Аутор Тема: Стари српски родослови  (Прочитано 20740 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #40 послато: Јун 25, 2019, 09:34:29 поподне »
Из мог искуства са родословима обичних смртника, доста често се дешавало да отац и син постану браћа у предању , далеко чешће него да браћа постану отац и син

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #41 послато: Јун 27, 2019, 07:25:36 поподне »
Родослов Немањића из Мрнавећеве књиге Живот Светог Саве (Vita s. Sabbae, 1630/1).

 

P.S. надам се, неће ми г. Amicus замјерити "уметање" слике Орбинијеве генеалогије di casa Nemagna у тијело његове поруке?  :)

Штета што се не види боље, могли бисмо видети ко се и како на почетку 17. века, позивао на сродство са Немањићима.

Поредећи Мрнавићев текст 1630., са Орбинијевим родословом куће Немања 1601., можемо уочити тек незнатну разлику код навођења Немањиног брата Костантина као Крешимира, ни Мрнавић ни Орбини не помињу Завида, нити помињу Страцимира као Немањиног брата, док код Мрнавића Константин звани Страшимир (Constantino Strascimiro dicto) постаје таст Немањином "сину" Симеону названом Стефану .. , по обојици Немањин отац је Деса, дјед је Урош, а прадјед Љубомир.

STEFANO>Gliubimir>Vroƒc>Deƒƒa>Miroslau, Coƒtantino, Nemagna>Tihomil, Simeone>Uvkƒan, Stefano, Raƒcho

Веселин Чајкановић, Живот светога Саве епископа сина Симеона Стефана краља Рашке од Ивана Томка Мрнавића, 115-145, Светосавски Зборник 2, СКА, Београд 1939.,

"Huius gentis auctor Stephanus, in Tugio Bosnensi oppido genitus, cum Lyubimirum filium .. reliquisset, ... Uroscio filio cum .. transmisit. Hic Dessam filium, Dessa tres liberos, ... reliquit heredes, Miroslavum nimirum, Chressimirum et Nemaniam ... Horum postremus, ... Tihomilo et Simeoni Stephano nuncupato filiis illud obiens reliquit, ... () ... tres filios pius princeps ex uxore Geliza reliqiut, Vuksanum, Vencianum et Rascum. Vuksanus, Latinis Vulkanus appellatus, tamquam primogenitus, ... Venciano, Stephano voce Graeca interpretato, ... Rascus, tertio loco genitus, ... regius adolescens Rasco, Sabba inter coenobitas dictus,"

Stephanus>Lyubimirum>Uroscio>Dessam/Dessa>Miroslavum, Chressimirum, Nemaniam>Tihomilo, Simeoni Stephano>Vuksanum/Vuksanus Lat. Vulkanus, Vencianum/Venciano Gra. Stephano, Rascum/Rascus/Rasco dictus Sabba

"Родоначелник ове породице, Стефан, рођен у босанском граду Тугли, оставио је сина Љубомира, ... , предао (своме) сину Урошу, ... , оставио сина Десу, а Деса ... три сина, Мирослава, Крешимира и Немању, ... Последњи међу овима, ... оставио је на самрти Тихомиру и Симеону, названом Стефану; ... () ... три сина од жене Јелице: Вуксана, Венчана и Раска. Вуксан или по латински Вулкан, као прворођени, ... Венчану, или по грчки Стефану, ... Раско, трећи по реду рођења, ... млади краљевић Раско, који је међу сабраћом добио име Сава,"

Стефан>Љубомира>Урошу>Десу/Деса>Мирослава, Крешимира, Немању>Тихомиру, Симеону зв. Стефану>Вуксана/Вуксан лат. Вулкан, Венчана/Венчану грч. Стефану, Раска/Раско зв. Сава

Скраћивањем овдје очигледно "додатог" паса код Орбини/Мрнавић, Немања>Симеон назван Стефан, преостаје нам да закључимо да су ова два писца родослова Немањића поменули три брата Симеона Стефана Немање: Тихомира, Мирослава и Костантина/Крешимира.

Из мог искуства са родословима обичних смртника, доста често се дешавало да отац и син постану браћа у предању , далеко чешће него да браћа постану отац и син

Овдје имамо додатак Đorđo-вим искуственим запажањима; брат може постати и таст, а син и отац могу бити једно  ;)

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #42 послато: Јун 28, 2019, 09:22:27 поподне »
И код Ђорђа Бранковића Завида је Немањин брат.

Бранковић се служи Орбином, али изгледа не и у овом случају, бар не по оном првом издању, не знам да ли постоји неко измењено касније издање?



Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni / historia di Don Mavro Orbini Rauseo abbate melitense, nella quale si vede l'origine quasi di tutti i popoli, che furono della lingua slava con molte, & varie guerre, che fecere in Europa, Asia, & Africa, il progresso dell'imperio loro, l'antico culto, & il tempo della loro conversione al Christianesimo, e in particolare veggonsi i successi de'rè, che anticamente dominarono in Dalmatia, Croatia, Bosna, Servia, Rassia, & Bulgaria

Ово је тема које нема на форуму, а о којој би се имало што шта у прилог написати, као и из чега расправу потенцијално развити.

Реч је дакле о писаним историјским изворима који се баве родословима углавном владарских породица. Најранији забележени родослови те врсте на нашим просторима датирају се на прелазу из XII у XIII век, када настаје чувени Барски родослов (или познатије зван Летопис попа Дукљанина).

Накод дужег времена, од сачуваних и познатих извора први следећи бележимо Константинов родослов из 1431. године, затим Руварчев родослов састављен за владавине цара Ивана Грозног (1533-1584), а преписан некад између 1712-1725. године, потом Карловачки родослов, настао између 1501-1508. године, Врхобрезички родослов из 1650. године, Пајсијев родослов из 1642. године, Загребачки родослов из XVII века, Пејатовићев родослов, такође из XVII века, Ћоровићев родослов, исто из XVII века, Хаџи-Јорданов родослов, из можда нешто ранијег периода, прелаз из XVI у XVII век, те Новаковићев родослов, кога је Стојан Новаковић датирао у прву половину или чак у сам почетак XV века, иако су каснији аутори оповргли његову датацију (али нису ни утврдили неку нову).

Више о свим овим родословима појединачно писао је још давне 1927. године Љубомир Стојановић у својим Старим српским родословима и летописима, које је издала Српска краљевска академија.

Чини се немогућим строго раздвајање старих српских родослова и љетописа, управо онако како стоји у наслову Стојановићевог животног дјела, обе књижевне форме стоје заједнички у реду прворазредних извора српске историје и културе. Међутим, ваљано је посматрати да су љетописи, поред других историографских извора и дјела, несумњиво били једна од темељних основа састављачима генелогија свих старих српских великашких породица, тако би требали претпоставити и са необјављеном? генеалогијом Немањића из Славеносрпских хроника Ђорђа Бранковића.

Према претходно изреченом ставу, поређењем Рајићевог родословија дома Немањина и Бранковићеве необјављене генеалогије Немањића, не би требали очекивати "спектакуларне" разлике, него управо супротно, више сличности у том смислу?

Увидом у Chronica Serbica, Despotae Georgii Branković. E codice serbico latine reddita operante L. B. Francisko Xav. Pejačević., односно Србски лјетопис Деспота Ђорђе Бранковића, како га називље Иван Кукуљевић Сакцински у свом уводу у Пејачевићев латински превод овог љетописа гдје каже: "... бијаше властник тог србског рукописа деспот Ђорђе Бранковић (послједни) од кога су у истом србском рукопису и неке примјетбе додане биле, које примјетбе Пејачевић у латинском преводу страном на свом мјесту остави, страном како изправи. По свој прилици употребио је дакле исти Бранковић тај србски лјетопис у својој  р у к о п и с н о ј  повјестници исто тако, као и Пејачевић у својој  т и с к а н о ј  повјестници, кои се веома често на исти лјетопис позива.", одакле можемо стећи утисак са каквим основним генеалошким низом Немањића је Бранковић могао располагати:

Bela Vrosch>Csedomil, Techomil>Zavidam, Srazimir, Prvoslav, Stephanum Nemagna>Stephanum, Vlkanum, Rastko

Рајићево родословије тече овако:

Бела>Краинан>Хвалимир>Тјешимир>Стефан>Љубомир>Урош>Чедомил, Белуш, Тихомил>Завида, Сретимир, Првослав, Стефан Неманја I>Стефан, Волкан, Растка кв : Савва

И код Рајића и код (необјавњеног) Бранковића Завида је Немањин брат, отац Немањин је Тихомил а дјед Урош.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #43 послато: Јул 05, 2019, 12:44:27 пре подне »
Поред љетописа тако и житија могу бити добри извори за састављаче старих српских родослова. Житије цара Уроша Пајсија Јањевца (око 1542. Јањево - 2. новембар 1647. Пећ), патријарха српског (1614. до 1647.), поред књижевне и историјске вредности, оставља и утисак научног дјела писца гдје нам у уводу у материју образлаже приступ и изворе својих сазнања.

" ... јер не знађах какав је био његов живот. Опет сам смишљао и усрдствовах од срца и душе, и потраживши са сваком усрдношћу и подвигом, и једно нађох у српском летопису, а друго у родослову, и у хрисовуљи пећкој, што је и до данас у пећкој цркви, а друго чувши од светопочивших архиепископа који су били пре нас, пошто сам био веома љубитељ овога, и имао сам жељу да ово разумем и сазнам: откуда изникоше Срби и по чему. И ово уметнух овде на сазнање свакоме који жели."

Са страни 261., Димитрије Богдановић: Старе српске биографије – Пајсије Јањевац: Житије Цара Уроша, Београд, Просвета, 1968, дајемо патријархов родослов Немањића:

"И роди Ликиније синове и кћери по роду и колену, и до Бела– Уроша, као што и раније рекосмо, и Бела– Урош роди два сина: Техомиља и Чедомиља. Техомиљ роди четири сина: Завида, Срацимира, Првослава, Стефана Немању. Роди свети Немања Стефана првовенчанога краља и Вукана великога, и Растка4, а то је свети Сава. И роди Стефан првовенчани четири сина: Радослава, Предислава, Владислава, Стефана. Стефан роди Милутина и Драгутина. Милутин роди Стефана Дечанскога и Константина, Стефан Дечански роди цара Степана и Душана. Цар Степан роди Уроша; оста лоза бесплодна, као што напред рекосмо."

Пајсијев генеалошки низ Немањића у потпуности подсјећа на онај из љетописа Chronica Serbica Despotae Georgii Branković .. ?

Бела– Урош>Чедомиљ, Техомиљ>Завид, Срацимир, Првослав, Стефан Немањa>Стефан, Вукан, Расткo

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #44 послато: Јул 05, 2019, 07:53:39 пре подне »
Поред љетописа тако и житија могу бити добри извори за састављаче старих српских родослова. Житије цара Уроша Пајсија Јањевца (око 1542. Јањево - 2. новембар 1647. Пећ), патријарха српског (1614. до 1647.), поред књижевне и историјске вредности, оставља и утисак научног дјела писца гдје нам у уводу у материју образлаже приступ и изворе својих сазнања.

Историографски приступ наших старих биографа и јесте био научни. Они су писали исто као и данас, на основу историјских извора које су имали, и на то су врло строго пазили: летописи, родослови итд. Нема везе што се касније којешта показало погрешним, или што би се данас рекло - митским (као да мит мора бити нешто лажно; напротив). У њихово време то је важило као чињеница.
И занимљиво да им није сметало да родослов једне српске светородне династије почињу од једног нехришћанског цара, уз то и Константиновог непријатеља.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #45 послато: Јул 05, 2019, 12:52:07 поподне »
И занимљиво да им није сметало да родослов једне српске светородне династије почињу од једног нехришћанског цара, уз то и Константиновог непријатеља.

То је због тога што је сам Стефан Немања везивао себе за Лицинија, тј. оформио је наратив да му је он далеки предак. То је у складу са тежњама свих европских средњовековних династија да се повежу са славним именима и породицама из прошлости, нарочито са онима који су били у некаквој вези са првим хришћанским (мада је то званично постао тек на самрти) царем Константином, јер су тиме себи давали легитимитет и "право" да владају и да буду део хришћанске васељене. Претпостављам да у Немањино време Лициније није још увек био "присвојен" од стране неке друге династије, па је он искористио прилику.  :) Мада би могли бити и други разлози у питању (нпр. чињеница да је рођен на простору провинције Горње Мезије, чији је већи део у Немањино време припадао српској средњовековној држави). 
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #46 послато: Јул 05, 2019, 01:12:36 поподне »
То је због тога што је сам Стефан Немања везивао себе за Лицинија, тј. оформио је наратив да му је он далеки предак. То је у складу са тежњама свих европских средњовековних династија да се повежу са славним именима и породицама из прошлости, нарочито са онима који су били у некаквој вези са првим хришћанским (мада је то званично постао тек на самрти) царем Константином, јер су тиме себи давали легитимитет и "право" да владају и да буду део хришћанске васељене. Претпостављам да у Немањино време Лициније није још увек био "присвојен" од стране неке друге династије, па је он искористио прилику.  :) Мада би могли бити и други разлози у питању (нпр. чињеница да је рођен на простору провинције Горње Мезије, чији је већи део у Немањино време припадао српској средњовековној држави).
Ако је сам себе везивао за Лицинија, онда то може да укаже и да је легитимитет преко владара који није био Словен и преко хришћанства, био битнији од словенства. (ипак је Лициније "тежи" кандидат од пагана Дервана или Вишеслава :) )...Али као што си рекао, није он једини, то је било уобичајено код тадашњих владара а културолошка повезаност је била испред етничке
« Последња измена: Јул 05, 2019, 01:19:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #47 послато: Јул 05, 2019, 01:44:11 поподне »
Што се тиче Немање, остаје питање порекла Марка и Вукана (од кога су Вукановићи)...уколико би била тачна претпоставка да су они синови Петрислава (сина Михајла I Војисављевића, тј брата Константина Бодина), онда би се њихова линија могла пратити до Кнеза Вишеслава...то би значило повезаност са "непознатим кнезом", по дирекним или бочним линијама. Проблем је само Вуканово и Марково порекло

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #48 послато: Јул 05, 2019, 01:45:43 поподне »
Ако је сам себе везивао за Лицинија, онда то може да укаже и да је легитимитет преко владара који није био Словен и преко хришћанства, био битнији од словенства. (ипак је Лициније "тежи" кандидат од пагана Дервана или Вишеслава :) )...Али као што си рекао, није он једини, то је било уобичајено код тадашњих владара а културолошка повезаност је била испред етничке

Апсолутно.
Ово је ко преписано с оне теме о словенском идентитету.  :)
Српском владару је свакако било најважније везати се за римски/ромејски комонвелт. И они су пре свега били за будућност, а не за митску прошлост, исто ко и ови данас.  ::)
Само што су ондашњи потрефили одлуку.

П. с.
Нисам никакав стручњак за средњи век, па нисам знао да је већ Немања сам себе повезивао с Лицинијем. У којем је то документу, може ли се знати?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #49 послато: Јул 05, 2019, 02:31:16 поподне »

П. с.
Нисам никакав стручњак за средњи век, па нисам знао да је већ Немања сам себе повезивао с Лицинијем. У којем је то документу, може ли се знати?

Можда у неком од житија, нисам сигуран сасвим? Тај податак сам запамтио када сам слушао предавање из предмета "Културна историја средњовековне Европе" на факултету, поменут је управо у контексту везивања европских династија за славне личности из антике и раног периода хришћанства. Добар пример тог "измишљања традиције" је и мит о остроготској династији Амала као потомцима легендарног Тројанца Енеје, због чега су имали легитимитет да владају Римом и Италијом, а који је забележио Јорданес.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #50 послато: Јул 05, 2019, 07:14:55 поподне »
Биће онда да су га други касније повезивали... Мада, ко зна, заиста може бити да је постојала некаква традиција у породици, па да се то заиста преносило као предање и даље, јер су они време доживљавали другачије... За њих рупа од 7-8 векова није представљала нарочит проблем.
Мене заиста занима како је до таквог везивања долазило? Да ли је то нечија свесна кривотворина у династијске сврхе, или се ради о неким реалним подацима који у међувремену прођу кроз игру глувих телефона, као у народном усменом предању? Чини се да су обе варијанте могуће.
Мада је ово више за ону тему о измишљеним породичним предањима.

Нама овде у ствари није проблем Ликиније, већ Немањин отац - не знамо засигурно ко је то био и како се звао, што баца некакву сенчицу на светородну лозу.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #51 послато: Јул 05, 2019, 07:26:15 поподне »
Пише да је 325. године Константин наредио ликвидацију Лицинија и његовог малог сина. Не знам колико је реално то за Немањиће и Лицинијеву лозу.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #52 послато: Јул 05, 2019, 08:21:00 поподне »
Нама овде у ствари није проблем Ликиније, већ Немањин отац - не знамо засигурно ко је то био и како се звао, што баца некакву сенчицу на светородну лозу.

Управо тако. Дилема око имена оца Стефана Немање доста подсећа на недоумице око славе Немањића или места из ког потичу. Врло је необично да за 200 година колико су Немањићи владали Србијом нису у поузданим изворима забележени неки основни подаци о њима. Житија о Немањићима се што се тога тиче могу упоредити са уџбеницима из историје које су писали комунисти - два реда о претходних хиљаду година и десет страна о свакој офанзиви.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #53 послато: Јул 05, 2019, 08:47:00 поподне »
То је нервирало и наше прве критичке историографе.

Али разлог је једноставан: житија нису писана искључиво са историографске тачке гледишта, нити им је био циљ пуко изношење историјских збивања. Њих је више занимала метаисторија. Колико је било потребно историјских података да би се она компоновала, толико су их агиографи и износили. Са есхатолошке тачке гледишта то је оправдан приступ.
То свакако не значи да их историјски аспект није занимао. Напротив. Али он сам себи није био циљ, него је био средство сликања нечег битнијег. Житија су препуна историје, али не као вредности која стоји сама за себе.
Тако је настало и житије Стефана Немање - Симеона Мироточивог, које је саставио Свети Сава. Тежиште није на историјском приповедању. Зато је и заборавио да каже коју реч о својим бабама и дедама, а свакако је све то морао знати.
Нама је то јако чудно, а он би се вероватно чудио што се ми чудимо.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #54 послато: Јул 05, 2019, 09:34:04 поподне »
Пише да је 325. године Константин наредио ликвидацију Лицинија и његовог малог сина. Не знам колико је реално то за Немањиће и Лицинијеву лозу.

Наравно да они (Немањићи) нису заиста његови наследници, већ је то само био начин повезивања са старим познатим личностима из антике, о чему је већ било речи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #55 послато: Јул 09, 2019, 12:12:29 поподне »
Што се тиче Немање, остаје питање порекла Марка и Вукана (од кога су Вукановићи)...уколико би била тачна претпоставка да су они синови Петрислава (сина Михајла I Војисављевића, тј брата Константина Бодина), онда би се њихова линија могла пратити до Кнеза Вишеслава...то би значило повезаност са "непознатим кнезом", по дирекним или бочним линијама. Проблем је само Вуканово и Марково порекло

Према родослову Немањића у Johan Christian von Engel, Geschichte von Serwien und Bosnien, Halle 1801., Бодин и Вукан су браћа а њихова непозната сестра је удана за Стефана (ein Geistlicher) свештеника?, родоначелника потоњих Немањића (исто код Орбинија и Мрнавића), док је код Рајића Стефан Пресвитер син Тјешимира и отац Љубомира (код Енгела је Hubimir).

Слику Енгелова родослова не могу увећати тако да је не желим поставити, али се добро може прегледати на Genealogie des Neemannischen Fürstenhauses, на страни 139.

Bodinus, Bulkan, Schwester N. N. Gemahl Stephan>Hubimir>Stephan Bolkan, Belj Urosch>Tschudomil oder Bacchinus, (Helena, N. N.), Techomil oder Dessa>(N. N. Tochter), David, Strac(tz)imir, Perwoslaw, Stephan Neemann>Rastka, Stephan, Bulkan

Овдје Енгел биљежи Завида као Давид, такође је Немањин брат, Тихомир је Немањин отац, Бела Урош дјед, занимљиво је да Тихомир има друго име - Деса ?

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #56 послато: Јул 09, 2019, 02:28:55 поподне »
Цитат
On je, možda, i germanskog porekla, a što je, davno pre mene, nagovestio i Živko Topalović u studiji o Serbima i njinoj vlasteli. Jer, Nemanja je u Rašku „pao s neba“, a da mu se „ne zna ni otac ni mati“. I, on je, po nalogu vizantijske kominterne došao sa plaćeničkom vojskom u Srbiju i „ognjem i mačem“ uterivao judeohrišćanstvo u Srbe. Uzgred budi rečeno, Nemanjine veze sa germanskim templarima bile su veoma bliske, a što se videlo na dočeku Fridriha Barbarose kod Niša, kada je ovaj pošao u krstaški pohod na Jerusalim. Zabeleženo je da su se Barbarosine i Nemanjine vojske, itekako, dobro sporazumevale kao da su „jednim jezikom govorile“!

https://www.facebook.com/ninonline/posts/2665156923554638?__xts__%5B0%5D=68.ARCLArT8S13oF86hXp3XMYwf6lCnbBnLQj5Lyq4QetFyimUB34OfTfJemqolZs8NBQx9OCVgV9ZCrfg63SinRLoVA-AD-2Gt4pSfnqjSAZNqofULGFdpTWwsATMLKXwkNCahjii08emjTFxq4sTBGsCxVSRG34arqhtcaqFsEUiW148wBN46PKmSczd8I1H8-xMLWB9r0jDYvuMPdDr6xNmI6z0szfQApHRCjX5nmnm5W07O2TfDZ8HlMq-jU3hEaQWbQ5BsKybX_8_OnvZwgVY3okaPI6xN6dePHkVnu0EnziNGfYrNC2QIM-_Y9aGAnZO95hIxW8cu41S4WtHwnb8YSs-vu7e7n97uKiMF-voOCY6c6p08g5I&__tn__=K-R

Први пут чујем за ово.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #57 послато: Јул 09, 2019, 02:42:25 поподне »
Драган Јовановић млати по обичају... Пореди Немању и Тита, били обојица на истом задатку тобоже...  :o "Византијска коминтерна"...  ::)

Нисам читао Топаловићеву књигу (Јовановић ни наслов не наводи како треба: није Серби већ себри), тако да немам појма да ли стварно износи неку тезу о Немањином пореклу... А он и није био историчар.


Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Стари српски родослови
« Одговор #59 послато: Јул 09, 2019, 02:51:27 поподне »
У питању је сатирични чланак.
Заиста?  :D

Мислио сам на ову тврдњу Топаловића о падању с неба.
Догодине у Холштајну!