Како свраћах пар пута на ову секцију форума, подсети ме да допуним новим сазнањима и ову тему коју започех тек кад сам дошао на овај форум, а ради се наравно о мом сопственом пореклу.
Премда сам у начелу остао на неким полазним положајима, неке ствари сам ипак још доутврдио, неке и досазнао, а једну ствар сам у почетку и омашио, иако то у начелу битно не мења ствари на терену.
Да кренемо редом, видим да се овде нисам ни похвалио да су Дугићи тестирани, а захваљујући нашем другу Млађи, и да су утврђени као припадници хаплогрупе И1, а касније и дотестирани на СНП, па утврђени и као чувени огранак ове хаплогрупе на нашим просторима П109.
К томе, додао бих и чињеницу да сам захваљујући нашем другару Мркиму, сазнао неколико корисних података о поменутим маглајским Дугићима (Шематизам Митрополије дабро-босанске из 1882. године). Они постоје и данас, и то су заправо озренски или подозренски Дугићи, пореклом из села Бријеснице под Озреном. По предању дошли су из Црне Горе, некад у време турске владавине, и то је дошао нико други, до "неки Дуга" (истичем ово сматрајући тај део неком досетком њих самих, баш због тог неодређеног члана "неки", иако не треба сметнути с ума да ово име заиста постоји као лично име, додуше врло ретко, али виђао сам га на више места), а кад је он могао живети сведочи нам памћење старијих који одлично познају родослов својих предака низводно од тог Дуге све до данас. Углавном, кад се пресаберу и одузму године, тај Дуга је могао бити рођен око 1800. године.
Нажалост, ови Дугићи су након овог последњег рата сви расељени са тих простора, а намали део овог рода населио се по северној Републици Српској, Западном Срему и Источној Славонији.
Крсна слава им је, како и у Шематизму пише , Никољдан.
Поред ових Дугића, нађох и помен Дугића у Речнику презимена Шајкашке од Горадне Вуковић, тамо се помињу да су пописани 1760. године у Ковиљу, да ли три особе или три куће, те 1783. и 1786. године, шест особа или шест кућа у Горњем Ковиљу.
Нажалост, не нађох податке о крсној слави ових очигледно сродних Дугића.
Ту новим Дугићима није још крај, наиме, то је ваљда још први податак био који сам нашао на интернету, а на који нисам одмах довољно пажње обратио, ваљда зато што ми је страница била сумњива, али као што рекох, од пре знадох да се неки Дугићи помињаху у Котору. Тек јуче, захваљујући доброј вољи нашег неуморног прегаоца Војислава Ананића и Вучине, дознах један податак више о тим Дугићима. Ту се ради о извесним католичким Дугићима, који су поменути у књизи Презимена у Црној Гори од Акима и Вукоте Миљанића, а које су они пронашли у Матичној књизи рођених, као католике, а која се чува или се бар до 2007. године, када је књига издана, чувала у Народноослободилачком одбору Котора.
На крају, дугујем Небојши извињене за своју брзоплетост и незнања, а у вези оних Дугића у Дробњаку, које мишљах да помињаше Константин Петковић. Моја маленкост је из његове књиге погрешно протумачила мени тада још увек недовољно познат знак јата (ѣ), па уместо Дуге, ја Дугѣ прочитах као Дугић. Премда у начелу то битно не мења ствар, ипак тај мој навод као чињеница отпада, тако да заправо немамо нигде податак о Дугићима у Дробњаку.
И још један исправка, додуше податка који овде мислим да и нисмо помињали, у једном од спискова српских добровољаца у ратовима за ослобођења 1912-1918. године, помиње се извесни Раде (Обрена) Дугић, рођен 1895. године, пореклом из села Мируше код Билеће, но другар нам Волф скрену пажњу да је ту у питању штампарска грешка, те да се заправо ради о Думнићу.