Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 31824 пута)

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« послато: Јануар 22, 2017, 12:00:38 поподне »
Желео бих да овде покренем тему о влашкој миграционој струји у североисточној Србији и да позовем остале форумаше да се укључе у дискусију. Ова тема је, досад, мало заступљена у литератури и коментарима на Форуму, а што се тиче тестираних, чини ми се да сам ја досад једини у табели Српског ДНК пројекта. Нека ме неко исправи, ако грешим.
   Ова струја је заступљена у источном делу Србије, где само понегде прелази западно од Велике Мораве, а јужна граница је мало јужније од Црног Тимока. Наравно, овај простор је насељен и становништвом динарске, косовске, јужноморавско-вардарске, тимочко-браничевске и шопске миграционе струје. То се јасно види на овој карти Кнежевине Србије у границама после Берлинског конгреса 1878. на којој је ова струја обележена као „влашки досељеници“:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/S._Srbija.pdf

Карта са Википедије која акцентује етничку структуру североисточне Србије из 1861. године приказује Влахе као Румуне:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

Бројност популације влашке миграционе струје
Познато је да је се становништво влашке миграционе струје, данас само у мањој мери етнички изњашњава као Власи, а у већој мери као Срби. Према попису из 2011.  у Србији има 35.330  Влаха, а број Румуна јужно од Саве и Дунава је незнатан (у 2011. се као Румуни изјаснило 2.173  у Борском, Браничевском, Зајечарском, Подунавском и Поморавском округу). После Берлинског конгреса Власи су пописивани као Румуни. Број Влаха тј. Румуна у зависности од пописа је био веома нестабилан, а највећи број Влаха био је на попису из 1895. године, и то  159.510 1 , када су пописивани као Румуни. Тада се као критеријум за националност користио објективни приступ, тј. националност је уписивана на основу одговора о матерњем језику.
Смањење броја Влаха је највећим делом резултат промене у нациналном изњашњавању овог становништва, тј. већина се изјашњава као Срби, а само мањим делом се може приписати миграцијама (одсељавањем) као и природном прираштају.
   Један од разлога зашто је изазовно проценити данашњи број потомака Влаха су мешовити бракови. Како бројати некога коме је отац потомак Влаха, а мајка Српкиња? А шта ако је само деда по оцу Влах? А само баба?
   Смислене процене које сам нашао на интернету крећу се између 170.000 и 290.000 2 , а по мом мишљењу реална је процена од око 200.000  3  рачунајући и мешовита села, варошко становништво и дијаспору (дијаспора се процењује на око 30.000 2  људи).
   Када одузмемо 35.000 Влаха долазимо до око 160.000 Срба влашког порекла.

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf


"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #1 послато: Јануар 22, 2017, 12:07:31 поподне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
Основу за данашњу етичку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја 17. и почетка 18. века. Преломни је тренутак била Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци под стегом бојара у романским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Угарске на подручју Баната и Трансилваније, док се један део њих налазио у сличном положају у Бесарабији или Добруџи.
Историјски подаци говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема романским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
Досељавање Влаха са севера плански је подстицала и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак да од задобијених земаља нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској. Командат Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната.
Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Аустријска власт је прихватила пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем унутрашњих миграција, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у 18. и 19. веку, предака данашњих Влаха тамо није било.
Сличне ставове има и Драгољуб Петровић 1
У већински влашким срединама (руралним) долази до повлашивања малобројних Срба, а већински српским срединама (руралним и градским), долази до србизирања Влаха.
Друга је теза о аутохтоности Влаха на овом простору, која по мом мишљењу нема пуно аргумената.
Трећа је теза о српском пореклу Влаха. Колико ја разумем, ову тезу је заступао Тихомир Ђорђевић почетком двадесетог века, а критичари му приписују политичку функцију, тј. да је написана у циљу заступања српских интереса на Париској мировној конференцији 1919. и територијалног разграничења са Румунијом. Она овако гласи  2:
Цитат
Власи су у прошлости били Срби, који су пред најездом турских освајача прешли у Румунију и населили у Алмаш и Ердељ, где су се асимиловали са романским становништвом примивши њихов језик и обичаје. Инверзним миграцијама када су се стабилизовале прилике на тлу источне Србије, они се враћају и поново насељавају ове крајеве, затичу освежено српско становништво досељено претежно са Косова, које их не прихвата као Србе, већ као Влахе

По мом мишљењу, прва теза о румунском пореклу Влаха има највише аргумента.

Становништво влашког порекла према Пауну Дурлићу, етнологу у Музеју у Мајданпеку:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg

Још једна карта Влаха у североисточној Србији:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a7/Vlachs_in_Serbia.png
Извори:
 1 http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Vlasi prema popisu 2011. godine.pdf

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #2 послато: Фебруар 01, 2017, 07:16:43 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #3 послато: Фебруар 01, 2017, 07:31:17 поподне »
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

 Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.

Ван мреже kraljpajaca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #4 послато: Фебруар 01, 2017, 07:40:15 поподне »
Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.
Pa, zbog mog ličnog porekla tj. u sebi baštinim vlaško poreklo
ovu temu rado pratim na Netu
i spreman da uvek nešto više saznam o Vlasima a i da podelim ono što znam o njima sa drugima.

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #5 послато: Фебруар 01, 2017, 11:55:35 поподне »
Влашки језик
Власи (Rumîńi) говоре архаичним наречјима румунског језика, јер су се од Румуна одвојили пре него што су се ови формирали као савремена нација .
Однос са румунским језиком и дијалекти су, према мом мишљењу, јасно објашњени у овом тексту на страни 9:
http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 

Цитат
С друге стране, сами Власи нису етнички компактни. Деле се према традиционалној економији на две групе: равничаре земљораднике, који живе на истоку, у равницама око Дунава и Тимока, и брђане сточаре, који насељавају замашни остатак брдско-планинске територије западно од Мироча и Дели Јована. Равничари се зову Царани, јер су пореклом из Ţara rumânească, како се на румунском језику звала равничарска кнежевина Влашка (и они су заправо Власи proprie dicti!), а сточари се зову Унгурјани, јер су им се преци највећим делом доселили из крајева под влашћу Ungura (Мађара). Обе групе говоре архаичним варијантама језика који је настао из балканског латинитета, и који је временом, у њиховом одсуству, у данашњој Румунији постао књижевни, и то Царани олтенским, а Унгурјани банатским дијалектом тога језика. Према дијалекатским особинама, у оквиру Унгурјана уочава се и једна посебна група која је понегде себе звала Мунћанима; насељена је у Поречкој и Црној Реци, и вредна је пажње јер је код ње обредни хлеб најбоље очуван. Према нашој процени, Унгурјани су најбројнији и чине готово половину Влаха (приближно 47%), број Царана је око 33% а Мунћана око 20%. Постоји и оаза Буфана у рударском Мајданпеку, који су старином Олтенци, а у Мајданпек су дошли из банатских рудника половином XIX века. Овде су њихове најмлађе генерације већ сасвим посрбљене, као и свуда где су Власи постали део варошког становништва. Поред ових, у источној Србији постоји и неколико села влашких Рома, старином такође са румунских простора, као и непознат, али свакако незнатан број сродних Цинцара – Armăna, који су се у селима претопили у Влахе, а у варошима у Србе.

Румунски дијалекти и њихово простирање у североисточној Србији:
http://www.lowlands-l.net/anniversary/romana-info.php

Дијалекти влашког језика у североисточној Србији:
http://www.paundurlic.com/img/Harta-etno-lingvistica.jpg

И за крај, на овом линку је интересантна и обимна литература која може бити интересантна форумашима:
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1299.0

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #6 послато: Фебруар 02, 2017, 08:55:51 пре подне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.


На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #7 послато: Фебруар 02, 2017, 04:28:05 поподне »
Мићо, честитке за одличан преглед најважнијих етнографских чињеница о тзв. Власима Карпатске Србије.
Хвала. Изгледа да нема пуно замерки  :).
Штета што нема више тестираних из североисточне Србије.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #8 послато: Фебруар 03, 2017, 10:06:25 поподне »
Не знам да ли господин Станојевић прати овај форум и да ли ће се уопште јавити, па би хтео да кажем пошто знам ко је тестирани. Станојевић је по пореклу Влах из неког села у околини Кладова.
Могуће је да је ово још један тестирани влашког порекла из североисточне Србије. У табели СДНК пројекта: Станојевић, хаплогрупа Ј1, Кладово
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #9 послато: Фебруар 14, 2017, 08:29:14 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).




На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #10 послато: Фебруар 14, 2017, 08:52:54 поподне »
Некада познати фудбалер Славиша Жунгул, играч сплитског Хајдука, био је родом из источне Србије (Бор, Мајданпек и сл.), по презимену очигледно влашког порекла.
Контроверзни бизнисмен и бивши шеф обезбеђења Зорана Ђинђића, Никола Сандуловић по оцу је такође Влашког порекла.

Jelic

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #11 послато: Фебруар 14, 2017, 08:56:32 поподне »
Биће нешто више хаплотипова тестираних Влаха у студији САНУ, која ће, ако буде среће, бити објављена ове године.

По мом мишљењу, два најпознатија Србина влашког поријекла: отац Тадеј Штрбуловић и Ненад Јанковић (Неле Карајлић).





А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #12 послато: Фебруар 14, 2017, 09:06:59 поподне »
Прозорљиви отац Тадеј збораше о србском пореклу Влаха.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #13 послато: Фебруар 14, 2017, 09:10:03 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Исто питање?:)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #14 послато: Фебруар 14, 2017, 09:19:21 поподне »
А одакле је податак о Нелетовом пореклу?

Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #15 послато: Фебруар 14, 2017, 09:34:58 поподне »
Неле је то сам изјавио у једној тв емисији. По оцу породица је поријеклом из Прахова на Дунаву и били су Власи. Касније су прешли у Београд, а Нелетов отац у Сарајево.

У самом Прахову (које је иначе било влашко мјесто) спомиње се једна породица Јанковића. Претпостављам да су то Нелетови.
Ротаровићи (Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Куцупрановићи), славе Аранђеловдан, су из Извора у Румунији.

Ево те емисије гдје Неле то говори, од минуте 11:00 па надаље.

<a href="https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OEVLeNXE-Fc</a>

Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #16 послато: Фебруар 14, 2017, 09:41:48 поподне »
Нешто се ту не слаже.  У књизи, "Фајронт у Сарајеву", каже следеће:

"Gavrilo Princip, centarfor te reprezentacije mladosti i ludosti, prebačen je ovdje, preko puta Bode, iz Terezijenštata, zatvora u kome je umro od tuberkoloze samo nekoliko mjeseci prije no što je austrijska vojska, pod čijim je zakonom bačen u doživotnu tamnicu, potpisala kapitulaciju. Legenda moje porodice kaže da je pop koji ga je krstio 1894. godine u Grahovu moj pradeda i da mu je u krštenici, pisanoj ćirilicom, nakon čina u kome je oduzeo život osionom suverenu, promijenio datum rođenja 25. jun u 25. jul, i time Gavrila spasio smrtne kazne, jer je po tadašnjem austrijskom zakonu smrtna kazna mogla da bude izrečena samo punolјetnicima. S druge strane, oni malo manje euforični u familiji tvrde da je moj pradeda bio svešteno lice koje je austrijskoj administraciji predalo krštenicu datiranu po starom kalendaru."

Додуше, не каже се да ли му је ово прадеда по очевој страни. :)

То му је фамилија са мајчине стране. Мислим да се ради о Билбијама из Грахова.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #17 послато: Фебруар 14, 2017, 09:50:33 поподне »
Цитат
Сандуловић

Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #18 послато: Фебруар 14, 2017, 10:23:13 поподне »
Не знам одакле су ови поменути Сандуловићи. У Стрижилу код Јагодине су бројни Сандуловићи. Тамо живе Цигани који говоре румунски језик, познати као "бањаши" или "коритари". И они потичу из Влашке, али се ипак разликују од Влаха обичајима и начином живота.

Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #19 послато: Фебруар 15, 2017, 12:51:00 пре подне »
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.
Цитат
...
Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
...

Одакле им овај податак? Потпуно немогуће, којештарија...
Kамене рабъ и госодинъ