Аутор Тема: Кресојевићи R1a-YP4278  (Прочитано 59561 пута)

mladjo

  • Гост
Кресојевићи R1a-YP4278
« послато: Август 23, 2014, 05:12:31 поподне »
Тема о Шаренцима-Красојевићима.

У бази српског ДНК пројекта до сада имамо ДНК резултате тестираног Шаренца из мјеста Кути (Билећа), групу породица из Јасенице (Зворник) коју чине: Богићевићи, Јовићи, Перићи, Ристановићи и Симићи, као и тестирану породуци Стевановић из Угљевика...сви славе Лазаревдан и припадају хаплогрупи R1a.


Из стручне литературе:

ЛЕГЕНДА

Породица Шаренци у данашње време доста је бројна и разграната. Тешко би се могло рећи колико у данашње доба броји домаћинстава и колико има мушких глава и осталих чланова. Шаренаца у данашње доба има у многим местима у Југославији па и у прекоморским земљама. Порекло наше породице везано је за Билећке рудине - насеље Плана и Мека Греда. Ту се јављају први помени за које се поуздано зна.

До 1940 год. знамо отприлике где су све Шаренци живели. Село Давидовићи под планином Липником, ту су најбројнији и има их највише породица. Ту су се намножили и одатле су се расељавали у ближа и даља места и крајеве. Поред Давидовића, Шаренаца има у ближим засеоцима, селима и местима: Фатници, Нарту, Бијељанима, Кути, Острвица, Крстаче, Љубомишља, Љубиње. Онда мало даље: у Кифину селу, Дражњу код Невесиња, на Степену код Гацка, а било их је у Пржинама, одакле су се одселили у Босну око манастира Папраћа. Најзад Шаренаца има још у Босни: Хаџићима, у Сарајеву и околини, поред Дрине и око Прњавора код Тузле, у Горажду, Рогатици, око Котор Вароши и Соколцу под Романијом. Сви ови Шаренци знају да воде порекло од истог претка и да су пореклом из Херцеговине из села Давидовића.

Од наших старих могло се сазнати ово: да су породице које су међусобно сродне, а живеле су у Херцеговини где их и данас има, а то су: Шаранци, Бабићи, Авдићи, Зимоњићи, Батинићи, Стајићи, Шакоте, Жерајићи, а са њима и Парежани. Све потичу од једне претка. Да су некада живели у Кобиља долу и у Вукодолу у племену Цуце, Црна Гора, па да су се тада звали Кривокапићи. Отуда су се преселили у Билећке рудине у село Плана и да су се тада звали Кресојевићи.

Не зна се када је то било и које године. Зна се да је околина Плане зарасла у густу шуму и била слабо насељена. Стари Стојан Кресојевић ту се доселио са својих 7. или 8. синова, којима имена нису сачувана. Синови Стојанови, када су порасли и поженили се сваки је отишао на своју страну, засновао своју породицу и по своме обележју и особинама, његови су се потомци тако прозвали и добили презимена, од којих се многи и данас тако презивају.

Одмах желим да нагласим да све побројане породице, које су се раније заједнички звале Кресојевићи, немају ништа заједничко са Кривокапићима у Цуцама.

Стари наши су причали да су се Шаренци тако прозвали, што је један од њих браће, Кресојевића, имао неку шарену хаљину, коју је дуго носио, па су се његови потомци прозвали саренци по тој његовој шареној хаљини. То би свакако могла бити долама, која је могла бити од тврде чохе и могла је да служи са чувањем дуго времена, половину људског века, односно да се са чувањем носи повремено док је човек на снази. По другој верзији, да је тај исти Шаренац имао неке богиње по лицу, па је од тих богиња добио неко шаренило по лицу и по томе прозван Шаренац. Било како било, такав назив и презиме је добио у вези са неком шаром и шаренилом, па било по богињама или долами.

Потом се у вези са шаром и шаренилом могу извести разна звања и презимена, мало је чудно да се неко сетио да му дадне звучан назив и презиме Шаренац?
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:39:59 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #1 послато: Август 23, 2014, 09:59:38 поподне »
Наставак:

Бабићи, каже да су се прозвали тако, пошто је један од браће био безбрк (ћосав), није имао браде ни бркова, те су се по њему његови потомци назвали - Бабићи. Свакако, када човек остари па још нема браде ни бркова, самим тим је сличан баби, то није никаква срамота, јер смо ми сви од бабе и имамо бабе.

Авдићи су се прозвали тако, пошто је једном од браће било име Андрија. Андреју у некој борби ране Турци па да га неби убили, понуде му да прими ислам што он и учини. По своме имену добије слично муслиманско - Авдија, од њега су муслиманска породица Авдићи.

Зимоњићи су добили такво презиме, зато што је један од браће био доста јаки. Прича се: Када су правили неку зграду, посебно су срезивали дрвену кровну конструкцију, па је после више њих дизало лифт на кров зграде. Том приликом један од браће био је доста јак да је на једном крају он сам дигао колико сви остали на другом крају. Пошто су у својој стоци имали добра бика, који је био јаки бодач, а име му је било Зимоња, то су се сви у томе сложили да је јак као во Зимоња. Отуда су се његови потомци прозвали - Зимоњић.

Батинићи су добили такво презиме по једноме од њих, који је увек носио једну велику батину (као Тале од Орашца). Чувајући стоку, а пошто је био доста јак, том батином тукао је друге чобане и био им страх и трепет од кога су се увек склањали. По тој батини и ради свега тога прозвали су га - Батинић.

Стајић се прозвао тако, један од браће када је ишао увек при ходу застајкивао и звали су га "Стајо", зато што је застајкивао. Отуда су се прозвали Стајићи.

Шакота се прозвао тако, кажу да је један од браће имао по шест прста на рукама, а осим тога доста велике шаке па су га звали "Шако" и, одуда - Шакоте.

Жеравићи се зову, свакако по жерави. А Парежани по брду Парежу са леве стране Требишњице, где су дуго становали. Жеравићи знају да су у сротству са Шаренцима са Давидовића и да су се пре звали Кресојевићи, то исто знаду и Парежани, да су у сродству са горе поменутим породицама. Најбоље зна отуда, што им је била заједничка крсна слава '' Лазарев-дан ''. Ово су причања.

По овим причањима и верзијама, Јевто Дедијер описујући источну Херцеговину, а посебно Билећке рудине '' порекло породица и насеља '' које је вршено почетком овога столећа, '' Етнографски зборник '', издање Српске Академије Наука, књига V. 1903. год. , XII. 1909. год., Књиге XXXIX., LIX. и LXVII, Јевто (и други) податке је прикупио, опет по причању тамошњих старих људи, који су слушајући причања својих старих запамтили и пренели. Посебно о братству Кресојевића - Шаренцима и њима сродним породицама дали су: Али-ага Авдић који је тада имао 80. год., Јован Табаковић 83. год., Марко Дрињак 85. год., Мамут Авдић и други.1

Извор:
1 Породица Шаренаца-Красојевића, Радован Шаренац, Београд 1970. / Ненад Шаренац, Београд 2009.: стр. 3-4
 
Порекло.рс:

Извор: српски ДНК пројекат

На карти су постављени тестирани:

- Шренац, Кути (Билећа)
- Стевановић, Угљевик
- Богићевић, Јасеница (Зворник)
- Јовић, Јасеница (Зворник)
- Перић, Јасеница (Зворник)
- Ристановић, Јасеница (Зворник)
- Симић, Јасеница (Зворник)

FTDNA:

Извор: Интернационални R1a ФТДНА пројекат:


Хвала Млађо - лепа вест :) !

Надам се да ће се наћи неко из наше групе да каже нешто више .Три фамилије из Угљевика-Јаблани ( Симић,Марковић и Бојић ) воде порекло од Велика Шаренца који се ту доселио око 1740г. од Невесиња !? Моји су се доселили око 1805 од Билеће, без презимена ( неке Груде ) а за нама и наш рођак Богић ( некадашњи председник БИХ ) тако су настали моји Стевановићи и Богићевићи . Сви славимо Лазаревдан.

Остаје нам стрпљење !*#:-S whew!
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:41:35 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #2 послато: Мај 13, 2015, 12:02:56 пре подне »
Ја сам тај тестирани Ивковић. Велики сам лаик за генетичку генеалогију, али видим да овдје има људи који растурају на ту тему. Први пут се јављам и имам пар питања и једну напомену:

1. На ФТДНК пројекту, гдје сам се тестирао, је моја хапловрста означена са R-M512, што сам разумио да је нова ознака за R1a1a. На Српском ДНК пројекту сам убачен као R1a1a1 Z280 CTS3402-. R-M512 у стаблима које сам ја гледао стоји као огранак R-M17 (R1a1). Колико сам сконтао, Z280 се јавља као каснија мутација и није исто што и M512.  Може ли неко да ми ово мало растумачи? Јесам ли ја M512 или Z280?

2. У штуром објашњењу резултата на ФТДНК каже се да је R-M512 "undifferentiated and rare.'' Шта би то требало да значи?

3. Напомена се односи да моје поријекло. Наиме, ја сам родом из села Пожарница, испод Мајевице, на тузланској страни. Моји преци ту живе од око 1830. године. Даљим поријеклом смо из села Дрежањ код Невесиња, гдје смо изгледа дошли око 1700. године, а још даљим са Бијеле Рудине код Билеће. Видим да је овај тестирани Шаренац из Кута код Билеће, недалеко од Бијеле Рудине. У Дубровачком Архиву се први помиње Радич Ивковић, трговац из околине Билеће, још 1435., што мени говори да је презиме јако старо. Јевту Дедијеру су на Бијелој Рудини рекли да ту живе од памтивијека. Имали су и друго презиме, да ли старије или паралелно, не знам, а гласило је Желуд. Славимо Никољдан. Постоји још података, али ово је само толико колико можда може конструктивно допринијети теми.

Драго ми је што сам дио овог пројекта и надам се да ћу добити неке одговоре.


Ивковићу, добро дошао.

Мутација или СНП M512 којом су те означили на ФТДНА је основна мутација за хаплогрупу R1a1. Сврставајући те као CTS1211+ CTS3402- сврстали смо те у млађи огранак гдје по свој прилици припадаш, на основу резултата на тестираним маркерима. То закључујемо не само због опште блискости са хаплотипом Шаренаца, већ и због карактеристичне вриједности 13 на маркеру 458 коју цијела ова група има. Значи ти јеси и М512 и З280, само су то старије мутације, које претходе мутацији CTS1211 CTS3402-. Негдје на теми постоји и скорашње стабло хаплогрупе р1а па тамо можеш да видиш свој положај на стаблу.

Ову грану називају још и јужнобалтичком. Колико видим, поред Шаренаца блиски су ти још неки руски хаплотипови. У сваком случају твоји преци су у словенским сеобама дошли на подручје данашње Херцеговине. С обзиром да се на подручју Херцеговине помињу као једна од најстаријих породица (баш као и Шаренци), вјероватно се ради о старим Србима, за које се зна да су населили управо тај простор.

Иначе Р1а хаплогрупа код нас је доста разнолика, а овај твој огранак није међу најчешћима. Рецимо добар дио наше Р1а је CTS3402+ док сте ви CTS3402-. можда су зато и написали "undifferentiated and rare"
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:41:52 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #3 послато: Мај 13, 2015, 12:13:55 пре подне »
Драги Ивковићу,
Добро дошли у групу Шаренаца. Шаренци у својој књизи помињу родбину из Дрежња. Само што је наша слава Лазаревдан .
Поздрав
Драган Стевановић
[email protected]
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:42:07 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Ивковић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 41
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #4 послато: Мај 13, 2015, 07:06:56 поподне »
Драги Ивковићу,
Добро дошли у групу Шаренаца. Шаренци у својој књизи помињу родбину из Дрежња. Само што је наша слава Лазаревдан .
Поздрав
Драган Стевановић
[email protected]

Хвала, Драгане.
Да ти одговорим на овој теми, пошто је ужа.
Видио сам твоје име на ФТДНК, као најближе поклапање мојим маркерима, па сам хтио да ти пишем свакако. Има тамо и један Симић, а контам да је и то неки ''твој.'' И ту су још два Руса.
Ја сам из Пожарнице, као што рекох. Контам да си ти из Богутова села.
Најдаље познато поријекло ми је са Бијеле Рудине, дакле, на путу између Билеће и Гацка, врло близу твојих Шаренаца. Одатле се се Ивковићи-Желуди раселили на неколико других мјеста по Херцеговини и шире. Е, сад, постоји и предање које каже да смо на Бијелу Рудину, преко Косова, стигли из Тесалије или околине Солуна, у вријеме кнеза Часлава, дакле у 10. вијеку. На Бијелој Рудини и сад има Ивковића и кажу да ту живе од памтивијека.
Кад се датира покретање Кресојевића из Цуца?
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:42:21 пре подне Црна Гуја »

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #5 послато: Мај 14, 2015, 09:03:32 поподне »
Ово је линк за предпостављеног подоначелника Красојевића,Crassoe, homo bani  Bossine, стр. 153,177,182,184,204.  Monumenta Ragusina, Јосип Ђелчић, Загреб, 1896.   


Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium:Monumenta Ragusina. Libri reformationum:Tomus 4=A. 1364 - 1396:28
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:42:41 пре подне Црна Гуја »

Аксић

  • Гост
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #6 послато: Август 14, 2015, 11:23:25 пре подне »
Тема о Шаренцима-Красојевићима.

Млађо, зар нису КрЕсојевић? Стара племићка породица у околини Билећа. Има породица који су по предању сродници Шаренаца-Кресојевића и ти си навео неке од тих породица, када би се неко од њих тестирао и били позитивни на ову грану онда не би било сумње да су Шаренци-Кресојевиићи племићког порекла.   
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:42:57 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #7 послато: Јул 13, 2016, 05:50:32 поподне »
Нестрпљив и радостан очекујем резултате са тестирања херцеговаца. Нарочито сам заинтересован за резултате :
Шакотића,
Шаренца из Давидивића,
Шаренца из Пржина-Гацко
Као и Жерајића којег сам дуже времена убеђивао да се тестира :).
Ваљда ћемо после ових резултата бити ближе пореклу.
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:43:12 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #8 послато: Јул 13, 2016, 07:05:55 поподне »
Само да напоменем. Влаховићи крај Љубиња. Свештеничка породица Шаренаца опслуживала је Лазареву цркву вјековима. Та је црква данас посвећена кнезу Лазару, а можда је у 15 вијеку била посвећена Лазаревом Васкрсењу.
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:43:26 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #9 послато: Јул 16, 2016, 12:32:33 пре подне »
Да,

црква је посвећена Васкрсењу Лазаровом али је после Косовог боја и проглашења кнеза Лазара за светца посвећена Видовдану-кнезу Лазару.
Интересантно је да приликом обнављања цркве ( више пута је рушена ) бочно се ушло у гроб војводе Вукосава Влаћевића ,сина ктитора кнеза Влаћа, пронашли су сабљу,шлем ,штит и флашу вина. Кажу да нису смели ништа да дирну.
Мене интересује да ли моји преци-Шаренци од тог доба славе Лазарев дан ??
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:43:40 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #10 послато: Јул 20, 2016, 09:50:06 поподне »
Да,

црква је посвећена Васкрсењу Лазаровом али је после Косовог боја и проглашења кнеза Лазара за светца посвећена Видовдану-кнезу Лазару.
Интересантно је да приликом обнављања цркве ( више пута је рушена ) бочно се ушло у гроб војводе Вукосава Влаћевића ,сина ктитора кнеза Влаћа, пронашли су сабљу,шлем ,штит и флашу вина. Кажу да нису смели ништа да дирну.
Мене интересује да ли моји преци-Шаренци од тог доба славе Лазарев дан ??
Ја лично у ту причу не вјерујем. Хришћански обичај није сахрањивати оружје са покојником, и мислим да су тадашњи становници били сувише прагматични да би се тако лако одрекли оружја и опреме.
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:43:57 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #11 послато: Јул 20, 2016, 10:07:38 поподне »
Ја лично у ту причу не вјерујем. Хришћански обичај није сахрањивати оружје са покојником, и мислим да су тадашњи становници били сувише прагматични да би се тако лако одрекли оружја и опреме.
Обичај да се уз покојника (ако је био уважен човјек) сахрани његово оружје, жртвује коњ, и сл. свакако је познат на овим просторима много након прихватања хришћанства. Из пјесме "Смрт војводе Кајице":
"Саранише војводу Кајицу,
чело главе копље ударише,
на копље му сокола метнуше,
за копље му коња привезаше,
по гробу му оружје простреше..."
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:44:12 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #12 послато: Јул 30, 2016, 03:08:41 поподне »
Захваљујем аутору на још једној књизи о Шаренцима !
Позз
Драган
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:44:31 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #13 послато: Новембар 22, 2016, 03:04:45 поподне »
Са теме "Нови тестирани на Српском ДНК пројекту":


Цветковић, Јовањдан, Црвени Брег, Бела Паланка, раније из села Ваве у близини Бабушнице

Припада хаплогрупи R1a-YP4278. Најближи су му хаплотипови из рода Шаренаца, са Ивковићем се разликује на 4 од 37 маркера, са Шаренцем и Стевановићем на 5 од 37 (са Стевановићем такође на само 6 од 67) а са Симићем на 6 од 37. Ево шта је тестирани написао о свом пореклу:

Мој отац је пореклом из понишавског села Црвени Брег, општина Бела Паланка. Слава породице Цветковић је Св. Јован. Родослов по мушкој линији могу пратити седам генерација уназад све до претка Пеше који се у Црвени Брег доселио из села Ваве у Лужници (данас општина Бабушница), по процени око 1780. године. Немам било каквих информација о даљим прецима, нити о даљој вези, по мушкој линији, са неким другим крајевима изван југоисточне Србије. Утолико је интересантније то да моји STR резултати јасно указују на повезаност са групом источно-херцеговачких породица Шаренац-Кресојевић-Ивковић. Желео бих, у том смислу, још да напоменем да сам на FTDNA као најближе поклапање добио недавно тестираног Стајића са којим се разликујем на свега 5 од 67 маркера. Његови су пореклом из Невесиња, из породице која према предању дели исто порекло са Шаренцима, Бабићима, Авдићима, Зимоњићима и осталима. Мислим да то, заједно са поклапањима са осталим породицама из поменуте групе који су већ укључени у пројекат, чини врло вероватном неку везу мојих предака са њима.


Да се надовежем на ову причу. Питао сам поменутог Стајића за дозволу да га додамо на пројекат и сложио се. Његов STR-67 резултат је:

13   25   17   11   11-14   12   12   10   13   11   29   13   9-9   11   11   24   14   20   33   14-14-15-16   12   11   19-23   16   15   19   18   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   22-22   15   10   12   12   13   8   14   24   21   12   12   11   13   11   12   12   13

Пореклом су из Грабовице код Невесиња и славе Лазареву суботу. Отац му каже да су блиско повезани са Шаренцима, Бабићима, Зимоњићима, Јоговићима, Жеравићима и још неким породицама са којима деле исту славу. Дакле све се уклапа у предање забележено у књизи о Шаренцима. Ево сада и ДНК резултат потврђује ту везу, барем када су Стајићи у питању. Са Стевановићем се разликује на 7 од 67 маркера, а са мном на свега 4 од 67 маркера.

Мада, треба нагласити да ја имам већи број копија палиндромских маркера DYS459, DYS464 и CDY од уобичајеног (не види се у табели), што мало повећава генетичку удаљеност. Ако сам добро разумео, према инфинитном методу поређења алела, моја удаљеност од Стајића би била еквивалентна разлици на 6 од 67 маркера, удаљеност од Стевановића би била еквивалентна разлици на 9 од 67 маркера.

Rigel, хвала пуно на овим информацијама, унео сам хаплотип Стајића у табелу. Може се рећи да су предања у случају ових породица великим делом потврђена генетским резултатима, било би добро када би се и неко од Зимоњића тестирао. Занимљиво је и да се можда могу издвојити два подрода у оквиру рода Шаренаца, један са DYS389=13-29, а други са DYS389=14-30. У први спадају Шаренац, Цветковић, Стајић, Ивковић и Елезовић, а у други "Јасеничани" (Ристановић, Перић, Богићевић, Јовић и Симић), и "Угљевичани" (Марковић и Стевановић).
« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:44:44 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #14 послато: Јануар 05, 2017, 02:21:41 пре подне »
Покушаћу наредних дана да систематизујем и сумирам оно што тренутно знамо о грани R1a-YP4278, са посебним освртом на групу Шаренац-Кресојевић као најбројнију код нас.

Замолио бих неког од администратора да у наслову теме замени CTS1211+ CTS3402- са YP4278, пошто је у међувремену установљено да управо овај СНП дефинише дотичну грану. Такође, нисам сигуран да ли је исправније писати Кресојевић уместо Красојевић. Ја ћу се држати облика Кресојевић, будући да је он присутан у изворима из дубровачких архива који помињу влахе Кресојевиће.

Породична предања о пореклу источнохерцеговачке групе породица Шаренац-Кресојевић нису претерано јасна и у неким сегментима су контрадикторна. На почетку ове теме је Mлађo навео легенду о пореклу ових породица према књизи ”Породица Шаренац-Кресојевић” која се може наћи у дигиталној библиотеци портала. Неке информације се могу наћи и у Дедијеровој књизи ”Херцеговина”, Милићевићевој књизи ”Херцеговачка презимена”, Кнежевићевој књизи ”Племе Шаранци” и другим. И поред извесних контрадикторности и нејасноћа, на основу ових извора се може закључити да је заједнички предак свих поменутих породица првобитно живео у источној Херцеговини, у области Гацка или измећу Гацка и Билеће. Првобитно име породице се у различитим изворима бележи као Кресојевић, Кнежевић, Кривокапић или Властелиновић и, уобичајено за породичне легенде, наводи се да се ради о значајној кнежевској породици која је контролисала поменуте крајеве. Након доласка Турака, под њиховим притиском се породица (или само један њен део) сели у Црну Гору, у неприступачне Цуце (Кобиљи До и Вукодол). У књизи о Шаренцима се истиче да нема заједничног порекла са Кривокапићима из Цуца, већ се само могло радити о привременом боравку на истом простору ове две породице. Касније се једна грана Шаренаца-Кресојевића враћа у Херцеговину (у Плану) и даље грана на породице поменуте у уводном тексту на овој теми, а друга грана одлази ка Колашину и од ње настаје племе Шаранци. И предања херцеговачких Шаренаца и предања црногорских Шаранаца помињу честа исељавања ка Босни, Србији па чак и у области преко Саве и Дунава.

На основу досадашњих резултата тестирања, показало се да Шаренци и Стајићи јесу блиско повезани и да припадају грани R1а-YP4278. Остале херцеговачке породице из ове групе нису још тестиране. Међутим, двојица тестираних Шаранаца (црногорска грана према породичном предању), који би требало да припадају Бојовићима из шараначког братства Рајичевића, су испали E-V13 и Ј2b2-M241. Остаје да се сачекају нови резултати који би појаснили слику, али по свему судећи херцеговачки Шаренци и црногорски Шаранци нису повезани.

У књизи ”Племе Шаранци” Вулета Кнежевића се у предговору наводи:

”Када је краљ Црне Горе освојио Ерцеговину 1876 године, тај пут су се састали и о својој старој прошлости претресали и утврђивали према овђен написатоме и то : Војвода Јоксим Кнежевић, Богдан Зимоњић, Рашко Радов Распоповић и муслимански првак Гатачки барјактар Шобот Авдић, о чему ме увјеравао и војвода Јоксим.”

Зимоњићи и Авдићи би требало да припадају групи Шаренац-Кресојевић (Херцеговина), док су Кнежевићи и Распоповићи братства у оквиру племена Шаранци (Црна Гора). Могуће је да је прича о сродству настала на овом састанку, а на основу извесних подударности у породичним предањима.

Остаје да се види да ли је истинита херцеговачка страна легенде о сродности породица Шаренац, Бабић, Авдић, Зимоњић, Стајић, Батинић, Шакотић и осталих. Као што сам већ поменуо, ДНК резултати су показали да Шаренци и Стајићи јесу блиско повезани. У оквиру ”Херцеговачког ДНК подухвата” тестирано је неколико потенцијалних ”Кресојевића”: два нова Шаренца, два Шакотића, Бабић, Шакота и Батинић. Уз то, један Жерајић је тестиран у оквиру мајског тестирања. Ишчекујемо и ове резултате.

Интересантно је да су тестирани Ивковић и Цветковић (моја маленкост) такође испали блиско повезани са Шаренцима и Стајићима. Ивковићи (старо презиме Желуди) су стара породица из Бијеле Рудине код Билеће. Они имају загонетно предање о прадавном пореклу из Тесалије (чак из времена кнеза Часлава, X век). Иако се ради о старој породици из практично исте области из које потичу и породице из групе Шаренац-Кресојевић, не постоји предање о заједничком пореклу. С друге стране, ДНК резултати указују на блиску повезаност. Мој резултат (Цветковић) такође указује на блиску повезаност, посебно са Стајићем, о чему сам већ писао на овој теми. У мојој породици нема предања о пореклу из Херцеговине нити из Црне Горе, и претходних седам генерација по мушкој линији, до оквирно половине XVIII века, су ми везане за југоисточну Србију (Понишавље и Лужницу).

« Последња измена: Јануар 05, 2017, 02:45:36 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #15 послато: Јануар 05, 2017, 02:55:06 пре подне »
Замолио бих неког од администратора да у наслову теме замени CTS1211+ CTS3402- са YP4278, пошто је у међувремену установљено да управо овај СНП дефинише дотичну грану.

Измењено. И мени је овај назив теме дуго сметао, али када сам раније покушавао да га променим у првој поруци увек ми је избацивало да порука има више од 6000 карактера и због тога није хтело да сачува нови назив. Због тога сам сада морао део оригиналне поруке да пребацим у наредну поруку, чији је аутор stevanovicd, и тек тада је могао да се измени назив теме у оригиналној поруци. Надам се да се stevanovicd неће љутити. :)

Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #16 послато: Јануар 08, 2017, 06:04:14 пре подне »
Захваљујем на ажурурању наслова теме Црна Гујо.  :)

Па да наставим.

YP4278 је по бројности малени огранак унутар значајне гране R1a-Y35. R1a-Y35 је најбројнија грана под R1а-Z280, покрива читаву источну и централну Европу као што се може видети на карти (CTS1211 је SNP који директно претходи Y35) и представља једну од карактеристичних словенских хаплогрупа.






SNP YP4278 је, према процени са YFull-а, настао пре максимално 4300 година док је најскорији заједнички предак ове групе живео пре око 1850 година. Процена TMRCA ће бити поузданија када већи број људи уради BigY тест. Ове бројке су израчунате на основу 4 BigY узорка. Моји резултати се управо обрађују на YFull-у.






Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #17 послато: Јануар 08, 2017, 06:51:36 пре подне »
На наредној карти сам означио све припаднике гране YP4278 са R1a FTDNA пројекта и Српског ДНК пројекта (плаво), као и резултате из јавних STR база података (YHRD) за које мислим да такође припадају овој грани (наранџасто). Податке из јавних база треба узети са резервом због ограниченог броја тестираних STR маркера (17 или 24). Резултате из јавних база на мање од 17 маркера нисам узимао у обзир. Љубичастом бојом сам означио тестиране који су урадили BigY анализу. Пољски и украјински узорак немају прецизно наведено место порекла, па сам их приближно лоцирао на карти.




Као што можете приметити, припадници ове гране су, иако је она релативно млада и малобројна, распоређени по широком простору источне половине Европе, са значајним присуством на Балкану. Дистрибуција и старост (TMRCA) групе јасно указују на словенски корен и словенске сеобе.


Пошто је група малобројна, направио сам табелу са STR резултатима свих тестираних са R1a FTDNA пројекта и Српског ДНК пројекта, који су приказани и на претходној карти (плаве и љубичасте ознаке). Два тестирана са R1a FTDNA пројекта нису навели било какве информације о земљи нити месту порекла, па их нисам укључио у табелу. Резултат Ристановића, Перића, Богићевића, Јовића и Марковића са Српског ДНК пројекта такође нисам унео у табелу пошто имају мало тестираних маркера и потпуно поклапање са Стевановићем или Симићем.




Вредности обојене зелено се разликују од модалних вредности за 1, оне обојене жуто за 2, а оне обојене црвено за 3 или више.


Карактеристика хаплотипова гране YP4278 која прва упада у очи је ниска вредност за DYS458, и она код готово свих узорака износи 13. То их лако издваја од осталих R1a хаплотипова. Стопа мутације за овај маркер је 0.007169 према Марку Хеинилу, односно 0,00814 према Џону Чендлеру, што га чини умерено-брзо мутирајућим маркером. За хаплогрупу YP4278 се он показао као врло значајан.

Направио сам и табелу са вредностима STR маркера за анонимне узорке за које мислим да вероватно припадају грани YP4278. Пет узорака сам преузео из рада A global analysis of Y-chromosomal haplotype diversity for 23 STR loci. Purps, Josephine et al. Forensic Sci Int Genet. 2014 Sep;12:12-23., а преосталих пет са yhrd.org. Сви су убележени наранџастом бојом на претходној карти.





Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #18 послато: Јануар 08, 2017, 07:21:04 пре подне »
Ако обратимо пажњу на породице класификоване у групу Шаренац-Кресојевић, вредности два маркера се чине специфичним: DYS459b (9 уместо 10) i DYS481 (24 уместо 23). Исту вредност за DYS481 има и тестирани Бован из Ходбина код Мостара који по осталим маркерима није толико близак групи Шаренац-Кресојевић, па би ова вредност могла бити и карактеристика шире групе балканских YP4278. С друге стране, вредност 9 за DYS459b би могла бити специфична баш за род Шаренац-Кресојевић, пошто Гаврић из Јошавке код Челинаца као и Лазаров из Бугарске имају модалну вредност 10 на DYS459b. Међутим, потребно је још тестираних породица и већи број STR маркера пре него што будемо у могућности да ово потврдимо.

Као што сам већ напоменуо раније, Ивковић (37 маркера) и ја (Цветковић, 67 маркера) се сасвим лепо уклапамо у род Шаренац-Кресојевић и поред непостојања предања о заједничком пореклу. Бовани, стара херцеговачка породица из околине Љубиња и Мостара, на основу тестираних 19 маркера чини се нешто удаљенија од рода Шаренац-Кресојевић. Гаврић из Јошавке код Челинаца (37 маркера), Јелић из Кремне код Прњавора (19 маркера) и александровачке породице Црноглавац и Максимовић (свега 16 маркера) такође не изгледају блиско хаплотиповима рода Шаренац-Кресојевић. Петровић из Младеновца (19 маркера) би могао припадати поменутом роду, мада нема довољно тестираних маркера (укључујући и потенцијално важан DYS459b) да би се то могло јасно утврдити. На основу тренутно доступних података, тешко је уочити неку другу групу блиских хаплотипова међу балканским YP4278.

Као што је Црна Гуја већ запазио, унутар рода Шаренац-Кресојевић се издваја подгрупа коју одликује специфична комбинација вредности маркера DYS389I и DYS389II : 14-30 уместо модалног 13-29. Ту спадају породице из Јасенице (Симић, Јовић, Богићевић, Перић и Ристановић) и Угљевика (Стевановић и Марковић).

Узорци из Мађарске, Украјине и Пољске припадају подграни YP4278>YP4441>YP4706 (потврђено за Мађара и Украјинца преко BigY). Ова подграна би се могла дефинисати специфичним вредностима маркера DYS413a и DYS464d.

Грани YP4278>YP4441, поред три припадника подгране YP4706, припадају и руски хаплотипови Митина (потврђен путем BigY), Мелникова и онај означен по локацији као Курск.

Све доступне хаплотипове са 67 (или више) маркера сам убацио у Dean McGee-јев рачунач времена до најближег заједничког претка (TMRCA) и добио овакав резултат.




Поред очигледне блискости Стевановићевог, Стајићевог и мог (Цветковић) хаплотипа, заинтригирала ме је наша повезаност са три руска хаплотипа, посебно Митина који је најближи модалу. Комбинујући ове резултате и резултате добијене преко рачунача Невски, дошао сам до следећих закључака о оквирном времену у коме је могао живети најближи заједнички предак:

Цветковић - Стајић: најближи заједнички предак пре 17 генерација, тј. око 1450-1500. године

Цветковић - Стевановић: НЗП пре 20-27 генерација, тј. око 1170-1380. године

Цветковић - Митин: НЗП пре 26-33 генерације, тј. око 990-1200. године

Стајић - Стевановић: НЗП пре 22-23 генерације, тј. око 1290-1320. године

Стајић - Митин: НЗП пре 25-26 генерација, тј. око 1200-1230. године

Стевановић - Митин: НЗП пре 26-30 генерација, тј. око 1080-1200. године.

Када сам у рачунач Невски убацио хаплотипове Стајића, Стевановића и свој, добио сам резултат да је наш најближи заједнички предак живео пре 20 генерација (тачније речено да је 50% вероватноћа да је наш НЗП живео у 20 претходних генерација). То би одговарало времену око 1350-1400 године. Ако у рачунач додам и хаплотип Митина, добијам 23 генерације, што одговара периоду око 1280-1300 године.

На основу ових прорачуна сам помислио да је врло могуће да наша веза са поменутим руским родовима потиче из средњег века, бар неколико векова након сеоба Словена, и да самим тим ми такође припадамо грани YP4278>YP4441. Да бих то проверио, искористио сам празнични попуст и наручио BigY тест. На моје изненађење, испало је да сам YP4441- тј. да припадам парагрупи YP4278*, што значи да веза са Митином који је такође урадио BigY сеже чак у II век наше ере. У току је YFull анализа мојих резултата, али не верујем да ће бити неких нових изненађења. То је још једна потврда како рачунање сродности помоћу STR маркера може понекад да да прилично погрешу слику, чак и ако се у обзир узме већи број маркера.

У сваком случају, било би врло добро да још неко од породица груписаних у род Шаренац-Кресојевић уради BigY како бисмо одгонетнули старост овог рода и врло вероватно дефинисали нову грану под YP4278.


Ван мреже Rigel

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 327
Одг: Кресојевићи R1a-YP4278
« Одговор #19 послато: Јануар 09, 2017, 12:09:12 пре подне »
Део YFull стабла са граном YP4278: