Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Поповић, Никољдан, Лопаш, Пожега, J2b-M205>Y22059

Поповићи су свештеничка породица, а досељени су у Лопаш из Старог Влаха 1809. године. Хаплотип Поповића поседује неколико мутација на брзомутирајућим маркерима (DYS439 и DYS389). И поред тога, Поповић се добро уклапа у род Б (Кричи, J-Y155375), а можда још боље у род Б1, где су сврстани управо тестирани из Затарја и Доњег Полимља. Осим вредности које су карактеристичне за J-Y155375, Поповић са тестиранима из рода Б1 дели вредности 481=22 и GATAH4 = 10.

[Лука]

Томић, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Са већ тестираним Томићем из Тимара има 2 разлике на 23 упоредива маркера. Има неколико потпуних поклапања на 23 упоредива маркера.

О Томићима из Тимара Караџић и Шибалић кажу следеће:

Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.

Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.

Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.

Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.

Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.

Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

[НиколаВук]

Замолио бих све учеснике да се придржавају теме. Свака порука која излази из оквира теме ће бити обрисана. Хвала.

[Дробњак]

Струњаш, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају 10 на 391 и 11 на 643. Због вредности 10 на 391, могуће је да Струњаш припада грани Z16983>A493. Можда би Струњаш могао бити исти род са Јовашевићем из Прељине код Чачка (Јовашевићи су по предању старином из Дробњака), пре свега јер деле вредност 10 на 391 и исту славу.

Струњаша има тестираних и на 23andme, тако да је овај резултат потврда тога:

Мени је чукунбаба била од Струњаша из Тимара, тј. из Боровца, тимарског засеока на Сињајевини. Њени Струњаши славе Св. Пантелејмона 9. августа.
Иначе Струњаши се деле на: Струњаше, Струњаше-Гутиће и Струњаше-Савиће. Струњаши и Струњаши-Гутићи су потомци Максима Струњаша који је живео у 18. веку. Струњаши су од његовог сина Ристана а Струњаши-Гутићи су од Милоша. Од Милошевог сина Јована су Струњашевићи из Криве Реке. Огранак Савићи су потомци Ћира Савића, кога је усвојио Добрица Струњаш-Гутић. Ћиро је променио име у Јован а његов огранак зову Струњаши-Савићи. Овај огранак није у сродству са другим Струњашима сем усвојењем. Овај огранак се иселио у Маоче код Пљеваља 1918. а потом једна породица у Сивац код Сомбора '45, док је једна остала у Маочу.

[Црна Гуја]

Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

[Exiled]

Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

Немам намеру да затрпавам тему, само бих да сазнам како ова грана и колико утиче на етногенезу Бугара?

[filipi]

Немам намеру да затрпавам тему, само бих да сазнам како ова грана и колико утиче на етногенезу Бугара?

https://www.yfull.com/tree/R-YP335/

[Exiled]

https://www.yfull.com/tree/R-YP335/

Бугара ни на видику, занимљиво.Мада нема ни Срба на овој yfull- овој грани тако да биће свега...

[Иван Вукићевић]

Кулушић, Никољдан, Хатељи (село Сунићи), Берковићи, E-V13>Z5017>Z19851>A18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS392=12, DYS458 =16 и DYS448=21. Прве две карактеристичне вредности поседује и тестирани Херцеговац из Катића код Бусоваче, који као и Кулушић, потиче од Вујовића из Прераца. Како и Вујовићи такође припада роду Матаруга, може се закључити да је предање о пореклу Кулушића у потпуности потврђено.

Тестирани је навео да потиче из Берковића. Међутим, Кулушића у самим Берковићима није било ни у време Шобајићевих истраживања, ни према попису из 1991. године. Према Шобајићу, али и попису из 1991. године, у Дабарском пољу их једино има у Сунићима, селу које званично припада насељу Хатељи:
Кулушићи, који су из Давидовића; дошао је Сава око 1860. са синовима Ђуром и Симом. Они су од разгранатог рода Вујовића, о коме је говорено. Има их 1 к., славе Никољдан.

Овде се под Давидовићима заправо мисли на заселак Кулушићи, који се налази изнад Сунића, у које је прешла та једна кућа коју помиње Шобајић. Заселак Кулушићи такође припада насељу Хатељи, односно општини Берковићи.

[Грк]

Пошто су Берковићи центар те општине, сигуран сам да је из тог разлога тестирани навео Берковиће, а не Хатеље (Суниће).

[Лука]

Плавшић, село Црни Врх, Нови Пазар, Јовањдан, И2а Динарик Југ

Нити сам успио лоцирати ово село Црни Врх нити знам било шта о Плавшићима из овог мјеста. Уколико неко зна нешто више нека напише.

Сврстан је у исти род са Гавриловићем из Рамаће, Крагујевац који припада групи родова у том селу који славе Свете Враче, а који су по предању из Крајиновића(Црна Гора). У Црној Гори нисам нашао Крајиновиће, али на самој граници са Црном Гором код Сјенице постоји село Крајиновиће, па претпостављам да је ова група родова у Рамаћи одатле поријеклом.

С обзиром да је и Плавшић из недалеког Новог Пазара могуће је да су ове двије породице заиста повезане.

Тестирани Плавшић се јавио и замолио да прокоментаришемо резултат. Црни Врх је заселак села Пурће, али ни Пурће не постоји у административном смислу. Најближе насеље Пурћу заведено у административном смислу је село Попе, па сада у табели за место порекла тестираног стоји: Црни Врх/Попе/Нови Пазар. Нека ме Иван исправи ако грешим.

Такође, крсна слава ових Плавшића је Никољдан. За њих Петар Ж. Петровић наводи да су пореклом "Кучи из околине Плава", што је сада оборено са тестирањем. Тестирани такође наводи податак тј. предање о пореклу из околине Плава, одакле се доселио Радојица (1810-1883), који је био син Плавше по коме је и образовано презиме Плавшић.

Што се самог хаплотипа тиче, тестирани Плавшић је највероватније повезан са тестираним Радовићем из Жеровнице код Звечана (слава ових Радовића из Жеровнице је такође Никољдан и што је занимљиво и за њих Петар Ж. Петровић наводи да су пореклом Кучи), и са још једним тестираним родом из необјављених истраживња из села Супње код Рашке (и овде Петар Ж. Петровић наводи порекло из Куча, са успутним задржавањем у Бачевцу код Рожаја и Дежеви код Новог Пазара).

[Лука]

Даничић, Никољдан, Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 16 на 385b и 16 на 458.

На попису БиХ из 1991. године су у Горњем Соколову у општини Кључ пописане две особе са презименом Даничић, док је у Доњем Соколову пописано пет особа са презименом Даничић. Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице, па ако неко зна нешто, нека напише.

[Небојша]

Даничић, Никољдан, Соколово, Кључ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на нашем пројекту, а од специфичнијих вредности се издвајају 16 на 385b и 16 на 458.

На попису БиХ из 1991. године су у Горњем Соколову у општини Кључ пописане две особе са презименом Даничић, док је у Доњем Соколову пописано пет особа са презименом Даничић. Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице, па ако неко зна нешто, нека напише.

"...одакле је један син отишао у Крупу на Врбас, други у Лијевче Поље, а трећи у Горње Соколово и Даничићи (1 кућа, слави Никољдан, завет Св. Илија), име добили по мајци Даници, воде порекло од Бабића из Горњег Раткова, а досељен су из суседног села Доњег Соколова."

Драгица Г. Гатарић, "Насеља Змијања", 2018.

[Лука]

"...одакле је један син отишао у Крупу на Врбас, други у Лијевче Поље, а трећи у Горње Соколово и Даничићи (1 кућа, слави Никољдан, завет Св. Илија), име добили по мајци Даници, воде порекло од Бабића из Горњег Раткова, а досељен су из суседног села Доњег Соколова."

Драгица Г. Гатарић, "Насеља Змијања", 2018.

Хвала, Небојша.

Драгица Гатарић о пореклу Бабића из Горњег Раткова бележи следеће:

Бабићи (једна кућа), сматрају да су једни од најстаријих у насељу, чије порекло, по предању, води од Ситвука Бабића, војсковође Змијањца, који је учествовао у заузимању Бихаћа. На основу теренских истраживања Мирослава Нишкановића, крајем 70-их година 20. века, Бабића у Горњем Раткову је било седам домаћинстава (Нишкановић, М., 1978), који су биолошким путем угашени и расељени.

https://www.poreklo.rs/2013/01/05/poreklo-prezimena-selo-gornje-ratkovo-klju%C4%8D/

[Скардус]

Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP335. Једино блиско поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Манићем из Масурице код Сурдулице (слава Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 18 упоредивих маркера. Могуће је да временска удаљеност Банзића и Манића до најскоријег заједничког претка и није превелика упркос овој разлици, јер сва 4 маркера спадају у релативно бржемутирајуће (DYS576, DYS570, DYS456 и DYS389II). Свакако најсигурнији доказ да су Банзић и Манић блиско повезани је уникатна вредност DYS385=11-17, коју од свих припадника хаплогрупе R1a у нашем пројекту поседују само њих двојица.

Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.

Једна породица Банзића живи у Штрпцу. Избегли су из Средачке Жупе 1999. Верујем да су исти род са овима из Ораховца због карактеристичног презимена.

[ДушанВучко]

Једна породица Банзића живи у Штрпцу. Избегли су из Средачке Жупе 1999. Верујем да су исти род са овима из Ораховца због карактеристичног презимена.

Познавао сам једног Банзића из крагујевачког насеља Бресница (где је доста досељеника са Косова), играли смо фудбал тамо, био је плав, са дужом косом...као "прави Рус" ми је изгледао (или неки "славиано-балт" , у сваком случају је имао "северјански" изглед, а сад је испала и хаплогрупа )...Наравно да не мора то да значи, али овде се поклопило

[Иван Вукићевић]

Премовић, Митровдан, Лешак, Лепосавић, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује неколико вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа овог рода (YGATAH4=10, DYS576=21, DYS570=19, DYS481=24). Међутим, ниједна од њих није нешто посебно ретка, с обзиром да се све јављају код још неких припадника овог рода.

Тестирани је навео да према предању потиче из Братоножића. Међутим, генетика и слава јасно указују на то да Премовићи потичу од тзв. Мрњавчића (или Старокуча) из Куча.

Радослав Павловић наводи и да прислужују Стевањдан:
-Премовићи (2 куће, Митров дан и Св. арх. Стефан летњи) су дошли “Из Преко Ибра”. Један су род са Премовићима у Јарињу.

[Иван Вукићевић]

Мијатовић, Аранђеловдан, Јариње, Лепосавић, E-V13>Z1057

Најближа поклапања има са Максимовићем из Трбуња код Блаца (22/23) и Смилићем из Штаве код Куршумлије (21/23) који славе Мратиндан. Са њиховим хаплотиповима дели карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS389ii=29 и DYS643=13, тако да извесно припада истом генетичком роду као и поменута двојица мратинштака.

Радослав Павловић наводи следеће за Мијатовиће и њима сродне Јаношевиће из Доњег Јариња:
Мијатовићи и Јаношевићи (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Њихов предак доселио се после Велике сеобе од Сјенице. Даљим пореклом су из племена Мораче.

Предање о пореклу из Мораче нема упориште у досадашњим резултатима из тог племена.

[CosicZ]

Бугара ни на видику, занимљиво.Мада нема ни Срба на овој yfull- овој грани тако да биће свега...

На FTDNA има тестираних из Немачке, чак и један из Португала.
https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-YP335

[Иван Вукићевић]

Пешаковић, Горње Исево (заселак), Гувниште, Лепосавић, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са Димитријевићем из Пасјака код Крушевца (20/23), који такође слави Никољдан. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=12, DYS392=12, DYS458=14, DYS570=22. Од поменутих карактеристичних вредности, Димитријевић такође поседује DYS392=12 и DYS570=22, али то није довољно да би се тврдило да су генетички сродни.

У раду Радослава Павловића се за Пешаковиће наводи следеће:
Пешаковићи (5 кућа, Св. Никола зимњи и "летњи") одавно су прешли из суседног засеока Јариња. Даље порекло не знају. После рата 1877/78. неке породице Пешаковића одселиле су се у Топлицу; Пешаковићи у Плочник, а Радовановићи (новије презиме за Пешаковиће) у Бресницу.