Порекло становништва > Дијаспора

Бела крајина-српска оаза у Словенији

<< < (9/9)

Malesevic:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Децембар 12, 2016, 12:15:02 поподне ---А ево и одговора, да ли ће преживјети глобализацију, а боље да сам питао да ли су уопште преживјели комунизам.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:475747-Belu-Krajinu-nema-ko-da-cuva

--- Крај цитата ---

Овакве текстове угружености какви с времена на време провејавају у српским медијима треба у потпуности одбацити. Људи који живе тамо знају ко су и шта су, али исто тако чињеница је да је српски идентитет прилично раздовњен, пре свега тенденцијом одсељавања у већа места (Чрномељ, Метлика, Ново Место, итд.), као и чињеницом да је пуно мешовитих бракова са Словенцима и Словенкама.

Они који тамо живе су задовољни својим животом, не желе некакву медијску пажњу и не желе поготово да их неко приказује као угрожене. Словеначка влада је иначе хтела да врати српски језик у школу у Бојанцима, али становништво то није хтело. Они себе виде као неотуђиви део Словеније, сматрају Словенију као своју икључиву домовину и у том контексту нема говора о некој угрожености.

Добру лингвистичку студију о језику Срба у Белој Крајини је направила др Тања Петровић - Ни тамо ни вамо. То може да се нађе на интернету.
Документарни Филм "Ускочка дедовшчина Беле Крајине" пројекат је др Марка Терсеглава на основу његове истоимене књиге из 1989. године. Та књига је требала да буде преведена на српски и објављена у Србији од стране САНУ и све је било договорено али је САНУ одједном одустала. То је било почетком 90-их и вероватно ту треба тражити разлоге одустајања. Књига садржи српске игре и песме из тог краја и др. Терсеглав је и сада заинтересован да се то објави тј. нема ништа против. Штета би било да се то не уради, али то је озбиљан посао и захтева вероватно и озбиљног издавача.

Постоји и студија која је спроведена у сва 4 села са питањима да ли житељи желе неку врсту етно аутономије, школе на матерјем језику, статус националане мањине и сл. Само у Мариндолу је нешто више становника показало интерес за статус националне мањине али је и тамо то било испод 50% становника. 
То је ова студија:

“Serbs” in Bela krajina: a (deliberately)
forgotten minority?
Romana Beštera, Miran Komaca, Mojca Medvešeka & Janez Pirca
a Institute for Ethnic Studies, Ljubljana, Slovenia
Published online: 23 Jan 2015.

Даље, ту свакако може да се погледају студије Душке Кнежевић Хочевар и Марка Зајца.

Marko Zajc (2007) - Problem »pripadnosti« Žumberčanov in Marindolcev v desetletjih pred razpustom Vojne krajine 1881 in po njem
Marko Zajc (2010) - K zgodini oblikovanja meje v Beli Krajini

Затим дипломски рад Марка Томажина (2004) - Ускочке популације на југозападу Словеније.
Anita Matkovič (2008) - Prišli Turki, za njim Uskoki.
 
За старија дела може да се погледа Јосип Мал. И наравно свака студија укључује коришћену литературу, што може даље да вас води до занимљивих наслова и садржаја.

40ак минута од Бојанаца је манастир Гомирје. Архимандрит манастира отац Михаило (Вучковић) је пореклом из Мариндола.

Поздрав.




Malesevic:
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.

drajver:

--- Цитат: Malesevic  Јул 02, 2021, 02:30:06 поподне ---https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.

--- Крај цитата ---

С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

crni:

--- Цитат: drajver  Јул 02, 2021, 02:53:01 поподне ---С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

--- Крај цитата ---

Постојао је Музеј Срба у Хрватској послије II. Свјетског рата, од 1946. до 1963. године у Загребу, "па за једно педесет година можда направе" други, и бољи и новији?  ;) 

Malesevic:

--- Цитат: drajver  Јул 02, 2021, 02:53:01 поподне ---С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

--- Крај цитата ---

Не би баш повлачио паралелу између Срба у Хрватској и ових у Белој Крајини. Смањење броја Срба у Хрватској је уследило као што знамо услед геноцида у Другом св. рату и систематског протеривања током 90-их година прошлог века, као и систематског притиска после 1995. у Хрватској.

Смањење броја Срба у Словенији је уследило кроз исељавање из њихових села у Белој Крајини, која је прилично пасиван и неразвијен крај, кроз природну асимилацију и кроз мешање са словеначким становништвом.
Кад се већ дошло у ову ситуацију да их је остало свега пар стотина, онда је боље да буде и тај музеј, него да их има пар стотина и да нема ни тог музеја.

И даље не схватам зашто СПЦ не покуша да оживи верски живот у храму у Бојанцима. Овај ем постоји, ем је скоро реновиран. Не постоји препрека да се тамо држе службе. Колико ја знам то се тренутно дешава врло, врло ретко (за Петровдан нпр.). Не може се не радити ништа на очувању националног и верског идентита, а онда кукати како Срби тамо нестају.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију