Порекло архијереја Српске православне цркве

Порекло становништва > Опште

<< < (2/12) > >>

Дробњак:

--- Цитат: Nebo Март 28, 2017, 08:43:29 пре подне ---Данас, на жалост, није битно само бити прави богослов, него да се има пролаз у Патријаршију...

--- Крај цитата ---
На то сам и мислио када рекох да се нису довољно потрудили. Исто је у цркви као и другде. Нажалост.

Nebo:
Неке моје прогнозе и закључци о ДНК пореклу:

Бојовић Кирило*, епископ диоклијски - Подгорица, Црна Гора - Е1b
Буловић Иринеј, епископ бачки - Станишић, Сомбор, Србија - E1b
Дурић Григорије, епископ захумско херцеговачки - Вареш, БиХ - DS
Јевтић Атанасије**, епископ захумско-херцеговачки - Брдарица, Шабац, Србија - DS
Карановић Сергије, епископ франкфуртски и свенемачки - Бачка Паланка, Србија - I1 P109
Мићовић Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки - Велимље, Бањани, Црна Гора - G2a
Перовић Давид, епископ крушевачки - Ђураковац, Исток, Србија - E1b / J2a
Пурић Јован**, епископ нишки - Мијачи, Ваљево, Србија - I1 P109
Радовић Амфилохије, митрополит црногорско-приморски - Доња Морача, Колашин, Црна Гора - R1b
Ракита Атанасије, епископ бихаћко-петровачки - Јањ, Шипово, БиХ - DS
Ћулибрк Јован, епископ славонски - Зеница, БиХ - DS
Шибалић Теодосије, епископ рашко-призренски - Чачак, Србија - J2a

Лаф:

--- Цитат: Nebo Март 28, 2017, 08:34:30 пре подне ---Општи закључак је да доминирају Босанци :D

Шалу на страну, моје је мишљење да су Босанци најпобожнији део Србског народа, а и у Црној Гори, колико је мени познато, углавном влада слично мишљење. И мноштво светштенства и монаштва у ЦГ су из Босне. Херцеговци су Босанцима по овоме уз раме.

Доста је јака и владичанска екипа из западне Србије, па затим "пречани" (додуше, њих има разног порекла).

--- Крај цитата ---

Нису "Босанци" најпобожнији, него најповезанији. Занимљива је чињеница да у епархијама ван Србије служи само један епископ родом из Србије (а да није потомак дођоша), док је број прекодринаца у србијанским и иностраним епархијама доминантан. Такође упада у очи тужна чињеница да Херцеговина, некада инкубатор најпобожнијих и најобразованијих монаха и владика српских, данас не само да нема ниједног активног архијереја (са изузетком пензионисаног Филарета и поцрногорченог Бањанина Јоаникија), него су јој Босанци чак засели на трон (и епископски и тврдошки).

Wolf Sagash:

--- Цитат: Лаф Март 28, 2017, 08:52:26 пре подне ---Нису "Босанци" најпобожнији, него најповезанији. Занимљива је чињеница да у епархијама ван Србије служи само један епископ родом из Србије (а да није потомак дођоша), док је број прекодринаца у србијанским и иностраним епархијама доминантан. Такође упада у очи тужна чињеница да Херцеговина, некада инкубатор најпобожнијих и најобразованијих монаха и владика српских, данас не само да нема ниједног активног архијереја (са изузетком пензионисаног Филарета и поцрногорченог Бањанина Јоаникија), него су јој Босанци чак засели на трон (и епископски и тврдошки).

--- Крај цитата ---
Мени се чини да то траје кроз цијели двадесети вијек. Имали смо чини ми се само митрополита Петра Зимоњића, родом Гачанина, и митрополита Нектарија Круља родом Љубињца. Могу ту придодати и епископа Аљаске-Николаја, коме је отац Сорајић из Љубиња а мајка Обиловић из Боке.

Тимар:
Свака вам част Измаиле.

Знао сам да је епископ Јефрем Милутиновић из Буснова, али не и да су Лука Ковачевић, епископ западноевропски из Пискавице и Фотије Сладојевић, епископ далматински из села Дујаковци. То су све мјеста 7, 11 и 18 километара од моје родне куће.
Још што је занимљивије, у кругу од 100 км, има више епископа него цијела Црна Гора и Херцеговина заједно, а то су:
-Василије (Вадић), епископ сремски, из Челинца
-Пахомије (Гачић), епископ врањски, из Чечаве
-Хризостом (Јевић), зворничко-тузлански, из Вођенице код Петровца
-Митрофан (Кодић), епископ канадски, село Љуша код Шипова
-Герасим (Поповић), епископ горњоларловачки, село Горње Липље, код Теслића
-Атанасије (Ракита), епоскоп бихаћко-петровачки, Јањ, Шипово.

Искористићу ову прилику па да споменем да се у писаним документима, у 18 и 19 вијеку, на простору Тимара (Поткозарја) спомињу велике свештеничке породице:
-Поповићи, Стевањдан
-Јелићи, Стевањдан
-Векић, Никољдан
-Прокопићи, Ђурђевдан
-Касаловић, Јовањдан
-Тодићи, Никољдан
-Кондићи, Никољдан
-Стојнићи, Никољдан
-Павловићи, Никољдан
-Зрнић, Илиндан

Навигација