Нађох и дио старог чланка Аце Маринковића о поријеклу трибањских породица:
Бабац – потјечу из Бајамовца. По предаји, кад су крајем 17. стољећа отјерани Турци из Асан куле, један од Трибљана је у турском шатору затекао младу Туркињу с дјететом. Животи су им поштеђени, а од њих су потекли сви Бабци. Зато су донедавно имали надимак “Турци”.
Пољак – по предаји Пољаци потјечу из Лике. Уз Маринковиће, ово је најбројнији шибуљски род. У Трибњу су настањени у Матијашици и Козјачи.
Штрбо – најмлађи род у Шибуљини, поријеклом су из Босне.
Лукић – велики род чији су се припадници углавном бавили поморством, риболовом и трговином. Лукићи су посједовали најбољу земљу у селу.
Продан – њихов је заселак Продани. У селу никад није било више од двије куће Продана.
Маринковић (Ћелићи) – по предаји родоначелник Петар, да би избјегао крвну освету, доселио се у Маринковиће Вурлане и преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи добили су по манастиру Ћелије у васојевићком крају (Калудра код Берана), одакле су наводно потекли. Ћелићи су обитавали у Асановцу подно Асан куле. Њиховом заслугом изграђена је средином 19. стољећа сеоска црква у Шибуљини.
Маринковић (Вурлани) – надимак Вурлани вјеројатно потјече по Фурланији, регији у сјеверној Италији. Највише Вурлана обитавало је Под Чардачином, најисточнијем дијелу Асановца.
Маринковић (Смисићи) – највише их је било настањено у заселку Полибрада. По предаји настали су од Маринковића Вурлана. Наиме, кад је једна цура од Матака остала трудна с неким морнаром, Иван Маринковић (Вурлан) узео ју је за жену и тако је спасио срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помијешани.