Можда грешим, али рекао бих да је главни проблем то што наш народ не жели превише да се удубљује у материју, већ нам више леже овакве приче, где све звучи интересантно, где су наратори углавном пријемчиви широким народним масама и говоре језиком који сви разумеју.
Због тога ће овакви снимци увек имати више десетина/стотина хиљада прегледа, а тамо где неко од наших покушава да објасни нешто научним путем, још помиње разне ознаке хаплогрупа, подграна и сл., постоји одређена незаинтересованост, да не кажем отпор.
Ово не значи да треба имати конкретно циљну групу (само упућени у област, образовани, генетичари, историчари и сл.), али се прича вероватно мора некако прилагодити широким народним масама. Уколико је то циљ наравно.
Не кажем да наши људи то не раде добро, штавише, својски се труде да то звучи као нешто што је научно поткрепљено, а у исто време јасно "обичном" посматрачу, али ће изгледа увек већу пажњу на овим просторима добијати ови други.