Аутор Тема: Потомство Симеона Синише Немањића  (Прочитано 21309 пута)

Ван мреже Измаел

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Потомство Симеона Синише Немањића
« послато: Јануар 02, 2017, 11:47:36 поподне »
Здраво свима.

Многи тврде да се смрћу цара Уроша Нејаког угасила мушка лоза Немањића, али се заборавља на Душановог полубрата Симеона Синишу (сина Стефана Дечанског и његове друге жене Марије Палеолог), који у време Душаново влада као деспот у Епиру и Акарнанији.

Тај свој положај Симеон је очврснуо женидбом са Томаисом Орсини, кћерком Јована Другог Орсинија, некадашњег владара Епира.
Након Душанове смрти, сплетом историјских околности, Симеон ће се 1359. године прогласити за царем Ромеја, Срба и целе Албаније, на тај начин отворено показујући непризнавање Урошеве врховне власти.
И ово су више мање познати историјски подаци.

Оно о чему се мање зна, или мање говори, јесте Симеоново мушко потомство. Та грана лозе Немањића на већини савремених родослова завршава се самим Симеоном, иако је историја сачувала имена његово троје деце (Јован Урош, Стефан Урош и Марија Ангелина), од којих је Јован Урош наследио очеву царску титулу, и као цар кратко владао наслеђеним областима (1370-1373).

Турским освајањима његово царство брзо је пропало, а Јован Урош се повукао у Преображењски манастир на Метеорима, задужбину његовог оца Симеона, где се замонашио под именом Јоасаф и где је остао до своје смрти 1422/23. године, а кога је Православна црква касније канонизовала као Светог Јаосафа Метеорита.

Од Симеонове деце забележено је да су и Јован Урош и Марија Ангелина имали потомство. Јован Урош је имао петоро деце од којих тројицу синова (Димитрија, Константина и Михаила) и две кћерке (Јелену и Асасину), а Марија Ангелина са Томом Прељубовићем, Ирину, удану за албанског поглавара Јована Љоша, и Прељуба.

Што се тиче потомства Стефана Уроша, о њему нема података, а иначе био је ожењен кћерком Франциза Зорзија (тал. Franciz Zorzi).

Такође исто вреди и за потомство Јована Уроша и Марије Ангелине, осим у случају Јелене, за коју знамо да је била удана за Теодора Кантакузина.

Оно што се на крају поставља као питање, јесте каква је била судбина Јованових синова, пре свега, да ли су били ожењени, јесу ли имали потомства, шта се на крају збило с њима?

Изволите на тему! :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #1 послато: Јануар 03, 2017, 06:40:59 поподне »
Занимљиво.

Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?



Јер не помињу се ни у Ивићевим таблицама, а ни у неким бољим савремено рађеним родословима, попут рецимо овог Веселиновићевог из 2008. године?







Ван мреже Измаел

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #2 послато: Јануар 14, 2017, 06:44:05 поподне »
Од Симеонове деце забележено је да су и Јован Урош и Марија Ангелина имали потомство. Јован Урош је имао петоро деце од којих тројицу синова (Димитрија, Константина и Михаила) и две кћерке (Јелену и Асасину), а Марија Ангелина са Томом Прељубовићем, Ирину, удану за албанског поглавара Јована Љоша, и Прељуба.

Марија Ангелина се помиње у једном занимљивом рукопису из око 1440. године, који представља најдужи и најобимнији извор који се бави историјом  Епира у средњем веку, односно описује владавину Јањином и Епиром деспота Томе Прељубовића и његове супруге Марије Ангелине, а који носи назив Јањинска хроника.

Јањинска хроника се у свом првом делу баво владавином Томе Прељубовића, његовом борбом са локалним Албанцима, сам Тома Прељубовић је приказан као похлепан и окрутан тиранин, и очигледно је да је писам имао негатив став према њему, док у другом делу говори се о владавини Марије Ангелине, коју  Јањинска хроника описује као побожну и моралну владарку.

Након смрти свога мужа, Марија Ангелина се преудаје за Изаула де Буонделмонтија (тал. Esaù de' Buondelmonti), доскорашњег Томиног заточеника, који годину дана касније добија титулу деспота, али са којим Марија Ангелина неће имати деце (али он ће оставити потомство са својом трећом женом Јевдокијом Балшић).

Поред наведених података, а у вези Јањинске хронике, важно је још истаћи да се у истој налазе и подаци о насељима Срба и Албанаца у Епиру.

У вези Марије Ангелине и њеног првог мужа Томе Прељубовића, треба напоменути да су били велики ктитори, па је тако забележено да су били даровали многе хришћанске светиње, а можда најпознатији пример је даровање манастира Преображења у Метеорима, који су подигли њен рођени брат Јован Урош (у монаштву Јоасаф, канонизован као преподобни Јоасаф Метеорит) и монах Атанасије (касније канонизован као преподобни Атанасије Метеорит), а у коме се чува икона Неверног Томе, на којој су приказани и Тома Прељубовић и Марија Ангелина (на представи одевена у црвену одежду).



Осим овог примера, од значаја је поменути и реликвијар (диптих) на коме су приказани Исус Христос, Богородица и још 28 светаца, који се данас чува у шпанском граду Куенки, а на коме су остали сачувани натписи о ктиторима, где се спомињу имена Томе и Марије. Сматра се да је он послужио као узор за прављење још једног диптиха, који је Марија поклонила манастиру Преображења, а који је само делимично очуван.

Иако нисам очекивао, слика диптиха доступна је и на мрежи, па је шаљем у прилогу испод.



Уз ову слику шаљем и краћи текст који стоји уз њу:

Цитат
El díptico bizantino o relicario de los Déspotas de Epiro (Commenos) del siglo XIV es una de las piezas más destacadas del Museo Diocesano de Cuenca.
Se trata de una extraordinaria pieza en la que se une la pintura al temple de los pequeños iconos, la orfebrería (en repujado para los fondos y granulado para los tabiques), las piedras preciosas y las decenas de pequeñas reliquias que se cobijan en los cabujones.

Извор: http://seordelbiombo.blogspot.rs/2015/11/el-diptico-de-epiro-cuenca.html

Осим ове слике, у прилогу шаљем и још пар занимљивих фресака, које се односе на приказе цара Јована Уроша, брата Марије Ангелине, на којима је представљен у различитим достојанствима, па га тако срећемо приказаног као владара, као монаха, на крају као просијака (на фресци се види његова одбачена царска круна, што је уствари била последица нестанком његовог царства под Османском најездном).



Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?

То и мене занима, јер нигде у овим родословима нема тих детаља, а опет на више места се помињу.

Једна само исправка, горе наведени податак да је Ирина била кћерка Томе Прељубовића и Марије Ангелине није у потпуности тачан, она је била Томино ванбрачно дете, а са Маријом Ангелином Тома је имао само Прељуба.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #3 послато: Јануар 14, 2017, 08:09:53 поподне »
Марија Ангелина се помиње у једном занимљивом рукопису из око 1440. године, који представља најдужи и најобимнији извор који се бави историјом  Епира у средњем веку, односно описује владавину Јањином и Епиром деспота Томе Прељубовића и његове супруге Марије Ангелине, а који носи назив Јањинска хроника.

Јањинска хроника се у свом првом делу баво владавином Томе Прељубовића, његовом борбом са локалним Албанцима, сам Тома Прељубовић је приказан као похлепан и окрутан тиранин, и очигледно је да је писам имао негатив став према њему, док у другом делу говори се о владавини Марије Ангелине, коју Јањинска хроника описује као побожну и моралну владарку.

Нађох на мрежи ту Јањинску хронику објављену још 1864. године, али под називом Причања монаха Комнена и Прокла о разним деспотима Епира, о тирану и деспоту Томи и о Комнену Прељубу, што је старији назив за ову хронику, али који је изгледа касније оспораван?

в. Гласник Српског ученог друштва



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #4 послато: Јануар 14, 2017, 09:19:59 поподне »
Одавно се питах, да ли  Мавро Трикалски у сродству са Симеоном Урошем беше, чиiа престоница Трикала у Тесалиiи би - и зашто он и Марко Алтомановић и Дмитар Томашић код Вучитрна 1462. г. загибоше?



Památky drevního písemnictví Jihoslovanuv., П. Шафарик
https://archive.org/stream/pamtkydrevnhopse00safr#page/80/mode/2up
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #5 послато: Јануар 14, 2017, 10:06:59 поподне »
Одавно се питах, да ли  Мавро Трикалски у сродству са Симеоном Урошем беше, чиiа престоница Трикала у Тесалиiи би - и зашто он и Марко Алтомановић и Дмитар Томашић код Вучитрна 1462. г. загибоше?



Památky drevního písemnictví Jihoslovanuv., П. Шафарик
https://archive.org/stream/pamtkydrevnhopse00safr#page/80/mode/2up

А Дмитар и Марко би могли бити неки рођаци?

Можда браћа Војиновићи, они који се помињу у песми Сеоба Војиновића у Црну Гору, у стиховима:

...Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим
...

???

Што се тиче Мавра, који се у литератури помиње као Марко, не знам да ли би се могло нешто више наћи о њему?



На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #6 послато: Јануар 14, 2017, 10:17:29 поподне »
А Дмитар и Марко би могли бити неки рођаци?

Можда браћа Војиновићи, они који се помињу у песми Сеоба Војиновића у Црну Гору, у стиховима:

...Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим
...

???

Што се тиче Мавра, који се у литератури помиње као Марко, не знам да ли би се могло нешто више наћи о њему?
Из овога се да закључити да је Марко син Алтоманов, а Дмитар син Томашев, тј. да су браћа од стричева.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #7 послато: Јануар 14, 2017, 10:45:46 поподне »
Из овога се да закључити да је Марко син Алтоманов, а Дмитар син Томашев, тј. да су браћа од стричева.

Могуће да је тако, ако није песнички употребљена основа презимена уместо имена (у песми, Марко Војиновић са њима полази у своју стару постојбину, град Вучитрн), да није можда и Мавро Трикалски пре неки њихов род?

Да није Мавро Трикалски Марко Војиновић?



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #8 послато: Јануар 15, 2017, 12:35:29 пре подне »
А Дмитар и Марко би могли бити неки рођаци?

Можда браћа Војиновићи, они који се помињу у песми Сеоба Војиновића у Црну Гору, у стиховима:

...Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим
...

???

Што се тиче Мавра, који се у литератури помиње као Марко, не знам да ли би се могло нешто више наћи о њему?

Добар си Amicus-e! Веома добар!!

Константин Михаиловић у  - "Iаничарове успомене или турска хроника", помиње управо Дмитра Томашића (син Томе Прељубовића?)


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #9 послато: Јануар 15, 2017, 12:57:58 пре подне »
Добар си Amicus-e! Веома добар!!

Константин Михаиловић у  - "Iаничарове успомене или турска хроника", помиње управо Дмитра Томашића (син Томе Прељубовића?)


Мени је тренутно једино на уму да песма на неки начин прати историјске податке... Ови су Војиновићи, и не би ме зачудило да је и Мавро такође неки њихов род, који долази са службе из Трикале. Тома Прељубовић је од деце имао Ирину и Прељуба, као што видимо из раније дискусије, са две различите жене.

Димитрије је био син анти-цара Јована Уроша, сина Симеоновог, а први рођак Ирине Прељубовић.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #10 послато: Фебруар 03, 2017, 02:43:23 поподне »
Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?


На ову таблицу би се можда могло дописати и име сина Теодора Кантакузина (у. 1410) који се помиње овде:



С тим да не знамо да ли је Јелена, жена Теодора Кантакузина, била и мајка Ђорђа Кантакузина, Теодоровог сина. Куриозитет је и чињеница да је сестра Ђорђа Кантакузина била Јерина Кантакузина (касније Бранковић, позната као Проклета Јерина), а ништа мање занимљив податак није и да му се друга сестра звала Јелена, те да је има још двојицу браће, Андроника и Тому, те сестру која се удала за грузинског краља, а којој није остало упамћено име.

У ове податке сметњу уноси различитост извора, који понекад уместо Теодора, као Ђорђевог оца помињу Димитрија Кантакузина, који су по свему судећи били браћа, тачније, не зна се са сигурношћу који је од њих отац Ђорђев, али се зна да му је деда био Матија Кантакузин.

Свему не помаже ни чињеница да су му се двојица од синова звали управо Теодор и Димитрије, а на даље трагање опет подстиче чињеница да му је кћерка Ана била удана за Владислава Херцеговића Косачу.

Ето, не знам шта да мислим, ако неко мало боље познаје Кантакузине, можда би могао да се јави и помогне. :)



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #11 послато: Децембар 26, 2018, 09:58:31 поподне »
Да ли овај Томашић или његови потомци имају везе са Томашићима или Томашевићима из места Згарете или Залут, околина Пљеваља. Питам због Келовића чије се презиме везује за Томашиће-Томашевиће према овом линку: https://issuu.com/djurasd001/docs/prezimena_u_crnoj_gori 
Келовићи имају предање о пореклу из села Ђуришићи.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #12 послато: Фебруар 25, 2019, 09:44:34 поподне »
Navodim citat dela Mavra Orbina sa komentarima Sime Cirkovic. Citat je iz skracene verzije prevoda Orbinovog orginala "KRALJEVSTVO SLOVENA" izdate 1968 fodine u Beogradu.


Iza smrti kralja Uroša Slepog bila su ostala dva sina, jedan (kako rekosmo) Stefan Dušan, koji
docnije uze titulu cara, druti Siniša, kojemu je njegov brat Stefan, s jedne strane, zbog velike ljubavi koju
je gajio prema njemu, s druge strane, pošto je video da ga je njegova ţena nastojala otrovati, bio dao još
kao deĉaku grad Janjinu u Romaniji sa svim podruĉjem sve do Arte, kao i mnoge druge tvrĊave i gradove
u onim predelima. Stefan ga je uz to bio upozorio da vodi brigu o svome ţivotu, a posebno da se pazi
cariĉinih zamki. Kad je, dakle, Siniša video da svi velikaši zauzimaju podruĉja pomenutog njegovog brata,
sakupivši i sam nešto vojske, koju su saĉinjavali Grci i Arbanasi, doĊe s njom u Zetu i poĉe da napada
skadarsku tvrĊavu. Ali nije mogao ništa postići, bilo što je reĉena tvrĊava bila po prirodi teško osvojiva, a
uz to branjena od dobrih ratnika, bilo što ga nijedan zetski i raški velikaš, videći ga onako jadna i
nevoljna, nije hteo slediti. Stoga se vratio kući i malo posle toga umro, ostavljajući dva sina i jednu kćer.
Sinovi se zvahu Duka i Stefan, a kći AnĊelina.
Duka je, došavši u doba da moţe rukovati oruţjem, u svim poduhvatima pokazivao velike uspehe,
a nada sve je bio ĉestit ĉovek. Hlapen, koji je bio moćni velikaš u Grĉkoj, dao mu je za ţenu jednu svoju
kćer, ali kad je video da ga svi vole, poĉe smišljati da ga na neki naĉin ukloni s puta, jer se bojao da mu,
ako postane gospodar Raške (kako je bilo opšte mišljenje), ne oduzme iz ruku ono što je imao. Kad se
Duka toga dosetio, poĉe gubiti poverenje u tasta i izbegavao je svaku priliku da mu ne dopadne šaka. Ali
Hlapen (koji je bio lukav ĉovek) prevari ga sluţeći se nekim tamošnjim episkopima i monasima kojima se
zakleo da Duki neće naneti nikakvoga zla. Njihovim posredstvom dovede ga u Kostur, gde ga na veru
uhvati, iskopa mu oĉi, pa ga posla u one krajeve Vlaške koji su prema Moreji i Negropontu, u kojima je
boravio njegov brat Stefan.

KOMENTAR( SIMA ĆIRKOVIĆ)
Orbin nije kroz svoje izvore osetio svu veliĉinu i ozbiljnost Sinišinog odmetanja, ali je bio obavešten o
pojedinostima, koje delom nisu taĉne.

Kad je Stefan odrastao i razvio se u prelepog mladića, uzeo je za ţenu kćer Franĉeska, gospodara
Mesare i mnogih drugih gradova i mesta koja su bila s one strane u Romaniji, od Negroponta do obale. A
AnĊelinu, pošto se razvila u ljupku devojku, uze za ţenu Toma, sin Preljuba, despota i gospodara Janjine i
drugih okolnih podruĉja. Toma je s njom rĊavo postupao, kako zbog ljubomore koju je prema njoj osećao
tako i što je bio rĊav ĉovek. On je ranije bio zarobio u ratu Inika Daulova i vaspitao ga na svom dvoru.
Dok je Inik boravio na dvoru, sklopio je prijateljstvo s Tominom ţenom AnĊelinom, pa da bi s njom
mogao bolje uţivati, ubio je Tomu, zacelo uz sudelovanje same AnĊeline. Kad je to video Tomin sin,
obrati se Turĉinu, koji mu pomoţe da uhvati Inika, te ga oslepi. Ali kako Tomin sin nije još bio sposoban
da upravlja, AnĊelina, po savetu svoje vlastele, uze drugog muţa, naime, Isaiju iz Nauplije, koji je tada
bio gospodar Kefalonije. Pošto je ovaj upravljao svojom zemljom i zemljom svoje ţene s velikom
razboritošću, ostao je na vlasti i Turci ga za ţivota nisu uznemiravali, jer ih je neprestano darivao.
KOMENTAR
To se naroĉito opaţa u ovom odlomku, koji su u novije vreme komentarisala dva uĉena vizantologa.
Orbinov podatak da je Siniša imao dva sina nalazi potvrde u starim srpskim letopisima, jednoj povelji iz
meteorskih manastira iz 1386. i u Janjinskoj hronici. Up. M. Lascaris, Byzantinoserbica saeculi XIV: Deux
chartes de Jean Uroš, dernier Nemanide, Byzantion 25—27 (1955—57) 310—314.
Pod imenom Duka krije se Jovan Uroš Paleolog, koji je kao monah dobio ime Joasaf; njegova
sestra se zvala Marija AnĊelina Dukina, a njihov brat se zove Stefan i u Janjinskoj hronici.
Hlapen je poznati velikaš Dušanovog i Uroševog vremena. Nema podataka o tome da je on bio tast
Jovana Uroša, a sasvim je neverovatno tvrĊenje da je on oslepio svoga zeta. Deo Tesalije kojim je
gospodario Stefan, drugi sin Simeona Uroša Paleologa, prepoznao je R. J. Loenertz, Une page de Jerome
Zurita relative aux duches catalans de Grece, Revue des Etudes byzantines 14 (1956) 164. Bila je to ĉuvena
Farsala sa okolinom. Stefanov tast ''Franĉesko, gospodar Mesare i mnogih drugih gradova'', bio je, po
navedenom autoru, Franĉesko ĐorĊi, markgraf Bodonice, kneţevine kod Termopila. To je, uostalom, mislio
već K. Jireĉek, Istorija Srba I2
, 317, samo što je on drţao da je Stefan bio Hlapenov sin. Sinišina kći je
zaista bila udata za Tomu Preljubovića, sina Dušanovog ćecapa Preljuba, i zaista se kao udovica preudala za
Isava Buondelmontija. O njemu up. K. Jireĉek, Die Witwe und die Söhne des Despoten Esau von Epirus,
Byzantinisch-neugriechische Jahrbücher 2 (1921) 1—6.
Ono što Orbin priĉa o odnosima Tome i Marije i o zagonetnom Iniku Daulovu (Inico di Daulo) nije
lako razjasniti. U Janjinskoj hronici se opisuje ubistvo Tome Preljubovića, ali nema ni aluzije na dogaĊaje
koje nalazimo kod Orbina. Podaci svakako potiĉu iz nekog zapadnog izvora koji je ĉitao i španski hroniĉar
Zurita i prevodilac Halkokondila na latinski nemaĉki humanista Konrad Klauzer. Iz marginalnih beleţaka
Klauzerovih saznajemo za don Alonsa d'Avalos, feudalnog gospodara u Grĉkoj pod kraj XIV veka. Klauzer
je pomešao Davalosa sa Isavom Buondelmontijem. Inichus de Davalos je, meĊutim, liĉnost iz sredine XV
veka, koja je ostavila traga u dokumentima. Up. N. Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des
croissades au XVe
siecle IV, Bucarest 1915, 156—157.
Orbin je, po svoj prilici, pogrešno vezao podatke koje je proĉitao za srpske velikaše u Grĉkoj.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #13 послато: Фебруар 25, 2019, 09:49:01 поподне »
Занимљиво.

Не знам који су извори коришћени за податке о потомству анти-цара Јована Уроша?



Јер не помињу се ни у Ивићевим таблицама, а ни у неким бољим савремено рађеним родословима, попут рецимо овог Веселиновићевог из 2008. године?





Amicus,
Ovo je iz wikipedije a naci cu jos malo vise detalja iz izvora koje posjedujem

the Masarelli manuscript, 'Dell'Imperadori Constantinopolitani', from papers of 'Massarellus', Angelo Massarelli (1510-1566), held now in the Vatican Library, reports: "Cesare Urione de Phersali hebbe dui figlioli, Demetrio et Giovani, il quale prese per moglia da figlia del S'or Drimi, hebbe cinque figlioli, cioe Helena, Constantino, Michel, Asanina, Demetrio. Helena fu maritata in Theodoro Catacusino.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #14 послато: Фебруар 26, 2019, 04:39:20 поподне »
Нека Ћоровићева запажања из Историје Срба:
U Srbiji, za Dušanova vremena, nije se moglo poći tim putem. On je bio i suviše jaka ličnost, da bi tako što dopustio. Ali se, odmah po njegovoj smrti, javila ista težnja za cepanjem i u Srbiji, koja je bila dobrim delom karakteristika ovog vremena. Kantakuzenov primer našao je svojih posledovača i kod nas isto kao i ovi slučajevi iz Bugarske. Prvi koji je uspeo da poremeti red u srpskoj državi beše Dušanov polubrat Simeon, namesnik u Epiru, kome je otac, Stevan Dečanski, spremao presto još kao detetu i radi njega izazvao sukob s Dušanom. Za života Dušanova o Simeonu nema gotovo nikakvih vesti; on se, kako se to kaže u narodu, gotovo nije živ čuo. Simeon je sad tražio za sebe ili carsku krunu ili udeoništvo u carevanju, kao što je bio običaj u Vizantiji. Pomoć u tom pothvatu dao mu je njegov tast despot Jovan Komnen iz Valone. Sa vojskom od kakvih 5.000 ljudi krenuo je Simeon od Kostura prema severu tražeći od vlastele, preko čijih je oblasti prolazio, da ga proglase za cara. Ali najveći deo srpske vlastele ostade ipak na strani Uroševoj. To je bilo iz više razloga. Prvo, što se to dogodilo neposredno iza Dušanove smrti, kad je još delovao autoritet njegova rada i poretka; drugo, što je Uroš bio u pravu, jer je već ušlo u običaj, da na prestolu oca nasleđuje sin ("od oca je ostanulo sinu", veli narodna pesma za Uroševo carstvo); i treće, što je Simeon bio, po majci, vaspitanjem i posle bavljenjem među Grcima smatran kao Polugrk. Najbliži susedi Simeonove oblasti ne pristadoše uz nj; tako Hlapen, gospodar Vodena i Bera, i Branko Mladenović, gospodar ohridskog kraja. U borbama, vođenim u leto 1356. god., stradao je naročito grad Berat, dok su u svoj Albaniji, a naročito u južnoj, nastali neredi i opšta nesigurnost. Ljudi gospodara donje Zete, oko ušća Bojane i Drima, Žarka Mrkšića, za kojim beše udata Teodora sestra braće Dejanovića, naneli su tom prilikom štete Dubrovčanima, isto kao i građani Drača, tako da je car Uroš morao posredovati u njihovu korist.

Из горњег пасуса јасно је да је свети Стефан Дечански намјеравао да остави прјесто Симеону. Свети краљ је добар дио живота провео у Цариграду, и добро био упознат са приликама и проблемима. Моје је мишљење да је Милутн направио маневар са Стефаном, и ”ослијепио” га баш са намјером да покаже јаз између оца и сина, и да се на тај начин Стефан убаци у Цариград, као заштиту од оца. Није било сукоба између њих двојице. Ово је био државнички акт, са дуготрочним планом да се или Стефан или његово потомство устоличи у Цариграду без већих ратова. Уосталом и велика побједа над Бугарима код Велбужда коју је Стефан извојевао, показао је додатну мудрост, када је Бугарима понудио вазални статус без војног покоравања. Државници знају да се велике побједе не постижу на војном пољу, него за преговарачким столом. Нажалост властела којом је био окружен није била високе свијести.
Други дио пасуса о преношењу власти са оца на сина, је додатно оправдање, али не и чињенично стање. Драгутин је пренио власт на Милутина. Нигдје није записано да се власт оставља неспособнијем. Овдје је и властела и црква добрано погрјешила. Властела очито са намјером јер држи Уроша у шаци. А већ на својим рукама имају и крв Стефанову и Душанову. Јер Душан је изненада умро, а зна се добро да је и прије тога боловао и једва се извукао у Призрену.

И коначно пасус гдје са правом каже да је нестало династије Немањића, мада без икаквог права лишава могућност да су Симеонови потомци остали у животу.

Naskoro iza bitke na Marici, 4. decembra 1371. umro je i car Uroš. Docnija pričanja, nastala možebiti u vezi sa u nas poznatim i popularnim pričanjima iz romana o Tristanu, kazivala su, da je kralj Vukašin lišio cara ne samo prestola nego i života. A ubio ga je, govorila su najrasprostranjenija pričanja i narodne pesme, u lovu, na vodi, kad se car sagao da se osveži. Naša crkva je, na osnovu tog predanja, oglasila Uroša za mučenika i uzela ga u seriju svojih svetitelja. Njegovo telo, obreteno tek 1584. god. u zapustelom manastiru kod Šarenika, nalazi se danas u manastiru Jasku, u Sremu. S njim je izumrla muška linija srpskih Nemanjića. Simeonova loza držala se još neko vreme u Tesaliji. Simeonov sin, "car" Jovan Uroš, smatrao se više Paleologom nego Nemanjićem i bio je čista kaluđerska priroda. Odrekao se vlasti već 1381. god. i primio monaški čin; potpuno povučen, predan knjizi i molitvi, umro je kao monah Joasaf 1423. god. Najstariji srpski Koporinski Letopis govori sa simpatijom o ovoj grani srpske dinastije, nalazeći kako je ona "radi naših grehova" lišena svog otačestva. S Joasifovom smrću nestalo je i nje.

И Урош и Симеон су ”умрли” у кратком временском раздобљу. Обзиром на године које су имали може се наслутити природа смрти. Избором Мрњавчевића за краља опет се прави грешка. Мрљ(њ)авчевићи јесу били силни, али без пуно мозга. Ко би дигао војску усред љета, и без икакве логистике је водио из Скадра 800 км до Марице право у смрт, него неко пуно зора, а мало памети.
 
Мушка линија Симеонових потомака по подацима Масарелија није изумрла, а по неким документима ни Стефан није страдао 1393’94 године него се повукао из Фарсале. Моја претпоставка је да се повукао у околину Скадра, која је под контролом Венеције. И његова жена је из породице која води порјекло из Венеције, из фамилије Зорзи, посњедњи маркизи Воденице.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #15 послато: Фебруар 28, 2019, 02:03:09 пре подне »
Неколико ријечи о области којом је Стефан владао. Област је била Фарсала и Домокос. У књизи A history of Greece: from its conquest by the Romans to the ..., Volume 4 пише https://books.google.ca/books/content?id=tQFAAQAAMAAJ&pg=PA142&img=1&zoom=3&hl=en&sig=ACfU3U0yE8y6p7nOwnD4pwITphSGlvryjQ&ci=158%2C760%2C727%2C389&edge=0:

"The whole army when drawn up plain of Vlachia at Domokos amounted to nine knights and horsemen in complete armour six and Greek cavalry and thirty thousand we can rely on the Chronicles The chief command intrusted to Saint Omer and the army advanced to and Sirako from which it could have reached in three easy marches But the rapidity of the movements alarmed Anna and her counsellors was glad to purchase peace by delivering up the Phanari and paying ten thousand perpers or gold the expenses of the expedition."

Ово је важна информација јер овдје лежи један кључ, а то је да је Стефан војвода од Влахије, и овај податак наши историчари бркају са столарима власима који су у околини Цетиња. Када Иван Црнојевић удаје своју ћерку Јекатерину, онје удаје за Стефановог потомка Радослава војбоде од Влахије, а  не неког влашког војводу Радула. Но о томе ћу каснијекад се вратим на тему Бјелопавлића приче из давнина.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #16 послато: Мај 14, 2019, 04:17:17 поподне »
Шпанци су 1402 године ослободили из Бајазитовог харема двије жене које су се удале за Шпанце.

dos Damas hermanas, ganadas de despojo de la batalla del Turco [Angora, 1402] que en Castilla se llamaron Dona Angelina de Grecia y Doha Maria Gomez.

Једна од њих се звала Дона Ангелина. Умрла је 1437 године. Епитаф на њенм гробу је
AQVI YACE LA MVY HONRADA DONA ANGELINA DE GRECIA,
HIJA DEL CONDE IVAN,
Y NIETA DEL REY DE UNGRIA,
MVGER DE DIEGO GON­ SALEZ DE CONTRERAS.
Lindsy L. Brook који је направио ово истраживање је идентификовао да је CONDE IVAN Јован Дука Палеолог Немањић. Отворена је полемика зашто је записано да је унука угарског краља.
« Последња измена: Мај 14, 2019, 04:19:22 поподне ZoranV »

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #17 послато: Мај 14, 2019, 08:44:34 поподне »
Оно о чему се мање зна, или мање говори, јесте Симеоново мушко потомство. Та грана лозе Немањића на већини савремених родослова завршава се самим Симеоном, иако је историја сачувала имена његово троје деце (Јован Урош, Стефан Урош и Марија Ангелина), од којих је Јован Урош наследио очеву царску титулу, и као цар кратко владао наслеђеним областима (1370-1373).

Турским освајањима његово царство брзо је пропало, а Јован Урош се повукао у Преображењски манастир на Метеорима, задужбину његовог оца Симеона, где се замонашио под именом Јоасаф и где је остао до своје смрти 1422/23. године, а кога је Православна црква касније канонизовала као Светог Јаосафа Метеорита.


Можда ће некоме бити занимљив текст о једној мистификацији која се појавила пре десетак година око Јоасафа Метеорита:
http://bogoslovlje.pbf.rs/index.php/arhiva/255-2018/bogoslovlje-1-2018/490-da-li-je-monah-joasaf-bio-bibliotekar

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #18 послато: Мај 15, 2019, 04:09:43 пре подне »
Mасарели је записао сљедеће
L’Imperator Giovanni Catacusino hebbe tre figlioli, due femine et un maschio: la prima fu maritata in Cesare Urione de Phersali hebbe dui figlioli, Demetrio et Giovani, il quale prese per moglia da figlia del S'or Drimi, hebbe cinque figlioli, cioe Helena, Constantino, Michel, Asanina, Demetrio. Helena fu maritata in Theodoro Catacusino.

И још је додао да се Јован оженио још јеном "to un altra figliola des Despot Szata di Sta Maura." Овај податак је извадио L. Brook из Масарелијевих списа. Због временске разлике Масарели нема тачна имена. Асанина је вјероватно дона Ангелина коју Brook идентификује као жену коју су Шпанци ослободили. Такође се види и грешка у именима синова Симеонових. Млађи се звао Стефан а не Димитрије. Не искључити могућност да се један од Јованових синова звао Будимир. Оба брака Јованова су са женама из области ријеке Дрим, и близини Скадра.

Да ли се ради о ћерци гоподара тврђаве Шати, и а ли због тога Дукађиновићи полажу право на њу?

Сати (српски ћирилица: Шати, латински: Сатти, албански: Схати) је био средњовековни утврђени град у близини Скадра у савременој Албанији. Између 1395. и 1459. године прошао је кроз контролу над Млетачком Републиком, породицом Дукађини, Отоманским царством и Скандербегом, који га је срушио негде после 1459. године.

Господство Зете и породице Захариа

Заједно са Скадром и околним подручјем, Шати је био дио Зетског господства до 1395. године. Припадао је феуду Константина Балшића који је именовао Коју Захарију за кастелана Шатија. Константин Балшић је владао од 1394 до 1402, а то је доба када је Јован већ био замонашен. Значи да се оженио ћерком некога ко је био прије господар Шатија. Године 1395. Балша II је препустио Шати, заједно са Скадром и Дривастом, Млетачкој Републици како би створио тампон зону између његовог господства и Отоманског царства. Захарија је одбио да дозволи Млечанима да преузму контролу над Шати и прогласио се за господара Шати и Дања. Млечани су 1396. године покушали да насилно освоје Шати, али без успјеха јер је Захарију подупирао Отоманско царство, јер је у међувремену постао османски вазал. Ипак, након годину дана Млечани су успели да убеде Коју да им омогући да на место кастелана Шатију именују венецијанског Прогона Дукађина. Овај Прогон је био из старије лозе Дукађина.

Породица Захариа је била у стању да консолидује своју контролу над Шати; још један члан, Петар или Пјетр је био бискуп Шати (ерисорус Сати) 1417. Послије његове смрти, Која Захариа је наслиједио његов син Лека Захарија. Којина жена Боша је сестра Тануша Дукађина.

Током Скендербеговог побуне
Лек Захарију је 1444. године убио проноиар Никола Дукађини. Будући да се Леке Захариа 1444. придружио Љешку лигу, а Дукагјиновићи Павле и Лека(србска лоза) су такође били чланови, Скандербег је тражио да му Венеција уступи Захаријину бившу проноију. Упркос Скандербеговим тврдњама, Захаријина мајка Боша и становништво Захаријине проноије подржали су млетачко преузимање њихових градова, укључујући Сати, јер су били непријатељски расположени према Скендербеговој лиги Леже и преферирали Венецију за било којег локалног присташа Лиге. Никола Дукађин је наставио своју борбу, сада против нових власти, и успио је освоји Шати и неколико села без борбе. Године 1446. Дукађин се појављује у млетачким архивима као "бивши непријатељ".

Након што је венецијанац поново заузео Дањ од Леке Дукађиновића почетком септембра 1457. године, гувернер Скадара је првобитно дао задарско подручје Драги Дукађиновићу (још један члан породице Дукађин и непријатељ Павла и Леке Дукађиновића који су тада били турски вазали ) под изговором да припада Шатију.  Драга Дукађиновић, која је био  узнемирен због споразума између Млечана и Леке и Павла Дукађиновића, замолио је млетачки Сенат да потврди своја права над тврђавом Шати. Млетачки Сенат није прихватио одлуку Скадарског гувернера и потврдио права Драге Дукађиновића на Шати и околину 11. септембра 1458.

Године 1459. Скандербегове снаге су заробиле Шати од Отоманског царства, а Скандербег га је уступио Венецији како би осигурао срдачну везу са својом Сињоријом прије него што је послао своје трупе у Италију како би помогао краљу Фердинанду да поврати и одржи своје краљевство након смрти краља Алфонсоа. В Арагона.  Према уговору, Млечани су имали обавезу да сруше тврђаву и да одведу са брда све преостале грађевинске материјале како би се спријечила будућа обнова тврђаве.  Пре него што су Млечани преузели контролу над Шатијем, Скандербег га је освојио и околину, одведући Леке Дукађиновића и његове снаге, а затим уништили Шати.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Потомство Симеона Синише Немањића
« Одговор #19 послато: Мај 16, 2019, 01:58:18 пре подне »
Можда ће некоме бити занимљив текст о једној мистификацији која се појавила пре десетак година око Јоасафа Метеорита:
http://bogoslovlje.pbf.rs/index.php/arhiva/255-2018/bogoslovlje-1-2018/490-da-li-je-monah-joasaf-bio-bibliotekar

Мавро Орбини је написао да  је Јована Дуку Радослав Хлапен ослијепио. То јесте вјероватно повод његове ране абдикације. Значи да није могао да буде библиотекар.

Постоји ли и један артикал о Масарелијевим списима? Ти списи су познати у задњих 90 година, и неколико аутора укључујући Брука идентификују Симеона и његово потомство, и Јована и његово потомство. Списи како се види нису најпрецизнији, али постоје додатни документи који указују да је Јован Дука могао имати потомство и мушко и женско. Са Стефана осим да се оженио и да је избјегао из Фарсале испред Бајазита нема додатних историјских информација. Што не значи да  ије имао дјецу, постоји могућност да је имао. За Јована Орбини каже да му је прва жена била Хлапенова ћерка, а опет неки други извори кажу да је Хлапенова ћерка била жена Јовановог насњедника Цезара Алексиса Ангелоса Филантропена чија је жена била Марија Радослава.

Дакле постоје два извора да се Јован женио Орбини и Масарели. Лоренц у једном https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1956_num_14_1_1134 свом артиклу "Une page de Jérôme Zurita relative aux duchés catafans de Grèce" налази подударност између писања Зурите и Орбинија. Једино фали мишљење србске историјске критичке школе. А колико су оснивачи били критички довољно говори податак да Руварац није хтио да помиње потомке Симеонове лозе, Чоровић је академски покопао, а послије тога је услиједио мрак толоко јак,да са САНУ тврде самоувјерено да је вјероватноћа потомака у промилима. Моје успутно чепркање по овом добу ме увјерило у потпуно супротно, Симеоново потомство је имало јаку родбинску и логистичку подршку у оклоини Скадра, и самим тиме су могли да преживе почетак 14ог вијека. Доста тога сам написао овдје држећи се првода аутентичних венецијанских и турских докумената, историјских дјела, и народне традиције.