Недавно сам погледао пољски филм Volyn, двочасовну сагу о масакру, заправо би се могло рећи о геноциду над Пољацима у Волинији. Филм је потресан, и не препоручујем онима осјетљивијим да га гледају. По бруталности злочина украјински фашисти, можда имају само једног конкурента у Европи, усташе.
О самом злочину сам досад знао веома мало, изгледа да се ствар и послије Другог Свјетског Рата прилично заташкавала, а у периоду 1943-1944 убијено је око 100.000 Пољака у Волинији и Галицији од стране Бандеровске ОУН-УПА. Треба рећи да је масакр извршен над потпуно ненаоружаним цивилима, сељацима, и да је убијано све од малог дјетета до стараца.
О самом масакру
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%8B%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D1%8FОво је руски документарац са државне телвезије о поменутом догађају
<![CDATA[<a href="https://www.youtube.com/v/XYvosHnDzi8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/XYvosHnDzi8</a>]]>Филм је био прави шок за данашњу украјинску власт, не само што су забранили приказивање у Кијеву за грађане, већ ни новинарска пројекција није била дозвољена. Апсурд је да је филм снимио познати пољски режисер Војчех Смарзовски,иначе прилично либералан по досадашњим филмовима, а да је било Украјинаца који су филм окарактерисали као руску пропаганду. Укратко, украјински бандеровци и еврофили, нису очекивали такав напад са те стране, поготово јер се Пољска промовисала у главног украјинског савезника у сукобу са Русима.
Међутим, историјско наслеђе Украјинаца и Пољака је прилично мучно. Много мучније него што је оно између Украјинаца и Руса или Пољака и Руса.
Цијела ситуација Другог Свјетског Рата у Волинији доста подсјећа на сукоб на нашим просторима. Можда ме се због тога овај филм толико дојмио. Да апсурд буде већи, благослов за масакр католичких Пољака дали су и неки представници унијатске гркокатоличке Цркве, а уз Бандеровце је стајала и од Московске Патријаршије отцјепљена Украјинска црква. Архијереја Алексеја Хромадског који је био за ближе везе са Русима, 1943. Бандеровци су ликвидирали.
Све ово не би било неуобичајено за крваве догађаје Другог свјетског рата да се Бандера и сва његова екипа у данашњој Украјини не приказују као борци за слободу украјинског народа. Дижу им се споменици, штампају маркице са њиховим ликом, стављају се у уџбенике.
На два краја Европе видимо сличан феномен код два народа, слично понашање у Другом Свјетском Рату, сличне фрустрације које су произвеле набруталније злочине, слично непостојање свијести да се суочи са властитом историјом- Хрвати и Украјинци.
Најупечатљивије су ми биле ријечи једног преживјелог Пољака из Волиније: "Мајка је у соби направила мали олтар, гдје смо се сваки дан молили Богу да нас Совјети што прије ослободе"
Замислите ужас Пољака, када су се молили да их Совјети ослободе.
