Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Многи Дурмиторци ће рећи да назив њихове планине потиче из келтског језика и да су тај простор некада насељавали Келти.
Иначе, колико ме сећање служи, термин Goidelic се не употребљава за све келтске језике већ само за оне који су настали на простору античке Хиберније, тј. Ирске а то су Ирски, Гелски у Шкотској и келтски језик острва Ман између Ирске и Енглеске. Нисам неки врсни познавалац Келта Ирске и Британије и никада се нисам тим питањем студиозније бавио али знам нешто основно о историји овог простора, нарочито о периоду позне антике и раног средњег века. Назив Goidelic, као што Небо рече, потиче из Велшког језика, такође келтског и означава пирате. Настао је у позној антици, можда у 4. или 5. веку, у време када су становници Ирске били познати као пирати и када су њихови походи углавном били усмерени ка обалама Велса и Корновола. Велшани су све оне који живе преко мора једноставно називали пиратима, што је касније постала и нека врста етничке одреднице. Гојдели су у раном средњем веку проширили из Ирске на острво Ман и на југозападну Шкотску где су затекли старије келтско становништво, Пикте. Шкоти једно од гојделских племена или савеза мањих племена су створили краљевину Далриаду, а потом краљевство Албу, нешто западније. Пикти су се у потпуности утопили у Шкоте који су изгледа имали напредније и развијеније друштво.
Мало ми је невероватно да Годијељи имају везе са Гојделима. Једино ако се није неки Ирац, попут Св. Брендана отиснуо у непознато, само у супротном правцу од Брендана, и онда набасао на наше обале 

 

Ево шта каже Момир Пејановић ("Годијељи"). У принципу ништа опипљиво, само конструкција на основу сличног имена.

[НиколаВук]

Многи Дурмиторци ће рећи да назив њихове планине потиче из келтског језика и да су тај простор некада насељавали Келти.
Иначе, колико ме сећање служи, термин Goidelic се не употребљава за све келтске језике већ само за оне који су настали на простору античке Хиберније, тј. Ирске а то су Ирски, Гелски у Шкотској и келтски језик острва Ман између Ирске и Енглеске. Нисам неки врсни познавалац Келта Ирске и Британије и никада се нисам тим питањем студиозније бавио али знам нешто основно о историји овог простора, нарочито о периоду позне антике и раног средњег века. Назив Goidelic, као што Небо рече, потиче из Велшког језика, такође келтског и означава пирате. Настао је у позној антици, можда у 4. или 5. веку, у време када су становници Ирске били познати као пирати и када су њихови походи углавном били усмерени ка обалама Велса и Корновола. Велшани су све оне који живе преко мора једноставно називали пиратима, што је касније постала и нека врста етничке одреднице. Гојдели су у раном средњем веку проширили из Ирске на острво Ман и на југозападну Шкотску где су затекли старије келтско становништво, Пикте. Шкоти једно од гојделских племена или савеза мањих племена су створили краљевину Далриаду, а потом краљевство Албу, нешто западније. Пикти су се у потпуности утопили у Шкоте који су изгледа имали напредније и развијеније друштво.
Мало ми је невероватно да Годијељи имају везе са Гојделима. Једино ако се није неки Ирац, попут Св. Брендана отиснуо у непознато, само у супротном правцу од Брендана, и онда набасао на наше обале 

То за Келте на Дурмитору су углавном, колико сам испратио, нека модернија довијања, обично су сам назив планине повезивали са келтским језицима али је много логичнија и прихваћенија етимологија која тај назив изводи из језика једне групе средњовековних романофоних Влаха (услед облика речи највероватније се ради о групи која је говорила неким источнобалканским романским дијалектом, врло сродним данашњем румунском језику, тј. највероватније топоним не потиче од неког пресловенског романофоног становништва из те области, што би могли бити Кричи, већ од каснијих средњовековних "просељеника" кроз ту област). Што се тиче назива Годијељи, пре бих то повезао са старословенским слојем, мада би требало консултовати Лому око тога.  Током гвозденог доба подручје Дурмитора се налази малтене у срцу аутаријатских земаља, који су били једно од најзначајнијих илирских племена, а ни Таурисци (келтско племе из данашњег Загорја и западне Славоније) ни Скордисци (келтско племе које је заузимало простор источне Славоније, Срема, Српског Подунавља и у кратким периодима долине Тимока, Велике и Јужне Мораве и Нишаве) никад нису залазили у те високопланинске просторе данашње ЦГ (о томе нам осим историјских говоре и археолошки подаци). За време ране антике (1-2. век н.е.) на том подручју су изгледа боравили Пирусти, илирско племе које је можда раније било један од чланова аутаријатског племенског савеза. Тако да дефинитивно "не пије воду" тумачење о некаквом келтском пореклу назива Дурмитора или о икаквом боравку Келта на тим просторима током праисторије; слична прича је и са проналажењем етимологије за Аду Циганлију у келтским језицима.  Иако би та етимологија на први поглед имала више логике од Дурмитора, услед близине скордичког Синдидона/Сингидунума, ипак је далеко вероватније да назив потиче из турског периода и да је тако названа јер су ту били настањени Роми/Цигани (питање је да ли је Ада уопште постојала у праисторијско и античко време, изгледније је да се формирала или у средњовековном или у раном модерном периоду). Велика се неправда чини према Циганима, многи би да их "скрајну" и не дају им чак ни једно речно острво које је по њима заиста добило име. 

[Предраг56]

То за Келте на Дурмитору су углавном, колико сам испратио, нека модернија довијања, обично су сам назив планине повезивали са келтским језицима али је много логичнија и прихваћенија етимологија која тај назив изводи из језика једне групе средњовековних романофоних Влаха (услед облика речи највероватније се ради о групи која је говорила неким источнобалканским романским дијалектом, врло сродним данашњем румунском језику, тј. највероватније топоним не потиче од неког пресловенског романофоног становништва из те области, што би могли бити Кричи, већ од каснијих средњовековних "просељеника" кроз ту област). Што се тиче назива Годијељи, пре бих то повезао са старословенским слојем, мада би требало консултовати Лому око тога.  Током гвозденог доба подручје Дурмитора се налази малтене у срцу аутаријатских земаља, који су били једно од најзначајнијих илирских племена, а ни Таурисци (келтско племе из данашњег Загорја и западне Славоније) ни Скордисци (келтско племе које је заузимало простор источне Славоније, Срема, Српског Подунавља и у кратким периодима долине Тимока, Велике и Јужне Мораве и Нишаве) никад нису залазили у те високопланинске просторе данашње ЦГ (о томе нам осим историјских говоре и археолошки подаци). За време ране антике (1-2. век н.е.) на том подручју су изгледа боравили Пирусти, илирско племе које је можда раније било један од чланова аутаријатског племенског савеза. Тако да дефинитивно "не пије воду" тумачење о некаквом келтском пореклу назива Дурмитора или о икаквом боравку Келта на тим просторима током праисторије; слична прича је и са проналажењем етимологије за Аду Циганлију у келтским језицима.  .

Математика нам је поставила зид, који за сада не можемо да прескочимо!

Пошто нисмо успели да "идентификујемо" или "датирамо" најстаријег заједничког балканског претка Крича - односно старијег од 900 година (значи нека 1100-1200 година наше ере по једном обрачуну колико сам схватио) или на од 500-600 година (значи 1500-1600 година по другом ако сам ја то добро испратио) за сада знам да ништа не знам. Значи свака опција је могућа.

Келти су ми далеки, мада могуће да је било неког језичког преплитања, а и то само под условом да су пра-кричи били ту у Црној гори (данашњој) када су Келти стигли.....или су Кричи као влашка или каква год већ скупина сточара стигли ту и можда се измешали са староседеоцима-остацима Келта или неких илирских племена.
Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.

Ово је један интересантан (црногорски) линк који даје приказ историјских (и праисторијских) догађаја на тлу Црној Горе  као нека временска линија (не улазим у позданост датих информација). Прати се лако и питко као "Политикин забавник".

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%202.html

Crna Gora - istorija - vremenska linija do 476 vremenskalinija.me

Кажу на тој линији следеће:

390. st.e. nakon opsade grada Rima, Kelti prodiru u zapadni dio Balkanskog poluostrva (u djelovima današnje sjevero-zapadne Bosne, a po Strabonu , miješaju se sa ilirskim plemenom Japoda).

379. st. ere (posle) Keltsko pokoravanje Tribala i potiskivanje (od strane keltskog plemena Skordisci) ilirskih Autarijata - nakon neuspjelog pohoda Kelta na Makedoniju i Delfe.

[Небојша]

Како време пролази, стално се враћам на Скадарско језеро.

Скадар смо помињали јако давно. Док смо се руководили предањима Годијеља и Голубовића/Котлајића. У међувремену се дошло до информације о Кричкама, а и тај део ЦГ је прилично слаб са M205, ако је судити по истраживању 404 и подацима из јавних база.

Нека појачана концентрација M205 постоји само у планинским подручјима попут СЗ Црне Горе, Шоплука, Лике на западу, итд. Простире се, као што је већ познато, широм трако-илирског простора. Мислим да Скадар тренутно не игра неку улогу.

Једини који штрчи из ове групе балканских Y-22066 јесте онај Грк из Анадолије. Осим што је етнички Грк, он је поприлично јужно и удаљен је веома географски од остатка групе. Иако генетски не стоји тако далеко (Y-STR).

[Предраг56]

Скадар смо помињали јако давно. .

Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.

Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me

1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.

[Небојша]

Само унутрашњи осeћај да Кричи можда нису увeк прeбивали ту на Дурмитору. Знам да да нeма поузданих трагова који би могли водити било каквом закључку. Тако рeћи их и нeма.

Шта кажe "она " црногорска врeмeнска линија за Кричe тј. у коју годину их "смeшта" (око 1260 нашe eрe).

http://vremenskalinija.me/History%20of%20Montenegro%20T%20Line%204.html
Crna Gora - istorija - vremenska linija od 1187 - 1359 vremenskalinija.me

1260.
Vlasi pastiri
1260. (oko) podaci o Kričima (Kričanima) na Tari, u povelji kralja Milutina ( najstariji sloj srednjovjekovnog stanovništva, na području oko Durmitora, do Drine i srednjeg Lima). Po jednom mišljenju su ilirsko, a drugom staroslovensko pleme. Muško ime Kričan zabelježeno je oko 1300. godine, a kao porodično prezime u periodu od 1280 - 1330. Prezime Kričković se pominje i 1492. godine. Po predanju, sredinom XVII vijeka, Drobnjaci su potisnuli Kriče na drugu obalu Tare, gdje su većim djelom zahvaćeni islamizacijom.

Око тога се слажемо углавном сви. Тешко да је на простроу Дурмитора нека већа старина. То је могуће утврдити само детаљнијим днк анализама већег броја припадника западнобалканских M205. А можда ни тад не би добили одговор, уколико је нпр. само једна грана опстала, па од ње воде порекло сви данашњи M205.

Зато је битан распоред ове подгране на Балкану. Евидентно је да је има на једном широком простору, од Црног Мора и западне Анадолије до Истре.

[Предраг56]

Да ли би од ових Крички могао бити словачки археолог Vojtech Budinský-Krička? Рођен је у Ружомбероку. Видимо да је Крички било у Коморану, а днк резултати показују да је њихова хаплогрупа присутна и код Мађара из Будимпеште.

Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.

Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.

У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745)  наиђох н е о ч е к и в  а н о  на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):

Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).

Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)

Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом  Новаковић, а можда и има, стр.13)

Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)

Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем  XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и  да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).

Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).

[Зрно]

Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.

Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.

У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745)  наиђох н е о ч е к и в  а н о  на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):

Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).

Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)

Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом  Новаковић, а можда и има, стр.13)

Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)

Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем  XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и  да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).

Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).

За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.

[Предраг56]

За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.

Па зато сам се и оградио.

Али тај неки правац миграција и могућа веза неких породица (ко зна још од када и одакле ) су ми били били интересантни, као и статус неких појединца (граничар и итд).

Поздрав!

[Небојша]

Направих коначно мапу и за "кричку" грану J-M205, Y-22066. На основу званичних истраживања, у пејнту наравно (само тако и умем)

Резултати су прикупљени из анонимних студија. Узети су у обзир само они код којих је доступан маркер DYS437, односно где је могуће утврдити припадност Y-22066, као и они са СНП-ом J2b* (xM241) код којих се, на основу доступних маркера, може закључити да припадају тој подграни.



Мислио сам временом да одрадим карту на основу резултата из јавних база (FTDNA, днк пројекат), али то је мало теже зато што се стање мења "у ходу". Осим тога, мислим да се распоред не би пуно разликовао. Група би била заступљенија међу Србима процентуално, евентуално у бугарском делу Шоплука, али је не би било у западној Анадолији.

И даље ми је код ове гране најзанимљивије то што је, за сада, нема на простору континенталне Грчке, што на неки начин елиминише неке озбиљније староседеоце Балкана (Грци, Цинцари). Исто важи и за простор Албаније, али с обзиром на њихову затвореност, то не чуди толико.

Генерално се код Срба  јављају неке подгране, које ми условно сматрамо староседелачким, али које немају упориште на југу Балкана. Примера ради J2a-M92, J2b1, N1a, итд.

 

[Небојша]

Генерално се код Срба  јављају неке подгране, које ми условно сматрамо староседелачким, али које немају упориште на југу Балкана. Примера ради J2a-M92, J2b1, N1a, итд.

Можда сам се лоше "одразио". Мислио сам више на одређене подгране у оквиру ових хаплогрупа, пошто су свакако и J2a-M92 и J2b-M205 и G2a присутне на југу Балкана.

Конкретно ове подгране/родови, које налазимо међу Србима, имају старост и до неколико хиљада година. Процена старости Y-22066, на основу два обрађена узорка преко Yfull-а (Србија и РС/БиХ), износи 450-1450 година. Уколико би десетак Балканаца Y22066 урадило Yfull анализу, верујем да би горња граница могла да пређе 2000 година.

Све ово указује на неку врсту изолованости на Балкану.

[Предраг56]

Направих коначно мапу и за "кричку" грану J-M205, Y-22066. На основу званичних истраживања, у пејнту наравно (само тако и умем)

Резултати су прикупљени из анонимних студија. Узети су у обзир само они код којих је доступан маркер DYS437, односно где је могуће утврдити припадност Y-22066, као и они са СНП-ом J2b* (xM241) код којих се, на основу доступних маркера, може закључити да припадају тој подграни.



Мислио сам временом да одрадим карту на основу резултата из јавних база (FTDNA, днк пројекат), али то је мало теже зато што се стање мења "у ходу". Осим тога, мислим да се распоред не би пуно разликовао. Група би била заступљенија међу Србима процентуално, евентуално у бугарском делу Шоплука, али је не би било у западној Анадолији.

И даље ми је код ове гране најзанимљивије то што је, за сада, нема на простору континенталне Грчке, што на неки начин елиминише неке озбиљније староседеоце Балкана (Грци, Цинцари). Исто важи и за простор Албаније, али с обзиром на њихову затвореност, то не чуди толико.

Генерално се код Срба  јављају неке подгране, које ми условно сматрамо староседелачким, али које немају упориште на југу Балкана. Примера ради J2a-M92, J2b1, N1a, итд.

Небојша, сјајна карта.

Ми то породично проучавамо (објаснили администратору), мада  свако има разна интересовања, Кричи су нам заједничко (волимо загонетке, одгонтетке, ребусе, кримиће, Агату Кристи, актуелно норвешког  писца Ју Несбеа и његовог инспектора Харија Кулеа и итд.). Кричи су баш мистерија и као што рекосмо - они су нам врло егзотични, нису једини код Срба има још тих  "егзотичних" пра-предака код појединих хаплогрупа Ј1, Н, Г,  И1 тј. Дробњаци и итд. ), проблем са интернетом од јутрос (јуче слава), па док не проверисмо тај маркер DYS437 - тај сам, па не стигосмо да прокометаришемо.

[Предраг56]

Можда сам се лоше "одразио". Мислио сам више на одређене подгране у оквиру ових хаплогрупа, пошто су свакако и J2a-M92 и J2b-M205 и G2a присутне на југу Балкана.

Конкретно ове подгране/родови, које налазимо међу Србима, имају старост и до неколико хиљада година. Процена старости Y-22066, на основу два обрађена узорка преко Yfull-а (Србија и РС/БиХ), износи 450-1450 година. Уколико би десетак Балканаца Y22066 урадило Yfull анализу, верујем да би горња граница могла да пређе 2000 година.

Све ово указује на неку врсту изолованости на Балкану.

Једна од могућности код Крича (ако су заиста некада постојали као неко племе илити мала етничка скупина или остаци неког мањег етникума - са некаквом свешћу о својој засебности у односу на своје окружење и то од  I до  VII  века н.е.  у односу на римско - романско, грчко, македонско, илирско, трачко и итд., а од VI до XII  века н. е. у односу на словенско, арбанашко, бугарско, па и влашко  ) је да јесу били староседеоци на Балкану (врло дискутабилно који део Балкана подразумевамо).

Све је то доста "условно" или "климаво" за сада и зависи у односу на кога и на који посматрани праисторијски или историјски период их сагледавамо. Волео бих да знам за кога су они себе сматрали и шта су имали у свом "колективном памћењу" као своју пра-постојбину, и којим су језиком говорили "код куће" или међу собом  у та разна времена.

Одакле се они "створише" на Дурмитору и Црној Гори (данашњој) и како то да их тамо сада скоро више и да нема (где су им они исламизирани) ако гледамо твоју карту?   Она отвара многа питања? Када би постојао црногорски ДНК пројекат или Бошњачки ДНК пројекат можда би било више одговора, а можда и још више дилема о овој хаплогрупи генерално, а посебно о Кричима (по принципу свако би причао своју причу).

Ако нису староседоци, него су били влашка скупина сточара која се  "премештала са својим стадима" од тачке А до тачке Б и тако редом од Анадолије и Кипра ка Јадранском мору и том делу Балкана (примера само ради), да ли су као таква скупина могли тек тако да се "смуцају" по разним државама ондашњим, без дозволе њихових владара и итд. и ко их је штитио од осталих сродних или несродних сличних скупина (отимачина стоке, пашњака, жена....) !!!

А ако су добијали дозволу, онда су логично улазили и у те неке познате повеље српских владара, па и заштиту. Конкретно по Гордани Томовић имамо први помен Кричана  средином XIII века, у лимској повељи краља Уроша I којом цркви Св. Петра на Лиму додељује, поред других поседа, и село Простјеније у Брскову.
 
Иначе мислим, да су сви (разне етничке скупине) у она времена, ако су хтели да опстану, морали знати језике  "онога који је њихово већинско окружење" или "онога у кога су новци" ( са којима тргујеш) или "онога у којег су сила и власт" или "онога од којег си примио веру (хришћанство)  или "онога са којим делиш добро и зло" или "онога са којима са међусобно орођаваш женидбама и удајама"  итд.

[Милош]

Можда сам се лоше "одразио". Мислио сам више на одређене подгране у оквиру ових хаплогрупа, пошто су свакако и J2a-M92 и J2b-M205 и G2a присутне на југу Балкана.

Конкретно ове подгране/родови, које налазимо међу Србима, имају старост и до неколико хиљада година. Процена старости Y-22066, на основу два обрађена узорка преко Yfull-а (Србија и РС/БиХ), износи 450-1450 година. Уколико би десетак Балканаца Y22066 урадило Yfull анализу, верујем да би горња граница могла да пређе 2000 година.

Све ово указује на неку врсту изолованости на Балкану.

Нe oтвapa oд jутpoc Yfull cтaблo... Кoje cу гpaнe узвoднo oд Y22066 cвe дo M205?

[НиколаВук]

Ако нису староседоци, него су били влашка скупина сточара која се  "премештала са својим стадима" од тачке А до тачке Б и тако редом од Анадолије и Кипра ка Јадранском мору и том делу Балкана (примера само ради), да ли су као таква скупина могли тек тако да се "смуцају" по разним државама ондашњим, без дозволе њихових владара и итд. и ко их је штитио од осталих сродних или несродних сличних скупина (отимачина стоке, пашњака, жена....) !!!

У средњем веку нису постојале границе у данашњем смислу, па су покретне групе трансхумантних сточара без икаквих проблема прелазиле велика растојања (идући њима добро познатим планинским путевима); средином 19. века, док је већи део Балкана још увек био под управом Османлија, забележено је да Цинцари и Каракачани којима су зимска (стална) станишта била у подножју Пинда у Епиру и Тесалији, прелазе огромна растојања како би дошли до летњих пашњака за своја стада на Старој планини (Балкан планини) у данашњој средњој Бугарској; зашто су своја стада морали да одводе толико далеко да би их напасали ми није познато, вероватно је ту било више фактора у игри. Са успостављањем националних држава на Балкану и учвршћивањем граница, ови трансхумантни сточари су морали да прекину са својим дотадашњим начином живота и да се устале на местима на којима су затечени, па тако данас имате Каракачане и у Грчкој и у Бугарској нпр.

По мом мишљењу, Кричи се нису бавили овим "даљинским" трансхумантним сточарењем као Цинцари, Саракачани и разне источнобалканске влашке скупине током средњег века, већ су били локализовани у северозападном делу данашње ЦГ, а да ли су пореклом били Аутаријати, Делмати (у раној антици (1-2. век н.е.) Римљани су плански колонизовали бунтовне Делмате из околине Салоне (данашњег Солина) у удаљене крајеве, па су тако неки завршили чак у Дакији, док је одређен, не мали број њих насељен у Municipium S (Комини код Пљеваља), што се види по именима на вотивним и надгробним стелама са тог локалитета) или неки други досељени римски колонисти је питање које ће се боље разјаснити у будућности, надам се.

[Небојша]

Нe oтвapa oд jутpoc Yfull cтaблo... Кoje cу гpaнe узвoднo oд Y22066 cвe дo M205?

Видим да нешто не ради. Узводно је PH4306 (Y22075).

[Милош]

Видим да нешто не ради. Узводно је PH4306 (Y22075).

Moждa би билo дoбpo дa ce, нaкoн cкopo 100 иcпиcaниx cтpaницa, уpaди jeднa peтpocпeктивa, типa- Кpичe дeфинишe Y22066, cтapocт гpaнe и њeнa pacпpocтpaњeнocт. Иcтo тo и зa PH4306 и M205. Дa ли пocтojи нeки дpeвни узopaк и гдe. A зaтим cпoмињaњe Кpичa у иcтopиjcким извopимa-укpaткo. Нa кpajу ce мoгу и нaвecти cвe дocaдaшњe тeзe o пopeклу Кpичa.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Moждa би билo дoбpo дa ce, нaкoн cкopo 100 иcпиcaниx cтpaницa, уpaди jeднa peтpocпeктивa, типa- Кpичe дeфинишe Y22066, cтapocт гpaнe и њeнa pacпpocтpaњeнocт. Иcтo тo и зa PH4306 и M205. Дa ли пocтojи нeки дpeвни узopaк и гдe. A зaтим cпoмињaњe Кpичa у иcтopиjcким извopимa-укpaткo. Нa кpajу ce мoгу и нaвecти cвe дocaдaшњe тeзe o пopeклу Кpичa.

Највише информација о кричкој грани (J2b-M205>Y22066) и уопште о хаплогрупи J2b-M205 добили смо током прошле године.


АНТИЧКИ НАЛАЗИ
Почетком 2016. године добили смо први антички налаз хаплогрупе J2b-M205.
Ријеч је о налазу из Јорка (Енглеска), који је датиран у вријеме Римског царства (100-300 године након Христа).
http://j2-m172.info/2016/01/exogenous-roman-era-york-3drif-26-is-j2b1-m205-and-likely-middle-eastener/
Крајем јуна мјесеца 2016. године добили смо и нови антички налаз.
Ријеч је о налазу из Аин Газала (Јордан), који је датиран у вријеме раног бронзаног доба (2489-2299 године прије Христа).
http://j2-m172.info/2016/06/first-ancient-j2-from-iran-mesolithic-copper-age-and-levant-bronze-age-lazaridis-et-al-first-farmers/

НОВИ РЕЗУЛТАТИ
Маја мјесеца 2016. године добили смо далматинске Кричке.
Кричке су нас, уз присутност наше хаплогрупе на подручју Дробњака, Потарја и Полимља и једну необјављену породицу са Баније (тестирање САНУ), снажно усмјериле ка Кричима, старом влашком племену.

ПЛЕМЕ КРИЧИ
Укратко, Кричи су били влашко племе из Потарја, несловенског поријекла, познато прије свега ради својих сукоба са Дробњацима и кроз дробњачку традицију.
Први помен Крича датира из средине XIII вијека (1254-1265), када се у једној повељи краља Уроша I Немањића помиње предио Кричан у Потарју. Око поријекла њиховог имена постоји неколико теорија, од којих је свака занимљива на свој начин.
На остатке Крича подсјећају презимена Кричак, Кричка, Кричкић и Кричковић, присутна прије свега на подручју Крајине.
Кричима су се најтемељније бавили Петар Влаховић, Александар Лома и Гордана Томовић и њихови радови представљају полазну основу за проучавање овог занимљивог и давно изгубљеног племена. Осим њих троје, Кричима су се у мањој или већој мјери бавили сви аутори који су се бавили Дробњаком и Дробњацима јер је практичко немогуће проучавати Дробњаке без Крича и обрнуто.
Кога Кричи више интересују, може се придружити нашој фејсбук групи: https://www.facebook.com/groups/162075734323857/

"BIG Y" ТЕСТОВИ, "Y-FULL" АНАЛИЗА
Захваљујући господину Батоћанину наручена су два "BIG Y" теста (Батоћанин и Новаковић), а потом и њихова "Y-FULL" анализа, која је одредила наше мјесто и нашу грану на J2b-M205 стаблу (према стаблу J2b-M205>Y22059, прецизније J2b-M205>Y22066).
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/
http://tree.j2-m172.info/?Hg=J2b1

СТАРОСТ ГРАНЕ
Што се тиче прорачуна старости наше гране, користимо прије свега "NEVGEN" (www.nevgen.org).
Крички род има 11 људи који су тестирали 67 маркера и ови људи су према поменутом рачуначу вјероватно имали заједничког претка прије неке 43 генерације (1290 година).

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ГРАНЕ
Што се тиче распрострањености наше гране, има је прије свега у јужнословенским земљама (Бугарска, БЈРМ, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска). Ван јужнословенског простора, наша грана постоји у Турској (Грци и Турци), Румунији (Румуни и Секељи), Мађарској, Италији и Њемачкој.

[Небојша]

У средњем веку нису постојале границе у данашњем смислу, па су покретне групе трансхумантних сточара без икаквих проблема прелазиле велика растојања (идући њима добро познатим планинским путевима); средином 19. века, док је већи део Балкана још увек био под управом Османлија, забележено је да Цинцари и Каракачани којима су зимска (стална) станишта била у подножју Пинда у Епиру и Тесалији, прелазе огромна растојања како би дошли до летњих пашњака за своја стада на Старој планини (Балкан планини) у данашњој средњој Бугарској; зашто су своја стада морали да одводе толико далеко да би их напасали ми није познато, вероватно је ту било више фактора у игри. Са успостављањем националних држава на Балкану и учвршћивањем граница, ови трансхумантни сточари су морали да прекину са својим дотадашњим начином живота и да се устале на местима на којима су затечени, па тако данас имате Каракачане и у Грчкој и у Бугарској нпр.

По мом мишљењу, Кричи се нису бавили овим "даљинским" трансхумантним сточарењем као Цинцари, Саракачани и разне источнобалканске влашке скупине током средњег века, већ су били локализовани у северозападном делу данашње ЦГ, а да ли су пореклом били Аутаријати, Делмати (у раној антици (1-2. век н.е.) Римљани су плански колонизовали бунтовне Делмате из околине Салоне (данашњег Солина) у удаљене крајеве, па су тако неки завршили чак у Дакији, док је одређен, не мали број њих насељен у Municipium S (Комини код Пљеваља), што се види по именима на вотивним и надгробним стелама са тог локалитета) или неки други досељени римски колонисти је питање које ће се боље разјаснити у будућности, надам се.

Са том илирском теоријом се коси присуство ове подгране на простору источног Балкана/западне Анадолије. Мада, ту могу бити у питању и разна премештања становништва у време Рима. У том случају је потребна већа старост.

Са друге стране, међу Хрватима из централне и западне Хрватске постоји још једна грана J-M205, па се може рећи да постоји каква-таква разноврсност на том западнобалканском простору.

[Предраг56]

У средњем веку нису постојале границе у данашњем смислу, па су покретне групе трансхумантних сточара без икаквих проблема прелазиле велика растојања (идући њима добро познатим планинским путевима); средином 19. века, док је већи део Балкана још увек био под управом Османлија, забележено је да Цинцари и Каракачани којима су зимска (стална) станишта била у подножју Пинда у Епиру и Тесалији, прелазе огромна растојања како би дошли до летњих пашњака за своја стада на Старој планини (Балкан планини) у данашњој средњој Бугарској; зашто су своја стада морали да одводе толико далеко да би их напасали ми није познато, вероватно је ту било више фактора у игри. Са успостављањем националних држава на Балкану и учвршћивањем граница, ови трансхумантни сточари су морали да прекину са својим дотадашњим начином живота и да се устале на местима на којима су затечени, па тако данас имате Каракачане и у Грчкој и у Бугарској нпр.

Да, да. То си у праву. Али ја сам мислио на период XII-XIV век ( до распада Душановог царства), односно у време цветања династије Немањића и околних династија других суседних народа ( примера ради  Угри и Бугари, а ту су и "Византинци" - Грци са својим династијама). Два-три века (од неке 1150. или 1260 па до Боја на Косову).