Аутор Тема: Порекло неуобичајених српских презимена  (Прочитано 91294 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #40 послато: Септембар 17, 2017, 10:31:16 поподне »
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.



Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #41 послато: Септембар 17, 2017, 11:27:21 поподне »
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.

У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #42 послато: Септембар 17, 2017, 11:29:32 поподне »
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)

Хвала, шефе. ;)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #43 послато: Септембар 17, 2017, 11:33:36 поподне »
Какво је етимолошко објашњење презимена Шола или оних која имају такав корен, попут презимена Шолаја, Шолак, можда и Шолић?

У БиХ ова презимена комбиновано носе православци и римокатолици.

Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)

https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block

https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #44 послато: Септембар 17, 2017, 11:46:53 поподне »
Под условом да ние турског корена, могуће ие изведено из нем. презимена (1.)Шол/Шоле >бразда или (2,)тектонски узрокована пукотина у геолошким формациама или (3.) врста морске рибе (наимање вероватно)

https://en.wikipedia.org/wiki/Fault_block

https://de.wikipedia.org/wiki/Verwerfung_(Geologie)

Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.

Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.

Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).




Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #45 послато: Септембар 17, 2017, 11:59:15 поподне »
Да, али мислим да нема основа да то буде у презимену, а ни надимку. Ово да је настало од етнонима Шокац, делује да би могло имати основе, мада би ваљало да се то неком везом потврди.

Такође, занимљиво је и презиме Шкоро/Шкорић, такође га носе и православци и римокатолици, а изгледа да би могло бити верзија презимена Шкаре/Шкарић.

Бар тако пише Анте Ивковић у својој књизи о дувањским презименима (Duvanjska prezimena, Tomislavgrad, 2001, str. 381).

Ваљда Шкоро/Шкорић има основу у (црнои) Шљаци

https://sr.wikipedia.org/wiki/Згура

https://sr.wiktionary.org/wiki/скорија
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #46 послато: Септембар 18, 2017, 12:26:47 пре подне »
У књизи о Атанасију Шоли, знаменитом српском политичару из Херцеговине с почетка 20. века, наводи се следеће:

Атанасије Шола припада једној од најутицајнијих породица у Мостару у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Породица Шола потиче из Далмације, тачније из Макарске. Њихово презиме настало је од надимка Шола или Шоља, чија је основица вероватно Шокац. Исту основу има и презиме Шолић, које је распрострањено међу православним поунијаћеним Србима у Далмацији. Једна грана породице се, током осамнаестог века, преселила у Херцеговину, док је друга остала у Далмацији. Сви су били православне вероисповести и славили Ђурђевдан.
(Илић, Снежана: Атанасије Шола - прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 17)

Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #47 послато: Септембар 18, 2017, 12:47:49 пре подне »
Шолића Срба има у Кањанима код Дрниша, славе Ђурђевдан. Католика Шолића има у више села Далмације и ван ње...јављају се у селима у којима је некад очигледно било више Срба, али су сведени на минимум или скроз нестали. Унијаћење нема везе с тим, то је било пре - директан прелазак на католичанство. Има око Книна Срба са презименом Шолаја.

Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja.  Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691.  A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić. 

A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju.  Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #48 послато: Септембар 18, 2017, 01:08:48 пре подне »
Šolići u Sutini i Brštanovu ne da su katolici, nego im je predak bio vođa katolika koji su došli u Sinjsku krajinu s Livanjskog polja.  Harambaša Petar Šolić se spominje još 1691.  A iz matica krštenih možemo zaključiti da su iz Podhuma kod Livna gdje žive i danas pod prezimenom Pandžić. 

A neovisno o tom što Cvijić tvrdi, male oaze Srba između Splita i Sinja nisu nikava posljedica pokatoličavanja i sličnih mitova već takvog rasporeda pri dodjeli zemlje, što i zemljišnici s početka XVIII stoljeća pokazuju.  Jednostavno je ta skupina pravoslavnog življa koja je došla iz donjeg Skoplja pod harambašom Vukadinom Stojčevićem i alfirem Stričevićem smještena među katoličko stanovništvo.

Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима. Ако имаш потврду да је Петар Шолић дошао као католик из подручја Ливна, не желим да контрирам.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #49 послато: Септембар 18, 2017, 02:03:34 пре подне »
Баш у том Брштанову су задњи правослаци остали Стричевићи. а код Сутине је оно мање, православно Зелово. Нисам ни ја склон мишљењу да је било масовног покатоличавања у том крају, али чињеница је да су православци у већински католичким срединама лакше прелазили на католичанство, па нисам искључио и ту могућност са Шолићима.

Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili.  To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici.  Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići.  Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru.  Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?

I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru.  Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije.  Od Knina do Imotskog, za obje vjere.  Neke sam u potpunosti i prepisao.  To je period od 1700-1900.  Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste.  Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije.  Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova.  Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru.  Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja.  Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom.  Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni par. 

Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji.  Oni su bili nešto češći.  Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak.  Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere.  S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić.  Ona je bila katoličke vjere.  Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820.  Ona je katoličke vjere.  To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #50 послато: Септембар 18, 2017, 03:34:21 пре подне »
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića.  Na jednoj je serdarska čast.  U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni.  Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici.  Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna.  Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701. 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #51 послато: Септембар 18, 2017, 03:48:39 пре подне »
A da ne izgleda kao da je sve išlo u jednom pravcu, u Plavnom su na stanju duša župe Knin iz 1789. godine dvije kuće Šimića.  Na jednoj je serdarska čast.  U pravoslavnim maticama umrlih iz sredine XIX stoljeća se Šimići rođeni već malo poslije 1800. pokapaju kao pravoslavni.  Nakićenović sve Šimiće u Plavnom bilježi kao pravoslavne i da su došli iz Golubića gdje su Šimići naravno katolici.  Onda se Nakićenović lijepo domišlja da su ovi iz Golubića bili pravoslavni pa prešli na katoličku vjeru, za razliku od ovih iz Plavna.  Ne objašnjava kako su plavanjski Šimići katolici 1789., niti kako su i jedni i drugi katolici pri vizitaciji 1693. i u maticama krštenih 1689-1701.
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.

Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istinom po mom mišljenju.

Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 03:52:43 пре подне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #52 послато: Септембар 18, 2017, 03:55:50 пре подне »
Šimići iz Plavna jesu nekad bili Katolici, a došli su u Plavno iz Golubića kod Knina 1718. godine.

Deda mi je pričao (on je to čuo od nekih starijih ljudi) da je jedan Šimić ubio nekog momka koji mu je ušao u vinograd, te da su mu Plavanjci zbog toga ponudili dve opcije; da pređe u Pravoslavlje ili ode glava, on je izabrao ovo prvo, to je naravno legenda koja teško da ima veze sa istibom.

Šimići iz Plavna slave svetog Nikolu, sad ih najviše ima u okolini Beograda.

Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić.  Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine.  Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik.  U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #53 послато: Септембар 18, 2017, 04:30:18 пре подне »
Gledajući pravoslavne matice umrlih, Nikola Šimić je nekad prije 1800. oženio Simeunu Rodić.  Neki Marko Šimić umire 1848. a ima oko 64. godine.  Pogledat ću u katoličkim maticama rođenih je li on kršten kao katolik.  U svakom slučaju, meni izgleda kao da su i ovdje u pitanju prelasci na ženinu vjeru.

Evo podataka o nekim Šimićima iz Plavna iz matične knige 1845-1859

Sava Šimić i žena Todora imaju sina Jovana (1840-02.01.1846)

Ilija Šimić i žena Jovana Munimagarac imaju kći Đurđiju (1844-04.11.1846), sina Todora (1846-14.06.1847)

Nikola Šimić i žena Simeuna Rodić imaju sina Iliju (1802-18.09.1848)

Gajo Šimić i žena Dmitra imaju kći Martu (1834-24.08.1852)

Stipan Šimić i žena Jovana Dubajić imaju sina Iliju (1811-25.09.1852), oženjenog Jovanom Munimagarac

Sava Šimić supruga Simeona Đurića

Marta Šimić (1801-12.07.1847), rođena Janković u Komaliću

Marko Šimić (1784-19.07.1848), otac Petar Šimić

Simeuna Šimić (1793-10.02.1849), pođena Rodić (otac Aćim)

Đurđija Šimić, supruga Jovana Vunduka

Ana Šimić (1828-02.06.1852), rođena Đurić (otac Lazo, majka Anđelija)
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 04:37:44 пре подне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #54 послато: Септембар 18, 2017, 02:54:22 поподне »
Nisu Stričevići ostali već su i jedini bili.  To se lijepo vidi na zemljišniku gdje je 1711. u selu Luka Stričević, a svi drugi su katolici.  Juretići, Maleši, Polići, Piplice, Vrvilovići.  Katoličke matice krštenih za taj kraj postoje od dolaska mletačke vlasti i ne bilježe da je tko od njih prešao na katoličku vjeru.  Koji su to katolici po tvojim podacima iz Brštanova bili pravoslavne vjere?

I nije nikakva činjenica da su pravoslavci lako prelazili na katoličku vjeru.  Ja sam pregledao gotovo sve postojeće matice krštenih, vjenčanih i umrlih srednje Dalmacije.  Od Knina do Imotskog, za obje vjere.  Neke sam u potpunosti i prepisao.  To je period od 1700-1900.  Slučajevi da je muškarac prešao s pravoslavne na katoličku vjeru i ostavio potomstvo koje je katoličko se mogu nabrojati na prste.  Todor Đapić iz Bitelića oko 1710. i njegov nećak Simo desetak godina kasnije.  Lazar Kozlica iz Velića kod Sinja 1899. se ženi po treći put i prelazi na katoličku vjeru, zajedno s djecom iz ranijih brakova.  Krajem XVIII stoljeća otac Bože Naerlovića iz Dicma prelazi na katoličku vjeru.  Ne znam mu ime(nadimak mu je bio Murat), ali je situacija ista kao i u druga dva slučaja.  Razlog za prijelaz na katoličku vjeru je vjenčanje s katoličkom djevojkom.  Nisam našao ni na jedan slučaj da neoženjen muškarac pravoslavne vjere prelazi na katoličku niti da to čini pravoslavni bračni pa 

Brakove kod kojih žena prelazi na vjeru muža ne računam, jer ovdje govorimo o muškoj liniji.  Oni su bili nešto češći.  Tako iz Dicma imamo primjer da je Mate Babić oko 1845. oženio Mandu Šušak.  Ona je prije vjenčanja bila pravoslavne vjere.  S druge strane Ilija Rusić oko 1830. ženi Lucu Babić.  Ona je bila katoličke vjere.  Jure Šušak iz Dicma, pravoslavne vjere, ženi Katu Bešker oko 1820.  Ona je katoličke vjere.  To je druga stvar, jer prezimena se ne prenose po ženskoj liniji, osim u iznimnim slučajevima.

За Нерловића нисам знао, хвала ти на томе, а за Ђапића и Козлицу јесам.  Што се тиче Козлице, његова жена је била Јованка Борковић из Лучана код Сиња, која је напрасно добила име Ива, па ми нешто не иде та прича о промени вере због брака. Од једног његовог презимењака из истог села сам чуо да је то урадио због добијања земље.

И ја сам матичне књиге темељито гледао годинама и још то радим, са специјалним освртом на ову тему, која теби не верујем да је приоритет. Пишем књигу на ту тему и имам више презимена из унутрашњости Далмације која су била православна па постала католичка од краја 18. века, а мислим да је раније то било масовније, само што нема података.

-Преко унијаћења почевши од 1832. године, то су Вранковићи (Дрниш), Триве (Седрамић), Лалићи (Градац), Милаковићи (Мосећ, један огранак), Богдани (Мирловић Поље, један огранак), Башић (Баљци, једна породица одселила у Сплит), Ђукићи (Врлика, отишли у Сплит)

- Директно су прешли у католике током 19. века Берше/Бершићи (Развође), Рољеви (Гарјак, изумрли касније), једна породица Секула (Мирловић Поље), Бачко из Мратова који потиче од оних из Рамљана, Лунић-Ђирлић из Радошића који потиче од Лунића у Ружићу по предању (могуће 18. век), Челани (Дугопоље) који су постепено прелазили, тако да је 1860-их било 2 православне и 2 католичке породице, а почетком 20. века су и ови преостали постали католици. Не знам шта се догодило са Стричевићима из Мућа који су постојали 1860-их, да ли су изумрли или данас постоје као католици.

-За 19. и 20. век је ситуација чиста, били су само појединачни случајеви и ту се могу сложити са тобом. Али 18. век баш и није покривен матичним књигама. Права посластица је село Седрамић у којем су задњи православци били Триве, све до унијаћења у 19. веку, али било је још њих итекако раније. Погледај катастар 1709. за Седрамић у раду Кужића и обрати мало пажњу на имена. За Милаковиће и Ђеке из тог села сам сигуран, али има још кандидата. До 1991. су већ сви били Хрвати. Између Имотског и Сиња имамо села Свиб, Циста, Аржано у којима су присилно католичени од стране хајдука Роше, што потврђују и народне песме које су записивали фратри. Прота Маргетић 1861. наводи та села у Српско-далматинском магазину, помињући Бодрожиће и Галиће у селу Свибу као раније православце и Челане из Цисте који су најбројнији род у селу, а повезан са онима у Дугопољу.

За све ове случајеве имам потврде из матичних књига, осим оног једног по предању и ових што је навео Маргетић, али нећу овде да их износим. Рекох да пишем о томе, тј. имам већ написано. Из свих ових случајева је врло јасно да су православци у већински католичким селима лакше прелазили у католике, као што сад то раде по Хрватској кад су баш постали мањина.



Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #55 послато: Септембар 18, 2017, 09:50:12 поподне »
Unija oko Drniša je poseban slučaj.  Nije problem pogledati stanja duša grkokatoličkih župa Kričke i Baljke i vidjeti tko je bio grkokatolik.  Milakovića iz Sedramića je 4 kuće grkokatolika sredinom XIX stoljeća. 

A Margetića i narodnu tradiciju ne možeš držati za pouzdanije od dokumenata.  U Svibu su i Bodrožići i Čelani i Galići upisani kao katolici u stanju duša 1725.  Ista stvar je s Čelanima u Cisti i Dugopolju iste godine.  Nije upitno ni da su u Dugopolju u prvoj polovici postojala dva pravoslavna domaćinstva Čelana, Bože i Jure.  Upitna je bilo kakva veza, pogotovu jer se Čelani na potezu od Sinja do Imotskog često spominju i prije 1700., i redom su katolici.  Neki su i svećenici. 

Bodrožići su se očito ranije prezivali Budimir jer su pod ovim prezimenom upisani u zemljišnik 1725.  1747. su Bodrožići, ali i na turskom popisu 1701.  Taj popis nalazi u Svibu četiri kuće.  Jednu Bodrožića, dvije Čondića i jednu Juričevića.  Dvije godine kasnije, fra Stipan Vrljić obilazi te krajeve i navodi da su na Svibu četiri katoličke obitelji.  Te koje su navedene iznad.  Čelari i Važići na Svibu i Aržanu su pravoslavne vjere, bili i ostali, no oni su došli iz istočne Hercegovine preko Poneretavlja u okolicu Imotskog zajedno s drugim imotskim Srbima. 

Dokumenti postoje, samo it treba potražiti.  I nisu svi dostupni klikom miša.  XVIII stoljeće nije neka mračna praznina na koju samo tako možemo lijepiti narodne priče i svoje pretpostavke.  Sličnost prezimena i takve stvari.  Katolička crkva ima jako dobru dokumentaciju.  Nešto se može naći na mreži, većina uglavnom ne.  Drži se po župnim i biskupijskim arhivima.  Nije uopće problem uzeti mletačke zemljišnike 1700-1725. i uporediti ih s katoličkim matičnim knjigama i stališim duša.  Lako je vidjeti tko je bio katoličke vjere a tko nije. 

Tu dolazimo do jedne malo općenitije pojave.  Ogromna većina ljudi koja u XX stoljeću živi zapadno od Drine i sjeverno od Dunava i Save su iste vjere kao i predak po muškoj liniji koji je živio prije 300 godina.  Period od neke 1650. na ovamo je toliko dobro pokriven dokumentima da možemo vrlo lako govoriti o svim slučajevima masovne promjene vjere na tom dijelu slavenskog Juga omeđenom ovim rijekama.  Takvi slučajevi se mogu nabrojati na prste, pogotovu oni trajni.  Dva najveća slučaja su prelazak Žumberčana na grkokatoličku vjeru, prelazak petnaestak hrvatskih sela u okolici Valpova s kalvinske na katoličku vjeru.  Onda imamo manje kao što je prelazak pedesetak kuća muslimana iz Perušića na katoličku vjeru, unija oko Drniša i Vrlike, prelazak par stotina Šokaca iz Santova s katoličke na pravoslavnu vjeru, i nešto masovnijeg prelaska na nazarensku vjeru od strane Srba u par bačkih sela.  Ovdje ne računam privremene unije u par sela po Slavoniji niti pojavu starokatoličke crkve uopće, kao ni epizodu s prelaskom na pravoslavlje na Visu između dva rata jer je sve to bilo kratkotrajno. 

Većina današnjih slučajeva(kao što je moj) da netko nije odrastao u istoj vjeri kao preci po muškoj liniji je posljedica događaja u zadnjih 50 godina, a ne prije 200 ili 300.  Uz naravno izuzetke i pojedinačne slučajeve o kojim pričamo.

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #56 послато: Октобар 19, 2017, 12:54:06 пре подне »
Znali neko nešto o prezimenima Pelemiš i Ćajić....
Unapred hvala....

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #57 послато: Октобар 19, 2017, 01:09:43 пре подне »
Зна ли неко нешто о Накарадама? На тв-у видех малопре у културном дневнику, директор музеја савремене уметности се презива Накарада ( па сам се одмах сетио и оног кулинара "лепог брке" који се презива Гладић  :D )

Ван мреже србин мали

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #58 послато: Јануар 15, 2018, 07:51:03 поподне »
Већ дуже време покушавам да сазнам нешто више о презимену Палавестра, али никако да дођем до неких конкретних информација. Зна ли неко у ком правцу би требало тражити? До сада сам наилазио само на неке успутне помене њиховог презимена, и оно се углавном везује за подручја Црне Горе и Херцеговине, али ништа прецизније од тога. На неким местима се наводи и да је реч о влашком презимену.
Колико ми је остало у сећању,,,Негде 90 и које...Чедо Палавестра из Ходбине код Мостара ми је понешто о њиховом поријеклу...Ако сам добро запамтио његова теза је била да су он и његова породица "Талијанског"поријекла...Он је нажалост одавно преминуо...По тој његовој причи то је било прилично јасно...Е сад ,како и шта?...Не бих смио улазити у те детаље јер нисам  сигуран да сам  добро схватио...Унапред се ограђујем од погрешне интерпретације схватајући да би се неко могао наћи повријеђен овим мојим постом...У сваком случају,поздрав свим форумашима...

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Порекло неуобичајених српских презимена
« Одговор #59 послато: Јануар 18, 2018, 12:59:41 пре подне »
Зна ли неко нешто о Накарадама?

Српско презиме из Лике.
бити Србин је светиња