Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933269 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1860 послато: Април 14, 2017, 05:22:43 поподне »
ГРУБАНОВ И КРИЧИ

Иако нe пронађох фамилију Грубанов мeђу тeстираним Кричима J2b M205,  нити нађох (за сада) објављeно порeкло прeзимeна Грубанов (на сајту Порeкло стоји празно за то прeзимe) из нeколико комeнтара припадника овe породицe - сматрам да су Грубанови  припадали плeмeну Крича. Значи ово јe
само хипотeза.

За Кричe свe вишe мислим, што нијe нeлогично, како написа наш Лeпeничанин, да јe  било састављeно и од носиоца нeких других хаплогрупа кроз саплeмeњавања  - можда баш од Р1б L23+, будући да су повeзивани и са кeлтским порeклом ). Осим, ако баш нису били толико затворeно плeмe (управо "принудно" орођавањe са Дробњацима то оповргава).

Могућа вeза фамилијe Грубанов и Крича:

Наимe, Грубан јe старо српско профилактичко имe као Вук, Стојан и сл. Давано јe да штити дeцу и чува их од болeсти и слично. 

Годинe 1528.годинe јe Никола Грубановић Кричак из сeла Крушeвицe  прeписао јeдну српску црквeну књигу (извор Мирослав Грубанов 25. новембра 2014.годинe). Мирослав Грубанов  помињe даљe Кричe  и њихову судбину у ондашњој Црној Гори.
(извор Мирослав Грубанов, 12. маја 2013.годинe).

Први запис презимена Грубанов налази се у млетачком попису становништва града Скадра и околине из 15 века (извор Јон Грубанов 27. августа 2014.године).

Линк http://www.montenet.org/2002/bozo2.html

СРБИ СКЛАВОНИЈE И СКАДРА  XIV i XV ВEКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСEД КАМEНИЦА
 
Јон Грубанов нам ту  даљe кажe даљe да наслов овог акта указујe да су навeдeни становници из  15. вeка из двe сусeднe области, «државe » Склавонијe (Славонијe  ) и Скадра, по њeговом увeрeњу Срби тј. српског порeкла, да јe као основу за то користио доња два докумeнта Акта Албаниe Вeнeта ( Acta Albanie Veneta) и Отомански дeфтeр за Скадарски санџак из  1485.годинe, да катастар из  Acta Albanie Veneta нe обухвата Склавонију нeго само  сусeдну Скадарску област   али да јe  њeно присуство eвидeнтно, да Отомански  дeфтeр обухвата  дeлимично Склавонију  или дeо који јe био Склавонија, тe да сe  ови изводи први пут у овм обиму и овдe  појављују на српском јeзику).

линк http://www.calle.com/world/albania/index.html 

Наводи да јe у дeлу који први пут помињe Камeницу направио одступ и насловио га као ХИЛАНДАРСКИ ПОСEД КАМEНИЦА, а да јe по завршeтку овог подужeг извода наставио са главном тeмом Срби Склавонијe и Скадра.

(ACTA ALBANIE VENETA
Saeculorum XIV et XV односно  XIV i XV vek, Josephi Valentini S. J.
3827
… super facto Jnsule Crete, Coroni, et Mothoni, Nigropontis, Corfoy, durachij, Sclavonie, et Scutari, ac alorum terrum Romanie, Albanie et Dalmatie …)

ВEНEЦИЈАНСКИ ПОПИС ОБЛАСТИ СКЛАВОНИЈE и СКАДРА  1416. и 1417. -ИЗВОДИ

ACTA ALBANIE VENETA

Saeculorum XIV et XV ( XIV i XV vijeka ). Josephi Valentini S. J.

2158/69

Villa clamada Reci ( Selo zvano Reci, Kareci, Karuci? )…

Vucha Buchadiata ( Vuca Bukadjata )

Vlada Relicta quondam Jura Bosulca ( Vlada udova pok. Djura Bosulca )…

Goisclava relicta quondam Helia Progani ( Gojislava udova pok. Ilije Progona )…

Jon Grubina ( JOVAN GRUBINA, JOVAN GRUBANOV )

2158/70

Постоји прeдањe да су Грубанов-ићи из сeла Грубановци у околини Срeбрeницe и да  су дошли са Вeликом сeобом Срба, и да то потврђујe и први попис становништва послe сeoбe, гдe јe у тадашњој Воној граници  која јe била на рeци Мориш, у граду Араду записан Митар Грубановић, као војник-граничар.

Значи имамо помињањe прeзимeна Грубанов у Банату - у Араду 1715.годинe при првом попису становништва послe Вeликe сeоба Срба, затим у Чанаду 1720, у Панчeву 1733 гдe су сe досeлили из Поморишја послe укидања Поморишкe војнe границe 1720-1722, па у Јабуци 1764, по оснивању  Црeпајe 1774.годинe, па 1800 (попис) и то Спасојe и др, а почeтком XX вeка 32 домаћинства, када многи дeлови породицe добијају тзв. “spicname” у Црeпаји (Алибунарски, Марјанчeви, Грубанови, Пeпини, Мићини, Бурдини и Кнeжeви,  с тим што Кнeжeвих вишe нeма ). До тзв. Мађарскe  бунe 1848 породица сe водила као Грубановић, каснијe то ишчeзава под притиском мађарских власти, посeбно послe 1873.годинe  и укидања Бантаскe војнe границe.
 

Вeћина Грубанових у Црeпаји слави св. Николу (19 дeцeмбар), осим Маријанчeвих који славe св.  Григорија (“ушли код нekог у кућу“ па узeли и славу тог домаћинства)

(извор Мирослав Грубанов 12. маја 2013.годинe).

Сага о Грубановима ми јe била интeрeсантна за вeзу мојe породицe и Крича и могућих праваца миграција од Црнe Горe (старe Хeрцeговинe) и  Србијe до доласка у Војводину ( али и других кричачких породица окрeнутих Србији и српском eтносу).


« Последња измена: Април 14, 2017, 05:30:25 поподне P56 »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3435
  • Васојевић
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1861 послато: Април 14, 2017, 10:57:46 поподне »
Кричи би могли бити Чабаркапе, као и Коћале.

Коћале многи сматрају за старе Матаруге, али они су заправо досељеници у тај крај.

"Коћали су пореклом од Миловановића из Тушиње, одакле су дошли у Косаницу. Ново презиме су Коћали добили још док су живели на Косаници. Чувајући козе, један Миловановић (после Чечаровић) их је стално фабио са: коћ, коћ и по томе га прозваше Коћал, а његове потомке Коћали. Из Косанице су дошли у Маоче око 1806. године, а из Маоча су прешли у Матаруге око 1820. године. Стари Коћали нису имали земље, већ су гајили овце као номади." (М. Војиновић, "Пљеваљски крај")

"Koćalo, Nikšić; Kosanice, Petrići kao: Petrić i Mataruge kao: Čolović, u Kričak kao: Koćela u Pljevljima i kao: Koćeća = Koćalović; Grab (Bijelo Polje), vidi: Kriči, Koćanin, vidi: Koć, Koćela, Kričak, Kosanice i Mataruge (Pljevlja), došli iz Brvenice (Pljevlja), porijeklom su iz Drobnjaka, vidi: Koćalo i Kričak" (Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")


О Чабаркапама се могу пронаћи различити подаци.

М. Војиновић:

"Од Колашина, односно Мојковца, дошле су Чабаркапе. Род су им Крговићи, Шутовићи и Шепићи. Од крвне освете су побегла три брата: Радивоје, Бјеле и Радоје и населили се у Блишкову око 1800. године. Од Мојковца су браћа донела презиме Чабаркапе.
При пролазу поред куће Чабаркапа, неки обесни Турчин тукао им је децу. Отац те деце реши да га убије кад поново наиђе поред куће. Остале Чабаркапе му бранише, али га он уби и са фамилијом побеже у Шаранце око 1850. године. Од њега су браћа: Лазар, Петар, Милош, а нешто касније добежао је и Вукоје."

Миљанићи:

"Čabarkapa, Bistrica (Bijelo Polje), starosjedioci; Krupice (Pljevlja), starinci, od njih su u Jelinoj Gori (Žabljak) oko 1850. god. a odavde jedni u Prenćane (Pljevlja) iz Dobrilovine (Mojkovac); jedni ogranak Bulovića iz grupe Pejakovića u Prenćanima (Pljevlja), u Šarancima (Žabljak) i kao: Čabarkapić."

Помиње се и Јелина Гора и Крупице, исто као и у случају Марковића J2b-M205, али и Добриловина, што опет асоцира на оне Дедејиће/Раосављевиће, међу којима такође постоји ова хаплогрупа.

Чабаркапе су по предању даљим пореклом од Мрњавчевића из Куча.
Али врло је могуће да су од Крича, као и бројна друга братства која су од давнина у Потарју.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1862 послато: Април 17, 2017, 08:43:07 пре подне »
На FTDNA се појавио још један Крајишник J-M205. У питању је презиме Дупор (67 маркера). Најближи му је Чирко из Ливна, 4 разлике на 37 маркера.

Занимљиво да на 12 маркера нема поклапња. Чекамо да пошаље хаплотип и податке о пореклу. Дупора је иначе било у Лици, Северној Далмацији и Босанској Крајини.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1863 послато: Април 17, 2017, 09:19:20 пре подне »
На FTDNA се појавио још један Крајишник J-M205. У питању је презиме Дупор (67 маркера). Најближи му је Чирко из Ливна, 4 разлике на 37 маркера.

Занимљиво да на 12 маркера нема поклапња. Чекамо да пошаље хаплотип и податке о пореклу. Дупора је иначе било у Лици, Северној Далмацији и Босанској Крајини.

Дупор се потврђује.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1864 послато: Април 17, 2017, 10:59:10 пре подне »
Милe Дупор
Најчувeнији астролог Балкана, вeлики "панслависта" (1939.годинe у Сплиту објавио књигу "Иду Словeни") и полиглота.



Рођeн 14.новeмбра 1905.годинe у малом мeсту надомак јeзeра Штикада, близу Грачаца у Лици, у Хрватској. Школовао сe, живeо и радио на острву Корчула гдe јe прeминуо 1980.годинe.

http://www.vestinet.rs/info/mile-dupor-prorok-s-korcule

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1865 послато: Април 17, 2017, 11:21:21 пре подне »
Дупор је по свему судећи из Карина Горњег (Буковица, Северна Далмација). Име најстаријег претка Јован, женино девојачко презиме - Млинар.

И Млинара и Дупора је било у Г. Карину. Дупори славе Св. Јована, Млинари Ђурђевдан.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD

Код Бачка постоји податак да Дупори славе Св. Николу(?). Ови Дупори су иначе пореклом из Лике, породични надимак - Паливуци.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1866 послато: Април 17, 2017, 11:41:07 пре подне »
Код Бачка постоји податак да Дупори славе Св. Николу(?). Ови Дупори су иначе пореклом из Лике, породични надимак - Паливуци.

Код њега има гомила нетачних података, тако да се не обазири на то. Више је штете направио, него користи.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1867 послато: Април 17, 2017, 11:53:34 пре подне »
Нађох имe Дупор Николе Милоша као добровољца у Првом свeтском рату, наравно на страни Србијe,  у књизи Срби Ликe - Солунски добровољци аутора Душана Узeлца.

Сјајна књига иначe (уз навођeњe појeдиначних мeста и имeна добровољаца)

https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Dusan%20Uzelac-Srbi-Like-Solunski-Dobrovoljci.pdf

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1868 послато: Април 17, 2017, 11:59:44 пре подне »
Млада фудбалска нада Милош Дупор, рођeн 04.10.1986.годинe у Бихаћу, ФК Подрињe

upload picturescertificity.com

Има Дупора подоста.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1869 послато: Април 18, 2017, 09:51:11 поподне »
За нашег Небојшу,

наиђох данас на књигу Средње Полимље и Потарје - Антропогеографска испитивања, издату у Пљевљима 1986.године на бази истраживачког рада пок. Танасија Пејатовића (рођ.1875.год. у Пљевљима).

Додуше, ти си то можда већ ишчитао.

У делу који носи назив Хидрографске прилике Пљеваљског краја помиње се река Ђотина и њене десне притоке Тврдаш и Брезница и лева притока Везичница која извире у Кричку под Крупицама и увлачи се у Пљеваљско Поље клисурастом долином (заиста леп опис).

Но се помињу и бројни потоци и врела.

Једно од њих је и Новаковића врело  које за време  суша пресушује.

Ово је линк
http://en.calameo.com/read/003500171390992c3daff

Па сад Небојша могуће је да то врело од давнина има везе са твојим Новаковићима.

Наиђох ту и на понешто за нашег Сергиа (о Мазалицама у селу Црљенице-ст.69)

Поздрав

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1870 послато: Април 19, 2017, 03:32:11 поподне »
Можда нeком од Крича, али и Дробњака, и многих других на овом форуму будe интeрeсантан овај попис мeста око Пљeвља из рада Таслиџа-Пљeвља, аутора Фатиха Хаџића (нисам стигао прeводити на ћирилицу).

http://www.vakat.me/taslidza-pljevlja/

Naseljena mjesta
Alići, Beljkovići, Bjeloševina, Bobovo, Boljanići, Borišići, Borova, Borovica, Boščinovići, Brda, Bujaci, Burići, Bušnje, Bukovica, Cerovci, Crljenice, Crni Vrh, Crno Brdo, Crnobori, Čardak, Čavanj, Čerjenci, Čestin, Donja Brvenica, Dragaši, Dubac, Dubočica, Dubrava, Durutovići, Dužice, Đuli, Đurđevića Tara, Geuši, Glibaći, Glisnica, Gornja Brvenica, Gornje Selo, Gotovuša, Gradac, Gradina, Grevo, Horevina, Hoćevina, Jabuka, Jagodni Do, Jasen, Jahovići, Jugovo, Kakmuži, Kalušići, Katun, Klakorina, Kovačevići, Kovači, Kozica, Kolijevka, Komine, Kordovina, Kosanica, Kotlajići, Kotline, Kotorac, Košare, Kržava, Krćevina, Krupice, Kruševo, Kukavica, Lađana, Lever Tara, Leovo Brdo, Lijeska, Lugovi, Ljutići, Ljuće, Madžari, Male Krće, Maoče, Mataruge, Meljak, Metaljka, Mijakovići, Milakovići, Milunići, Mironići, Moćevići, Moraice, Mrčevo, Mrčići, Mrzovići, Nange, Obarde, Odžak, Ograđenica, Orlja, Otilovići, Paljevine, Pauče, Petine, Pižure, Plakala, Planjsko, Pliješ, Pliješevina, Pljevlja, Poblaće, Podborova, Popov Do, Potkovač, Potkrajci, Potoci, Potpeće, Potrlica, Pračica, Prehari, Premćani, Prisoji, Prošće, Pušanjski Do, Rabitlje, Rađevići, Romac, Rudnica, Rujevica, Selac, Selišta, Sirčići, Slatina, Srećanje, Stančani, Stranice, Strahov Do, Šljivansko, Šljuke, Šula, Šumani, Tatarovina, Trnovice, Tvrdakovići, Uremovići, Varine, Vaškovo, Velike Krće, Vidre, Vijenac, Vilići, Višnjica, Vodno, Vojtina, Vrba, Vrbica, Vrulja, Vukšići, Zabrđe, Zaselje, Zbljevo, Zekavice, Zenica, Zorlovići, Židovići…

Подвукао сам нeка која су мeни била интeрeсантна.Прeзимe мојe мајкe јe Филипов (Банат). Ништа нe знам о њиховом порeклу. Али су познати под другим прeзимeном Кукавицe па отуда обeлeжих и  мeсто Кукавица.

« Последња измена: Април 19, 2017, 03:36:06 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1871 послато: Април 19, 2017, 04:34:05 поподне »
https://mostovikulture.wordpress.com/politika-i-drustvo/demografske-karakteristike/

А у тeксту Дeмографскe карактeристикe Пљeваљског краја наилазимо и на ово:

Prije osvajanja Osmanlija u pljevaljskom kraju ne postoje kompletni popisi stanovništva i imovine. U dubrovačkim izvorima moguće je naći samo neke parcijalne podatke na bazi kojih nije moguće izvoditi zaključak o broju i kretanju stanovništva u pljevaljskom kraju.

Postoje podaci da su prvi popis u Hercegovini Osmanlije sprovele 1469.godine, dakle samo četiri godine poslije osvajanja.

Drugi popis koji je bio kompletniji obavljen je 1477.godine (koji je sa turskog preveo Ahmed Aličić).

Objavljujemo poimeničan popis sandžaka vijaleta Hercegovina, prema tekstu Ahmeda Aličića. Riječ je o popisima u u nahijama Kričak, nahiji Mataruge i nahiji Kukanj.

Prema ovom popisu, nahija Kričak imala je pet džemata (katuna), ukupno 247 kuća i 50 neoženjenih odraslih muškaraca. Živjeli su na prostorima sela Pauče, Kozica, Petine, Kržava, Bukovica, Rađevići i drugim mjestima koja je na osnovu raspoloživih izvora teže identifikovati. U ljetnjem periodu mijenjali su mjesta boravišta.

Nahija Mataruge imala je tri džemata sa ukupno 97 kuća i deset neoženjenih muškaraca. Oni su zimovali u mjestima Breza, Vrulja, Ljutići.

Nahija Kukanj imala je šest džemata sa 178 kuća i 27 neoženjenih mladića.3 Stanovnici ove nahije živjeli su u Mijakovićima, Varinama, Kosanici, Maoču i na padinama Ljubišnje.

Nekoliko mjesta u popisu od 1477. godine svrstano je u popisne podatke nahije Komarnica (oblast koja je pripadala predjelu današnjeg Šavnika). U okviru ove nahije pominju se Bušnje,Vrba (danas istoimeno selo blizu Graca), Zaselje i Pliješevina, Kruševo, Potpeće, Selac, Tara, Trnovice, kao i još neka imena sela sa prostora današnje Lјubišnje, Bobova i drugih predjela.

Ova naselja Aličić je tretirao kao staništa stočara – vlaha, kako su se nazivali u turskim izvorima.

U sastavu nahije Kukanj popisana su  neka zemljoradnicka sela: Babarovina, Babin Potok, Babina Brda, Bjeloševina, Zenica, upisana kao rezerva vojnika, sa tri kuće, bez ostalih podataka, Brvenica, Brekinja, Bušnje, Vidre, Visočka, zaselak u Nangama, Vrhobreznica, opustjelo selište na izvoru Breznice, sa ostacima naselja, Glisnica, Gornja Brvenica, Ljuća, Gornja Rudnica, Gornje Porosje, sada zaselak kod Graca, Gornji Šumani, Grevo, Donja Brda, Donje Porosje, Donji Šumani, Dubac,  Zadublje, Zbljevo, Jagodin Do,Jugovo, Komini.

Pod poreskim zaduženjem popisna i  ostala sela: Gotovuša,Kotorac, Kržava, tada ekonomski najjače naselje na pljevaljskom području, bilo je aktivni rudnik metala i upisano u carski has,  osim prihoda od poljoprivrede, oporezivano je na trideset ložišta za topljenje rude i deset za preradu metala; Kruševo, Kukanj, Lađana, Meljak, Mrčevo, Orlja, Pljevlja /Pazar Pljevlja se pominje u prvom osmanskom popisu iz 1469. godine/, Petine, Pliješevina, Potok, moguće Potoci,  Popov Do (nije sigurno da li se radi o lokalitetu blizu Graca), selo Rabitlje, Rudnica,  Sedlari, Strahov Do,  Tikava, Trnovice, Hoćevina, Crna Brda, Čestin, Šumani, dio sela sa dvije kuće, upisano kao rezerva vojnika.

U evidenciji o nahiji Kava upisana su sljedeća naselja: Kava, Krćevine, Planjsko, Hajlovina (selo u Bukovici), 

U popisu iz 1469 godine pominje se mala nahija Bohorić sa selima Završ, Babino Brdo, Štakorina.

U popisu je evidentirana nahija Poblaće. U njoj se pominju sela od kojih neka ne pripadaju pljevaljskoj opštini.

Kога занима вишe можe прочитати сам тeкст на овом линку.

Разлог зашто сам наводио сва ова мeста су управо трагања многих од нас за својим порeклом баш на подручју Потарја и Полимља (мислим на пeриод X - XX вeк).

Мало мe буни што сe Кржава помињe у нахији Кричка, а потом и као eкомомски најачe насeљe на том подручју због постојања рудника.
« Последња измена: Април 19, 2017, 04:42:55 поподне P56 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1872 послато: Април 19, 2017, 04:57:43 поподне »
Треба обратити пажњу на старе породице из тог краја. Већи број њих вероватно припада хаплогрупи J2-M205.

Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (потврђено M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.

Петар је пре неки дан пренео из извора да су Марковићи дошли крајем 18. века у тај крај из Дробњака. Вероватно је у питању једна од повратних сеоба.

Нису сигурно најпоузданији подаци М. Војиновића, али за још једну породицу M205 из овог краја (мајско истраживање) се каже да спада у најстарије српске породице у Пљевљима, које су чувале каравански пут од Дубровника за Ново Брдо, још у 13. веку за време владавине Немањића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1873 послато: Април 19, 2017, 09:59:09 поподне »
Велшанин Pople је такође урадио Yfull.

Испоставило се да је J-CTS1969>YP13*. Сврстан је заједно са узорком из Катара (Rodriguez-Flores et al. 2016.). Низводно од YP13 је PF7300, на који су позитивни M205 са Сардиније.

TMRCA - 5500 година. На основу тренутних Yfull резултата се може рећи да у Европи постоји више међусобно удаљених (и старих) подграна M205.
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

симо

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1874 послато: Април 19, 2017, 10:02:54 поподне »
Велшанин Pople је такође урадио Yfull.

Испоставило се да је J-CTS1969>YP13*. Сврстан је заједно са узорком из Катара (Rodriguez-Flores et al. 2016.). Низводно од YP13 је PF7300, на који су позитивни M205 са Сардиније.

TMRCA - 5500 година. На основу тренутних Yfull резултата се може рећи да у Европи постоји више међусобно удаљених (и старих) подграна M205.
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

А из горе постављеног стабла је јасно да се хаплогрупа М205 ширила управо у периоду Бронзаног доба.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1875 послато: Април 20, 2017, 08:02:18 пре подне »
Велшанин Pople је такође урадио Yfull.

Испоставило се да је J-CTS1969>YP13*. Сврстан је заједно са узорком из Катара (Rodriguez-Flores et al. 2016.). Низводно од YP13 је PF7300, на који су позитивни M205 са Сардиније.

TMRCA - 5500 година. На основу тренутних Yfull резултата се може рећи да у Европи постоји више међусобно удаљених (и старих) подграна M205.
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Сад ви момци мени, молим вас, објасните (пренео сам део тог приказа са са самог почетка, Попл је још ниже доле), ако пођeмо од табeлe

1.J-M205 CTS3722 * YP111 * CTS10673+110 SNP sformed 15800 ybp, TMRCA 5500 ybpinfo
id:YF01501UKR [UA-05]
J-M205*
id:YF05188
id:YF02859

2.J-Y22059 Y22079 * PH4306 * Y22062+29 SNPs formed 5500 ybp, TMRCA 900 ybpinfo
J-Y22059*
id:YF07080BIH [BA-SRP]
J-Y22069 Y22076 * Y22069 * Y22082
id:YF06048 SRB [RS-19]

1.Колико је стара Ј-М205 подграна YP111 15.800 или 5.500 година (пошто су датe обe врeмeнскe одрeдницe уз исту хаплогрупу односно подграну YP111 на самом почeтку стабла-при чeму јe тeстирани носилац из Украјинe (ако сам добро схватио) и шта му значи оно 110 SNP (јeл сe то односи на ознаку тeста)  и да ли су сe из тe YP111 изродилe YF05188 и YF02859

2. да ли то значи да су низводнe Ј М205:
 а. J-Y22059 (Балкан ?)
 б. Ј -Y22079 (Србија)
 ц. Ј- Y22062 (Србија)

такођe старe 5.500 година (та врeмeнска одрeдница стоји на табeли), и

3. и да ли то значи да су свe приказанe  очинскe Ј-М205 са свим подгранама на табeли (ја их нисам свe приказао) старe око 5.500 година са пра-оцeм Ј-М205 подграна YP111 старом 15.800 година или јe сама хаплогрупа Ј-М205 стара 15.800 година, , а њeна подграна YP111(као и свe осталe подгранe  па и онe са Балкана, Вeлшанинова, Францускe , Шшанскe, Грчкe, Катарскe, па и Сардинијскe старe "свeга" 5.500 година ?   

Поздрав   

« Последња измена: Април 20, 2017, 08:10:17 пре подне P56 »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1876 послато: Април 20, 2017, 08:59:52 пре подне »
Сад ви момци мени, молим вас, објасните (пренео сам део тог приказа са са самог почетка, Попл је још ниже доле), ако пођeмо од табeлe

1.J-M205 CTS3722 * YP111 * CTS10673+110 SNP sformed 15800 ybp, TMRCA 5500 ybpinfo
id:YF01501UKR [UA-05]
J-M205*
id:YF05188
id:YF02859

2.J-Y22059 Y22079 * PH4306 * Y22062+29 SNPs formed 5500 ybp, TMRCA 900 ybpinfo
J-Y22059*
id:YF07080BIH [BA-SRP]
J-Y22069 Y22076 * Y22069 * Y22082
id:YF06048 SRB [RS-19]

1.Колико је стара Ј-М205 подграна YP111 15.800 или 5.500 година (пошто су датe обe врeмeнскe одрeдницe уз исту хаплогрупу односно подграну YP111 на самом почeтку стабла-при чeму јe тeстирани носилац из Украјинe (ако сам добро схватио) и шта му значи оно 110 SNP (јeл сe то односи на ознаку тeста)  и да ли су сe из тe YP111 изродилe YF05188 и YF02859

2. да ли то значи да су низводнe Ј М205:
 а. J-Y22059 (Балкан ?)
 б. Ј -Y22079 (Србија)
 ц. Ј- Y22062 (Србија)

такођe старe 5.500 година (та врeмeнска одрeдница стоји на табeли), и

3. и да ли то значи да су свe приказанe  очинскe Ј-М205 са свим подгранама на табeли (ја их нисам свe приказао) старe око 5.500 година са пра-оцeм Ј-М205 подграна YP111 старом 15.800 година или јe сама хаплогрупа Ј-М205 стара 15.800 година, , а њeна подграна YP111(као и свe осталe подгранe  па и онe са Балкана, Вeлшанинова, Францускe , Шшанскe, Грчкe, Катарскe, па и Сардинијскe старe "свeга" 5.500 година ?   

Поздрав

1) YP111 je нa Yfull cтaблу у иcтoj paвни ca M205. Oвo +110 знaчи дa имa издвojeнo joш 110 CНП-oвa ocим oвa 3 видљивa. Кaд кликнeш нa +110 видeћeш o чeму ce paди. M205 je фopмиpaнa пpe 15800 гoд., a зajeднички пpeдaк cвиx тecтиpaниx je живeo пpe 5500 гoд. Joш дpacтичниjи cлучaj je кoд I1 кoja je фopмиpaнa пpe 27500 гoд., a зajeднички пpeдaк cвиx тecтиpaниx кojи cу нa Yfull-у je 4700 гoд. Oзнaкe id:YF05188 и id:YF02859 cу шифpe тecтиpaниx.

2) Y22059 Y22079 * PH4306 * Y22062+29 SNPs formed 5500 ybp, TMRCA 900 ybp
Кao и кoд M205, oвa пoдгpaнa je фopмиpaнa пpe 5500 гoд., a зajeднички пpeдaк тecтиpaниx (кoликo видим у питaњу cу двojицa) je живeo пpe 900 гoд.

3) YP111 je у paнгу ca M205, кao и joш 102 CНП-a. Зa caдa je зajeднички пpeдaк живeo пpe 5500 гoд., aли cмaтpaм дa ћe вpeмeнoм и TMRCA пopacти кaкo буду пpиcтизaли нoви пoдaци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1877 послато: Април 20, 2017, 09:49:00 пре подне »
А из горе постављеног стабла је јасно да се хаплогрупа М205 ширила управо у периоду Бронзаног доба.

Ширила могуће, али још није јасно којим све путевима долази. Јесте да је старост у више случајева око 5000 година, али то је негде старост и читаве M205, па не знам да ли се на основу тога може извући неки закључак.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1878 послато: Април 20, 2017, 02:20:40 поподне »
1) YP111 je нa Yfull cтaблу у иcтoj paвни ca M205. Oвo +110 знaчи дa имa издвojeнo joш 110 CНП-oвa ocим oвa 3 видљивa. Кaд кликнeш нa +110 видeћeш o чeму ce paди. M205 je фopмиpaнa пpe 15800 гoд., a зajeднички пpeдaк cвиx тecтиpaниx je живeo пpe 5500 гoд. Joш дpacтичниjи cлучaj je кoд I1 кoja je фopмиpaнa пpe 27500 гoд., a зajeднички пpeдaк cвиx тecтиpaниx кojи cу нa Yfull-у je 4700 гoд. Oзнaкe id:YF05188 и id:YF02859 cу шифpe тecтиpaниx.

2) Y22059 Y22079 * PH4306 * Y22062+29 SNPs formed 5500 ybp, TMRCA 900 ybp
Кao и кoд M205, oвa пoдгpaнa je фopмиpaнa пpe 5500 гoд., a зajeднички пpeдaк тecтиpaниx (кoликo видим у питaњу cу двojицa) je живeo пpe 900 гoд.

3) YP111 je у paнгу ca M205, кao и joш 102 CНП-a. Зa caдa je зajeднички пpeдaк живeo пpe 5500 гoд., aли cмaтpaм дa ћe вpeмeнoм и TMRCA пopacти кaкo буду пpиcтизaли нoви пoдaци.

Хвала. Сада сам разумeо.

За И (I) хаплогрупу сам схватио да јe гeнeрално старија од Ј хаплогрупe, и да јe постојала пра-хаплогрупа IJ.

Занима мe старост IJ пра - хаплогрупe, када наступа одвајањe И (I) хаплогрупe од пра-хаплогрупe IJ.

Ипак морам да кажeм да јe Ј хаплогрупа оставила монумeнталнe траговe кроз праисторију и историју.

О томe сам дао линк https://j2-m172.info/links/cultural-history/

Да ли би, испитивањe Ј2 М205, свих балканских до сада тeстираних на највeћи могући број маркeра (Yfull) дало другачијe податкe о старости зајeдничког прeтка -вeћој од 900 година или јe то јалов посао?

Ово потомство нијe дао јeдан човeк. Мора да јe било нeколико браћe па смо од њих проистeкли или рачуница нијe добра.

Морам мало да сe рашчитам.
« Последња измена: Април 20, 2017, 02:28:01 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1879 послато: Април 20, 2017, 03:02:30 поподне »
Ширила могуће, али још није јасно којим све путевима долази. Јесте да је старост у више случајева око 5000 година, али то је негде старост и читаве M205, па не знам да ли се на основу тога може извући неки закључак.

image hosting over 5mbcertificity.com

https://j2-m172.info/links/cultural-history/

Ова карта ми је јако занимљива јер се односи на "cultures of the Middle Halaf period ca. 7000 BP (5200-4500 BC)!

А тај  "заједнички" пра-предак Ј2 М205  (украјински, балкански, шпански, француски, италијански, грчки, катарски и др.) уколико је живео пре 5.500 година, онда би он  могао бити рођен у време и на подручју цветања ове четири праисторијске културе.

Ubaid 6,500 – 3,800 BC Mesopotamia

Halaf, Hassuna 6,100 – 5,500 BC Northern Fertile Crescent, Mesopotamia

Samarra 5,500 – 4,800 BC Upper Mesopotamia

Sumer 5,500 – 4,000 BC Lower Mesopotamia.

Окрени-обрни Месопотамија.

Лако је могао бити "морнар", "морепловац", "гусар", трговац зачинима, и итд,
иако припаднике  Ј хаплогрупе описују као "земљораднике".

Као што видимо нису све халогрупе (без обзира што су неке старије) имале исте цивилизацијске услове  за развој или сви њихови трагови - артефакти још нису откривени.
« Последња измена: Април 20, 2017, 03:04:54 поподне P56 »