"Има још и убедљивијих доказа да средњовековни катун није био родовска целина. Спискови домаћинстава по катунима из немањићких повеља нису писани једнообразно: у попису људи из неких катуна су само лична имена домаћина, у некима има података о саставу домаћинстава и о презименима, па и понеки други детаљ. Већ сам показао да сваки катун није био и етнички хомоген. Међу власима Блатчанима био је (1348) Гон'ц Арбанасин са синовима, а у катуну Тудоричевцима (1330) Драгослав Бугарин. Помињу се лица досељена у катун, односно у влахе, са стране: међу власима које је краљ Стефан Урош дао (1293-1302) Хиландару, а којима је био на челу кнез Воихна, били су и "Мирен, Братан, које си је из Грк довел", у катуну Добрушинцима Драгја Влахиот (тј. из Тесалије) са синовима; краљ Милутин је одузео од неког Стрза и дао Грачаници неке влахе, који стога нису морали мењати место становања и припадност, али су међу њима три братанца Радовића Сушичана, а врло је вероватно да су они у вези са Сушичанима, односно огранак Сушичана, који се (после 1330) помињу на дечанском властелинству. У арбанашком катуну на дечанском властелинству су домаћини који носе презимена: Туз, Бушат, Сума, Куч, добро позната имена родова или села, односно племена. Очигледно је, дакле, већ према томе да чланови једног катуна нису морали бити заједничког порекла, од истог рода."
"Ако би катун био исто што и род, онда би сви његови мушки чланови (пошто се ради несумњиво о патрилинеарности) били међу собом рођаци по мушкој крви, и у појединим домаћинствима, као и између домаћинстава насталих после скорих деоба, имали бисмо дедове, синове и унуке. Међутим, у домаћинствима по катунима има зетова, шурака, сестрића и пасторака, а тога никако не би могло бити кад би један катун био један род, једна егзогамна група. Треба уз то имати још у виду да је и црква бдела да не буде узимања у роду. У катуну Шишатовцу на бањском властелинству били су и домаћини: Сењ с пасторцима, Хлап с децом и зетом, у Бугарском катуну: Негован с децом и зетом, Хрс с децом и зетом, Белош с децом и зетом, Прибо с децом и шуром, Стан с децом и зетом, Влађ с децом и пасторком, Дехо с децом и зетом, Стефан са шурама, Добре с децом и зетом, Радило, попов зет, с децом, Братило с децом и зетом, Литрокос с децом, зетом и шурама, Радило с децом и зетом, поп Кустодија с тастом и шурама. Тај катун је био по томе заиста необичан, али је таквих породичних односа било и у другим катунима, иако не у толиком броју. Карактеристично је да се такви односи не помињу у списковима влаха на дечанском властелинству (што никако не значи да их није било), али се помињу на властелинству Светих Арханђела (1348). Тако, међу власима Блатчанима били су: Раја Ковачевић с братом и зетом, Крајмир Болиновић с братом и сестричићима, Денче Станиловић с браћом и зетом, Крајмир Хрсовић с браћом и зетом; у катуну Кострчана: Русин са сестричићима; у Голубовцима су били домаћини Ђурађ Кршибабић и његов сестричић Рајко; у катуну Драгољевцима: Станимир и Радослав са Градетиним сестричићима (тај Граде је, вероватно, премићур тог катуна), Бољеша и сестричић му Брзота."
"На крају један особит пример и доказ како катун није један род. На дечанском властелинству било је 1330. село Ђураше и уз њега два катуна ђурашевских влаха. У првоме је било 16 домаћинстава, а у другоме 20; први у списку је у првом катуну Костадин, а у другом Гојло. Приликом Душанове Потврде Повеље, око 1336, та два катуна су састављена у једну целину под именом "власи Сремљани", којој је дошао на чело кнез Ђурађ Браниславић, а после њега је у списку онај Костадин. Тада се у списку јавља, сем кнеза Ђурђа, још најмање 10 нових домаћинстава. То није природни прираштај, а њихових имена и презимена нема у списку из 1330, што све значи да су они однекуд придошли и да нису род с онима из 1330."