сам наилазио само на неке успутне помене њиховог презимена, и оно се углавном везује за подручја Црне Горе и Херцеговине, али ништа прецизније од тога. На неким местима се наводи и да је реч о влашком презимену.
Колико ми је остало у сећању,,,Негде 90 и које...Чедо Палавестра из Ходбине код Мостара ми је понешто о њиховом поријеклу...Ако сам добро запамтио његова теза је била да су он и његова породица "Талијанског"поријекла...Он је нажалост одавно преминуо...По тој његовој причи то је било прилично јасно...Е сад ,како и шта?...Не бих смио улазити у те детаље јер нисам сигуран да сам добро схватио...Унапред се ограђујем од погрешне интерпретације схватајући да би се неко могао наћи повријеђен овим мојим постом...У сваком случају,поздрав свим форумашима...
-
Зна ли неко нешто о Накарадама?
Српско презиме из Лике.
-
Поздрав свима,
био бих неизмерно захвалан ако би неко могао да ми помогне око истраживања/трага којим би утврдио порекло презимена Плетикапа.
Презиме је из Хрватске, тачније село Кричке, Бучје, град Пакрац. Плетикапа је презиме сваког трећег становника тог села и свако ко се тако презиве је пореклом из тог села. Плетикапе за које питам славе Светог Георгија, Ђурђевдан.
На даље преносим све што сам успео да сазнам до сада:
Према казивању старијих у селу наводно је некадашње презиме Плетикапа било је Вукчевић. Неки кажу да нам је презиме Плетикапа додељено од аустроугарске власт као погрдно(чувена теорија како је то била казна за одбијање уније), мада колико сам сазнао пре ће бити да је или опис заната, или треба тражити тумачење у значењу капе (многобројни симболи везани за капу
могу се у антропонимији свести на једну важну и одлучујућу чињеницу: капа представлю човека)?
Такође постоји усмено преношење да смо некад давно кренули са Косова, па на југ у околину Лесковца, одатле преко метохије у стару Црну Гору ту смо се задрзали неко дуже време, па одатле преко Херцеговине до Хрватске, у околину Книна, па преко Баније, у западну Славонију.
Отац ми је причао да је својевремено био у Билећи, и да му је ту један старији човек рекао да смо ми од племена Вукчевића, и да смо одатле ишли према Далмацији, прело Лике (Врлике) па одатле до Славoније.
Републички попис (1948), односно део који се односи на Банију, Бијелник, општина Петриња (1948). Међу списком презимена са бројем пописаних кућа, пописаних особа и крсним славама појављује се Плетикапа (2 куће, 5 особа – пописани као Плеткапа).
Такође у селу Бошњани поред Крушевца постоји слично презиме Плетикапићи. Не знам да ли има везе са Плетикапама.
Хвала пуно ко може помоћи, као што рекох био бих неизмерно захвалан пошто на интернету не успевам много тога да пронађем.
-
Поздрав свима,
био бих неизмерно захвалан ако би неко могао да ми помогне око истраживања/трага којим би утврдио порекло презимена Плетикапа.
Презиме је из Хрватске, тачније село Кричке, Бучје, град Пакрац. Плетикапа је презиме сваког трећег становника тог села и свако ко се тако презиве је пореклом из тог села. Плетикапе за које питам славе Светог Георгија, Ђурђевдан.
На даље преносим све што сам успео да сазнам до сада:
Према казивању старијих у селу наводно је некадашње презиме Плетикапа било је Вукчевић. Неки кажу да нам је презиме Плетикапа додељено од аустроугарске власт као погрдно(чувена теорија како је то била казна за одбијање уније), мада колико сам сазнао пре ће бити да је или опис заната, или треба тражити тумачење у значењу капе (многобројни симболи везани за капу
могу се у антропонимији свести на једну важну и одлучујућу чињеницу: капа представлю човека)?
Такође постоји усмено преношење да смо некад давно кренули са Косова, па на југ у околину Лесковца, одатле преко метохије у стару Црну Гору ту смо се задрзали неко дуже време, па одатле преко Херцеговине до Хрватске, у околину Книна, па преко Баније, у западну Славонију.
Отац ми је причао да је својевремено био у Билећи, и да му је ту један старији човек рекао да смо ми од племена Вукчевића, и да смо одатле ишли према Далмацији, прело Лике (Врлике) па одатле до Славoније.
Хвала пуно ко може помоћи, као што рекох био бих неизмерно захвалан пошто на интернету не успевам много тога да пронађем.
Ако је тај из Билеће мислио на братство Вукчевић из Љешанске нахије, која је једна од четири нахије које чине стару Црну Гору, онда дилему можеш решити једноставно тестирањем за светски днк дан, када ће бити омогућен попуст од 50% и коштаће 6500 дин. уместо 13000 дин. колико је иначе пуна цена. Хаплотип Вукчевића из Љешанске нахије имамо али није јавно објављен док не буду завршени сви Херцеговци и Косовци, али можеш након теста да се обратиш мени или Луки па ћемо упоредити твој хаплотип са Вукчевићем и добићеш одговор да ли заиста имате везе са овим братством које иначе важи за једно од највећих у Црној Гори. Славе Ђурђиц.
-
Ако је тај из Билеће мислио на братство Вукчевић из Љешанске нахије, која је једна од четири нахије које чине стару Црну Гору, онда дилему можеш решити једноставно тестирањем за светски днк дан, када ће бити омогућен попуст од 50% и коштаће 6500 дин. уместо 13000 дин. колико је иначе пуна цена. Хаплотип Вукчевића из Љешанске нахије имамо али није јавно објављен док не буду завршени сви Херцеговци и Косовци, али можеш након теста да се обратиш мени или Луки па ћемо упоредити твој хаплотип са Вукчевићем и добићеш одговор да ли заиста имате везе са овим братством које иначе важи за једно од највећих у Црној Гори. Славе Ђурђиц.
Хвала пуно на одговору.
-
1. ПЛЕТИКАПА
Презиме у околини Пакраца. Дарувара, Јастребарског, Валпова и Осијека у Хрватској 1948. године. Од глагола плести и именице капа. Необично презиме, јер, по свој прилици, не представља подругљиви облик. Реч капа има много значења, a значајна je у нашој богатој етнолошкој литератури, али зашто je она овде повезана са глаголом плести, јер су се оне и кројиле и плеле - заиста није јасно. Решење се мора потражити преко неког симбола везаног за ову реч. Упореди презиме Плетикапић у Илоку (Срем) 1736, у селу Коштуница (Таково) 1856. и 1948. године код Белишћа, Осијека, Славонског Брода и у Загребу.
Српски презименик, др В. Михајловић
2. ПЛЕТИКАПА Бјелајци- (Пакрац) 1 ), Брусник, (Пакрац) 2 ,(—), Дарувар ,1 флл), Дрљача ((Петриња) 3 (лл), Граховљани Горњи (Пакрац) ,1 (—), Илок (Вуковар) 23010), Јаковци (Пакрац) 1 0—), Јапага (Пакрац) 1 0—), Крашић (Јастребарско) ,1 (—), Кричке Бучке .(.Пакрац) 99 017), и (—), Кусоње (Пакрац) 4 0), 1 .(—), Ожеговци (Пакрац) 1 (—), Пакрац 1 .(11), шуметлица Горња (Пакрац) 2 (—), Торањ ('Пакрац) 13 (2), Вировитица 1 ,(—)
ПЛЕТИКАПИћ Белишће (Валпово) 3 ОД, Осијек 2 (ил), Славонски Брод 6 0), Загреб
-
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.
Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?
У пДб-у, колико видех, нема ништа.
-
Та основа берен- је неки турцизам и има неко позитивно значење, у смислу неке људске особине. Знам да сам негде читао о значењу овог презимена, али сад се не могу сетити целог објашњења.
-
To bi trebao biti grčki oblik imena Veronika, tj. izvedeno iz "Βερενίκη."
-
Да ли неко нешто зна о пореклу презимена Шаренкапић? Крсна слава је Св.апостол Филип (27.новембар).Данас га носи пар породица Муслимана у Н.Пазару а Срби су променили ово своје старо презиме.Које су то шарене капе?Постоји и
презиме Шаренкапа у Босни.Словенско презиме.
-
Само да додам ДНК I2a Динарик Север (Шаренкапић)
-
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.
Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?
У пДб-у, колико видех, нема ништа.
Требало би да буде персијског порекла и да значи најбољи или највиши.
-
Samo da doma ovom čarobnom spisku Goloigra, Pale, RS.
-
Беренд је на немачком језику мушко име и значи - јак, храбар као медвед.
У мађарском језику фигуришу имена Беренд и Беренди.
-
Необично презиме једне породице које се сећам из мог детињства: Башанежа.
-
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.
-
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.
Симиџије из околине Гламоча славе Јовањдан и пореклом су Црнчевићи.
О Црнчевићима из тог краја се каже следеће:
"Радичићи, Кебићи и Гаџићи су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. • Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кид су они' хтели узети Дмитрову снаху," Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша ; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима" своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."
(КУПРЕШКО, ВУКОВСКО, РАВНО И ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, БОРИВОЈЕ К. МИЛОЈЕВИЋ)
С обзиром на славу и старије презиме (Црнчевић), лако може бити да припадате хаплогрупи N2-P189.2. Имамо тестиране Црнчевиће из Северне Далмације који носе ову хаплогрупу и славе Јовањдан.
Код Срба из Босанске Крајине, презиме Симиџија јавља се искључиво у околини Гламоча. Најбројини су били у Хасићима (13 чланова 1991.)
О хаплогрупи N2:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=216.0
Иначе је ова подграна N2 веома заступљена код Срба из западних крајева (+5%).
-
Хвала велико.
-
Поздрав !
Да ли неко зна етимолошко порекло презимена Мишкељин ?
-
Поздрав !
Да ли неко зна етимолошко порекло презимена Мишкељин ?
Мислим да етимологија овог презимена није нека већа мистерија.
Презиме Мишкељин је изведено од мушког надимка Мишкеља, које би могло бити изведено од, опет, надимка - Мишка, Мишко, Мишке, а овај од разних имена, највероватније од - Михаило, али и од словенских имена са основама мил- и мир- (Милан, Милија, Милосав, Милован, Мирослав, Мирко, итд, итд).
Мушки надимци / имена са наставком -ља нису тако ретка: Радеља, Вукеља, Вучеља, Мишеља, Мишоља, итд, и од њих изведена презимена (Радељић, Вукељић, Вучељић, Мишељић, Мишољић...).
Морам рећи да овај наставак -ља постоји напоредо са истим надимцима / именима са наставком -ла (упоредити Вукела / Вукеља, Вучела / Вучеља, Мишола / Мишоља). У подручју израженог старог зетско-рашког говора (нор. у ЦГ Брдима) изговор овог Л је на граници са Љ, тако да се Лале може чути и као Љаље, а Вукелић и као Вукељић. О овоме су писали многи наши ауторитети из области етнографије, Ердељановић и други.
-
Простор Кордуна је такође интересантан по питању неуобичајених презимена којих има у значајном броју. Овде ћу навести нека од презимена:
Аџибаба, Бреберина, Бућан, Вергаш, Гредељ, Зјача, Зороја, Карапанџа, Карталија, Кијурина, Клипа, Кљуковница, Кокир, Коркут, Макарун, Маљан, Мацут, Мерџан, Мркаљ, Мушкиња, Напијало, Наход, Пањак, Пекеч, Пелеш, Пеурача, Ркман, Скорупан, Тарбук, Тркуља, Улемек, Цимеша, Цревар, Чакширан, Чубра, Чутурило, Џодан, Шаула
-
Да ли неко може нешто више да ми каже о пореклу презимена Симиџија. Околина око Гламоча, доста их је колониализацијом пресељено у Банатски Деспотовац покрај Зрењанина.
Симит је пециво, врста хлеба/кифле. Симитџија/Симиџија је занатлија који га производи.
-
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.
-
Данас сам наишао на једно чудно, Делипара ?
-
Поздрав свима.
Да ли неко зна нешто о Керлецима (Шипово/Јањ/Стројице село Липовача). Славе св. Глигорија.
Презиме Керлец постоји у том крају, него не могу наћи ништа конкретније о њиховом пореклу.
Која би ово слава требало бити "Св. Глигорије"? Свети Григорије Богослов? Или...?
-
Симиџије из околине Гламоча славе Јовањдан и пореклом су Црнчевићи.
О Црнчевићима из тог краја се каже следеће:
"Радичићи, Кебићи и Гаџићи су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19. века. Славе Св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. • Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кид су они' хтели узети Дмитрову снаху," Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша ; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима" своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину."
(КУПРЕШКО, ВУКОВСКО, РАВНО И ГЛАМОЧКО ПОЉЕ, БОРИВОЈЕ К. МИЛОЈЕВИЋ)
С обзиром на славу и старије презиме (Црнчевић), лако може бити да припадате хаплогрупи N2-P189.2. Имамо тестиране Црнчевиће из Северне Далмације који носе ову хаплогрупу и славе Јовањдан.
Код Срба из Босанске Крајине, презиме Симиџија јавља се искључиво у околини Гламоча. Најбројини су били у Хасићима (13 чланова 1991.)
Поздрав Синиша,
ја мало (коју годину закаснио), али да мало додам зачина на презиме Симиџија.У дијелу села гдје сам рођен , а које (?) припада другом селу (Ваган) је домицилно гламочко мјесто свих Симиџија (ваљда је на турском симит-бијели хљеб).Њихова веза са Црнчевићима је упитна (ја и моји је не знамо), такође нема везе између Радичића, Гаџића и Кебића, засигурно уназад 300 година.Симиџије из Грахова за себе веле да потичу од Црнчевића (Црнчевићи постоје у Дрнишу (тестирани N1 P189.2, и знатно су бројнији од Црнчевића у Рељином селу или Красинцу(такође тестирани I1-M253).Кебиће сам заинтересовао , а очекујем и Симиџије, да ураде тестирање , па да будемо "на чистац".
поздрав
Жељко Гаџић Црнчевић
-
Чуо сам за презиме Бабинац и Зубац?
-
Зубци су један читав род из Требиња. Више различитих породица припада том роду и углавном су из Херцеговине. Припадају ја мислим хаплогрупи И2-ПХ908 али нисам сигуран.
-
Зна ли неко нешто о пореклу и данашњој присутности презимена Вучајловић?
-
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.
Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).
Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.
-
Читајући "Споменак Милорадов", наиђох на име које не могу одгонетнути: Борзило.
Напомињем да се ради о почетку 19. века, подручје книнске крајине.
Може бити и да име није тако, него да је Барзило; нисам сигуран да су приређивачи добро прочитали рукопис, јер су иначе направили сијасет грешака.
Знам да има код нас село Барзиловица, има и неких Барзиловића, али не знам шта то значи.
Пада ми на памет "варзило", она црвена фарба за јаја (за коју кажу да је у ствари "Бразил", јер се отуд довози).
Претурам по интернету, видим да и код Руса има презимена од ове речи.
Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).
-
И помислих да јесте нешто влашко, али како немам појма о томе, нисам хтео да износим ту идеју. Ово стварно лако може бити тако.
Нажалост, не знам да ли још увек постоји тај рукопис, па тако ни да ли ћу бити у прилици сам да проверим шта пише.
Очигледно је да је тог имена било, чим постоје Барзиловићи, само би требало видети одакле потичу. Можда их баш има у источној Србији?
-
Видим у раду "Regest o dodjeljivanju gradskih zemalja varaždinskim građanima iz godine 1742", Krešimirа Filićа, да се као грађанин Вараждина наводи један Јован Борзил (Јoannes Borzil).
-
А овде има леп текст о варзилу (заиста му назив долази по Бразилу):
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/tri-bo%D1%98e-crveno
-
У Херцеговини постоји презиме Барзут. Не знају му значење.
-
Пошто има тог презимена код Руса, ево неког руског објашњења. Али не верујем да има икакве везе с овим нашим балканским именом.
Фамилия Борзило ведет свое начало от прозвища Борзило. Прозвище Борзило восходит к прилагательному «борзый», которое в самарских и рязанских говорах употреблялось в значении «смелый, ловкий». Поэтому вполне возможно, что Борзилой прозвали быстрого, подвижного удальца. Однако не исключена связь прозвища и с глаголом «борзить», который в казанских говорах означает «грубить». В таком случае прозвище Борзило носило иронический характер и давалось с целью подчеркнуть дурные привычки человека (грубость, хамство, невоспитанность).
-
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.
Ево и још нешто:
"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам арбанаског порекла (barth, придев према bardhë ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf (http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf))
-
У Српском дијалектолошком зборнику (1993), у тексту "Пастирска терминологија Кривовирског Тимока" има појам "барза" за јело познато као белмуж; помиње се и придев "барзаст", али се доводи у везу са шареним.
Ево и још нешто:
"Придев бар(а) јавља се као одређење коза, како у тексту здрави‑це тако и у другим потврдама – исп. бара“име кози крмачи” (Skok i, 110, s.v. баран), бара “бијело црна коза (Перушић, Лика)” (Skok i, 115, s.v. барзаст). Скок сматра да је могуће да је овај придев “настао од придева барзаст‘напола црн, сив или бијел’, у говору чобана у Врани (Далмација) за козу, такођер Србија. у истом значењу буг. барзав, у румунском caprǎ barzǎ ‘коза црно шарена’ (ердељ), у цинц. bardzu‘бијел’”. На основу овога Скок закључује да је у питању пастирски балканизам арбанаског порекла (barth, придев према bardhë ‘бео’)"
(http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf (http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/zdravica.pdf))
Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".
-
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз ? :D
-
Зна ли се како је настало презиме Кајтаз ? :D
Турцизам, од kaytas = челенка, перјаница.
-
Занимљиво је да у албанском bar значи "трава" а bari - "пастир".
Што нисам деретствујушчи, сад би направио етимолошка чуда и покоре.
Бара српски значи ливада, на алб. бар једнако трава, значи Албанци су некад били Срби. А Барзило беше кнез у Берату... лоше стоји, треба Барат, пише тако на старим картама, јер је добро баратао барометром... А пореклом је тај у ствари из Бара... А са Бара се нико не враћа...
Извињавам се, јер не могох шали одољети. Ако ме оћерају одовуд на 7 дана, не жалим.
Недостаје угао беседишта под прозвиштем "Сатирична историја".
-
Назив за роду (птицу) у румунском је barză. Можда има неке везе са том речју, мада нисам сигуран. Иначе, та реч је једна од оних која може да се објасни албанским језичким средствима, наиме на албанском је назив за бело (боју) i/e bardhë (-i, -a), те би румунски назив за роду могао буквално да се помоћу албанског преведе као "бела" (птица).
https://archive.org/stream/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandzaka/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandakaXvIXviVeka_djvu.txt
Slavoljub P. Gacovic
ETIMOLOGIJA NESLOVENSKIH OSNOVA
U OJKONIMIJI VIDINSKOG SANDZAKA
XV I XVI VEKA
BARALEVA, 1455. = PARALOVO, 1454-79. = PARALEVO,
1466. = PARALEVA, 1560. (Crna Reka = hidr. Paralevo, atar s.
Valakonje, opstina Boljevac) 5 od trac. napa (ilir. (idpd) „potok, bara"
< ie.*bora + -lev-a (upor. mnostvo hidr. Leva reka), osnove koja je
nastala od ie. *alb(h)- „belo" 6 promenom kratkog vokala a > e pred
5 BHBC, str. 70, 1 19; HEH, str. 125; Miscellanea 2, 1466, str. 23. Ostatak od sela
Paralevo je potok Paralevo koji se uliva u Crni Timok istocno od sela Bogovine (upor
Stevan Macaj).
6 Svi nazivi hidronima LEVA Reka u Istocnoj Srbiji nastali su od + ie. *alb(h)
„belo" sto u prevodu doslovce znace BELA Reka. U ojkonimu BARALEVA (nahija
Crna Reka) valja prepoznati katun Vlaha BARALEVLSKI (danasnja gora Barel na
podrucju alb. sela Bajgore kod Kosovske Mitrovice - o ubikaciji ovog katuna vidi
prilog S. Gashia „0 ubikaciji katuna Barelev'ski iz Svetostefanske hrisovulje 1313-
1318. godine", Onomastika Iugoslavica VII, 1977.) sto neposredno govori o migraciji Vlaha sa juga krajem XIV i pocetkom XV veka na prostoru Vidinskog sandzaka.
-
Вечерас ме један разговор подсети на презиме Берендика.
Да ли неко зна нешто више о етимолошком пореклу овог презимена?
У пДб-у, колико видех, нема ништа.
Заиста, ово презиме је вредно пажње. Могуће да је настало по туркијском племену Беренда / Berendei - печењешким федератима. (After the great Mongol invasion of 1241, some Berindeis moved to Bulgaria and others joined those who had taken refuge in Hungary)
https://en.wikipedia.org/wiki/Berendei
https://en.wikipedia.org/wiki/Chorni_Klobuky
https://bg.wikipedia.org/wiki/Беренде_(област_Перник)
-
Занимљиво презиме: Узур.
Презиме се јавља у пакрачком и даруварском крају, а, по свој прилици, средиште им је у селу Кусоње. Тамошњи Узури славе Ђурђевдан и Јовањдан. Најдаљи помени им досежу до 1890-их („Српске породице пакрачког и даруварског краја“, Александар Бачко, Предраг Гојковић).
У 17. веку налазимо презиме Узурлић у Зубцима у јужној Херцеговини („Зупци“, Богумил Храбак). Основа је реч – узурлија.
Ради се о турцизму. Реч узур / узура, значи „живот без рада, без посла, одмор, доколица“, „живети на узуру – живети на миру, безбрижно, у доколици“, „узуран, који угодно, безбрижно живи, беспослен, докон“, „узураш, отимач, лихвар, каматник“, „узурање, живети ништа не радећи, у доколици, комотно, одмарати се, не радити“, „узурлија, онај који угодно живи, докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба“, итд. („Српски рјечник“, Вук Ст. Караџић)
У историјској грађ помиње се извесни Узур-бег, као османски преговарач са србском делегацијом 1808. године, током Првог србског устанка.
-
Презиме Чекада.
На једном гробљу видех споменик са ћириличним натписом и типичним православним крстом и ово презиме, па ме занимало одакле потиче. Међутим, већина извора упућује на словеначко и / или хрватско порекло овог презимена.
Нађох неколико људи са овим презименом. Аnton Čekada био је аустроугарски полицијски чиновник у Далмацији који је радио противно интересима устаника Невесињске пушке. Smiljan Franjo Čekada (рођен у Доњем Вакуфу у Босни) био је фрањевац и бискуп скопско-призренски у време Другог светског рата. Остао је упамћен по осуди свих злочина према цивилима у рату и покушају да спречи прогон Јевреја на подручју којим је управљао. Има још неколико људи презименом Чекада који се могу наћи на мрежи (Словенци).
Ипак, најзанимљивији је Adolf Čekada, поштански службеник у Котору, који је током Првог светског рата био на црној листи аустроугарских окупационих власти због „великосрпске пропаганде“! („Попис политички сумњивих личности са подручја Далмације, Црногорског приморја, Босне и Херцеговине у време Првог светског рата“, Василије Крестић).
-
Ради се о турцизму. Реч узур / узура, значи „живот без рада, без посла, одмор, доколица“, „живети на узуру – живети на миру, безбрижно, у доколици“, „узуран, који угодно, безбрижно живи, беспослен, докон“, „узураш, отимач, лихвар, каматник“, „узурање, живети ништа не радећи, у доколици, комотно, одмарати се, не радити“, „узурлија, онај који угодно живи, докон човек, докоњак, беспосличар, дангуба“, итд. („Српски рјечник“, Вук Ст. Караџић)
У историјској грађ помиње се извесни Узур-бег, као османски преговарач са србском делегацијом 1808. године, током Првог србског устанка.
Можда су Турци ту реч преузели из латинског (преко Византије?), јер и у енглеском постоји реч usury са значењем "зеленаштво, лихварство", потекла од латинског usura ("позајмљивање новца").
-
Можда су Турци ту реч преузели из латинског (преко Византије?), јер и у енглеском постоји реч usury са значењем "зеленаштво, лихварство", потекла од латинског usura ("позајмљивање новца").
Могуће. Можда је у основи свих тих речи латинско usus = употреба, коришћење.
-
Презиме Пердух.
Видим по литератури да је презиме из Босне (Змијање), где постоји и Пердухово село.
Пердуха (или - Пердува, како се може нађи по грађи) има у околним селима, а њихово матично место се често наводи и као Пердуово.
Једино ми није јасно шта тачно значи ово презиме.
-
Презиме Пердух.
Видим по литератури да је презиме из Босне (Змијање), где постоји и Пердухово село.
Пердуха (или - Пердува, како се може нађи по грађи) има у околним селима, а њихово матично место се често наводи и као Пердуово.
Једино ми није јасно шта тачно значи ово презиме.
Околина Гламоча тачније. Мислим да је крсна слава овог рода Марковдан.
-
На мејл нам се јавила једна госпођа са веома необичним презименом - Туцкешић.
Све што сам успео наћи о том презимену јесте да се претежно јавља код Срба на подручју Босне и Херцеговине.
-
Амико, потпуно сам испустио из вида постојање ове теме, па сам постављао постове о презименима на тему "Ретко име".
Па, ако није проблем, пребаци те постове овде.
Сви су скорашњи, ту негде на последње две странице.
-
Амико, потпуно сам испустио из вида постојање ове теме, па сам постављао постове о презименима на тему "Ретко име".
Па, ако није проблем, пребаци те постове овде.
Сви су скорашњи, ту негде на последње две странице.
Пребачено, Небо! ;)
-
На мејл нам се јавила једна госпођа са веома необичним презименом - Туцкешић.
Све што сам успео наћи о том презимену јесте да се претежно јавља код Срба на подручју Босне и Херцеговине.
У питању је верзија презимена Туцикешић, које се јавља у Пискавици код Бање Луке, славе Св. Јована.
-
Пребачено, Небо! ;)
Захваљујем, Амико.
Ово Чекада баш и не спада у "неуобичајена српска презимена", но добро, сви смо ми наши, а и онај Адолф из Котора нам даје за право.
-
Захваљујем, Амико.
Ово Чекада баш и не спада у "неуобичајена српска презимена", но добро, сви смо ми наши, а и онај Адолф из Котора нам даје за право.
То си у праву, али не инститираш, онда нека остане овде. :)
-
Околина Гламоча тачније. Мислим да је крсна слава овог рода Марковдан.
Није околина Гламоча, него село Пердуви, изворно презиме Пердув, каснијим накарађењем Пердух и село Пердухово.Иначе село је веома старо има чак у ближој околини гробља са масивним плочама-мраморја.У селу поред Пердува, постоје и Пејић, Клинац (касније Јовановић),Смиљанић,и у новије вријеме Црнчевић(Кебићи из Рељиног села) и Чегар (Стекеровци/Црни Врх).
-
Поздрав.
Да ли неко има сазнање о презимену Керлец. Настањени су у долини Јања, Стројице, околина Шипова. Презиме је јако ретко и не могу ништа да пронађем. Славе св. Григорија Чудотворца 30. новембар.
-
Поздрав.
Да ли неко има сазнање о презимену Керлец. Настањени су у долини Јања, Стројице, околина Шипова. Презиме је јако ретко и не могу ништа да пронађем. Славе св. Григорија Чудотворца 30. новембар.
Да, презиме је заиста веома ретко, што би се исто могло рећи и за поменуту славу. Слично је презимену Скерлец, али не знам да ли би могли бити у некој вези. Ово друго се много чешће помиње. Од тестираних имамо једног с овом славом, из истог краја као Керлец, и он припада хаплогрупи I2-PH908.
Ако нисте до сада то урадили, можда би најбоље било истражити где се све јавља ова ретка слава, и које породице је славе. Могуће да су они који је славе у вези једни с другима. Било би добро и кад би се неко од Керлеца тестирао.
-
Нажалост, овај сајт више не постоји. Ипак, ево неколико јањских презимена, међу којима је и Керлец.
Јањска презимена
У Јању има 18 села и преко 60 засеока, који обично носе име по презименима. Један део јањских презимeна је аутентичан и не налази се више нигде. Обично су то презимена која се не завршаваји са „ић. Док се презимена која се завршавају на „ић могу наћи и на другим етничким просторима где живе Срби. На сву срећу, скоро сва презимена још увек постоје у Јању и Шипову. С обзиром да се већина јањских презимена налази и у Војводини ,а да они млађи и не знају која су то, ми ћемо их презентовати: Аџајип, Аркула, Антић, Блажић, Болабан, Божић, Будаћ, Бужан, Цумбо, Црепуља, Ћато, Дамјановић, Девић, Драгићевић, Џакић, Ђукић, Гајић, Гаврић, Гавранић, Гламочак, Голубовић, Грабеж, Граховац, Грдан, Гутић, Илић, Ивановић, Јандрић, Јефтенић, Јеркић, Јокић, Јосић, Јоветић, Јовичић, Јовишевић, Керлец, Клисарић, Кнежевић, Кодић, Кокошар, Комљеновић, Косовац, Ковач, Ковачић, Крмпота, Комљеновић, Квгић, Кузман, Лазукић, Лекић, Лончар, Лукић, Мајсторовић, Малеш, Малиновић, Максимовић, Маријанац, Марић, Медић, Маркез, Матић, Михајиловић, Миличић, Миловац, Милуша, Митрић, Мршић, Нерац, Нинић, Нишић, Новаковић, Обрадовиоћ, Панџић, Панић, Пећо, Перичић, Пилић, Писарић, Плавшић, Полетан, Полетановић, Полић, Поњевић, Попадић, Поповић, Попржен, Проле, Протић, Пурњага, Радман, Радош, Радованац, Радуљица, Рађен, Ракита, Ранисављевић, Сакан, Савић, Савковић, Савуљица, Стакић, Столић, Симетић, Стрика, Сурутка, Свитлица, Шаин, Шарић, Шегрт, Шевар, Шумар, Тешић, Тркуља, Тодорић, Томић, Томичић, Топић, Тошић, Тулаћ, Туркић, Учур, Унчанин, Видовић, Војиновић, Вранић, Вујановић, Вујић, Вулета, Зечак, Зечевић. Укупно 130 презимена
http://udruzenjejanjana.com/prezimena.php
-
Да, презиме је заиста веома ретко, што би се исто могло рећи и за поменуту славу. Слично је презимену Скерлец, али не знам да ли би могли бити у некој вези. Ово друго се много чешће помиње. Од тестираних имамо једног с овом славом, из истог краја као Керлец, и он припада хаплогрупи I2-PH908.
Ако нисте до сада то урадили, можда би најбоље било истражити где се све јавља ова ретка слава, и које породице је славе. Могуће да су они који је славе у вези једни с другима. Било би добро и кад би се неко од Керлеца тестирао.
Хвала вам, покушаћу нешто по слави да ископам и заиста значе ови подаци. Свако добро.
-
Нажалост, овај сајт више не постоји. Ипак, ево неколико јањских презимена, међу којима је и Керлец.
Јањска презимена
У Јању има 18 села и преко 60 засеока, који обично носе име по презименима. Један део јањских презимeна је аутентичан и не налази се више нигде. Обично су то презимена која се не завршаваји са „ић. Док се презимена која се завршавају на „ић могу наћи и на другим етничким просторима где живе Срби. На сву срећу, скоро сва презимена још увек постоје у Јању и Шипову. С обзиром да се већина јањских презимена налази и у Војводини ,а да они млађи и не знају која су то, ми ћемо их презентовати: Аџајип, Аркула, Антић, Блажић, Болабан, Божић, Будаћ, Бужан, Цумбо, Црепуља, Ћато, Дамјановић, Девић, Драгићевић, Џакић, Ђукић, Гајић, Гаврић, Гавранић, Гламочак, Голубовић, Грабеж, Граховац, Грдан, Гутић, Илић, Ивановић, Јандрић, Јефтенић, Јеркић, Јокић, Јосић, Јоветић, Јовичић, Јовишевић, Керлец, Клисарић, Кнежевић, Кодић, Кокошар, Комљеновић, Косовац, Ковач, Ковачић, Крмпота, Комљеновић, Квгић, Кузман, Лазукић, Лекић, Лончар, Лукић, Мајсторовић, Малеш, Малиновић, Максимовић, Маријанац, Марић, Медић, Маркез, Матић, Михајиловић, Миличић, Миловац, Милуша, Митрић, Мршић, Нерац, Нинић, Нишић, Новаковић, Обрадовиоћ, Панџић, Панић, Пећо, Перичић, Пилић, Писарић, Плавшић, Полетан, Полетановић, Полић, Поњевић, Попадић, Поповић, Попржен, Проле, Протић, Пурњага, Радман, Радош, Радованац, Радуљица, Рађен, Ракита, Ранисављевић, Сакан, Савић, Савковић, Савуљица, Стакић, Столић, Симетић, Стрика, Сурутка, Свитлица, Шаин, Шарић, Шегрт, Шевар, Шумар, Тешић, Тркуља, Тодорић, Томић, Томичић, Топић, Тошић, Тулаћ, Туркић, Учур, Унчанин, Видовић, Војиновић, Вранић, Вујановић, Вујић, Вулета, Зечак, Зечевић. Укупно 130 презимена
http://udruzenjejanjana.com/prezimena.php
Хвала на овим подацима, стварно чудна презимена. Здраво били.
-
Поздрав.
Да ли неко има сазнање о презимену Керлец. Настањени су у долини Јања, Стројице, околина Шипова. Презиме је јако ретко и не могу ништа да пронађем. Славе св. Григорија Чудотворца 30. новембар.
С обзиром да презиме није забиљежено у Шематизму 1882. године, могуће да је скорашњег постања, односно да је настало од презимена: Ђакић, Шатара, Тешић или Шегрт, која су славила св. Григорија у Стројицама 1882. године.
-
Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја. Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.
-
Господине Миловићу, у овој књизи имате неколико наслова са темом о учешћу Јања и Пљеве, као и С. Шолаје. Прегледајте. Можда нађете некога и од Ваших Керлеца?
ЈАЈАЧКО ПОДРУЧЈЕ У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ И РЕВОЛУЦИЈИ 1941 – 1945.
http://www.znaci.net/00003/721.pdf
-
С обзиром да презиме није забиљежено у Шематизму 1882. године, могуће да је скорашњег постања, односно да је настало од презимена: Ђакић, Шатара, Тешић или Шегрт, која су славила св. Григорија у Стројицама 1882. године.
Хвала вам. Прегледао сам Шематизам али мислим да то није у питању јер тамо пише св. Глигорије Богослов и њега славе Шатаре, Тешићи итд.. Али Керлеци славе св. Григорија Чудотворца. У сваком случају значило је, ако можда знате за још неку такву грађу која је доступна на интернету био бих вам захвалан. Свако добро.
-
Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја. Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.
Хвала вам. Прегледаћу баш. Иначе од мог пријатеља Керлеца, његов прадеда са бабине стране из Прибељаца Рајко Плавшић је био на супротној страни, прича се да је Сима имао на нишану али није хтео да пуца 😄 Свако добро, здраво били.
-
Колико се сећам, у Пљеви, селу поред Јања код Шипова, рођен је и народни херој Симела (Симо) Шолаја. Давно сам био на извору Сокочнице и сећам се путоказа. Мислим да је био чак и натпис да је ту рођен Симо Шолаја.
Молим поштованога господина Ананића да комунистичка звања, попут "народни херой", ако већ мора наводити, наведе под знацима навода. Броз йе мртав, као и његова комунистичка зликовачка државна творевина и њихова убилачка идеология. Њихово йе врѣме прошло.
-
Хвала вам. Прегледао сам Шематизам али мислим да то није у питању јер тамо пише св. Глигорије Богослов и њега славе Шатаре, Тешићи итд.. Али Керлеци славе св. Григорија Чудотворца. У сваком случају значило је, ако можда знате за још неку такву грађу која је доступна на интернету био бих вам захвалан. Свако добро.
Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.
Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.
Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.
-
Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.
Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.
Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.
Иначе тестирани из Стројица са славом Св. Григорије Чудотворац, генетски је веома близак двојици тестираних из околине Прњавора (Д.Вијачани и Штрпци) са славом Игњатијевдан.
-
Господине Невски,
познато Вам је да Вас изузетно ценим и апсолутно сам сагласан са Вашом примедбом. Али, то је било пре 40-так година и тако је било. Лако је данас делити мишљења. Требало је у оно време бити и остати човек. Православац поготово. И тада сам славио своју Крсну славу, иако сам радио у просвети, која је требало да васпитава гененерације у новом комунистичком духу.
Кажу да је једино Наполеон највише плаћао војнике да му чувају границе државе, полицију да му уводе ред у држави и просвету да му васпитава младеж у његовом схватању. И, био је у праву. Све је важно у сваком државном систему, али, ове три полуге мислим да су најбитније.
-
Броз йе мртав, као и његова комунистичка зликовачка државна творевина и њихова убилачка идеология. Њихово йе врѣме прошло.
Није мртав, умро није
Док је БИЕ у Србије
;D
-
Није мртав, умро није
Док је БИЕ у Србије
;D
На клупи сеје могло спават нико није знао које какве вјероисповЈести самоје било битно какавси човијек завадише нас политичари деведесетих позздрав за сву рају добре Воље одавде издизелдорфа људи волитесе!!! ;D
-
Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.
Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.
Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.
-
Симо Шолаја је заиста био народни херој, и то не онај Брозов "папирни", него прави србски народни херој у борби.
Није био члан КПЈ, већ се борио против окупационе војске и усташког терора. И у тој борби погинуо 1942. године.
Посмртно су га комунисти оскрнавили, учлањујући га мртвог у КПЈ.
Ако йе стварно тако, онда се његово име не трѣба скрнавити комунистичким звањем "народни херой", койe носе многи зликовци попут Броза, Коче Поповића (наручиоца сатирања Лесковца и убиства тисушт људи), Крцуна, Шегрта и сличних злочинаца.
-
Невски, народни херој је човек - херој из народа. То мишљах пишући о Шолаји. Таквих хероја, попут њега, било је мноштво у том рату, већином неодликованих.
Звање "народног хероја" је нешто друго, комунистичка титула коју су понели многи који, заиста, јесу били хероји свог народа, али и многи који су то звање зарадили улагујући се Брозу и чинећи злодела према сопственом народу.
Мислим да се сасвим разумемо ;)
-
Мислим да и Шатаре и горе набројане породице такође славе св. Григорија Чудотворца, 30. новембра, само је дошло до одређене збрке у насловљавању светитеља у Шематизму,а и касније у приређеном издању Јањатовића. У сваком случају, већ постоји тестирана породица из Стројица која слави св. Григорија Чудотворца, и генерално је тај простор Вагана и Стројица најкарактеристичније подручје управо за ову славу. Чини се, додуше на основу само два резултата, да би слављеници ове славе могли бити и генетски повезан род. Мој је приједлог свакако генетски тест, јер он може помјерити ствари напријед.
Иначе, презимена са подручја Јања је у одређеној мјери описао Раде Ракита у свом раду: Јањ из 2003. године. Керлеце наводи под називом "Керелци" и наводи им двије славе св. Глигорија и Никољдан. Не знам да ли се овдје ради о основној и завјетној слави, како он у уводу пише. Не наводи ништа детаљније о овој породици.
Како год родови који славе св. Григорија на подручју Јања су стариначки јањски родови који су од почетка имали земљу у свом власништву.
Онда је вероватно то то. Тражио сам и мој презиме у сарајевском округу иако није било Сокоца из које области су мој Миловићи, мада сам налетео на презиме Моловић који славе Аранђеловдан, можда је и то грешка. Хвала вам пуно на овом документу, заиста је занимљиво.
-
Пажин?
-
Пажин?
Загорка Вавић Грос каже да је презиме Пажин топонимистичко и да означава особу пореклом с Пага.
(в. Презимена су чувари нашег језика, Нови Сад, 2013, стр. 212)
-
Božo, sin Puzina?
Ligatura bi se mogla, bez tačaka, čitati i kao: Božin, ali jasno je naglašeno slovo “p“ sa tri tačke.
Ф. Хафизовић, Попис 1701...
Овдје је највјероватније презиме Пажин настало од родоначелника имена "Пузин".
-
Božo, sin Puzina?
Ligatura bi se mogla, bez tačaka, čitati i kao: Božin, ali jasno je naglašeno slovo “p“ sa tri tačke.
Ф. Хафизовић, Попис 1701...
Овдје је највјероватније презиме Пажин настало од родоначелника имена "Пузин".
Мислим да у случају овог помена из 1701. године, ово "sin Puzina?" треба читати као презиме Пажин односно Пажиновић. То зубачко презиме се отприлике у том периоду појављује и у другим изворима исправно написано.
Сличних случајева има још у том попису, на сличан начин је уписано и презиме Гргуревић као син Гргура или сл.
-
Нисам неки нарочити стручњак за лингвистичка питања, али ми не звучи нарочито реално да је могуће извести презиме Пажин од Пузин, нарочито у тако кратком раздобљу, ако се већ почетком 18. века помиње презиме Пузин.
Све и да је у питању лош запис османског пописивача, највећи проблем је први слог и самогласник "У" у њему, а он се на арапском или персијском писму недвосмислено разликује од знака за "А", тако да ту не може бити забуне (да банализујем: "У" се пише као број 9, ниже од основне линије писања, тако да је на тој линији онај кружни део, а знак за "А" је усправна црта, полазећа са основне линије писања од основе на горе).
Да је запис "Пазин", било би много лакше за тумачење.
Уколико узмемо да је пописивач употребио знак за "У" у недостатку знака за "О" у арапском или персијском писму, онда добијамо "Позин", што даје више простора за касније "Пажин". Са друге стране, персијско писмо (очито коришћено овде, с обзиром да је употребљен персијски знак за "П", глас који не постоји у арапском) има знак за глас "Ж", па је онда логичан закључак да је пописивач могао употребити и знак за "Ж", али је, ако сам добро схватио, ипак употребљен знак за "З".
Дакле, испис је или ПУЗИН или ПОЗИН.
-
Ево једног тумачење презимена Пажин:
"Etimologiju prezimena Pažin istražuje Domagoj Vidović pa kaže "Pažin, pažin — fazan, lat. phasianus, grč. pasianоs".
("Dubravski leksikon", Alija Pirić)
-
Prezime Pažin ? Ćuprija!
Venčani kum mojih roditelja Pažin Momčilo.
Posle 2 sv. rata upisao mašinstvo u Zagrebu , jer kao sin " kulaka"iz Ćuprije nije "dobrodošao na Bgd. Univerzitet.
Na žalost sin jedinac Nenad medju osnivačima i najvećim pristalicama HDZ...
Definitivno Srbi...
-
Не знам за тог Пажина из Ћуприја, али у Херцеговини постоје (бар да ја знам), два рода Пажина, који међусобно немају сродничке везе. Једни су православни, Зубци (слава Ђурђевдан), а други су из Дубрава, католици, поуздано од почетка 18. века. Да ли су раније били православни, нема података.
-
Пажин из Ћуприје је уствари из села Равна Река где је некада био рудник. Између два светска рата наставник француског у Равној Реци био је Радмило Пажин, а његова жена Невенка наставница географије. Иначе, Равну Реку, као рударско место, настањивали су људи из целе Југославије, па је тако највише било Хрвата и Словенаца, онда Срба, углавном из Далмације и Херцеговине, али било је и Влаха, Немаца, Француза, Чеха, босанских муслимана, Албанаца... Римокатоличка црква у Равној Реци је била активна до 80-их година и била је седиште жупе. Данас је седиште жупе у Јагодини.
-
Не знам за тог Пажина из Ћуприја, али у Херцеговини постоје (бар да ја знам), два рода Пажина, који међусобно немају сродничке везе. Једни су православни, Зубци (слава Ђурђевдан), а други су из Дубрава, католици, поуздано од почетка 18. века. Да ли су раније били православни, нема података.
Овде има неколико тумчења везано за Пажине:
"Prezime je vjerojatno nastalo krajem 17. stoljeća i to od roda Dražića, jer se 1742. i 1745. godine u matičnim knjigama župe Trebimlja spominju kao "Dražić ili Pažin". Čini se da je netko od roda Dražića nosio ime Paškal, od milja Pažo, i da su njegovi potomci po njemu prozvani Pažini*.
U hrvatskom jeziku, kao i mnogim drugima, bivša zanimanja-profesije postala su današnja prezimena. Mogu se nabrojati mnoga prezimena koja su nastala na takav način, kao na primjer: Mlinar(ević), Kovač(ević), Kolar, Lončar(ić), Ribar, Zlatar(ević), General(ić), Župan(čić), itd.
Na taj način prezime Pažin je moglo nastati od poljske, ruske, srpske a isto tako i hrvatske srednjovjekovne riječi "paž". Naime u srednjem vijeku mladić iz plemićke porodice koji je služio i obučavao se u ratnim vještinama na dvoru vladara, ili neke druge značajne osobe, u nadi da bi postao vitez, se zvao "paž" (engleski i francuski "page"). Dakle prezime Pažin, ako je postalo na ovaj način, ukazuje na zanimanje ili profesiju kao na društveni položaj."
https://www.geni.com/surnames/pa%C5%BEin
Мање ми је вероватна опција да је презиме настало од "пажа" који би требало бити будући витез, јер је то привремено звање ( као и шегрт код занатлија)
-
Мање ми је вероватна опција да је презиме настало од "пажа" који би требало бити будући витез, јер је то привремено звање ( као и шегрт код занатлија)
Па добро, пажом се остајало до 16-17 година, а већ са 14-15 је могуће постати отац ако је кћи витеза код којег се обучаваш прпошна. Вероватно добијеш 25 по голом туру од учитеља/новопеченог таста, али да се спречи брука, привенчају те.
Шалу на страну, презиме Пажин апсолутно никакве везе са француским пажевима нема, а за наше дечаке који су се обучавали на дворовима великаша није коришћена та реч, плус стална презимена не настају тако рано е да би се одржала непромењена кроз 350 година у Новом веку под Турцима од неког пажа који се није ни звао "паж" у високом Средњем веку.
-
Шалу на страну, презиме Пажин апсолутно никакве везе са француским пажевима нема, а за наше дечаке који су се обучавали на дворовима великаша није коришћена та реч, плус стална презимена не настају тако рано е да би се одржала непромењена кроз 350 година у Новом веку под Турцима од неког пажа који се није ни звао "паж" у високом Средњем веку.
Да, то је само теорија, али има презимена која су опстала непромењена и 350 година, па и више, а Пажин је изгледа једно од њих. Ако би тражили презимена која имају вишевековни континуитет, то су Херцеговина, Приморје (боље упућени ће знати које још области и која презимена)
-
Da Nebo, u pravu ste...verovatno im je poreklo iz Hercegovine .Taj Zubački rod Pažina, u svom rodoslovu pamti 9 kolena.Prema istraživanju Boža Radova Pažina, najstariji predak zvao se Srdja ( oko 1699)...
Opširnije u knjizi Zupci pod Orjenom u Hercegovini pisao Rajko Pantov Vukašinović 2006
-
Зна ли неко која етимологија стоји иза необичног презимена Фрључкић?
У литератури се наводи да су Фркључкићи огранак Љуљђуровића из Груде (Тузи).
-
Некадашњи комшија из детињства се презива Баклижа, а у одељењу је био и један Букоња
-
Или презиме Анасоновић?
Да ли је настало по имену или по неком надимку који је у вези с анисом/анасоном?
-
Вероватно лично име настало по неким забаченим врелтима као варијанта од "Атанас" а вероватно и под утицајем речи "анасон" за зачин. То је у злехудо време исмаилћанске ордије на власти кад мање од 50% попова зна да туц-муц прочита минеј а свега 20-25 % и да пише.
Тако да ако родитељи и нарочито кум инисистирају на "Анасону", локални "гос'н" попа (сељак који ради земљу, ратује а узгред и врши неке обреде јер га је некакав грчки владика, у време кад је Пећка патријаршија укинута, кад је случајно набасао кроз нахију рукоположио само зато јер је ћаћа будућег попа могао да плати бакшиш за то -- симонија par excellence) прихвата Анасона као име.
Или презиме Анасоновић?
Да ли је настало по имену или по неком надимку који је у вези с анисом/анасоном?
-
Да ли неко зна било шта о презимену МАНДЕРЕСНИЋ. Необично презиме и мени тотално непознато до недавног одласка у родно село гдје сам на сеоском гробљу пронашао споменик на коме пише "овде почива тело Милоја С. Мандереснића умро 1919 го спомен подиже њ.ш. Достана и ун."
И поред приличне старости споменик је одлично очуван и са њега се, чак и на слици, може јасно читати што значи да је урађен од квалитетног материјала и да су подизаоци били прилично имућни.
-
Да ли неко зна било шта о презимену МАНДЕРЕСНИЋ. Необично презиме и мени тотално непознато до недавног одласка у родно село гдје сам на сеоском гробљу пронашао споменик на коме пише "овде почива тело Милоја С. Мандереснића умро 1919 го спомен подиже њ.ш. Достана и ун."
И поред приличне старости споменик је одлично очуван и са њега се, чак и на слици, може јасно читати што значи да је урађен од квалитетног материјала и да су подизаоци били прилично имућни.
Имаш ли можда слику споменика? И које село је у питању?
-
Имаш ли можда слику споменика? И које село је у питању?
На Полици код Берана, село Бабино. Рођен сам ту али незнам (ни било ко други) о том гробу ништа. Да је година смрти раније од поменуте 1919 године могло би се сматрати да је неки окупаторски војник али овако...? Чудно је и име њ.ш (вјероватно "шћер") Достана које звучи да је из "наших крајева"
-
https://archive.org/stream/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandzaka/EtimologijaNeslovenskihOsnovaUOjkonimijiVidinskogSandakaXvIXviVeka_djvu.txt
Slavoljub P. Gacovic
ETIMOLOGIJA NESLOVENSKIH OSNOVA
U OJKONIMIJI VIDINSKOG SANDZAKA
XV I XVI VEKA
BARALEVA, 1455. = PARALOVO, 1454-79. = PARALEVO,
1466. = PARALEVA, 1560. (Crna Reka = hidr. Paralevo, atar s.
Valakonje, opstina Boljevac) 5 od trac. napa (ilir. (idpd) „potok, bara"
< ie.*bora + -lev-a (upor. mnostvo hidr. Leva reka), osnove koja je
nastala od ie. *alb(h)- „belo" 6 promenom kratkog vokala a > e pred
5 BHBC, str. 70, 1 19; HEH, str. 125; Miscellanea 2, 1466, str. 23. Ostatak od sela
Paralevo je potok Paralevo koji se uliva u Crni Timok istocno od sela Bogovine (upor
Stevan Macaj).
6 Svi nazivi hidronima LEVA Reka u Istocnoj Srbiji nastali su od + ie. *alb(h)
„belo" sto u prevodu doslovce znace BELA Reka. U ojkonimu BARALEVA (nahija
Crna Reka) valja prepoznati katun Vlaha BARALEVLSKI (danasnja gora Barel na
podrucju alb. sela Bajgore kod Kosovske Mitrovice - o ubikaciji ovog katuna vidi
prilog S. Gashia „0 ubikaciji katuna Barelev'ski iz Svetostefanske hrisovulje 1313-
1318. godine", Onomastika Iugoslavica VII, 1977.) sto neposredno govori o migraciji Vlaha sa juga krajem XIV i pocetkom XV veka na prostoru Vidinskog sandzaka.
Албанско ''dh'' је као енглеско ''тhe'' и близу је нашем ''д'' кад угриземо језик. Албанско ''I bardh'' je бело на српском. Алб на албанском не значи ништа.
Албански језик је mix цинцарских наречја, сицилијанског италијанског језика, грчког, турског, српско-словенског и још неких вулгарно-латинских наречја, мајсторски изврнутих и дотераних за изговор неуких људи.
-
Албански језик је mix цинцарских наречја, сицилијанског италијанског језика, грчког, турског, српско-словенског и још неких вулгарно-латинских наречја, мајсторски изврнутих и дотераних за изговор неуких људи.
Можете ли да наведете изворе за Ваше тврдње?
-
https://postimg.cc/vcRBsgjn
Ranije pomenuti spomenik na grobu izvesnog Mandaresnica
-
Можете ли да наведете изворе за Ваше тврдње?
Нема извора, просто и једноставно. Ја сам му пре неког времена поставио слично питање, остало је без одговора.
-
Нема извора, просто и једноставно. Ја сам му пре неког времена поставио слично питање, остало је без одговора.
Pa sta drugo nego da ostane bez odgovora :D
-
Неколико необичних презимена из зајечарског Округа:
- Цапуреловић
- Манзаловић
- Шоршокановић
- Мититиковић
Донекле такође: Питаревић, Моновић и Цанковић...
-
Неколико необичних презимена из зајечарског Округа:
- Цапуреловић
- Манзаловић
- Шоршокановић
- Мититиковић
Донекле такође: Питаревић, Моновић и Цанковић...
Ово Цапуреловић је дефинитивно влашког (источнороманског) порекла, а претпостављам да је и са осталима слична прича.
-
Неколико необичних презимена из зајечарског Округа:
- Цапуреловић
- Манзаловић
- Шоршокановић
- Мититиковић
Донекле такође: Питаревић, Моновић и Цанковић...
Рекао бих по презименима да су ово припадници влашке националне заједнице
-
Цанковић...
Цанковић од надимка Цанко, који је у неким крајевима (Косово, јужна Србија, југоисток и исток Србије) карактеристичан надимак за име Александар.
-
Имате ли неке информације о презимену БКИЋ?
Имам друга који се тако презива, ализа то презиме осим њега никад нисам чуо.
Поздрав
-
Krnajski Belovljev, zna li neko o njima?
-
Крњаја је стари назив Кљајићева код Сомбора, отуд презиме.
-
Знате ли шта о презимену Чиплак?
-
Знате ли шта о презимену Чиплак?
Ако ме сећање добро служи, чиплак на турском значи го или наг. У Босни у неким крајевима кажу "ћип ћиплак" у значењу "го голцат". Немам при руци речник Клаића, мислим да он то тамо пише као: чин чиплак, али верујем да је овај народни облик правилнији.
-
Имате ли неке информације о презимену БКИЋ?
Имам друга који се тако презива, ализа то презиме осим њега никад нисам чуо.
Поздрав
Јако занимљиво презиме. Показује да нам у српском дефинитивно треба "дебело јер", односно ъ :)
-
У горанском речнику ЧИПЛАК значи ГО.
https://mlicanin.weebly.com/goranski-recnik.html
-
Јако занимљиво презиме. Показује да нам у српском дефинитивно треба "дебело јер", односно ъ :)
Да. Знам само њега са тим презименом
-
Да ли неко зна било шта о презимену Мандереснић. Ко су, одакле су, било шта.
-
Да ли неко зна било шта о презимену Мандереснић. Ко су, одакле су, било шта.
Ово је баш неко ретко презиме. Да ли сте сигурни да је тако записано? Можда је нека грешка у запису, па га је зато немогуће наћи?
-
Ово је баш неко ретко презиме. Да ли сте сигурни да је тако записано? Можда је нека грешка у запису, па га је зато немогуће наћи?
Баш се презива Бкић. Ни он не зна поријекло презимена
-
Ово је баш неко ретко презиме. Да ли сте сигурни да је тако записано? Можда је нека грешка у запису, па га је зато немогуће наћи?
На надгробном споменику је тако записано (мислим да смо једном писали о томе) Наиме, на сеоском гробљу у мом селу постоји такав споменик. Милоје С. Мандереснић умро 1919. године. Да је година смрти неку годину раније могли би помислити да се ради о окупацоном војнику овако...
-
Да ли неко зна било шта о презимену Мандереснић. Ко су, одакле су, било шта.
Постоји у Турској презиме М(е)ндереси (Аднан Мендереси премијер Турске од 1950-1969 из места Кочарли, провинција Ајдин).
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81
Али и презиме Карам(а)ндереси (Кушадаси)
https://independent.academia.edu/%C4%B0smailKaramanderesi
По свој прилици оба облика су из егејског дела Турске.
Не знам да ли презиме Манд(е)рес(н)ић за које питате има било какве везе са сличним презименом у Турској.
-
На надгробном споменику је тако записано (мислим да смо једном писали о томе) Наиме, на сеоском гробљу у мом селу постоји такав споменик. Милоје С. Мандереснић умро 1919. године. Да је година смрти неку годину раније могли би помислити да се ради о окупацоном војнику овако...
О којем селу се ради?
-
Постоји у Турској презиме М(е)ндереси (Аднан Мендереси премијер Турске од 1950-1969 из места Кочарли, провинција Ајдин).
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81
Али и презиме Карам(а)ндереси (Кушадаси)
https://independent.academia.edu/%C4%B0smailKaramanderesi
По свој прилици оба облика су из егејског дела Турске.
Не знам да ли презиме М(а)нд(е)рес(н)ић за које питате има било какве везе са сличним презименом у Турској.
Сад, истине ради код нас је најсличније томе презиме М(а)ндарић (Милан Мандарић, Вребац, Госпић)
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B
Има у италијанском глагол mandare (послати новац нпр.)
https://www.google.com/amp/s/bs.eferrit.com/italijanski-verb-konjugacije-mandare/
Али и код над јело мандара (личи на - смути /замути нешто готово ни од чега и на брзину, па проспи)
https://www.zalogaj.com/recept/234-mandara
И израз тандара - мандара (бесмислен разговор)
https://amarilisonline.com/glossary/tandara-mandara-znacenje/
-
О којем селу се ради?
Полица код Берана. Тачније село Бабино.
-
На надгробном споменику је тако записано (мислим да смо једном писали о томе) Наиме, на сеоском гробљу у мом селу постоји такав споменик. Милоје С. Мандереснић умро 1919. године. Да је година смрти неку годину раније могли би помислити да се ради о окупацоном војнику овако...
Sad Sam Gleda u knjigu “prezimena u crnoj gori” i tog prezimena Nema. Ima Mender porojeklom iz njemacke.
-
Sad Sam Gleda u knjigu “prezimena u crnoj gori” i tog prezimena Nema. Ima Mender porojeklom iz njemacke.
Јасно да у Црној Гори нема овог презимена. Зато сам се и обратио за помоћ овдје
-
(https://i.postimg.cc/vcRBsgjn/IMG-20190816-100723.jpg)
-
Јасно да у Црној Гори нема овог презимена. Зато сам се и обратио за помоћ овдје
Ne samo da Nema u cg, No Nema ni na google
-
У некадашњој нахији Тимар, између Змијања, ријеке Сане и Поткозарја до краја 19. вијека спомиње се 49 презимена која се до тада ријетко гдје могу чути и у другим крајевима, а то су: Арговац, Берендика, Божин, Боројша, Вилендер, Гончин, Гранатић, Гранула, Грачуљ, Ђервида, Зурња, Кајкут, Колајевић, Крпељ, Курнога, Кусет, Љускота, Мамуза, Мармат, Мејакић, Милеташевић, Мирошљевић, Пепиновић, Петош, Потрошић, Потур, Поточанин, Познан, Прпош, Прцаћ, Пуриша, Пушац, Растока, Сјеница, Стрика, Суртов, Тамбић, Теовановић, Трамошљика, Туцикешић, Ципер, Цуњак, Черга, Шева, Шибаревић, Шишатић, Шунић, Шутиловић.
Милорад Богдановић, Тимар и тимарски родови, 2020, 74
-
Да ли неко зна било шта о презимену Мандереснић. Ко су, одакле су, било шта.
Не знам ништа о презимену Мандереснић. Очигледно је да се ради о житељу који је живио на Бабину.Износим могуће претпоставке: 1. Можда се односи на неки изумрли род са Бабина? Нпр. Маџгаљи? 2. Појединац који је прешао у православље, узео презиме по имену или надимку, остао да живи на Бабино? Оженио се Бабињанком, и отуда шћер... Бабињски одивић? Познато је да су на Подграђу - у подножју средњевјековног града Би(х)ора дуго живјеле исламизиране породице, као и потомци посаде тврђаве Би(х)ор. 3. Неки припадник одсељених родова: Саичића, Лаиновића? 4. Да ли се неки огранак, или "трбух" братстава на Бабину зове Мандересинић? Претпоставкама никад краја... У одличној књизи о Бабину,твојег стрица Михаила и тебе, колико се сјећам нема о Мандереснићима. Бабино је у вријеме турске власти било у посједу беговских и агаларских породица. Поставља се питање кога су затекли досељени Васојевићи, Кучи, Братоножићи, Пипери и други на Бабину?
-
Не знам ништа о презимену Мандереснић. Очигледно је да се ради о житељу који је живио на Бабину.Износим могуће претпоставке: 1. Можда се односи на неки изумрли род са Бабина? Нпр. Маџгаљи? 2. Појединац који је прешао у православље, узео презиме по имену или надимку, остао да живи на Бабино? Оженио се Бабињанком, и отуда шћер... Бабињски одивић? Познато је да су на Подграђу - у подножју средњевјековног града Би(х)ора дуго живјеле исламизиране породице, као и потомци посаде тврђаве Би(х)ор. 3. Неки припадник одсељених родова: Саичића, Лаиновића? 4. Да ли се неки огранак, или "трбух" братстава на Бабину зове Мандересинић? Претпоставкама никад краја... У одличној књизи о Бабину,твојег стрица Михаила и тебе, колико се сјећам нема о Мандереснићима. Бабино је у вријеме турске власти било у посједу беговских и агаларских породица. Поставља се питање кога су затекли досељени Васојевићи, Кучи, Братоножићи, Пипери и други на Бабину?
Све претпоставке, које си навео, биле би логичне да се не ради о крају друге деценије 20 вијека. Да је као година смрти уписана 1916 или 1917 могли би да вјерујемо да се ради о неком окупационом војнику. Забуну уноси и готово непознато презиме, као и то да данас нико од становника Бабина незна ништа о томе. Да се мало нашалим ни мој најзначајнији "извор" Вуко незна о томе ништа.
-
Све претпоставке, које си навео, биле би логичне да се не ради о крају друге деценије 20 вијека. Да је као година смрти уписана 1916 или 1917 могли би да вјерујемо да се ради о неком окупационом војнику. Забуну уноси и готово непознато презиме, као и то да данас нико од становника Бабина незна ништа о томе. Да се мало нашалим ни мој најзначајнији "извор" Вуко незна о томе ништа.
У натпису на споменику Милоју С. Мандереснићу имамо ријечи написане екавским изговором: "овде" и "тело". На Бабину и прије сто година и сада у употреби је ијекавски изговор. Ријеч шћер(ка) се и сад чује. Име Достана је домаће.
-
https://postimg.cc/vcRBsgjn
Ranije pomenuti spomenik na grobu izvesnog Mandaresnica
Тачно је, да је у Перасту и Котору постојало презиме Мандер, односно Мандел. Вукота и Аким Миљанићи, Презимена у Црној Гори, наводе:"Мандер, у перашка насеља дошли су из Њемачке". На Мандер, додат наставак: еснић, па тако Мандареснић.
Е сад питање: Откуд Мандер на Бабино? Чудни су путеви господњи.
-
Управо је објављен четврти наставак из серије чланака о пореклу необичних српских презимена нашег члана Небојше Бабића (https://www.poreklo.rs/autor/nebo/).
О неким необичним презименима код Срба (4. део) (https://www.poreklo.rs/2020/11/10/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-4-deo/)
Раније су објављени:
- О неким необичним презименима код Срба (3. део) (https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/)
- О неким необичним презименима код Срба (2. део) (https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/)
- О неким необичним презименима код Срба (1. део) (https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/)
Све четири дела односе се на необична презимена из Затарја, Доњег Полимља и Старог Влаха.
-
Управо је објављен четврти наставак из серије чланака о пореклу необичних српских презимена нашег члана Небојше Бабића (https://www.poreklo.rs/autor/nebo/).
Захваљујем, Амико.
-
Браво Небо
-
Управо је објављен четврти наставак из серије чланака о пореклу необичних српских презимена нашег члана Небојше Бабића (https://www.poreklo.rs/autor/nebo/).
О неким необичним презименима код Срба (4. део) (https://www.poreklo.rs/2020/11/10/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-4-deo/)
Раније су објављени:
- О неким необичним презименима код Срба (3. део) (https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/)
- О неким необичним презименима код Срба (2. део) (https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/)
- О неким необичним презименима код Срба (1. део) (https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/)
Све четири дела односе се на необична презимена из Затарја, Доњег Полимља и Старог Влаха.
Свака част за ову серију текстова, Небо. Шта ти је перцепција, за огромну већину презимена сам чуо и раније, са доста поменутих сам провео и проводим цио живот, имам и рођака међу поменутим резименима. Али никад, баш никад нисам помислио да су необична или чудна, ваљда због блискости или због свакодневног помињања...А разумем да људима заједничког нам говорног подручја а географски удаљенијих буде мало чудно кад се сретну први пут са појединим презименима..И јако ми је драго да се Небо бави овим подручјем...
-
Свака част за ову серију текстова, Небо. Шта ти је перцепција, за огромну већину презимена сам чуо и раније, са доста поменутих сам провео и проводим цио живот, имам и рођака међу поменутим резименима. Али никад, баш никад нисам помислио да су необична или чудна, ваљда због блискости или због свакодневног помињања...А разумем да људима заједничког нам говорног подручја а географски удаљенијих буде мало чудно кад се сретну први пут са појединим презименима..И јако ми је драго да се Небо бави овим подручјем...
Та презимена не звуче чудно док се не упустиш мало у њихову етимологију. Јер, ако се неко презива Радовић или Милојевић, ту нема никакве двојбе од чега је настало презиме. Али, ма колико ти био близак неки Гобељић, Тороман, Ирић или Џувер, некад се замислиш - шта ли то, бре, значи :)
То подручје је мени блиско из више разлога, а можда најпречи је што мислим да у Затарју, Доњем Полимљу и Старом Влаху живе добри људи са занимљивом, у неким временима тешком, повешћу. Оно што их издваја од већег дела наших крајева је што добар део становништва тог подручја ту живи јако дуго, вероватно од средњег века, а њихова кретања и сеобе су заправо била само померање на релативно малом географском подручју. Зато је то становништво веома занимљиво и етнографски и генетички. А генетика у великој мери показује да се ради о старом словенском становништву, вероватно ту још из немањићког доба.
-
Браво Небо
Хвала, друже ;)
-
https://youtube.com/v/rbWHBlCRzz0
Емисија “Квадратура круга” и феномен необичних презимена у Херцеговини.
-
Ево неких која сам нашао: Чешибаба, Убипарип, Трчикобила, Пушибрк, Мунигуз. Баш је био маштовит тај наш стари народ.
Мислио сам да је херцеговачко презиме Дерикучка шампион ( у тијесној трци са Трчикобилом и Мунимагарцем), али данас сам у млетачком попису из 1709. године примјетио једно још боље- Музикуја. Додуше, презиме није опстало до наших дана. Штета.
-
Има по Босни презимена попут Вјештица, Дракула, Злојутра, Дерикоња, Скакаваца, Гузијана, Ђургуза и Пузигаћа. Није фер све набеђивати на Херцеговину. ;D
-
Има по Босни презимена попут Вјештица, Дракула, Злојутра, Дерикоња, Скакаваца, Гузијана, Ђургуза и Пузигаћа. Није фер све набеђивати на Херцеговину. ;D
Нисам ни написао да су сва из Херцеговине. Ово Музикуја је нпр. из Далмације. :)
-
Мислио сам више на устаљено мишљење у јавности да су сва смешна и чудна презимена из Херцеговине. Рецимо мени презиме Вртипрашки доста шаљиво звучи, војвођанско презиме да не може бити војвођанскије. Лепота српских презимена, не бих ја ту ништа мењао. :D
-
Сад нађох у рјечнику објашњење за ово презиме Музикуја.
"MUZIKUJA , ƒ . čovjek pun slatkijeh riječi i lukav ( da bi umio i kuju pomusti , a da ga ne ujede ) . Govori se ( s naznačenim akc . ) u Lici . J. Bogdanović , u Srbiji . M. Ružičić ."
-
У натпису на споменику Милоју С. Мандереснићу имамо ријечи написане екавским изговором: "овде" и "тело". На Бабину и прије сто година и сада у употреби је ијекавски изговор. Ријеч шћер(ка) се и сад чује. Име Достана је домаће.
Моја покојна чукун баба се звала Достана. Из Жупе александровачке.
-
Мој фавориз је Непергаћа 8)
-
Недоклан је један од мојих фаворита. Био је тренер Хајдука Озрен Недоклан својевремено.
-
Још једно презиме које може ући у ужи круг најбољих- Мјеримачка, српско презиме из околине Санског Моста.
-
Још једно занимљиво српско презиме- Рачунице, славе св. Јована, из Раслине су код Шибеника. Једини су православци у том селу.
-
Још једно занимљиво српско презиме- Рачунице, славе св. Јована, из Раслине су код Шибеника. Једини су православци у том селу.
Из списка братовштине цркве "Блажене Дјеве Марије св. Јулијана грчког обреда" у Шибенику, забиљежени су Стефан Рачуница и Павле Рачуница (08. априла 1686.), Михаило Рачуница (05. маја 1686.), а име Николе Рачунице се налази на списку "православних домова у парохији калуђера Амброзија Метахса, свештеника при цркви »Блажене Дјеве Марије св. Јулијана« у Шибенику", од 23. априла 1693. године.
https://www.rastko.rs/rastko/delo/12684
-
Драјвер ми чита мисли. Баш пре неки дан размишљао да напишем чланак о Рачуницама. То село Раслина је на Прокљанском језеру (проширена Крка) и одатле су се проширили и на Прокљан у којем су раније били само Дамјанићи. Занимљиво да су Рачунице припадале парохији Шибеник, али потпуно територијално одвојени од осталих, са друге стране језера. И сахрањивани су у том селу, вероватно у неком одељку католичког гробља. А има и земљиште на топографској карти које се зове Рачунчина.
-
"Браћа Митуљикић не остају у Звезди" је поднаслов у данашњим новинама, а односи се на два млада играча Звезде који ће бити позајмљени ОФК Београду. Реч је о близанцима.
Заиста неубичајено презиме: Митуљикић.
-
Place of birth: Negotin
Nadam se da će imati više sreće u nekom drugom klubu nego u Zvezdi.