Било би лепо када би неко адекватно прокоментарисао ово:
"Balto-slovеnski jezici najčešće su podjeljeni u baltičke i slavenske grupe. Međutim, 1960-ih Vladimir Toporov i Vjačeslav Ivanov su dali sljedeće zaključke o odnosu između baltičkih i slоvenskih jezika: a) Pra-slоvenski jezik formiran iz perifernih baltičkih dijalekata; b) slоvenski lingvistički tip nastao kasnije iz strukturalnog modela Baltičkog jezika; c) slоvenski strukturni model rezultat je transformacije strukturalnog modela baltskih jezika. Ovaj model podržavaju glottohronološke studije VV Kromera, iako oba najnovija kompjuterski generisana porodična stabla imaju baltički čvor paralelan slovanskom čvorištu . Onomastički dokazi pokazuju da su se baltski jezici jednom govorili na mnogo širem području od onog koji pokrivaju danas, sve do Moskve, a kasnije je bio zamjenjen slоvenskim."
Да ли то, по Топорову и Иванову онда значи да је Словенски језик у бити само један од дијалеката Балтичког?
Razgovarao sam sa Letoncem, koji inace govori ruski i poljski, i on tvrdi da balticki jezici nemaju veze sa slovenskim. To znaci da slovenaki definitivno nije dijalekt batltickih jezika. Imaju zajednicki korijen. Proto-Slovenski se pocinje razvijati na drugaciji nacin pod uticajem Sarmata i mijesanjem sa nekom populacijom I2a, a balticki se opet razvijaju na svoj nacin. Mozda se balticki govorilo do Moskve ali su Sloveni dozivjeli demografski bum, sirili se i asimilirali dio Balta.
ена дуо триа кеттера пенте екси епта окто еннеа дека екато хилиад (грк.)
|
Ствари с овијем су сложне. Литавци и Латгали често гаје немила осјећања према русијаним и пољацим ради својих противокомунистичких проповјести, те се зато и склањају к порицању сродства са словјеним. Тко је вјешт у разумијевању прасловјенскога језика, неће му бити тежко увидјети сличност с литавским.
Треба имјети у виду, да, што се тиче граматичскога склопа, особито сјеверни словјенски језици утратили су многа својства. Најдревноподобнију граматику имају лужичски језици и словјеначски, слиједе србски, хрватски, чешски и словачски. Највише граматичких утрата имали су пољаци и источни словјени. Обратно, пољски и русски имају друге древноподобније чести. Тек старословјенски и прасловјенски имају подпун граматички склоп и они који су вјешти у њему, литовскому и особито другим језицима индоевропскога стабла устању су увидјети велику сличност између прасловјенскога и данашњих балтских језика, особито литавскога.
Постоје многе ријечи које су одлика само балтских и словјенских језика:
германски хаупт, латински капут, грчски кепхал, гдје се увиђе доследност к-п-т или к-п-л, но балтски галва, прасловјенски галва.
Касније су западни словјени учинили преврат слога ал у ла, јер самогласници који се находе около л и р су хлабави па се врте около њих, а источни словјени нијесу могли да се одлуче те су поставили самогласник и пред и за, те су казали "галава". Јоште касније су словјени одлучили да преставе а у о, па су почели говорили голова, а у оних који су говорили глава, подијеле се на оне који задрже глава и на оне који почну говорити глова.
Језикознанци би се сада разврцали изразима "терминологија, изоглосе, метатеза ликвида и сл." но ја волим употријебит просту словјенску ријеч да свак уразумије.
Јоште је тако да њекада балтски језици имају њеке древњије коријене, које је словјенски утратио, а који су заједнички свијем индоевропским језицим. Нпр. ваздух се у њих назива орас што је исти коријен као грчски аер, латински аура, но с друге стране имају и коријен који користе словјени дух, те реку даусас, баш скоро исто како и на прасловјенском гласи дух - даусус. Од овога истога коријена прагрци кажу тхеос - бог.
Често је тако да што се тиче технологије и куповине словјени имају више ријечи заједничских с прагерманским или може се слободно казати да прасловјенски има много од гота позајмљених ријечи, а балти и фини имају много позајмљених ријечи из словјенскога.
Ми можемо казати да је граматичски скоп балтских језика и прасловјенскога готово један те исти (прасловјенски је дори (дори=чак) древњији) и многе ријечи су присутне само у балта и словјена, особито оне које се тицају природе, животиња, вјере, бројева, осјећања, но исто тако балти имају много коријена заједничских с арјанским, латинским и прајелинским, које су словјени изгубили, а словјени имају многе прагерманске позајмице.
Освјем тога, што се тиче гласовних премјена, први ступањ заједничски је арјанскому, балтскому и словјенскому, то је премјена к у с, када кемто (100) постаје у арија шата, у балта шимта, а прасловјена сумта а у германа остаје хундa, у латина кентум, у јелина екато. Како је из сумта настало сто? сумта > сута > съта> сто. У другом плашту (фази) развића арјански се развија сам за себе, а балтски и словјенски заједно врше низ својих гласовних премјена. У једно доба се раздвајају и прасловјенски пролази гомулу галсовних преображења у којима балтски језици не учествују.
Суличи (упореди) числа!
ена дуо триа кеттера пенте екси епта окто еннеа дека екато хилиад (грк.) аин тваи дрис фидвор фимф сехс себун ахтуа неун техун хунда таусанд (гер.)
ун дуо трес куатвор квинкве секс септем окто новем декем кентум милиа (лтн.)
ека дви три чатур пањча шаш сапта ашта нава даса сатам сахасра (ари)
вјенас ду трис кетури пенки шеши септињи аштани девини дешимт шимтас тукстантис (блт.)
един два три четури пенкти шести сепдми астми девинт десент сунта туксантја (праслв.)
един два три четыри пенть шесть седмь осмь девент десент съто тысонтја (старослв.)
[/font][/size]
По твом излагању, требало би да су Словенски и Балтски се развијали паралелно у Балто-Словенској наводној заједници. Но томе у прилог не иде то, да је Балтски језик доста архаичнији у поређењу са Словенским
Древњеподобност се вазда односи на једну опредјељену област. Зато је опасно погрешно изјавити да је, рецимо литавскиј древњеподобнији но старословјенскиј, исто како је погрешно изјавити да је пољски древњеподобнији но србски. Правилно је увидјети да је старословјенски древњеподобнији ( од та два језика) у области граматике заради обилности глаголских времена и причешћа, а у области озвучења древњеподобнији су балтски језици јер нијесу претрпјели гласовна измјењења која је претрпјео прасловјенски.
Оно к чему се ја склањам је да су балтски и прасловјенски се расчланили давније но се предпоставља, но и након расчлањења били вазда један поред другога и присно зајмодејствовали а при том се веома мало мијењали. Доба расчлањења је послије сатемизације, а током палатализације. Палатализација је извршена у оба, кажимо смјело "дијалекта", при том не увијек с поклапањем. Нпр. лит. keturi, а прасловјенски četuri, иако би се у литавском очекивало исто četuri (латгалски има cetri). На таковим примјерима видимо, да су се словјенски, литавски и латгалски почели удаљавати јоште пређе палатализације, но су је спровели истовременно и сваки на свој начин и са својим измима.
Не знам колики је уравањ познања прасловјенскога, а камо ли литавскога језика, у наших читатеља, али најде ли се тко вјешт, покушат'ћу му представити уравањ сличности.
Инфинитив на -ти, слични лични наставци с тим што је литавски претрпјео измењења, а прасловјенски остао подобнији оному како бјеше у древности.
mylėti - militi
myliu - miliam
myli - miliši
myli - militu
mylime - milimus
mylite - milite
myli - milint
Прабалтски је морао имјети исто подобне личне наставке у старини, али их је упростио.
mylėsiu - milišu
mylėsi - milissi
mylės - milist
mylėsime - milisamus
mylėsite - miliste
mylės - milišint
Словјенски је у једно доба свршио гласовну промјену у којој слогови са/су преходе у ха/ху, највјеројатнеје преко преходнога степена ша/шу. си/се исто као у литавском остаје ши/ше. На тај начин литавски milisu постаје milihu (милихъ), а наставак локатива множине "aisu" у прасловјенском бјеше исто "aisu" a potom "aihu" a potom "ěhъ"
Друга словјенска гласовна промјена је оглушење сугласника на крају ријечи.
Свако с и т на крају ријечу су оглушили. Тако литавске ријечи завршавају на -ас, -ус (као грчске и латинске) а у словјенскога је то задње -с просто оглушено.
nebas > neba´ > nebo, но у косим падежним облицима -с остаје очувано nebesa, слично као чудо - чудеса, коло - колеса.
daitent, daitenta > dětę, dětęta (За оне који воле више коријен речи дијете је "дај", који је прегласом постао "дој", као у дојити. Тако да "дијете" првобитно значи "дојенче".)
Враћам се к слици сличности:
milišu > milihu > милихъ
miliss > mili´ > мили(ø)
milist > mili > мили(ø)
milisamus > milihamu > милихомъ
miliste > miliste > милисте
milišint > milišę > милише
2. Да видимо глаголске придјеве:
Лит Прасло Старосло
радни : mýlįs (m) mýlintis (f) vs milens, milentjis > milę, milęći
трпни : mýlimas (m) mylima vs milimus, milima > milimu, milima
3. глаголски прилози
садашњи: mylint vs milent > milę (коначно т се глуши, но храни се у ж.роду милећи)
прошли: mylejus vs milius > miliu > miliv ( но "с" се храни у ж.роду миливши)
Не само да су глаголски облици преподобни и аналогни, него и гласовна промјена прелазка тт, дт > ст је заједничка. Узмимо глагол sěsti. Коријен овога глагола је sěd- a sědam, sědeši, sedetu ... У инфинитиву sědti се је преобразило у sěsti (dt>st). Иста измјена дешава се и у литавском. Према тому глагол се спреза као sė́du sė́di а инфинитив гласи sė́sti.
Предлози:
старосл. об от из по пре про при съ въз за
прасло. ab at iz pa per pra pri su uz za
лит. ap at iš pa per pra pri su už už
Глаголи се граде истим начином: нести се рече nešti, отнести се рече atnešti, принести је prinešti, възнести је užnešti итд.
Наставци склањања именица и придјева се поклапају 95%.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Где настаје почетак словјенских гласовних измјена које литавски не проходи?
Литавски "kainoti" и прасловјенски "kainiti". Док у литавски задржава исти облик, словјенски почина превраћати своје kа, ku > cа, cu тако да настаје "cainiti" , а потом сажима "ai" u "ě" добивајући "cěniti".
Лит. šaltas, а праслов. šaldus > haldu, а потом се грана на хлад, хлод, холод.
Лит. dausas , а праслов. dausus > dauhu > duhъ
Могуће малопознате ријечи, које употребљавам
древњеподобност - архаичност
опредјељен - конкретан
причешће - партицип
озвучење - фонетика
уравањ - ниво
подобност - сличност
Покушај уразумјети ово!
X+Y=Z
x=a+b+c
a) литавски
b) летонски
c) прусски
Y) прасловјенски
1. Ти Z називаш балтским, а правилније он се назива балтословјенским. Додијели тому појму коју год хоћеш ријеч, сут остаје иста.
2. а, b , c сдружним именом називају балтским. Написао X+Y=Z или a+b+c+Y=Z свеједно ти је. Бит битова је да балтски језици творе особену грану језика, којој је прасловјенска сродна али не спада под исту. Заправо је ту много више језика: литавски, латишски, жмудски, латгалски, прусски, јатвежски, голедски, скалвински (веома сличан назвање словенском ) и они су међу собом браћа и творе Балтиће, а прасловјенски им није брат но братић, а Словјенићи су свакому балтскому језику братучеда, а ови њима стрици.
Покушај уразумјети ово!
X+Y=Z
x=a+b+c
a) литавски
b) летонски
c) прусски
Y) прасловјенски
1. Ти Z називаш балтским, а правилније он се назива балтословјенским. Додијели тому појму коју год хоћеш ријеч, сут остаје иста.
2. а, b , c сдружним именом називају балтским. Написао X+Y=Z или a+b+c+Y=Z свеједно ти је. Бит битова је да балтски језици творе особену грану језика, којој је прасловјенска сродна али не спада под исту. Заправо је ту много више језика: литавски, латишски, жмудски, латгалски, прусски, јатвежски, голедски, скалвински (веома сличан назвање словенском ) и они су међу собом браћа и творе Балтиће, а прасловјенски им није брат но братић, а Словјенићи су свакому балтскому језику братучеда, а ови њима стрици.
Сунце,
да ли објављујете ваша запажања и промишљања о нашем матерњем (како се то каже на старословенском) језику?
Уживам док читам оно или (о ономе) о чему пишете! Изузетан дар преношења на другога знања о језику! При томе, ви сами имате дар поимања језика!
Тек сада увиђам колико мало знам о језику, који свакодневно користим.
Разумем те у потпуности, али не називам ја, ја сам некомпетентан да бих могао такво нешто називати ичим. Тако то називају Топоров и Иванов.
Мислим да си погрешно разумео њихово појашњење, не тврде они да је прасловенски био рубни "балтски" дијалект у истом смислу као што су то литвански, летонски и остали, већ да је био рубни балтословенски дијалект. Сунце ти је са оном једначином лепо појаснио. Додао бих још да су литвански и летонски, који се у лингвистици одређују као источни балтски језици, даљи од прасловенског у односу на изумрли пруски, који је био западни балтски језик; језички преци Литванаца и Летонаца нису одувек живели на територији данашње Литваније и Летоније, већ источније (балтска језичка зона се пре ширења Словена протезала до Москве), па су се тек касније померили ка западу, док су преци Пруса били они који су обитавали на јужној обали Балтика и скупљали јантар или ћилибар, вредну робу у време праисторије и антике, односно они су били извориште из кога је почињао чувени "Пут ћилибара" или "Јантарни пут" ка Медитерану:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ed/Amber_Road.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Amber_Road
Довољно је погледати фонетски лик неких ријечи у раном прасловенском периоду, који није директно посвједочен:
НОЋ-НАКТИС (=литв.)
ВУК-ВИЛКОС (литв. ВИЛКАС)
СИН-СУУНУС (=литв.)
Уосталом, многи лингвисти тврде да скоро и да нема заједничких изоглоса које би повезивале литванско-летонску групу са пруском, а које не би обухватиле словенску групу. Једино би се ту могао рачунати губитак посебних облика за треће лице множине, али је и та црта највјероватније стечена језичким контактом након што су се ти језици већ издиференцирали.
На шта то имплицира, да је ипак Балтски континум био подијељен на Западни Балтски, Источни Балтски и прото-Словенски?
Могло би се рећи да је тако, тј. да никад није било "балтичког" језичког јединства. Литвански и летонски се од пруског разликују колико од раног прасловенског. Немој да те збуни сличност на први поглед, јер су "балтичке" гране знатно архаичније од словенске, поготово на пољу фонологије. Понављам, скоро да и нема заједничких иновација које би обухватиле "балтичке" језике, а да у њима не учествују и словенски.
На једном форуму налтјех на мишљење неких Летонаца, да сви хидроними и топоними, који завршавају на суфикс "-ва" (Москва, Јелгава, Псков односно Плескава, Варшава... итд) су уствари из Балтичког језика. Главни аргумент за то је тај, да се доста архаичнија верзија наведених градова/ријека сачувала у данашњем Летонском и Литванском језику, па су поједини то окарактерисали као искључиво Балтијске топониме/хидрониме. При том се сјетих јужнословенских хидронима као што су Морава и Неретва, по томе би и те двије ријеке имале Балтијске коријене. Колико је ову теорију могуће утврдити/оповргнути ?Лиетува или Литва(нија), је по једној од теорија, од речи "лити" , (где пада киша?) ...
Лиетува или Литва(нија), је по једној од теорија, од речи "лити" , где пада киша...
According to a widespread popular belief, the word Lietuva (Lithuania) originated from the Lithuanian words lyti (to rain) and lietus (rain).
https://en.wikipedia.org/wiki/Lithuania
На једном форуму налтјех на мишљење неких Летонаца, да сви хидроними и топоними, који завршавају на суфикс "-ва" (Москва, Јелгава, Псков односно Плескава, Варшава... итд) су уствари из Балтичког језика. Главни аргумент за то је тај, да се доста архаичнија верзија наведених градова/ријека сачувала у данашњем Летонском и Литванском језику, па су поједини то окарактерисали као искључиво Балтијске топониме/хидрониме. При том се сјетих јужнословенских хидронима као што су Морава и Неретва, по томе би и те двије ријеке имале Балтијске коријене. Колико је ову теорију могуће утврдити/оповргнути ?
О НАИМЕНОВАЊУ РЕКА
Да, то је тачно, да се многа лито-латска наименовања река завршавају на -ава, као Даугава, но то није искључиво њихов феномен, него и низ река са простора европске културе врпчасте керамике ( анг. Corded Ware Ceramic Culture) и ова појава се проширава на просторе касније зајетим Келтима, Дакима и осталим индоевропским племенима.
Приметан је додатак УБА к називљу река. Овај додатак може се током времена преобличити у -АБА, АВА и тому слично.
Приметно је ширењем Индоевропских култура преименовање староевропских називља река. Староевропске воде називају се често Исар, Исер, Истр. Тако имамо Исар (Баварија), Исере (Французска), Изерон (Французска), Исер (Белгија), Исел (Њем.), Езаро, Есера (Шпанија), Исаро (Италија) - овој речи сродна је прасловенска реч "езеро" и лито-латска "ежери(с)", које несу присутне у других индоевропских језика, те тим могу бити (но не морају) усвојеница из староевропских језика.
Реку Салу у данашњеј Лужици Келти су називали Салуба, а Сар у њем. Сарланду Саруба. У пределу источних Келта, Дака и Лито-Латва преовладава -ув, -ав. Нпр. реку Истр Келти су именовали Данув (Дунав), остале велике реке називали су Драва, Сава, Морава (и чешска и србска су келтскога називља), Нишава, Плива. У источних словена, а преобладавајуће на простору по-наслућењу негдањих балтских култура имамо реке Москва, Нева, Протва, Каква, Сосва, Лозва, Нарва, Лохва, Ранова, Лава, Којва, Унава, Гајва, Даугава, Шаква итд. На иранским језицима АБ значи вода, а ДОН значи река. И латинска реч аква, потиче од пралатинскога апуа - вода. Тако да је реч АБ ( са својим разним одјецима) индоевропска реч за воду, а индоевропски народи су често реке називали "брза вода, бистра вода, јасна вода, црна вода, сладка вода, слана вода, дубока вода, мутна вода итд.", а то би све звучало на њиховим језицима "неки придев + аб или ав".
Реке иранских сармата препознају се по наставку речи ДОН, што на њиховом језику значи "река". То су реке Дон, Дон-епр, Дон-естр и ове називе словени су усвојили запоседши раније сарматско поднебље.
https://indo-european.eu/wp-content/uploads/2017/09/antiquity_Europe.jpg (https://indo-european.eu/wp-content/uploads/2017/09/antiquity_Europe.jpg)
ЈЕЗИЦИ У 6. ВЕКУ
(https://i.pinimg.com/564x/4b/4a/7f/4b4a7f86d8662996c4b2bc5796732f4d.jpg)
(https://thewaythetruthandthelife.net/index/2_background/2-5_societal/0-000-043-000-bc-to_2-011-ad_2-5-1_peopling-europe/0-000-043-000-bc-to_2-011-ad_2-5-1-18/Baltic-SlavicHydronyms.jpg)
ПРОДОР СЛОВЕНА КРОЗ БАЛТЕ - сиреч продор Колочинске културе на север кроз поље балтске културе (Тушино-Мошчинска). При овом се запажа, да оно што продире с овом културом међу балтске културе, је обичај спаљивања остатака мртвих, који је до тога тренутка био непознат у балтским културама. Указатељ прогутања Балта Словенима, је и одређен огранак Р1а који је присутан искључиво у Балта и источних Словена (R1a1a1b1a2b-CTS1211 ), док их носитељи Пражске културе имају у траговима, но имају искључиво М458 и карпатски огранак. Језичка близост балта к прасловенскому такођер се једним делом језикоучењака сматра последицом не толико сродности, колико утицајем Словена на Балте. (Ако управитељи желе и умеју умањити слику, нека изволе);
(https://indo-european.eu/wp-content/uploads/2017/09/antiquity_Europe.jpg)
Такође је веома занимљиво, да се простор продора на север прилично тачно поклапа с простором племена Кривића, а простор Колочинске културе с простором племена Севери. Ови Севери су били и главно племе од 7 словенских племена који су били на Дунаву и који су били тлачени и покорени Бугарима, те касније населили простор северне Бугарске и могуће Тимока. Ово досељење Кривића међу Балте имало је за последицу, да Балти Русију и источне Словене називају Krieve.
(http://docplayer.ru/docs-images/79/79094195/images/17-0.jpg)
Нека ми опросте читатељи, да клижем из теме у тему, али само интердисциплинарност може дати јасну представу целокупности.
Да ли прото-Балто-Славенски и прото-Балтијски алудирају на једно те исто?
Да, балтијски језици никад нису творили генетско јединство у којем не би учествовала и словенска група језика. Стога су једина три валидна чвора на генеалошком стаблу пруска или западнобалтијска група, литванско-летонска или источнобалтијска група, те словенска.
Пруски се од литванског и летонског прилично разликује, углавном их само повезују заједнички архаизми (гдје су словенски језици често иновирали), те се стога стиче утисак о њиховој блиској сродности. Заједничких иновација између ових језика скоро и да нема, и те што постоје већином су тривијалне, а ни за тих пар иновација није могуће успоставити релативну хронологију, која је уједно најбољи могући доказ о сродству језика, јер ако се је пар језичких промјена одвило једна за другом, то је доказ да ти језици дефинитивно потичу од заједничког претка, који је уједно само њихов предак.
Словенска група је најиновативнија група од поменуте три, али реконструкцијом раног прасловенског језика добијамо језик који је морфолошки, а поготово фонолошки екстремно близак литванском и летонском. Нпр. фонетски ликови ријечи НОЋ, ЧЕТИРИ, КРАВА, СИН, ВУК, ГЛАВА и ДЕСЕТ гласили су НАКТИС, КЕТУУРИ, КАРВА, СУУНУС, ВИЛКОС, ГАЛВА и ДЕСИНТ. Ко мало познаје литвански, видјеће да је сличност огромна.
Ваља допунити помен о том, да су измене (инновације) у прасловенском језику гласовне ћуди (карактера); док у смислу граматике прасловенски је остао вишесложенији (компликованији) и древнолик (архаичан). Литавски, латгалски и прусски су се на временском стаблу разделили друг од друга оште пређе су у прасловенском наступила гласоизмењења (фонетске инновације), која ће словенске речи видно уразликовати (диференцирати) од балтских, но што се тиче састава речи (лексике) балтски језици деле друг међу другом много више сличности, него ли и-један од њих са прасловенским. Дакле, прасловенски се је по тому судећи одделио од балтских језика не наступљењем доба гласовних промена, но много раније.
У генетском смислу, Словени су се раздвојили од Балта пређе усвојења староевропских I2a житеља у себе и насталих разгранавања, то јест пређе 2200-2000. Тек редко се у Латгала наиде на I-Y16810, а Литаваца I-Y23115. Осем тога веома је могуће да су у оно време Балти живели не на обали мора, а источније при Волзи, као прелазни предео између Словена и Фина.
Лингвисти тврде да је немогуће реконструисати посљедњег заједничког претка свих балтијских језика, а да то уједно не буде и предак словенских језика. Не знам одакле ти ови подаци за вокабулар. Велике су разлике између литванског и пруског вокабулара. Пруски није довољно посвједочен да бисмо га могли реконструисати као језик свакодневне комуникације, с обзиром да текстова на њему нема пуно, али јесте сасвим довољно да бисмо могли извући закључак о знатним разликама које постоје између тих двију група балтијских језика.
Наравно, у засебно генетско јединство летонског и литванског нико не сумња, јасно је да су они валидан чвор на генеалошком стаблу, а до разлика је првенствено дошло због иновација на летонској страни.
Осим тога, ни вокабуларне сличности не би саме по себи много значиле, јер је и ту словенски могао иновирати. Слична је ситуација са шпанским, француским и италијанским. Шпанском је површински много сличнији италијански, али му је генетски ближи француски. Зато што италијански и шпански повезују само архаизми и случајне заједничке иновације (тј. независно проведене иновације попут дифтонгације отвореног Е у неким случајевима), док шпански са француским повезују заједничке иновације. До супротног закључка лаици долазе водећи се површинском структуром, пошто је француски екстремно иновативан романски језик и одудара од латинског "прототипа".
Да, задњи јединопредак литавскога и латскога слогоударних уређења (акцентних система) успешно је остао неизмењен јоште од словено-балтске прародитељне целине. Значи, да су се Словени одделили први и уразликовали се углавном по делу речи; веома рано расчлањавају се и балтски говори, и дуго супостоје бок о бок проходећи тек по коју малозначајну промену. Све се то дешава унутар једне архоеложске културе. После навале Гота на Словене и њихова наглога распрострањења, језик им доживљава низ гласовних промена, померања ударења, стезања, растезања, прегласа, усвајања нових речи везаних за трговину, технологију, храну, веру. Речи као здела, котал, конопја, хмељ, даска, пост долазе од scutella, katil, canabis, humelis, discus, fasten тд. Балтски језици за време бурних промена и обогаћења у словенском свету мирно и нетакнуто продужавају свој досадашњи ток у веома мало измењеном облику, заправо у оном облику у ком су се најраније пређе 2000 разделили; Почетак деобе десио се је и много раније, можда и пређе 3000 г. што је тежко одредити будући да су се удаљавали веома споро и досадно. Знам да знаш ово. Само пишем за читатеље.
Колико схватих из појединих научних радова, Балто-Словенски прајезик није потврђен у археолошком смислу. Да ли је вјероватније да је Балто-Словенски прајезик постојао (тј. Славенски се одвојио 1500 пр.Кр.) , или је вјероватније (по Топорову) да је Словенски језик "кћерка" језик од Балтијског, то јесте да се дословно развио из Балтијског. Све више и више Литванци и Летонци саботирају прото-Балто-Словенску реконструкцију. Да ли је то из политичких разлога, или заиста имају аргументе за то, нисам компетентан за просудити?!
Заправо, на основу онога што сам до сад прочитао о тој тематици, иако се и једни и други називају балтским језицима, старопруски с једне стране и литвански и летонски са друге нису били толико блиски, нарочито не блиски на "српско-бугарском" нивоу као што је Сунце навео. Литвански је од свих живућих индоевропских језика најархаичнији, али је старопруски био још архаичнији од њега, те "носи титулу" најконзервативнијег ИЕ језика. Тренутно мишљење лингвиста је да из заједничке прото-балтословенске фазе није дошло до раздвајања на прото-словенски са једне и прото-балтски (који би укључивао и западнобалтске и источнобалтске језике) са друге стране, већ да се та група одмах "поцепала" на словенску, западнобалтску и источнобалтску грану, самим тим није постојала посебна прото-балтска фаза него је та фаза идентична прото-балтословенској. Услед тога, балтски језици (гледани свеукупно, дакле и западни који су изумрли и источни који су живи) су парафилетска група, односно то су сви језици који су проистекли из балтословенске фазе а који нису словенски. По речима Фредерика Кортланда: "Though Prussian is undoubtedly closer to the East Baltic languages than to Slavic, the characteristic features of the Baltic languages seem to be either retentions or results of parallel development and cultural interaction. Thus I assume that Balto-Slavic split into three identifiable branches, each of which followed its own course of development." (Baltica & Balto-Slavica, 2009, p. 5)...и по речима Рика Дерксена: "I am not convinced that it is justified to reconstruct a Proto-Baltic stage. The term Proto-Baltic is used for convenience’s sake." (Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2008, p. 20)
Осим старопруског, од западнобалтских језика су забележени још и судовински или јотвиншки и галиндски, уз скалвански који се само помиње у изворима али није забележен. Источнобалтски језици су литвански и летонски уз изумрле језике - селонски, семигалски и старокуронски (за кога, међутим, није најјасније да ли је припадао источно- или западнобалтским језицима). Сматра се да се источнобалтски језици све до раног средњег века нису налазили на обалама Балтика или у његовом непосредном залеђу већ на територији данашње централне и северне Белорусије и даље на исток, све до Подмосковља (где је забележен гољадски или источногалиндски, кога неки лингвисти сврставају у посебну изумрлу грану, тзв. дњепро-балтску); са севера и истока су се граничили са угрофинским племенима, на западу са Западним Балтима и на југу са Прото-Словенима; током словенске експанзије је дошло до велике асимилације Источних Балта, преживели су само језици оних који су се примакли ближе Балтику, на стару територију Западних Балта. Западни Балти, с друге стране, су од најранијих времена живели у приобаљу југоисточног Балтика, њихова територија је представљала извор ћилибара (јантара) којим се трговало у Европи током праисторије и римског периода. По хипотези руског археолога Седова, Прото-Словени су били у приснијем контакту са Западним, а не са Источним Балтима, али то је у складу са његовим мишљењем да се протословенски развио на подручју централне и источне Пољске, дакле одмах јужно у односу на Западне Балте, док већина лингвиста протословенску фазу везује за подручје јужне Белорусије и северне и западне Украјине.
Лично сам питао госп. Кордтланда у вези ове три бранше. Питао сам га да ли су онда Источно-Балтијски и Западно-Балтијски двије засебне групе, или заједно формирају "Балтијско јединство" по свим параметрима, а он је одговорио да све зависи од дефиниције.
Оно што ми остаје нејасно је претпоставка Топорова; да је Словенски заправо само "плод" Балтијског. И дан данас та претпоставка слови за једну од важећих, иако, наравно, није потврђена (као ни једна друга).
In Baltic, in very numerous cases, the final consonants have been preserved, as well as many final diphthongs. In even a very archaic form of Common Slavic, these did not survive. For example, Old Lithuanian, and Modern Lithuanian sūnus 'son' compared with Old Church Slavic synu, in which the final s disappeared very early.
Only in Baltic languages, the m before t was preserved. It was shifted to n in most other Indo-European languages, and in Slavic it disappeared completely: Proto-Indo-European (reconstructed form, thus marked with an asterisk, or star, *) * kmton '100,' Latin centum, German hundert, English hundred, Slavic suto, but Lithuanian šimtas, Latvian simts. Now, in any word where -mt- occurs, it is totally impossible to reconstruct the form for "Proto-Balto-Slavic," since the form has to be reconstructed with m, and that form is already a Proto-Indo-European form.
The feminine -jē- stem nouns, which were very numerous in Proto-Indo-European, were preserved completely unchanged in Baltic, but were replaced in Slavic; thus, Lithuanian žemė 'earth,' Slavic zemlja.
On the other hand, all Baltic languages have preserved the old Indo-European future tense in -sjo-; cf., Lithuanian eisiu, eisi, eis, eisime, eisite, eis, 'I shall go,' etc.
The Old Prussian word for '9' is newints, which is also much closer to the Germanic form than to the Slavic one.
As was mentioned above, the Indo-European s became š in Baltic only after r and k, while in Slavic it became š everywhere after r k i u. Thus, Lithuanian sausas 'dry' is derived from Proto-Indo-European *sousos. In Slavic, however, we find the root such- (sux-) from an earlier *suš-. Again, as in so many cases, there is no possibility whatsoever of reconstructing one prototype form for the assumed "Proto-Balto-Slavic," since the form must be *sousos, which is plainly and clearly a Proto-Indo-European form.
Lithuanian vienuolika, dvylika, Gothic ainlif, twalif, where the Lithuanian -lika (in older Lithuanian: vienas liekas) and the Germanic -lif are clearly original cognates, related with Latin linquere 'to remain over.'
In Baltic languages, this genitive must always precede the "possessor": lietuvių kalba 'lituanorum lingua,' aukso žiedas 'golden ring,' literally, 'gold's ring.' One does not find such constructions in Slavic at all. Usually one has to use adjectival constructions for this purpose in Slavic, i. e., (Russian) litovskij jazyk; zolotoje kol'co, etc.
In the development of short vowels, Baltic stands much closer to Germanic than to Slavic; short o became short a both in Baltic and Germanic, but not in Slavic. Compare Latin octo, "8," Lith. aštuoni, German acht, but Russian vosem.
На страну псеудо-лингвисте чија мишљена одбачена. Оно што сам примјетио је да се Литванци и Летонци углавном, ако не увијек, позивају на Седова и поготово Топорова, који је, не знам на основу чега, прото-Славенски прогласио периферним Балтијским дијалектом, и тиме повукао терминолошку игру Литванаца и Летонаца на бази Балто-Славенски = Балтијски.
Наишао сам на оваj, недавно писани текст.
Искрен да будем, нисам га скроз ни схватио. Шта je поента аутора овде? Текст je на руском.
http://lingvarium.org/eurasia/IE/balt.shtml
Tvrdi, da BaltijskoSlověnski ne valja děliti na baltijski i slověnski, no da je obrazac razděljenja takav, da se je prajezik rasčlanio na središtnje (litavski, lětgolski, livski govori) i bočne (prusski, goledski, jatvežski, prapraslovenski) u 2. tisućlětju; početkom 1. tisućlětja bi se prapraslověnski oddělio i u nizu glasovnih proměna, ponajveće utišanjem krajnjih suglasnika, stvorio praslověnski. Dalje su se do 14. věka Goled i Jatvezi utopili u istočne Slověne a Prusi u Poljake, Němce i Litavce. Iz središtnje skupine Lětgoli su poděljeni medju Litavcima i Livcima te se jedni utopili u jedne i druge.
Kada iz istočnih Slověna izdvojimo baltijske okrajke R1a i N, to prilično podviže postotni uravanj I2a u istočnih Slověna.
Нама су етнички идентитети небитни при генетској класификацији језика.
Схватам. Али када се изнесе хипотеза да је "прото-словенски један иновативан балтички дијалект", (тј. када се та терминологија користи), Литванци и Летонци одмах замишљају већ формиран "Балтијски" етнос (који би укључивао Западни Балтијски, Источни Балтијски, и Словенски би ту био назван "јужни Балтијски"), по чијем би формулару, тзв. "Јужни Балтијски" еволуирао у прото-Словенски. Што би се некако грубо могло рећи; "Јужни Балтијски" + Ирански утјецај = прото-Славенски. Знам да то није баш тако у лингивстичком смислу, али у некој грубијој интерпретацији, испада ли то тако?Да, по тој теорији би велико Литванци и Летонци могли да кажу да је прото-Словенски уствари Балтијски са "говорната маната" :) (ако полазе са те тачке, да то није равноправан Балтско-Словенски процес, него да су они лингвистичко извориште)...Меру утицаја , ко је на кога извршио већи утицај, би можда био и однос у популацији , а ако би данашњи однос важио и онда, у том случају претпостављам да би већи утицај имала бројнија популација на ону мању, а то је вероватно већи утицај Прото-Словена на Балте, него обратно...
Да, по тој теорији би велико Литванци и Летонци могли да кажу да је прото-Словенски уствари Балтијски са "говорната маната" :) (ако полазе са те тачке, да то није равноправан Балтско-Словенски процес, него да су они лингвистичко извориште)...Меру утицаја , ко је на кога извршио већи утицај, би можда био и однос у популацији , а ако би данашњи однос важио и онда, у том случају претпостављам да би већи утицај имала бројнија популација на ону мању, а то је вероватно већи утицај Прото-Словена на Балте, него обратно...
Pa po toj teoriji bi ponovo ispalo ovako; Južni baltijski dijalekt bi dao korijene proto-Slavenskom (uz Iranski dodatak) i taj nastali prajezik bi kasnije asimilirao i zamjenio mnogobrojna istocna a i zapadnobaltska plemena.Ако се анализира терминологија, да постоји "pre-Slavic", али не користи се "pre-Baltic", по томе испада да је балтијски старији језик, а да се словенски формирао под већим утицајем Балтијског него обратно...Мени је опет то нелогично, јер иако су Балти били шире распострањени него данас, не могу да замислим да је Балта било више него Прото Словена, с обзиром на данашњи однос једних и других...Мања популација може да изврши језички утицај на већу у случају успостављања власти или државе, као што је то случај код Мађара, или конквистадора, али то је опет системски, а у то време, није било државног и административног система који би омогућио да мања популација доминантно утиче језички на већу...А пошто то није могуће, онда остају две опције: или су Прото Словени уствари део Балта, или су Прото Словени извршили већи утицај на Балте, али је сама терминологија, стављањем Балта на прво место у називу "Балто-Словенски", створила можда забуну, ко је ту извршио већи утицај и ко је извориште...
Primjetio sam da na wikipediji (a i mnogim naucnim radovima) period 1500g. pr.n.e dijalekta prethodnika proto-Slavenskog nazivaju "pre-Slavic". Pa ako se vec tada ne moze pripisati Slavenima, da li to "pre-Slavic" oznacava "juzni baltijski". Mislim, ovo zaista uglavnom i jeste igranje sa terminologijom, ali u nekoj grubljoj interpretaciji izgleda mi da bi nekako i mogla ta faza prajezika biti nazvana "pra-Baltska".
Ако се анализира терминологија, да постоји "pre-Slavic", али не користи се "pre-Baltic", по томе испада да је балтијски старији језик, а да се словенски формирао под већим утицајем Балтијског него обратно...Мени је опет то нелогично, јер иако су Балти били шире распострањени него данас, не могу да замислим да је Балта било више него Прото Словена, с обзиром на данашњи однос једних и других...Мања популација може да изврши језички утицај на већу у случају успостављања власти или државе, као што је то случај код Мађара, или конквистадора, али то је опет системски, а у то време, није било државног и административног система који би омогућио да мања популација доминантно утиче језички на већу...А пошто то није могуће, онда остају две опције: или су Прото Словени уствари део Балта, или су Прото Словени извршили већи утицај на Балте, али је сама терминологија, стављањем Балта на прво место у називу "Балто-Словенски", створила можда забуну, ко је ту извршио већи утицај и ко је извориште...
..Na koncu...
Da ste urazuměli prědhodne iskaze mene i NikoleVuka, bilo bi vam jasno, da je i samo nazvanje Balti veoma sumnjivo s gledišta jezikovědstva. Najpravilněji izraz za pomenuti sveobjemni prajezik glasio bi Pralitavsko-Praletsko-Praprussko-Praslověnski ili Pra(LLPS). Sěm toga nema potrěbe svuda trpati rěč "proto", ako već imamo svoju rěč "pra-".
No zamislite, da ovom tačnošću želimo označiti tzv. PraIndoEvropski. Ma koncu bi ispalo "Pragermansko-PraLLPS-Prakeltsko-Pralatinsko-Prahelensko-Prajermensko-Praarjansko-Prahetitsko-Pra...n". Radi jednostavnosti uzme se prostorno prvi i prostorno zadnja čestica - prvobitno Prajezik svih naroda od Inda do Germana ili PraIndoGermanski, a kasněje směnjen na PraIndoEvropski zaradi fašističke "Germanije". Tako je i Balto-Slověnski tek "Manteltermin".
Kada bi se (otprilike) predak praslavenskog jasno urazlikovao od Baltijskih jezika? Je li to oko 1500-1300 g. pr.n.e ?
Мислим, да је ово превише поједностављено и невјерно. Нема помена о илирском и тракијском, што је разумљиво јер су извори о овим језицима оскудни, но у исто вријеме, зашто год, намеће се кимерски, о којем је познато јоште мање него о илирском, а да не говорим о изумрлим језицима, којима су говорили предци дела Татара и Башкира, који на први поглед зачудо деле доста генетике с предсловенским Балканцима, понајвише Арбанасима и у виду хаплогрупа R1b-Z2103 и J2b2-L283. Исте су најдене у оставштини степске Јамне културе, из које су најверојатније потекли Илири. По вољи судбине древне језике и Илира и предака Татара прекрила је прашина таме и на њих никада више неће пасти ни трухно светлости.
Тамо где пише Прагермански треба писати Прагерманско-Прабалтословенски, јер прасловенски би могао првобитно бити западније на простору Пољске и спојен уз Прагерманску Јастров културу. А тамо где је написано Прабалтословенски требало би бити да су Ирански језици од Днестра до Дона и границом степе до Поволжја.
Нпр. фонетски ликови ријечи НОЋ, ЧЕТИРИ, КРАВА, СИН, ВУК, ГЛАВА и ДЕСЕТ гласили су НАКТИС, КЕТУУРИ, КАРВА, СУУНУС, ВИЛКОС, ГАЛВА и ДЕСИНТ. Ко мало познаје литвански, видјеће да је сличност огромна.
Koliko nađoh, daleka praslovenska verzija za "noć" je zvučala kao "nokt", što je prilično blisko prabaltoslovenskoj verziji, "noktis" sa isključenjem nastavka -is. Tako da, u praslavenskom nikada nije bila prisutna rijeć "naktis", već "nokt". --------> https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/no%C5%A5%D1%8C
"Naktis" je riječ isključivo vezana za Istočno Baltijske jezike?! Ispravite me ako griješim.
Не, рани прасловенски је имао кратко А ту гдје касни прасловенски и његови потомци имају О. Рани прасловенски је посједовао дистинктивне дужине, које су касније изгубљене и надомјештене квалитетом вокала. Тако је кратко А постало О, док је дуго А сачувано. Дуго Е је дало јат (отворено Е), док је обично Е сачувано. Кратко У је дало полуглас јор, док је дуго дало јери (глас сличан јапанском У, без заокружених усана и са подигнутим централним дијелом језика), дуго О је дало У, кратко И је дало полуглас јер, док је дуго И сачувано.
Koje bi onda ustvari bile razlike između ranog praslovenskog i istočno baltijskog, naprimjer?
Zvukovno
- Sažimanje suglasničkih skupina ks, gz, rg etc u praslovenskom
Uporedi tukstantys (lit.) - tūksanti(s) (slo) > tÿsantî>tysõtj>tisuć (germ. tausendi)
perkunas vs pergunûs > perunû> perun (germ. fërgynaz)
- R.U.K.I pravilo (istraži sam kad te toliko zanima)
Gramatički je praslovenski imao razlikovanje glagolskih vidova, a baltski ne, te je imao više glagolskih vremena.
No gramatičkih sličnosti bilo je više nego razlika.
Najveća različitost bila je u leksici.
Zašto prosto ne naučiš crkvenoslovenski i litavski i miran si čovjek? ;)
Crkvenoslovenski skoro i da znam, ali Litavski baš i nema mnogo izvora za učenje. Jedino da idem na prevodilac od riječi do riječi. :D
Dobro. Znaš li no bez gledanja u riječnik, što znače na crkvenoslovenskom sljedeće riječi?
наставляти
наказати
суе
бо
убо
присно
вскую
блазнь
брань
пещера
Litavski počni s ovim!
https://babadada.com/topic/farm/hrv/lit (https://babadada.com/topic/farm/hrv/lit)
Uporedio sam Litvanski in Letonski, i neverovatno mi je koliko osnovnih reči u ta dva jezika su različite. Ists porodica, jedni pored drugih, a tolika razlika.Slovenski jezici s druge strane znatno geografski udaljeniji a međusobno mnogo bliži
Uporedio sam Litvanski in Letonski, i neverovatno mi je koliko osnovnih reči u ta dva jezika su različite. Ists porodica, jedni pored drugih, a tolika razlika.Slovenski jezici s druge strane znatno geografski udaljeniji a međusobno mnogo bliži
А тек старопруски када се упореди и са једним и са другим...
Naprimjer, neki Latgalac, kada bi prihvatio kršćanstvo, u doba već krštene Ruske države, on bi već (po nekom historijskom procesu) prihvatio ruski jezik (Slavenski).
Mnogi tvrde da se Zapadni pruski od Let-Litvanskog nije razlikovao više nego se razlikuje danas Španski od Rumunskog. A u jedinstvo Španskog i Rumunskog kao romanskih jezika niko i ne sumnja.
Ako je to tačno (ne garantujem da jest), onda nema sumnje ni u Zapadno Baltijsko jedinstvo sa Istočnim Baltijskim.
Обавезно би требао прочитати кроз ова 2-3 дана. Но сам наслов ми се чини нејасан? Шта је прабалтијски језик, ако уствари реконструкција западног и источног Балтијског води ка прото-Балто-Славенском. При томе ми се прабалтијски термин чини као непотребан? Или се овдје конкретно мисли на праиточно-балтијски, тј. једини данашнји преживјели Балтијски језик.
Примјетио сам да се при одређивању евентуалног Балто-Словенског јединства (у археологији), као кључно питање поставља то да ли су Источни Словени аутохтони на подручју Источне Европе (тј. територија данашњих источних Словена) или су ту стигли експанзијом. Јер као тобоже, ако се десила експанзија према истоку, и ако су Дреговичи, Вјатичи и Кривичи у оригиналу били већ формирана балтијска племена (која су евентуалном каснијом експанзијом славенизирана), онда по некима као није било балто-словенског јединства већ балтијског. То сам запазио на неким порталима. Зашто је то толико битно (експанзија) и је ли уопште битно, при класификацији Балта и Словена?
Да ли је праславенско "небо" архаичније од верзије модерних (али и западних) балтијских језика.
На праиндоевропском, ова ријеч би звучала "*nébʰos", и словенско "небо" звучи као врло слично томе. Летонски је "дебесис" и литвански је "дангус". За пруски нисам сигуран (да ли уопште постоји посвједочена верзија ове ријечи?), а што се тиче ових модерних живућих балтијских верзија, чини ми се да је у Славенском преживјела архаичнија верзија?
Прасловенски би звучало nom. nēbå, gen. nēbese; прапрасловенски nēbas, nēbäse. Првобитно је значило облак. Пореди с лат. nebula - magla; nem. Nebel - magla, nord. nifl-heim - zemlja tme i magle, gde obitavaju divovi; санкскрит nábhas - magla, para, oblak, nebo; авест. nabah - nebo; grk. νεφέλη (nefeli) - oblak;
Тако да debesis je измењено можда под утицајем dangus.
Реч облак је об-влак и настала митологизацијом, веројатно представом о одећи неба. Пореди облачити.
Да, може ли се рећи онда да је у балтијским језицима та ријеч иновативнија, тј. да је у прасловенском преживјела мање иновативна ријеч (више архаичнија) него у балтијским језицима (конкретно у овом случају). Јер ко што и сам велиш, подударања су са латинским, њемачким, нордијским, санскритом и грчким, али не и балтијским?
Поклапају се небес- и дебес- сасвим. То што је у балтијским језицима та реч претрпјела измјену не значи да то није искона иста ријеч.
Исто тако у јоште једној ријечи види се промјена н>д на почетном положају, но она је присутна и у источно балтском и у прасловенском. То је ријеч девет.
праслов. devęt (<deventi), лит. devini, гдје други језици имају корен nev-, те је искона прабалтословенска ријеч гласила neven/nevin.
lat. novem, germ. neun, gr. ἐννεάς (еннеас), sank. navatis, avest.navaiti.
Но прусски није учествовао у овој промјени "nevints". То је једна индиција за то да привидна близкост прусскога и прасловенскога не проистиче из њихове ближе сродности са прасловенским, но што је случај с источнобалтским језицима, но се оно што прусски и прасловенски деле, а што у источнобалтијском недостаје, проистиче тек из затирања тога у источнобалтскијском, а сахрањења истога у западнобалтијском и прасловјенском. С друге стране, постоје случаји, као и овај, у којима су си прасловенски и источнобалтијски ближи, јер су извршили исту промјену, но у којој прусски није учествовао. То све говори за то, да су источнобалтски, западнобалтски и прасловенски већ оддавна-давна стајали сваки за себе, но ипак бок до бока друг с другом и разне промјене преживјели заједно или одвојено.
Слажем се ја у потпуности, али руски (макар совјетски) археолози су упорно истицали Балтијску компоненту међу Источним Словенима као доминантну, чак доминантнију од Словенске, из не знам којег разлога. Такођер су пласиране разне претпоставке на рачун поријекла имена Кривича, Дреговича, Вјатича. Неки тврде да је нјихова етимологија славенска, док неки веле да је балтијска.
Напримјер за Дреговиче су специјалисти увјерени да имају балтијско поријекло имена:
https://ru.wikipedia.org/wiki/Дреговичи
"In the opinion of specialists, the name probably has the Balti root "dreguva" (swamp, white belly "Drygva" - quagmire) and Slavic "Ichi" [7] .
Trubachev believed that the Balkan Slavic dregovits are associated with the East Slavic Dregovichi"
За Кривиче веле да је могуће и Словенско и Балтијско поријекло имена.
"The name "krivichi" by different historians is explained in different ways. According to one of the versions, the name comes from the name of the progenitor of the Slavic Krivichs Kriv (Κριβιτσηνοι in the composition of the Byzantine emperor of the 10th century Constantine Porphyrogenitus ), on others - on behalf of the high priest of the Balts of Krywe-Krivite , from the word "blood" (close in blood), "curve "(About a man, a hilly terrain)"
Што се тиче Дреговића, то није њихов назив на словјенском језику, но како су записани у грчком - дрегувити. А у словенском љетопису стоји Дьрьговичи (читај као Дрговићи).
У Википедији пише:
По мнению специалистов, название, вероятно, имеет балтский корень «дрегува» (болото, ср. белор. «дрыгва» — трясина) и славянское «ичи».
Извор: Гісторыя Беларусі (у кантэксце сусветных цывілізацый). Вучэбн. дапаможнік / В. І. Галубовіч, З. В. Шыбека, Д. М. Чаркасаў і інш.; Пад рэд. В. І. Галубовіча і Ю. М. Бохана. — Мн.: Экаперспектыва, 2005. — С. 42.
Ти "специјалисти" немају појма. Прво правило: -ић није указник патронима, но је окрајак који умањава основу (петал - петлић, дечак - дечачић, цвет - цветић).
Оно што указује на патроним је окрајак (суффикс) припадности - ов, ев за мужски род, ин за женски. (Драг, Драгов; Мира - Мирин)
У словенским језицима -ов, -ин је обавезно присутно у патронимима, а -ић имају неки, а неки немају.
Када су у Срба укинули патрониме, сви су морали одједном постављати питање "Чији си ти мали?". Е то питање је било важно Словенима и то је сврха патронима.
Дакле Дрговићи су род који потиче од Дрга или Дргов род. Корен дрг- је обћи словенски корен и у србском језику он се налази у речи дрхтати, дркати и сродно тргати, тркати итд. и има слично значење као трести, вибрирати, нагло померати. Реч дрхтати је потекла од дргтати. Неки кажу и дрктати.
Споредно трабуњање:
Особеност гласа г је да се изговара као х у оваквим тежкоизговорљивим положењима.
Узми реч лагко. Она се у србском каже лахко (будући да Срби гутају г, сада ла'ко, као и што лагахан кажу лага'ан>лаган или Драгихња > Драги'ња)
Углавном Дрговићи су очигледни род Дрга, а Дрг је словенски корен и сасвим вјеродостојно име.
Када су племена називана по околишу, било рекама, пољима, горама, блатима вазда им се качио окрајак "-јани", те би од балтске ријечи дрегва било племе Дрежвани, што није случај.
Тако да је етимологија од балтске ријечи дрегува не само невјеродостојна, него нема али баши никакву основу постојања и гради се на непознању псеудоспецијалиста.
Дрговићи су један дријевњи словјенски род, које је веома лахко могло потећи од ондашњега подраздјела Словена или великих племена Срба или Хрвата, јер се Дрговићи споминају и на границама Рима и у Руси. Веројатно су Авари узрок сеоба тих племена што на југ, што на сјевер. Исти је случај и с племено Сјевер, које се спомиње и на Балкану и у Руси.
Споредно:
Има указатеља, да су и Хрвати могли бити једно од србских племена или како тачно пише "земаља".
O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charváti jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech
Овако изгледа су Хрвати били једна земља у којој су живјели многа племена. Једно од њих су Леси (потиче од lęd /lend/, упореди с герм. Land, које је значило необрађено поље, за разлику од поља, које је обрађено. Данас се зове "ледина". Тако да Леси и јесу Пољани или Пољаци. И Чеси су просто народ које је у нову земљу повео Чех из рода Пољана, који су живјели у земљи која се називала Хрвати у којој је живио народ који се назива Срби. Могуће је да су Хрвати били једна страна земља коју су Срби запосјели у сеобама и временом се назвали Хрватима. Зар није исти случај са Бошњацима, Црногорцима, Херцеговцима, Бугарима, Македонцима. Народна маса, којега год потијекла, на крају се назове по земљи у којој живи. Исти је случај и са разним влашким родовима који су сада Срби.
Procopius:
In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times.
Мени се чини, да Зонара не поставља знак једнакости међу Србима и Хрватима залуд, говорећи "народ Срба који се још Хрватима зову".
Када би неко рекао "Народ Срба, који неки и Херцеговцима зову" или "Народ Срба који неки и Далматинцима зову", зар би то била противоријечност у себи?
Циљам на то, да је Хрват оригинално појам поднебља, а Србин народа. Могуће је да се цијело поднебље Карпата називало на словенском Хрвати. Тако се и каже "у србском народу је земља којој име је Хрвати. У тој земљи бјеше Лех, којему име бјеше Чех". Дакле, неки Срби су могли бити Хрвати, и то би били само они који су са Карпата. Генетика сближава данашње Србе, Хрвате и житеље Прикарпаћа. То би ишло у корист свему, да су балкански Срби Хрвати и Хрвати Срби. Ово рјешава спор о том јесу ли Бошњаци и Херцеговци Хрвати. Јесу. А јесу ли Срби? Јесу.
Можда овај дио ваља поставити као своју тему, ал' је написах овдје у тренутку течења мисли.
Je li riječ "plakati" jedina karakteristična za Slovenske jezike? Riječ dolazi iz proto-indo-evropskog, i koliko sam uspio utvrditi, nema podudaranja ni sa jednim drugim indo-evropskim jezikom?
дечје цмиздрење на немачком: bläken /plärren (блекен /плер(е)н)
Ovde ne navode nikakva ekzaktna podudaranja: https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/plakati
Ako i njemacko bläken jeste od iste rijeci, postoji li mogucnost da je i dospjela u slavenski iz germanskog, ili je to neizvodljivo, po rekonstrukciji?!
Нисам језикослов. Питам се, да није можда обрнуто, јер на горњошлеско-немачком дијалекту користе - pläken.Predpostavka ti je na mjestu, jer pläken je zaista jedna od mnogih reči koje su unemčene iz slovenskoga. Nijedna reč u nemačkom ne bi trebala počinati na pl- jer se je indoevropsko p- preobrazilo u f-, ili kasnije u pf-. Tako slovenskomu Perun odgovara Fergyn, plakati - fluchen, a pl- se pojavlja samo u stranim rečima kao Platz < fr. place, it. piaza (> srb pijaca) < lat. platea < gr. πλατεία (οδός) (prostrana ulica); πλατύς - ravan, prostran, plosnat, kojemu odgovara nem. flach; prvobitna slo. pozajmica iz latinskoga je ploča.
Je li riječ "plakati" jedina karakteristična za Slovenske jezike? Riječ dolazi iz proto-indo-evropskog, i koliko sam uspio utvrditi, nema podudaranja ni sa jednim drugim indo-evropskim jezikom?
Fluchen < ger. flokan, pragerm. plokan - proklinati; lit. plàkti «udarati, biti», plõkis «udar»; gr. πλήξω (plexo) [udar], ltn. plangere - jaukati bijući se o grudi;
Prvobitno značenje reči plakati u slovenskom, bilo je žaliti na grobu za umrlima; slovenske žene obredno su "plakale", što se i do skora moglo vidjeti po našim selima, glasnim jaukom, grebući sebi lice noktima, čupajući kose i udarajući sebi o prsa. Dakle plakati, plakti, fluchen, plangere, plekso.
Je li moguće (čak i nomenklaturom), pri poređenju Baltijskih i Slavenskih jezika sa Latinskim i Romanskim jezicima, svesti Baltijske jezike na nivo Latinskog, a Slavenske na nivo Romanskih jezika?
Ili postoji konkretna razlika među ova dva poređenja?
Питања овога прајезика су веома захтјевна, и у лингвистичком, а и у археолошком смислу. Прави одговор на ово питање тешко је дати, а можда и немогуће.
У коликој мјери су глаголу прасловенског (и црквено-словенског) архаичнији у односу на Источно-Балтијске језике?
На примјер, у многим глаголима је примјетно да су Литвански и Летонски иновирали у односу на Словенске језике (о Пруским глаголима мислим да је тешко и говорити са сигурношћу).
Prabaltoslovenski - nest-ei, praslavenski - nesti, letonski - nast, a litvanski - nešti
PBS - rodei-/rodi-, PS -roditi, let. - radit
PIE - lewbh-, PS - ljubiti, Lit. - liaupse (poklon)
PIE - gneh-, PBS - zno-tei, PS - znati, lit. - žinoti, lat. - zinat
Постоји још доста примјера у којима се овакве значајне иновације у литванском (или) летонском у односу на словенски могу видјети. Да ли је ситуација генерално таква да су углавном глаголи у славенским језицима архаичнији у односу на балтијске?
Da, nekako uprošteno pitanje bi bilo da li bi proto-Indo-Evropljanima bliže bilo razumjeti Slovensku verziju "znati" ili Baltijsku "Žinoti", "Zinat", "zynuoti". Tj. forma same riječi, kod koga se manje promjenila? I ako jeste u Slovena, da li bi neka pred-pra-slovenska forma bila ko u današnjih Balta "zinoti", "zinat" ili je u kontinuitetu iza slova "z" u Slovena uvijek bilo "n" ?Ako porazmisliš o naravi glasa Z u slov. jezicima i zapitaš se što izaziva preglas g > z a što u ž, postatće ti jasnije.
Ako je među lingvistima generalno zastupljeno mišljenje da je glagolski sistem u Crkvenoslavenskom (i generalno slavenskim jezicima) arhaičniji nego u svim baltijskim jezicima, u čemu konkretno bi se ogledala ta arhaičnost u odnosu na baltijske jezike?
ПРОДОР СЛОВЕНА КРОЗ БАЛТЕ - сиреч продор Колочинске културе на север кроз поље балтске културе (Тушино-Мошчинска). При овом се запажа, да оно што продире с овом културом међу балтске културе, је обичај спаљивања остатака мртвих, који је до тога тренутка био непознат у балтским културама. Указатељ прогутања Балта Словенима, је и одређен огранак Р1а који је присутан искључиво у Балта и источних Словена (R1a1a1b1a2b-CTS1211 ), док их носитељи Пражске културе имају у траговима, но имају искључиво М458 и карпатски огранак. Језичка близост балта к прасловенскому такођер се једним делом језикоучењака сматра последицом не толико сродности, колико утицајем Словена на Балте. (Ако управитељи желе и умеју умањити слику, нека изволе);
Не знам зашто мислиш да R1a-CTS1211 није у прасловенском етносу била једна од главних хаплогрупа, поготово што међу Јужним Словенима (који су неспорно потомци те праславенске популације) налази управо та R1a-CTS1211, поготово код Хрвата. Код Пољака је подобро овај огранак заступљен, и то чини око 30% од укупне R1a Пољске популације. Једино је код Чеха ова грана занемарљива. Чак по мом (не толико стручном) мишљењу, ова грана је била и једна од примарних у тој прасловенској заједници.