Захумски Лицики-посебно племе?

ДНК порекло > Историја и генетика

<< < (6/8) > >>

симо:
Иначе, словенске налазе у Вишићима спомињао је и Ђорђе Јанковић у сом раду Српско Поморје. Ево шта је написао:

"И грнчарија четврте групе украшена налепљеним
тракама, особена овде за Србе, може се наћи између
Висле и Лабе, али и око чешке Мораве. Примењује се
на сачевима од 6. столећа, на којима је у почетку била
намењена да задржи жар у току печења хране. Сачеви
из Иловице имају ужа ребра од оних 6-7. столећа, а
касније се више не стављају на сачеве. На лонцима
се ребра прво примењују на врату или непосредно
испод врата, на примерцима из Иловице. Овај начин
украшавања лонаца није чест, али је забележен
већ у Царичином Граду рановизантијског доба, где
вероватно припада посудама позног 6. — раног 7.
столећа (Мано-Зиси 1956: сл. 37. 23-24).Њима је близак
уломак тако украшеног лонца из Вишића у Неретви.
У словенском свету се у исто време ретко примењује
такво украшавање, али на лонцима рађеним гњетањем
појављује се ребро украшено низом јамица, и то од
Подњепровља (Русанова 1973: 11-12, Т. 5. 1; 10. 12;
18. 6) до Пољске (Hasegawa 1973: 23-24, сл. 6; 7. 3;
Parczewski 1988: Т. 83. 7). Из Пољске ми је познат и
део лонца са неукрашеним ребром (Parczewski 1988:
Т. 11. 12). У Градцу на Лепеници код Сарајева нађен
је део лонца са неукрашеним ребром на врату, који
највише личи на иловичке примерке, али га по осталим
налазима треба датовати око 600. (Skarić 1932: 19, сл.
3. 9). Напред поменути примерци из области Книна и
Ливна, са украшеним ребром, датују се у 8, до самог
почетка 9. столећа. Полукружни налепци на два лонца
из Иловице су изузетни, мада се могу поредити са
тако обликованим али урезаним украсом из Полабља
(Brachmannn 1978: сл. 11)."

"Ребро на врату појављује се на лонцима рановизантијских
налазишта области Лесковца до области Книна,
као и у Иловици. Старији су примерци са ребром
троугаоног пресека на врату, као у Царичином Граду
код Лебана и у Вишићима код Мостара. За њима следе
комади из Иловице. У 8. столеће датује се уломак са
ребром заобљеног пресека и украшеног печатима
из Уздоља код Книна. Негде од око 800. године
постаје уобичајена примена ребара налепљених на
раме или трбух, украшених утискивањем. Изгледа
да су преузета са сачева, на којима су ребра изгубила
првобитну намену држања жара и била сведена на
украс. Од 9. столећа такав испупчен украс је најбољи
показатељ српске припадности грнчарије у односу
на грнчарију у окружењу. Такав украс, колико јепознато,
у Југоисточној Европи примењују по правилу
Срби, и то у континуитету (Јанковић 2001). У
Иловици су на лонцима забележени само полукружни
налепци. У Нерезима код Чапљине нађен је лончић
украшен валовитим налепком (сл. 190. 23). Употреба
водоравних налепљених трака на лонцима
распростире се у 9. столећу од Поморавља до Крке;
нађени су код Младеновца, на Градини у Рашкој, у
Циму код Мостара, код Ливна, Гламоча, у Мокром
Пољу код Книна, можда у Бобовцу. До сада се нису
појавили у Зети што је, чини се, само последица
мале истражености, јер их има у Херцеговини, као и
у данашњој Албанији. Овакво украшавање ребрима
на лонцима сличних обода, надовезује се, преко
Птуја, Аустрије и ушћа чешке Мораве (сл. 190. 19),
на подручје између југа Повислења и Полабља.
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују
на самосталан производ грнчарства рановизантијског
доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа
да воде порекло са севера, из предела где се тражи
Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути
снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити
питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу
Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква
размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било
новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?
За сада нема услова да се одговори на ова питања.
Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са
областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8.
столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе
се потом прате и преко лонаца украшених ребрима. "

barbarylion:
Pročitao sam celu temu, inače preslišao sam svoje znanje o Licikama koje nije bilo bog zna šta, ono što mi deluje kao neka konstanta kad je reč o njima, a u kasnije širem smislu Zahumljanima, jeste to da se ta oblast Licika u nekim izvorima navodi kao u kojem žive Srbi, ako uzmemo u obzir i arheologiju, deluje mi kao da su Licike jedan ogranak Srba, čak bih rekao da postoji mogućnost da je to neko uže ime, uz koje se podjednako koristi i srpsko ime.

НиколаВук:

--- Цитат: barbarylion Септембар 30, 2021, 03:15:00 пре подне ---Pročitao sam celu temu, inače preslišao sam svoje znanje o Licikama koje nije bilo bog zna šta, ono što mi deluje kao neka konstanta kad je reč o njima, a u kasnije širem smislu Zahumljanima, jeste to da se ta oblast Licika u nekim izvorima navodi kao u kojem žive Srbi, ako uzmemo u obzir i arheologiju, deluje mi kao da su Licike jedan ogranak Srba, čak bih rekao da postoji mogućnost da je to neko uže ime, uz koje se podjednako koristi i srpsko ime.

--- Крај цитата ---

Где се то јужни део Пољске, односно област изворишта Висле, где се претпоставља да су били смештени Лицики, помиње као крај у коме живи племе Срба? Искрено ме занима, пошто не нађох тај податак у доступној литератури још увек.

barbarylion:

--- Цитат: НиколаВук Септембар 30, 2021, 10:13:33 пре подне ---Где се то јужни део Пољске, односно област изворишта Висле, где се претпоставља да су били смештени Лицики, помиње као крај у коме живи племе Срба? Искрено ме занима, пошто не нађох тај податак у доступној литератури још увек.

--- Крај цитата ---

Loše sam se izrazio, izvodi se zaključak da zbog iste grnčarije i još nekih drugih pronalazaka taj deo bi ukazivao na prisustvo Srba, isto kao i u Češkoj.
Ali, u pravu si, nigde ne piše da Srbi tamo borave, ako zanemarimo ovaj deo i zaključak koji proizilazi iz njega.

НиколаВук:

--- Цитат: barbarylion Септембар 30, 2021, 10:31:10 пре подне ---Loše sam se izrazio, izvodi se zaključak da zbog iste grnčarije i još nekih drugih pronalazaka taj deo bi ukazivao na prisustvo Srba, isto kao i u Češkoj.
Ali, u pravu si, nigde ne piše da Srbi tamo borave, ako zanemarimo ovaj deo i zaključak koji proizilazi iz njega.

--- Крај цитата ---

Не познајем икакву грнчарију која се може везати искључиво за племе Срба, а да истовремено не укључује и друга словенска племена, односно ширу ранословенску заједницу. Ако си мислио на неку специфичну археолошку културу, онда наведи извор који о томе говори.

Навигација