Ево неких података за све оне који везују по предању своје поријекло за Горње Полимље (имају предање да су од Васојевића). Најчешће је ријеч о области, а неријетко и племена Васојевића. Послије устанака у 17, вијеку и Прве и Друге Сеобе Срба, ови крајеви су опустјели и населилли су их Васојевићи, друга црногорско брђанска племена, племена Малесије (у првом реду Клименти - Кељменди) и други и то као чипчије - досељеници који нијесу примили ислам. Читлуци су у долини Лима углавном подијељени између Шабанагића ( Гусиње) и Махмутбеговића (Пећ).
"Агаларска братства у Плаву и Гусињу били су: Шабанагићи (Реџепагићи и Пашићи), Куртагићи, Омерагићи, Муратовићи, Смакочевићи, Шеовићи, Ибраимагићи, Башагићи, Муламекићи (Кадићи), Шестовићи, Садићи и Бумбаревићи. Шабанагићи, са својим огранцима Реџепагићима и Пашићима, имали су беглуке, а друга поменута братства агалуке. Беглуци су захватали по 10 и више села, а агалуци много мање.
Агалуке су имали Омерагићи у Новшићима, Горњој Ржаници, Беранској Нахији, Мурини, Полици, Коњусима и другим мањим мјестима; Куртагићи у Грачаници и Забрђу, Муратовићи у Грачаници; Смакочевићи у Лугама; Шеовићи у Калудри и Горњим Селима; Ибраимагићи у Ржаници; Башагићи у Загорју (код Берана); Шеовићи у Гоажду (на Полици). Реџепагићи су имали беглука највише. Њима су припадала села: Коњухе, Пе(х)овац, Салевићи, пола Забрђа, Краље (у заједници са Пашићима), Божићи, Трешњево, дио Слатине, Трепча, Дапсићи, дио Доње Ржанице, Будимље, Велика, Машница, Градачки поток, Будевица, Шеовица и доцније Ђуричка Ријека. Имали су око 500 чивчија. Пашићи су исто тако имали једно вријеме велике беглуке, који су касније прешли у руке Реџепагићима.
У Будимљи су аговали једно вријеме Ше(м)овићи, по злу оглашени због насиља према Србима. По предању ( не само по предању, прим. моја) њих је уништио Ћор-паша из Бихора. Од њихових агалука Ћор-паши су припали: Виницка и околина. А Будимље, Беране, Буче, Пешце, Лужац, Долац, Петњик припали су Шабангићима. Беглуци Пашића прешли прешли су Махмутбеговићима удадбом њихове удове у Пећи" (Р. Ј. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.)
Сједиште Ћоровића је било у селу Лозна - Доњи Бихор, а А(Х)јдарпашића у Радулићима - Доњи Бихор.
Прије Сеоба Срба долину Лима су насељавали ( и брда и долине - равни дио) Србљаци или Ашани у А(Х)су, како су су их називали новопридошлице. О Србљацима и Брђанима постоји друга тема.