Не знам од какве је помоћи језички поглед на ову проблематику, али да ипак припомогнем. Што би Лане рекао, барем не може да шкоди, а можда неком буде и корисно.
Западногермански језици се дијеле у три филогенетске цјелине:
-Високоњемачка група. Њу чине баварски, јидиш, њемачки дијалекти Луксембурга и Лихтенштајна, као и швајцарски/алемански. Алзашани исто говоре високоњемачким дијалектом. Стандардни њемачки је један вјештачки микс разних високоњемачких дијалеката, тј. није заснован на неком специфичном говорном високоњемачком дијалекту.
-Истваеонска група. Њу чине холандски језик са фламанским и бурским, те говори западног дијела централне Њемачке.
-Ингваеонска група. Њу чине нискоњемачки дијалекти, који доминирају традиционално у сјеверној трећини Њемачке и источној половини Холандије, те англо-фризијски дијалекти. Фризијски се говори с обије стране њемачко-холандске границе, а његов најближи рођак - староенглески, проширио се је на Британију у раном средњем вијеку.
Дакле, ни њемачки језик није монофилетска јединица осим као синоним за високоњемачки. Западни централноњемачки дијалекти су најближи холандском, а нискоњемачки енглеском и фризијском.
Не знам може ли вам ова језичка подјела како помоћи да одредите којој групи Германа би могла пропадати одређена подграна.
Углавном, западногермански народи су се у језичком смислу дијелили овако, док подјела на модерне политичке нације на том подручју углавном не прати те границе језичке подјеле.