РОДБИНСКЕ ВЕЗЕ код СРБА
Срби спадају у народе у којима се родбинске везе чувају. Срби су веома дуго очували осећај значаја племенске и родовске припадности, на шта је утицало и то што су сви из једног рода славили исту крсну славу. И данас је у потрази за изгубљеном родбином заједнички родовски светитељ – заштитник важан податак, скоро исто као и познати заједнички предак. Српски језик је веома богат речима када су у питању родбински односи. Срби су фамилијаран народ и користе термине који се на многе друге језике, укључујући и словенске, не могу превести једном речи. Један од разлога за тако разгранату терминологију сродства јесте и тај да су Срби једини Словени који су чак и током XX века задржали породичне задруге. То је утицало да један у новије време прихваћен страни термин, који се иначе користи за породицу – фамилија код Срба означава знатно проширену породицу, практично сву родбину с којом је нека породица у додиру. Нешто сличног обима некадашњој сеоској породичној задрузи, па још мало шире. Срби имају посебне изразе за везе које се у другим народима описују само као рођачке. Називи брат од стрица, сестра од тетке, брат одујака... само делимично описују осећај блискости родбинских везе код Срба. У неким деловима Србије каже се, рецимо, чак „рођени брат од стрица“ да се нагласи веза у другом колену, пошто се братом од стрица сматра не само син очевог брата, него и син очевог брата од стрица.
Права српска фамилија – осим директних рођачких односа – познаје, памти и негује и следеће: стриц (чича, чика) – очев брат, стрина – супруга очевог брата, није у крвном сродству; ујак – мајчин брат, ујна – ујакова жена, није у крвном сродству; тетка – очева или мајчина сестра, теча – теткин муж, није у крвном сродству; синовац (братанац) и синовица (братаница /братичина) – братов син или кћи другом брату или другој браћи; нећак и нећака (нећакиња) – сестрин син или кћи у односу на ујака, мајчиног брата; братов син у односу на стрица, очевог брата; сестрић и сестричина – син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре; братанац или братаница – братов син или кћи; брат од стрица (стричевић) или сестра од стрица (стричевна) – дете једног брата детету другог брата; брат од тетке или сестра од тетке – теткин син или кћи; брат или сестра од ујака – деца мајчиног брата.
А онда је је ту и листа сложених брачних, генерацијских односа:
Свекар је мужевљев отац, свекрва је мужевљева мајка. Таст или пунац је женин отац; ташта или пуница је женина мајка. Зет је сестрин муж или муж кћери; снаха / снаја је синовљева, унукова или братова жена. Шурак је женин брат, шурњаја је жена жениног брата. Свастика је женина сестра, пашеног, пашанац, свак или баџа је муж женине сестре. Свастић /свастичић и свастичина су син, односно кћи женине сестре. Девер је мужевљев брат. Заова је мужевљева сестра, а јетрва је жена мужевљевог брата. Пријатељ је отац кћеркиног мужа или синовљеве супруге, прија је мајка кћеркиног мужа или синовљеве супруге.
Са сајта СРПСКИ КОД