Слијепчевићи (Банија)

[Окир СРБ]

ПРЕЗИМЕ СЛИЈЕПЧЕВИЋ НА БАНИЈИ, ПРЕМА ПОПИСУ СР ХРВАТСКЕ ИЗ 1948. ГОДИНЕ:

I. Општина Вргинмост
1. Сјеничак Доњи (2 куће, 6 особа)
2. Сјеничак Ласињски (2 куће, 6 особа)
- укупно Слијепчевића у општини Вргинмост: 4 куће, 12 особа

II. Општина Глина
1. Брезово Поље (1 особа без своје куће)
2. Брњеушка (16 кућа, 49 особа; 1 особа без своје куће)
3. Дабрина (1 кућа, 3 особе; 1 особа без своје куће)
4. Доња Бачуга (1 кућа, 5 особа)
5. Глина (3 куће, 10 особа; 1 особа без своје куће)
6. Глински Тртник (2 куће, 10 особа; 1 особа без своје куће)
7. Горња Јама (1 кућа, 1 особа)
8. Хајтић (3 куће, 22 особе)
9. Класић Доњи (6 кућа, 31 особа)
10. Класнић Горњи (10 кућа, 48 особа)
11. Лушчани (2 особе без своје куће)
12. Равно Рашће (1 особа без своје куће)
13. Ровишка (10 кућа, 49 особа; 1 особа без своје куће)
- укупно Слијепчевића у општини Глина: 53 куће, 237 особа

III. Општина Двор
1. Двор (2 куће, 6 особа)
2. Хртић (14 кућа, 73 особе; 2 особе без своје куће)
3. Унчани (1 особа без своје куће)
4. Замлача (7 кућа, 30 особа)
- укупно Слијепчевића у општини Двор: 23 куће, 112 особа

IV. Општина Костајница
1. Живаја (1 кућа, 7 особа)
- укупно Слијепчевића у општини Костајница: 1 кућа, 7 особа

V. Општина Петриња
1. Петриња (1 кућа, 1 особа)
2. Суња (1 кућа, 1 особа)
- укупно Слијепчевића у општини Петриња: 2 куће, 4 особе

VI. Општина Сисак
1. Сисак (2 кућа, 5 особа; 2 особе без своје куће)
- укупно Слијепчевића у општини Сисак: 2 куће, 7 особа

- укупно Слијепчевића на Банији: 85 кућа, 379 особа

[Небојша]

Превише је Слијепчевића на Банији да би сви били исти род, мада, све је могуће.

У Далмацији Слијепчевића има у околини Книна, славе Св. Николу. Становништво Грачаца и околине насељено је углавном из тих крајева Далмације.

У околини Гержова (Карановић сматра да је то матица крајишких стефањштака) има и Дукића и Миљевића и Слијепчевића. Сви славе Св. Стевана.

Слијепчевића јовањштака и никољштака има у околини Бања Луке и Санског Моста.

[Окир СРБ]

https://imageshack.com/i/15krcyj

- плаво (села у којима има Слијепчевића)
- црвено (хрватска села јужно од Глине)

[Небојша]

Судећи по овоме банијски Слијепчевићи могу бити један род. Пореклом су вероватно из Босанске Крајине где их има са славом Св. Јован.

[Синиша Јерковић]

Главнина српског становништва на Банији је поријеклом из Босанске Крајине и то након 1689. Вјерујем да су и Слијепчевићи у тој групи.

[Окир СРБ]

КРСНА СЛАВА СЛИЈЕПЧЕВИЋА

- Што се тиче крсне славе Слијепчевића, у црквеном шематизму Епархије горњокарловачке (Банија, Кордун, Бела Крајина, Горски Котар, Лика), из 1883. године, наводи се да Слијепчевићи славе четири славе: Свете Враче, Светог Николу, Светог Јована и Светог Стефана Дечанског.

Дакле, знамо сасвим сигурно да Јовањдан славе Слијепчевићи у Класнићу, али не знамо шта славе Слијепчевићи из Ровишке, чији су потомци тестирани.

[Окир СРБ]

Главнина српског становништва на Банији је поријеклом из Босанске Крајине и то након 1689. Вјерујем да су и Слијепчевићи у тој групи.

Анте Милиновић, који се бавио поријеклом становништва дворског краја, Слијепчевиће смјешта међу родове досељене из Поткозарја. Занимљиво је да су класнићки Слијепчевићи смјештени баш у засеоку који се назива Козара.

Прегледаћу посље литературу, па ћу редом извући помене Слијепчевића по годинама. Тако ћемо лакше одредити у ком таласу су се могли доселити на Банији.

[Окир СРБ]

Слијепчевићи се помињу на Банији почевши од 1751. године. Презиме су у њемачким документима јавља у два облика, као: "Szliepchevich" и "Szlepchevich".

- 1751. године, помиње се поручник Јован Слијепчевић из глинског краја.
Зна се да је Јован 1737. године постао заставник, што значи да је његов род прије 1737. године био на Банији.

- 1754. године, помиње се парох Јован Слијепчевић из глинског краја, у вези са тужбом крајишника против свјештенства.

- 1756. године, помиње се хусар Максим Слијепчевић, у вези са тужбама хусара у вези са земљишним споровима.

- 1756. године, помиње се хусарски поручник Иван Слијепчевић, у питању је списак официра Банске регименте прије извршења војне реформе. Вјероватно су поручници Јован и Иван Слијепчевић једна особа.

Литература: Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, Београд, 1989-1997.

[Небојша]

Самобор, село у горњој Херцеговини, Милош Д. Слијепчевић:

“ Slijepčevića ima iseljenih u raznim našim krajevima. Dve kuće su u Prijeđelju kod Foče, tri đomaćinstva u Krupcu u Borču, tri domaćinstva u Riocima kod Bileće, u okolini Leskovca su tri kuće, u Uroševcu pet; ima ih u okolini Bijeljine u Loparama, Osmacima kod Vlasenice, u Kozicama u Slavoniji, u Novom Sadu, Adi, Nišu, kod Bosanske Dubice i Gradiške, u Glini, u Crvenki, Sarajevu, Beogradu. “

[Окир СРБ]

Можемо закључити да су Слијепчевићи (бар један њихов дио) досељени на Банију из Поткозарја, у првом великом таласу, посље Великог турског рата (1683-1699).