Трнинић, Стевањдан, Лакташи, раније из Дрвара
Припада хаплогрупи R1b-U152. Са Миљевићем из Јелашиноваца код Санског Моста разликује се на само 1 од 16 упоредивих маркера, деле и карактеристичну ниску вредност DYS448=17, а и Миљевић такође слави Стевањдан, па нема сумње да се ради о врло блиским родовима. Трнинић је оставио следеће податке о пореклу:
"Према предању старијих, сви Трнинићи су дошли из Дрвара у Лијевче поље, гдје су се настанили (општине Лакташи и Градишка). У Дрвару и данас постоји насеље под називом „Трнинића бријег“ са око 80 кућа. Први мој предак који се преселио из Дрвара и настанио у Лакташе звао се Обрад Трнинић. Будући да постоји материјални доказ о години рођења његовог сина Михаила (надгробни споменик), рођеног 1873. године, претпоставља се да се тих седамдесетих година 19. вијека Обрад населио. Михаило је имао сина Илију (рођ. 1900.) – мог дједа!
У црквеним књигама које пишу о парохијанима и парохијама лакташког краја, презиме се наводи као Трњинић (без да се наводе породице са данашњим презименом Трнинић), што доводи до закључка да су се тако Трнинићи звали на крају 19. вијека док се поуздано зна да је мој дјед Илија (рођен 1900.године) уписан у матичне књиге под презименом Трнинић.
По предању старијих особа (није пронађен материјални доказ нити историјски извор), Трнинићи су у Дрвар дошли из околине Шибеника. Постоје породице око Шибеника са овим презименом али су католици. Сматра се да су неки Трнинићи, селећи се из околине Шибеника према Дрвару „скренули“ путању према Босанском Петровцу и околини Јајца (гдје су били до последњег рата у БиХ, 1992-1995.), затим су се неки упутили према Кордуну и Лици (остали су православни) те се неки Трнинићи настањују у околини Козарске Дубице међу којима су неки покатоличени. Трнинића има и у Војводини у коју су дошли иза Другог свјетског рада током тзв. Осме офанзиве.
Као што је то у већини случајева са предањима код Срба-православних, и код Трнинића је присутно предање о бијегу једне групе људи овог презимена након убиства некаквог турског великодостојника (аге или бега). Према томе, нека браћа Трнинића су се организовала и спремно дочекала отаманску војну јединицу која је кренула у освету, и потукла их до ногу. Бојећи се поновног напада отаманске војске крећу у бијег са својим породицама (које тада броје заједно око 50ак чланова) и упућују се правцима која су описана. У том предању се наводи се да су Трнинићи некада били Божићи али су „због једне лијепе дјевојке која је имала лијепе и крупне очи као трњине промијенили име у Трњинић односно Трнинић“.
До сада нисам чуо нити једну причу у којој Трнинићи (православни) славе неку другу Крсну Славу осим Светог Архиђакона Стефана."