Науке и научне дисциплине > Језикословље
Занимљиви топоними
Nebo:
Радећи посао који радим (имовинско-правне ствари, непокретности), често користом податке са странице Републичког геодетског завода. Тако, истражујући спискове катастарских општина по Србији, често ми привуче пажњу неки занимљив топоним (углавном су у питању насеља). Ево, овде ћу написати неке најупечатљивије, неке који корене вуку из давнине, неке мени нејасне етимологије, неке смешне.
Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.
Наводи из литературе (под наводницима) су са нашег портала, где постоји чланак о односном селу. Напомињем овде да не бих иза сваког навода убацио везицу (линк).
Ако неко зна које је значење неких топонима нејасне етимологије, нека напише!
Nebo:
Идем азбучним редом:
Алабана (Топлица) - Sweet home AlabaNa :D
Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?
Балчак (Прокупље)
Бањани (код Уба) - село се некад звало Медојева Река (повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године) и Медовац, а по свој прилици назив Бањани добија по најстаријим досељеницима из Бањана подно Рудника; у селу живи један род који би могао бити занимљив Војиненаду и Луки: „Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије“
Белогош (Прокупље)
Беомужевић (Ваљево) - патронимски топоним, од старог имена Белмуж; локално предање каже: „Име селу дошло је од овога. У Босиљчићима био некад један врло висок и развијен човек, сав бео, тако да му је не само кожа била беле боје, него и коса на глави. Сељаци су овог човека звали “Бео Муж“, па се по њему прозвало и село Беломужевићи, што се доцнијим говором изменило у Беомужевић.“
Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).
Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам?
Бзеница (Александровац)
Бзовик (Краљево)
Биоска (код Ужица)
Бискупићи (Пријепоље), Бискупље (код Велике Градишке) - необични топоними за крајеве где нема римокатоличког живља (што не значи да га није било у неким историјским раздобљима).
Блазнава (код Тополе)
Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.
Богоштица (Крупањ)
Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“ Мени логичније звучи да је Бранешко Поље добило назив према селу. Топоним је презименског типа, од - Бранежац, а презиме са наставком -ац, опет, по месту порекла, где би требало да је основа - Бранеж(и). Постоји презиме Бранежац (нпр. некадашњи фудбалер Саша Бранежац), а и топоним Бранежи (место код Лазаревца).
Братмиловце (код Лесковца) - милозвучно име, као она узречица „брате мили!“, а заправо вероватно од старог личног имена Братмил. Народна прича о пореклу овог топонима звучи као уобичајено довијање у објашњењу: „Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце.“ ::)
Брвеник (Рашка) - тврђава из преднемањићког доба, седиште челника Мусе у 14. веку; данас постоји село код Рашке истог назива, као и река Брвеница; сам назив је вероватно од брвана, што би указивало да је радило о утврђењу са палисадом. Или је Брвеница служила за спуштање брвана према Ибру, а тврђава добила назив према реци. Постојала је још једна тврђава Брвеник, на Косову северозападно од Приштине.
Брзоходе (Жабари) - и још једно народно објашњење: „Код мештана постоји једно, изгледа непоуздано, тумачење о постанку имена села. По овом предању име је дошло отуда, што су овдашњи мештани од старине „брзо ходили“ и стизали у бојеве почев од Косовске Битке па до боја код Каменице 1809. године. За време кнеза Милоша у харачком списку од 1822. године ово село се назива Брзоводе.“
Буштрање (Бујановац)
Nebo:
Велереч (код Горњег Милановца)
Видровац (Неготин) - да ли је село добило назив по видрама (можда их је некад ту било) или по неком имену (Видро, Видре?).
Виље Коло (Лесковац) - чаробан назив.
Виницка (код Пријепоља) - може имати везе с вином, али исти топоним у Црној Гори, код Берана, има своје документовано објешњење: у првом турском дефтеру пред крај средњег века (1485), село је уписано као Војницка, дакле војничко село; имамо аналогију такође у ЦГ, у дефтеру из 1477. године, где је нахија Комарница уписана и као - Војници.
Винча (код Београда, Тополе, и др)
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.
Витежево (у Браничеву) - помиње се још 1467. године, у облику Витезово: према предању, назив је добило као једна од утврда у којима је боравио деспот Стефан Лазаревић, а који је био витез Реда змаја.
Властељице (Драгачево)
Влахиња (Топлица)
Влковија (Димитровград)
Вражогрнци (Александровац) - вражји грмци, по аналогији на Вражегрмце у Бјелопавлићима; међутим, грнац је и глинена посуда за кување.
Врагочаница (Ваљево) - још један вражји топоним.
Вранеша (Златар) - има ли топоним можда везе са Вранешима из 15/16. века (Херак и др), или су ту досељени људи из области Вранеш на североистоку данашње ЦГ?
Врмџа (Сокобања) ?
Вртиглав (Мионица)
Врховине (Уб)
Вучја Локва (Стара Рашка) - сликовито.
Amicus:
--- Цитат: Nebo Септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне ---Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.
--- Крај цитата ---
Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?
Nebo:
Топоними са основом „год“:
Годачица (Гружа) - према народном предању: „За манастир веле да се звао Згодачица, „био згодан“, па се по њему и село тако назвало“. Село познато и по „стрини из Годачице“ (како Златана сочно изговори то „Годачица“, са нагласком на предзадњем слогу ;D ) из серије „Село гори“.
Годечево (Ужичка Црна Гора) - вероватно од личног имена Годеч.
Годљево (Ужичка Црна Гора) - ранији назив био је Годелева. Да нема везе с неким Годијељем Кричом?
Годово (Пештер)
Гојмановац (Сврљиг) - лично име Гојман.
Горјани (Ужичка Црна Гора)
Горобиље (код Пожеге)
Горович (Јасеница)
Топонима са основом „гост“:
Гостиље (Златибор) - „У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље“. Од овог рода је Димитрије Туцовић.
Гостун (Доње Полимље)
Гостуша (Пирот)
Гошево (Пештер) - веома старо село и стар топоним, помиње се још 1314. године у Повељи краља Милутина Манастиру Бањска.
Грбавче и Губавче (Јабланица) - два суморна топонима.
Гривска (код Ариља)
Гркиња (Гаџин-хан)
Гунцати (код Барајева и у Гружи) - за барајевске Гунцате се каже: „назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље.“ Село се први пут помиње у турском попису Београда и околине из 1528. године, као Гунцат или Гунцад. У 16. веку, у турским пописима, у призренском крају помиње се катун Влаха Гунцата.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију