ДНК порекло > Историја и генетика
Захумски Лицики-посебно племе?
Муњени Ћелић:
--- Цитат: Синиша Јерковић Децембар 25, 2015, 02:10:30 поподне ---Као што је познато, Константин Порфирогенит у свом дјелу ДАИ, описујући земљу Захумљана спомиње да је архонт Захумљана Михајло Вишевић потиче од рода Лицика са ријеке Висле који станују око ријеке Захлуме у Захумљу. Многи истраживачи, не само српски и хрватски, су анализирали овај веома значајан податак и постојале су разне теорије о томе ко су запрвао ови Лицики, да ли су Срби, да ли Хрвати или посебан народ.....
Било би заиста интересантно кад би успјели да дефинишемо генетски ове Лицике и нађемо им потомке међу данашњим становништвом.
--- Крај цитата ---
Поред Лицика, ваљало би се позабавити и Тимочанима и Гудушчанима (Гадчанима, Гедчанима, Кучанима).
Мишљења сам да би Хенрик Ловмјањски могао бити у праву када Лицике поистовећује са Леђанима, а Михајловог оца Wysz (изговара се између Виш и Вуш).
Управо на том простору данашње источне Пољске се налази градић Хелм (пољ. Chełm, укр. Chołm / Холм) који су 7. веку насељавали Леђани.
Значење имена Хелм / Холм је у потпуности истоветно као и у српском језику име Хум (Захумље).
С тим у вези, бићу маштовит па ћу Михајла Вишевог повезати са царом Михајлом и његовим Леђан градом из српске епске поезије (Женидба цара Душана нпр.). Претпостављам да се током векова помешало временско постојање Михајла и његових Лицика (Леђана), али је његово име као и племе остало урезано у народу. Потрага за ''Леђан-градом'' била актуелна још у 19. веку.
Александар Невски:
--- Цитат: Муњени Ћелић Децембар 27, 2015, 04:44:15 поподне ---Мишљења сам да би Хенрик Ловмјањски могао бити у праву када Лицике поистовећује са Леђанима, а Михајловог оца Wysz (изговара се између Виш и Вуш).
--- Крај цитата ---
Ћелићу, добродошао назад на наше мрежно сѣдиште и разговаралиште!
Латиничноме слову и одговарайућему гласу "Y" у словенских йезицих у ћириличном писму одговара слово "Ы". Глас "Ы" се често зове "тврдо И" и по звучности (и мѣсту творбе) се налази између гласова "И" и "У" (при изговору йе врх йезика горе у устах, али помѣрен мало уназад у односу на изговор гласа "И", односно помѣрен мало унапрѣд у односу на изговор гласа "У"). Ако покушате брзо изговарати више пута "УИ, УИ, УИ, УИ", трѣбали бисте га добити. У сѣверних словенских йезицих йе он веома заступљен, у руском нарочито, осим можда у украйинском. Нийедан йужнословенски йезик га (више) нема, па чак нити йедно нарѣчйе, иако йе поуздано забѣлежен по доласку на Балкан.
У србском йе глас "Ы" у готово свих случайих прѣшао у глас "И", а у "У" знам само за йедан случай, за рѣч "слушати".
Већина људи не зна да йе двозначност односно двосмисленост глагола "бити" у србском послѣдица губитка гласа "Ы". Наиме, у прасловенском и старословенском су били глаголи:
"быти" - постояти
и
"бити" - тући
Онда нѣйе било двосмислености.
Я слово "Ы" користим као прѣвод одговарайућега латиничнога слова "Y", и по некада као изворни наставак творитељнога падежа множине мушкога рода, како бих га разликовао од именитељнога ("с друговы").
Синиша Јерковић:
--- Цитат: Муњени Ћелић Децембар 27, 2015, 04:44:15 поподне ---Поред Лицика, ваљало би се позабавити и Тимочанима и Гудушчанима (Гадчанима, Гедчанима, Кучанима).
Мишљења сам да би Хенрик Ловмјањски могао бити у праву када Лицике поистовећује са Леђанима, а Михајловог оца Wysz (изговара се између Виш и Вуш).
Управо на том простору данашње источне Пољске се налази градић Хелм (пољ. Chełm, укр. Chołm / Холм) који су 7. веку насељавали Леђани.
Значење имена Хелм / Холм је у потпуности истоветно као и у српском језику име Хум (Захумље).
С тим у вези, бићу маштовит па ћу Михајла Вишевог повезати са царом Михајлом и његовим Леђан градом из српске епске поезије (Женидба цара Душана нпр.). Претпостављам да се током векова помешало временско постојање Михајла и његових Лицика (Леђана), али је његово име као и племе остало урезано у народу. Потрага за ''Леђан-градом'' била актуелна још у 19. веку.
--- Крај цитата ---
Ацо, одавно те није било.
Поред Гачана и Тимочана, постоји у изворима спомен још неких словенских племена на простору бивше Југославије као што су Моравци, Браничевци (које изједначавају са Ободритима), што показује да је простор данашње Србије такође био насељен словенским племенима, али која нису успјела да се формирају у државе. И њихов генетски профил би могао бити основ за расправу. Додуше, нека од њих су имена добили тек по доласку на Балкан.
Познат ми је помен Леђан града у народној поезији, а јесте интересантно да се у вези са Леђан градом помиње и "Михајло" ма ко он био.
Синиша Јерковић:
--- Цитат: Александар Невски Децембар 27, 2015, 06:11:11 поподне ---Ћелићу, добродошао назад на наше мрежно сѣдиште и разговаралиште!
Латиничноме слову и одговарайућему гласу "Y" у словенских йезицих у ћириличном писму одговара слово "Ы". Глас "Ы" се често зове "тврдо И" и по звучности (и мѣсту творбе) се налази између гласова "И" и "У" (при изговору йе врх йезика горе у устах, али помѣрен мало уназад у односу на изговор гласа "И", односно помѣрен мало унапрѣд у односу на изговор гласа "У"). Ако покушате брзо изговарати више пута "УИ, УИ, УИ, УИ", трѣбали бисте га добити. У сѣверних словенских йезицих йе он веома заступљен, у руском нарочито, осим можда у украйинском. Нийедан йужнословенски йезик га (више) нема, па чак нити йедно нарѣчйе, иако йе поуздано забѣлежен по доласку на Балкан.
У србском йе глас "Ы" у готово свих случайих прѣшао у глас "И", а у "У" знам само за йедан случай, за рѣч "слушати".
Већина људи не зна да йе двозначност односно двосмисленост глагола "бити" у србском послѣдица губитка гласа "Ы". Наиме, у прасловенском и старословенском су били глаголи:
"быти" - постояти
и
"бити" - тући
Онда нѣйе било двосмислености.
Я слово "Ы" користим као прѣвод одговарайућега латиничнога слова "Y", и по некада као изворни наставак творитељнога падежа множине мушкога рода, како бих га разликовао од именитељнога ("с друговы").
--- Крај цитата ---
Ово ми је слово Ы много муке задало у учењу руског. Руси га без проблема изговарају, а ја сам морао да кривим уста као да имам грч да бих успио да га изговорим.
Муњени Ћелић:
Још само да додам следеће индиције у вези Михајла и Лицика:
1) Заломска река која тече од Гацког до Невисиња (можда Захлума наведена у изворима)
2) област Вишева која је као нахија постојала још и у 15. веку, а налазила се на изворишту Неретве (тек нешто северније од Заломске реке), а сигурно је имала тај назив и у 11. веку.
3) можда и планински врх Вишева Главица, јужније од Љубиња, при ободу Поповог поља
Руварац је, иначе, Леђан-град сместио у Литванију.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
[*] Претходна страна
Иди на пуну верзију