Аутор Тема: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар  (Прочитано 8623 пута)

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« послато: Октобар 07, 2021, 11:15:44 пре подне »
По османском попису 1604. године на челу Жегара био је Вукша Милишић. Претпоставка је да би овај Вукша требало да је родоначелник жегарских Вукчевића. На почетку Кандијског рата спомиње се жегарски харамбаша Милета Вукчевић и још двојица Ву(к)чевића.

Вукша Милишић се појављује као вођа џемата у Жегару и у пописима 1574. и 1550. године.

Распон година је превелик, али у османским пописима све је могуће (Иваниш син Судина је пописан у Жегару и 1540. и 1604. године. Предак каснијих Иваниша?).

Међутим, по попису 1550. године види се да је Вукша Милишић тада био активан. Он је прије свега био примићур Жажвића. Имао је џемате у Жегару и мезри "Моври". Био је задужен за подручје око Зрмање и по овоме:
"Nahija Zrmanja Istrija, selo Čelopek... Primićur sela Žežević Vukša, sin Milišića doveo je nekoliko nomada koji su ranije bili izvan deftera."
Иначе, по том попису види се да је средиште Вукшине породице тада било у Жажвићу.
То потврђује и ово:
у попису Жегара 1540. забиљежен је Влатко син Милише;
у попису Жажвића 1550. године пописан је Влатко, син Милише.

Пошто постоји генетичка веза (подупрта славом Лазарева субота) између Баљака и Жегара прегледао сам пописе Петровог поља.
У Суховарама је 1530. године пописан Вукша син Милше. У сљедећем попису 1540. године он се не наводи тамо, као ни Вукић син Милше.
Ако се ради о истим особама, они су тада већ прешли у Жажвић.

Такође, године 1530. у Суховарама је пописан Милко син Радмила. Особа са истим именом 1550. године појављује се у Жегару (Милко, син Радмила). Ради се, по свему судећи, о прецима Радмиловића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #1 послато: Октобар 07, 2021, 11:37:07 пре подне »
Има смисла да су се из Баљака селили на запад, пратећи турска освајања. У Баљцима се спомиње и војвода, што значи да су били војници (Мартолози). На млетачким катастрима су касније такође уписивани као soldato.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #2 послато: Октобар 07, 2021, 12:06:34 поподне »
Ко се у млетачким катастрима наводи као капетан или вођа у Баљцима?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #3 послато: Октобар 09, 2021, 08:43:41 пре подне »
Ко се у млетачким катастрима наводи као капетан или вођа у Баљцима?

Мислим да је био Јован Баљак 1709.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 78
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #4 послато: Октобар 09, 2021, 01:47:48 поподне »
1735. je harambaša u Baljcima bio Milin Bešević

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #5 послато: Октобар 09, 2021, 03:14:38 поподне »
Бешевићи су били генерацијама главари током 19. в. Јаков који је 1830-их прешао у унијате и његов отац Лазар је претходно био главар. Али они не славе Лазареву суботу.
« Последња измена: Октобар 09, 2021, 03:18:03 поподне Зрно »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #6 послато: Октобар 09, 2021, 04:46:03 поподне »
Гледам сада, неко прије мање од мјесец дана поставио на Крстарици оригиналне млетачке пописе Баљака и Мирловића, 1711. и 1755. године. Има још пописа:
https://forum.krstarica.com/threads/sjeverna-dalmacija.788717/page-13

По овоме, главари би и 1711. године требали бити Бешевићи.


Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #7 послато: Октобар 09, 2021, 05:20:27 поподне »
За Милића Поплашеновића из Баљака стоји да се одселио у Хабсбуршку монархију.
Налазимо га у попису Лике и Крбаве 1712. године на подручју Грачаца.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #8 послато: Октобар 09, 2021, 05:45:32 поподне »
Поплашени су од Поплаха на турском дефтеру. Били су врло покретљиви. И Јуран је документовао једног као заробљеног турског поданика или тако нешто.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #9 послато: Октобар 09, 2021, 09:01:28 поподне »
Гледам сада, неко прије мање од мјесец дана поставио на Крстарици оригиналне млетачке пописе Баљака и Мирловића, 1711. и 1755. године. Има још пописа:
https://forum.krstarica.com/threads/sjeverna-dalmacija.788717/page-13

По овоме, главари би и 1711. године требали бити Бешевићи.

Крајем 1689. године генерални провидур Алесандро Молин није именовао харамбаше у православним селима Петрова поља, Миочић, Кричке, Баљке и Житнић. Харамбаше је провидур именовао за Биочић и Штиково Јована Граовца, за Мириловић Милинка Шарца и за Градац харамбашу Божу Колара.

Десетак година касније, 1699. године налазимо, међу потписницима изјаве незадовољства харамбаша и народа Петрова поља смјеном фра Анте Илијића, тројицу православних капетана, капетана Митра Граовца (за Биочић и Штиково), капетана Радоњу Вуковића (Миочић и Кричке?) и капетана Јована Бешевића (Баљке и Мириловић?).

Године 1759. међу потписницима представке српскоправославног народа Далмације млетачком сенату налазимо имена Јована Вуковића капетана Петрова поља, Стевана Ђемајића арамбаше Баљака, Дмитра Граовца арамбаше Штикова.

1709. године, међу посједницима земљишних честица у Житнићу забиљежено је име Јован Баљак капитан Баљци.

Сјајно запажање г. Посо, поред млетачких пописа Баљака и Мирловића, 1711. и 1755. године, за подручје Петровог поља форумаш snouden поставио је 1710. године Тепљух и Сиверић, а Штиково 1756. године. Вриједна грађа за проучавање.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #10 послато: Октобар 10, 2021, 09:15:49 пре подне »
Да, од Поплаха су, сасвим сигурно, Поплашени, док би од Умиле могли бити Умљановићи.

Што се тиче села Баљци, Бешевићи, не само што су били бројан род, већ су се послије 1711. године разгранали. Од њих, вјероватно, потичу Арамбашићи, Обрадовићи, Тарлаћи, можда Тетеци, Џалете...

Бибићи би према неким резултатима са 23&Me лако могли бити генетички Мириловићи.

Имајући у виду Јуранове податке, Бибићи се у Баљцима спомињу релативно рано. Уз њих се нешто чешће јављају Гредељи/Гредељевићи. Можда Бешевићи воде поријекло од њих.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #11 послато: Октобар 10, 2021, 12:36:21 поподне »
...
Бибићи би према неким резултатима са 23&Me лако могли бити генетички Мириловићи.
...

Посо, да ли можеш дати мало више информација о овоме, заиста ме занима?

И ја веровујем да су родови из Мирловић Поља који славе Јовањдан (каквих је већина) генетички Мириловићи, посебно они који се давно  помињу (Бибић, Трзин, Шарац).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #12 послато: Октобар 10, 2021, 01:08:27 поподне »
Провјерио сам поново. Ипак Бибићи нису Мириловићи. Извињавам се.
Небојша је у августу објавио резултате Бибића, католика, S17250.

Претпостављам да се ту ради о Бибићима из Промине. Требало би да су то рођаци православних Бибића из Петровог поља.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #13 послато: Октобар 10, 2021, 02:01:03 поподне »
Провјерио сам поново. Ипак Бибићи нису Мириловићи. Извињавам се.
Небојша је у августу објавио резултате Бибића, католика, S17250.

Претпостављам да се ту ради о Бибићима из Промине. Требало би да су то рођаци православних Бибића из Петровог поља.

Не мора да значи. Бибића Хрвата има разних. Има их на Хвару, у Славонији, затим Буњеваца у Бачкој. У шибенском крају су Бибићи католици забележени још у 16. веку. Сумњам да су било који од њих сродни са православним Бибићима из Петрова Поља.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #14 послато: Октобар 10, 2021, 02:10:42 поподне »
Провјерио сам поново. Ипак Бибићи нису Мириловићи. Извињавам се.
Небојша је у августу објавио резултате Бибића, католика, S17250.

Претпостављам да се ту ради о Бибићима из Промине. Требало би да су то рођаци православних Бибића из Петровог поља.

Бибићи из Промине, односно Велушића, су такође православни, и тамо су доселили из Мирловић Поља.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #15 послато: Октобар 10, 2021, 03:16:29 поподне »
Мислио сам на Бибиће из Пуљана.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #16 послато: Октобар 11, 2021, 11:05:39 пре подне »
Не улазећи у причу о "племству" Бибића, конструкција "Bibich de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria" је занимљива зато што би из овог дрнишког Вакуфа могли бити и Бусовићи.
Код Јурана ("Стари и нови становници...") налази се информација о извјесном Радојици Бусовићу "da Vacup" (1664).

Постоје неке назнаке у изворима (Јачов) да је патријарх тих Бусовића - харамбаша Радивој био спахија, прије него што је ускочио Млечанима (1648).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #17 послато: Октобар 11, 2021, 11:45:10 пре подне »
Не улазећи у причу о "племству" Бибића, конструкција "Bibich de Vacuovo apud Mideno Berdo in Zagoria" је занимљива зато што би из овог дрнишког Вакуфа могли бити и Бусовићи.
Код Јурана ("Стари и нови становници...") налази се информација о извјесном Радојици Бусовићу "da Vacup" (1664).

Постоје неке назнаке у изворима (Јачов) да је патријарх тих Бусовића - харамбаша Радивој био спахија, прије него што је ускочио Млечанима (1648).

Испод Миденог брда је Мирловић Загора у којој су одавно католици, али видимо повезницу са Мирловић Пољем преко племића Бибића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #18 послато: Октобар 11, 2021, 12:03:28 поподне »
А одатле су и Луговићи, који су одселили у Билице код Шибеника и постали католици. Такође је у Мирловић Загори 1709. уписан Миливој Кричка пок. Вука, уз Радина Бибића (пише са Свилаје). Имам све то написано одавно у књизи која је у току израде.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар
« Одговор #19 послато: Октобар 11, 2021, 03:57:51 поподне »
Сасвим је могуће да је Вакуф био на подручју (oко) данашње Мирловић Загоре, али мислим да се није радило о Кошевићу. Кошевић је било насеље познато Шибенчанима и сумњам да би га замијенили или идентификовали са Вакуфом (ту мислим на спомињање Радојице Бусовића из Вакуфа).
 
Али недалеко одатле, испод Миденог брда, налази се Острогашица, исто вјероватно насељена становништвом из Мирловић Поља, па би то можда прије била позиција Вакуфа.
Чак се и спомиње 1643. године, међу Мириловићима, неки Радивој Острогаш (имењак Бусовића из 1648).

Иначе, док нисам погледао катастар из 1711. године, нисам знао да су Бузови (Buso) из Мирловић Поља. Зна ли се шта о њима (long shot)?