U osnovi, izgleda da bi se u Pješivcima pre 18. veka potomci Bogdana Potolića organizovali kao bratstva i živeli polunomadski način života sa kozama i govedima koristeći katune i pašnjake ... Da li je to sve tačno?
Мислим да је "полуномадски" претежак израз. Свакако да су, као и сви горштаци сточари, имали сезонске сеобе са стадима у планину лети, али не бих то сматрао полуномадским животом. Битно је да су имали своја стална насеља - једно, основно, у жупи, а друго, катунско, у планини.
Недавно сам поменуо Клименте у Срему у првој половини 18. века (тема: Занимљиви топоними). За њих је остало забележено да су готово 16 година живели у Срему "полуномадски". Нису имали стално насеље, већ су се премештали са својим стадима из једног у други крај, живећи дуже или краће на затеченим селиштима, и по потреби учествовали у војним операцијама као граничари. Тек 1755. године стално су насељени у неколико села. Мислим да је тај период сремских Климената 1739-1755. добар пример шта значи полуномадски живот.
Мислим да се не може рећи да су Пјешивци тако живели. Имали су стална насеља и племенско подручје. Друго је ако се један род увећава, па његови припадници из матичног почињу да се насељавају и у друга села на племенском подручју.