Име, могуће да су Власи E1b продрли нешто касније у те крајеве (Македонија, Бугарска, ЦГ), али не верујем да је провинција Далмација потпуно опустела, тј. остала без староседелаца. Данас се код свих јужних Словена (па и код Хрвата који су махом R1a и I2a) кроз аутосомалну днк види утицај староседелачког становништва.
Не, наравно, јасно је да смо 50-50 мешавина Словена и староседелаца. Него, ја бих рекао да је до већег мешања дошло касније, у време државе Немањића (зато и законске забране бракова између земљорадника и сточара) и нарочито у време јачег померања становништва за турске власти.
То је старо питање како су се Словени доселили на Балкан: као ратници или као породични људи. Вероватно су испрва дошли као ратници (они источни Словени нагнани од Авара, а Срби да протерају те исте Аваре), али су затим временом за њима на Балкан сљегали и остали из позадине - њихове породице, и други којима оружје није било основно средство за рад.
Некако већина људи кад се каже „сеоба“, замишља то као неки епохални подухват, па чак има и онај рад о томе који „доказује“ зашто сеобе Словена нису биле могуће (из техничких разлога), а као закључак се намеће да су Словени одвајкада на Балкану и да одатле нису нигде ни мрдали, нити су ту однекуд дошли.
Aутор je Драгољуб П. Антић: „Континуитет Винчанске цивилизације (од могућих хиперборејских корена до данас) - Техничко-физички услови неопходни за покретање сеобе народа“.
То би можда била немогућа мисија да су Срби и други Словени једног дана решили да се покрену негде из беспућа средње Русије, па пут под ноге до Далмације.
Срби су већ најмање један век раније живели у подручју Бојке (мислим на западну Бојку - Доња Аустрија, југозападна Чешка, део Баварске) и њихов ратнички део је могао брзо да се домогне византијске провинције Далмације, а народ лагано за њима. Реално, осим две три нешто веће реке, није било неких већих природних препрека за то путовање. А није ни неки незнамколико велики пут.
Исто тако, онај део Словена који је источним правцем дошао на Балкан у претходним век или два већ је био у подручју Панонског басена и он је исто тако брзо могао, долином Мораве и Вардара да стигне све до Солуна. Први талас чинили су ратници, за њима народ. То и није сеоба у пуном смислу речи (као што је нпр. сеоба Ираца у Америку у 19. веку), већ територијална експанзија популације на суседне запустеле територије.
Наравно да је остало и ранијег становништва на Балкану и после доласка Словена, али хтедох рећи да је то ипак био мањи број него што сам и сам раније мислио. Моја ранија слика била је отприлике: шачица српских коњаника завојевача и маса старобалканског становништва као нижа класа. Изгледа, ипак, да су Срби дошли у знатнијем броју и то све са породицама, да су се држали одвојено од староседелаца и да је до мешања дошло нешто касније.