Аутор Тема: Бихор  (Прочитано 16293 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Бихор
« послато: Новембар 14, 2016, 07:25:44 поподне »
 Академик проф. др Милисав Лутовац у студији "Бихор и Корита - Антропогеографска испитивања",   описује Бихор детаљније на следећи начин: "Бихор је област у Горњем Полимљу с обе стране  реке Лима. Његове географске границе према суседним областима доста су изразите. На североистоку је висика коритско-пештерска површ (1200 м.н.в) са које стране падају према долини Лима у облику одсека. Од рожајске области га дели планина Турјак (1300).На југозападној страни међи се врховима Бјеласице и њиховим повијарцима који се с једне стране спуштају према Тивранској Клисури на Лиму, а са друге према Равној ријеци. Од Љубовиђе и Комарна граница води низом коса до Куманичке клисуре испод Бјјелопољског поља. У самом кориту Лима Бихор граниче две клисуре. Тивранска, на југу и Куманичка на северу. Прва га одваја од Иванградске (Беранске) котлине, а друга од Бродаревског краја...
  У попису кадилука из 1745. године Бихор се ставља између кадилука Нови Пазар, Пријепоље и Подимље (Будимље)... Међутим у оквиру области се издваја неколико предионих целина и крајева:Горњи Бихор у сливу ријеке Љешнице и Доњи Бихор од превоја Гњилица до Куманичке клисуре. Горњи бихор се посебно дели на жупу и планину, док се у Доњем Бихору издвајају предели:Фемијића Крш на левој страни Лима, Бјелопољско поље и Бистрица..."
Лутовац у посебном дијелу ове студије, детаљније описује села.
Горњи Бихор: Врбица (Доња Врбица и Горња Врбица), Трпези (са Јоховом водом), Лагаторе, Радманце, Вршево, Азане, Туцање, Орахово (са Барама), Петњица (Петњица, Јоховице и Лазе), Годочеље, Љешница, Добродоле, Понор, Бор, Савин Бор, Крушчица, Дашча Ријека, Јаворова, Муровац, Пороче и Калица.
 Доњи Бихор: Крш Фемијића, Брзава, Бубање,Пријелоге, Рујишта, Заград, Штитаре, Црвљевине, Скакавац и Распоре, Биоча, Гојевиће, Пода, Срђевац,  Лозна, Црниш, Трубина, Јагоче, Годуша, Годијево, Црнча, Радулиће, Краденик, Црхаљ и Врбе, Ивање, Јасен, Дубово, Костиће, Лахоло, Журене, Потоци, Брестовик, Пашића поље, Затон, Припчиће, Обров, Лознице, Ресник, Расово, Стројтеница, Његњево, Олује, Губавач, Бољанине, Змијинац, Растока, Бистрица, Горњи и Доњи Стубал, Костеница, Долац и Медише, Побретиће, Врх, Мојстир, Мокри луг, Пожегиња, Јабланово, Шоља, Радојева глава, Миројевиће, Влах, Жиљак, Ботуриће, Пресјечник,Пећарска, Ушановиће, Родијеља, Брчве, Биједиће, Подбреже, Сутиван, Поткрајци, Недакуси и Вољевац.
 Тврђава Бихор се под тим именом, први пут помиње у једном од списа из дубровачких извора од 5.11 1450.г. када су неки "дубровачки трговци у њему оставили товар свиле..." Османлије (Турци) су заузели бихор 1455/56.године, истовремено када и Призрен.  Тврђава и град Бихор се помињу са важним центрима из тог периода, што значи да је био значајно мјесто, односно једна од кључних тачака за даљи продор Османлија на запад.
 Историјски трагови, говоре да је тврђава и средњевјековни град Бихор на  изнад ушћа ријеке Љешнице у Лим, до пада под османлијску владавину био и једно од сједишта Вука Бранковића. 
Бихор је имао и своју бихорску епархију српске православне цркве.
Кажу, с почетка османлијске владавине, Бихор је  био и сједићте кадилука са нахијама: Комнин ( касније Беране), Зла Ријека (касније Андријевица), Комарница и Плав, односно Горње Полимље.
Назив подручја - Бихор потиче од једног од значјнијих средњевјековних утврђења и трговачких средишта званог Бихор, које се налазило на брду Градина (1056 м.н.в. ) изнад села Биоча и ушћа ријеке Љешнице у Лим, на самом ободу подручја Полица.
 На порталу Порекла, често се помиње Бихор. Бихор је занимљив  и за  многа презимена у  Шумадији, Косову и Метохији,  Босни , Турској...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #1 послато: Новембар 14, 2016, 07:34:51 поподне »
 Има дискусија, које  би можда админ требао да пребаци на  тему Бихор и Бихорци, и да "растеретимо" неке друге теме. Док чекамо  резултате тестирања, ево могућности за нова промишљања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #2 послато: Новембар 14, 2016, 07:43:42 поподне »
Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #3 послато: Новембар 14, 2016, 08:00:34 поподне »
Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.

Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До  1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу  они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #4 послато: Новембар 14, 2016, 08:12:33 поподне »

Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До  1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу  они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?

Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #5 послато: Новембар 14, 2016, 08:50:27 поподне »
Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)
Дијелим мишљење за актуелну   идентификацију данашњег православног становништва у наведеним селима.
Шта је са Доњим Бихором - селима  преко  Лима. Петњица је сједиште Горњег Бихора. Петњица је сада поново општина.   
Села која си навео у оквиру које су општине(а) била послије Балканских ратова. Мислим  од 1913.г у новоослобођеним крајевима, како се то онда говорило?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #6 послато: Новембар 14, 2016, 08:59:24 поподне »
 Занимљиво би било да се јави и неко од  комшија исламске вјероисповијести. Да чујемо и другу страну ( друга мишљења). Ја близу  40. година нијесам у Црној Гори. Изгубио сам многе "адресе".  Вријеме чини своје, али контакте никада нијесам прекидао, без обзира на турбуленције на политичком небу Црне Горе.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #7 послато: Новембар 14, 2016, 09:11:45 поподне »
Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)
Све то стоји.  Колико је старинаца међу становницима који се данас пишу као Бошњаци, Муслимани, Црногорци исламске вјероисповијести ( додуше данас ређе) на подручју  Горњег и Доњег Бихора. Колико Шумадинаца,  данас носи презимена: Биорац, Биорчевић, Биочанин,  Пачариз, Чивовић... Сјетих се само неких. У Србији су то  православна презимена, а у Бихору муслиманска. Писао је о томе Милисав  Лутовац, а касније  и Миле Недељковић.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #8 послато: Новембар 14, 2016, 09:32:22 поподне »
Занимљиво би било да се јави и неко од  комшија исламске вјероисповијести. Да чујемо и другу страну ( друга мишљења). Ја близу  40. година нијесам у Црној Гори. Изгубио сам многе "адресе".  Вријеме чини своје, али контакте никада нијесам прекидао, без обзира на турбуленције на политичком небу Црне Горе.

Становници на лијевој обали Лима представљају посебну етничку цјелину. То су углавном досељеници из Црне Горе и Брда који су изградили особен начин живота, управо захваљујући томе што се нијесу мијешали са муслиманским живљем које живи на десној обали Лима. Посматрајући са географског становишта од посебног је значаја да их је раздвајала не тако мала и хировита ријека Лим која представља природну границу ове области. Лутовац наводи аргумент по схватању људи из сусједних области. Сматрам да тако схватање често могу бити и погрешна увјерења или пак свјесно конструисање тако да уноси нејасноће у суштину односа међу насељима. Осјећај територијалне припадности се формира на колективно-психолошкој основи, те је веома важан исказ о томе како сами припадници одређене територије изражавају своју припадност. Карактеристично је да никада нијесам чуо да човјек из овог краја на питање одакле је, одговори да је из Бихора, што очито говори да у свијести тих људи не постоји такво одређење ове области, што опет не значи да у прошлости тај назив није обухватао и овак крај.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #9 послато: Новембар 14, 2016, 09:59:26 поподне »
Становници на лијевој обали Лима представљају посебну етничку цјелину. То су углавном досељеници из Црне Горе и Брда који су изградили особен начин живота, управо захваљујући томе што се нијесу мијешали са муслиманским живљем које живи на десној обали Лима. Посматрајући са географског становишта од посебног је значаја да их је раздвајала не тако мала и хировита ријека Лим која представља природну границу ове области. Лутовац наводи аргумент по схватању људи из сусједних области. Сматрам да тако схватање често могу бити и погрешна увјерења или пак свјесно конструисање тако да уноси нејасноће у суштину односа међу насељима. Осјећај територијалне припадности се формира на колективно-психолошкој основи, те је веома важан исказ о томе како сами припадници одређене територије изражавају своју припадност. Карактеристично је да никада нијесам чуо да човјек из овог краја на питање одакле је, одговори да је из Бихора, што очито говори да у свијести тих људи не постоји такво одређење ове области, што опет не значи да у прошлости тај назив није обухватао и овак крај.
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #10 послато: Новембар 14, 2016, 10:12:32 поподне »
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.

Видоје нећемо се препират. Ја ти поново кажем да се мјештани са лијеве обале Лима никада нијесу осјећали Бихорцима. Ти ме убјеђујеш у супротно и наводиш за примјер да су Бубање куповали имања у Журенима. Значи чим су се преселили у Журена почели су себе да доживљају као Бихорце, што није тачно. Шаботићи могу да се осјећају како хоће, то је њихово право. Они себе доживљавају као Бошњаке и Бихорце, али то нема никакве везе са становништвом на лијевој обали Лима. То је ствар колективне свијести.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Бихор
« Одговор #11 послато: Новембар 14, 2016, 10:13:13 поподне »
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.
Biorci su za nas isključivo muslimani iz tog kraja.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #12 послато: Новембар 14, 2016, 10:20:27 поподне »
Видоје нећемо се препират. Ја ти поново кажем да се мјештани са лијеве обале Лима никада нијесу осјећали Бихорцима. Ти ме убјеђујеш у супротно и наводиш за примјер да су Бубање куповали имања у Журенима. Значи чим су се преселили у Журена почели су себе да доживљају као Бихорце, што није тачно. Шаботићи могу да се осјећају како хоће, то је њихово право. Они себе доживљавају као Бошњаке и Бихорце, али то нема никакве везе са становништвом на лијевој обали Лима. То је ствар колективне свијести.
Далеко било. Ранко нећемо се препират.  Навео сам М. Лутовца као географско историјски оквир у циљу омеђавања теме.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #13 послато: Новембар 14, 2016, 10:25:09 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #14 послато: Новембар 14, 2016, 10:37:47 поподне »
Далеко било. Ранко нећемо се препират.  Навео сам М. Лутовца као географско историјски оквир у циљу омеђавања теме.

Не значи да је Лутовац за све био у праву. Он је обилазио села (у Бубањама је био 1927. г.) и записивао је оно шта су му сељани говорили. За нас је погрешно уписао неколико података и сада је веома тешко доказати да то није тачно јер људи не познају те крајеве и углавном се позивају на њега. И ово што је Брђанин написао то је тачно и тако се данас у Црној Гори схвата и доживљава појам Бихорца. Ти такође знаш да су Васојевићи све досељенике који нијесу били племенски организовани називали Србљаци. Али данас таквих подјела нема (или скоро да и нема), јер већину (око 60%) становништва Берана представља невасојевићко становништво у смислу племенске одреднице. По некој логици и Поличани би се могли називати Бихорцима, али и за њих могу да кажем да то никада нијесам чуо.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #15 послато: Новембар 14, 2016, 10:49:53 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.
Да, врло могуће. Чак и звучи логично, Бихорина-Биорина - па од тога Борина. Као нпр село Ђуђевина у Доњој Морачи које се некада звало Ђурђевина, и под тим називом уписано у турске дефтере, а и братство Сандић које се из њега одселило у Луково код Никшића због крвне освете са Меденицама, у новој средини су прихватили презиме Ђурђевци, што је још један доказ да је ово село некада имало тај назив, па кроз векове изгубило то слово "р".

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #16 послато: Новембар 14, 2016, 11:04:49 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.
Има више теорија, Једна од теорија је да долази од израза "вихор", или народски виор.  И данас се код православаца чује:"био сам у Биор". Виор значи обрадива земља на висини. Ово је тумачење изнио Радомир Илић. Неспорно је да је постојао средњевјековни град  Биор и тврђава. Православци кажу Биор, а муслимани Бихор. У Румунији - Трансилванији постоји Биор и биорске планине. Да ли то има везе са наим Биором ко ће знати? Познато ми је да има и других теорија. На жалост нијесам сачувао старе комплете листа "Слобода" из Берана, који се дотицао и  ове теме.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бихор
« Одговор #17 послато: Новембар 14, 2016, 11:11:20 поподне »
Brdjanin je dobro napisao. Ne samo za Vas no i za nas su Bihorci samo muslimani.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Бихор
« Одговор #18 послато: Новембар 14, 2016, 11:22:18 поподне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #19 послато: Новембар 14, 2016, 11:56:28 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.

Мала исправка за Борину, средњовековни назив је био Бохорина. Бихор је име словенског порекла, као што је навео Видоје. Румунски Бихор је само један од многих топонима у Румунији који има словенско порекло, тако да не верујем да имају неке посебне везе румунски и црногорски Бихор, осим што им је име потекло из исте групе језика, словенске (тј. конкретно јужнословенске).
Чињеницама против самоувереног незнања.