Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Познати Срби => Тему започео: Nebo Јануар 16, 2017, 08:51:34 пре подне
-
Данас је тачно 90 година од упокојења Јована Цвијића.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B,_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_(1865-1927).jpg/250px-%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B,_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_(1865-1927).jpg)
Документарни филм из 2015. године (поводом 150-годишњице рођења) "Век и по Јована Цвијића":
https://www.youtube.com/v/U4D4RA-dWmo
-
Да, јуче беше прилог на РТРС-у, нека му је вечна слава и хвала!
Нешто иначе размишљах, можда не би било лоше, а места у том смислу рекао бих да има, да у седишту Порекла поставимо неки већи портрет Јована Цвијића?
Сећам се да је Завод за уџбенике пре пар година штампао у високој резолуцији за потребе школа портрете значајних Срба, и колико се сећам био је и портрет Јована Цвијића, од Уроша Предића.
Можда би требало размислити, па није немогуће и сами да одштапамо нешто, ако нешто боље нађемо?
Ово је само идеја, али лично бих радо допринео њеном остварењу, уколико буде воље и пре свега просторних могућности за тако нешто.
-
Да, јуче беше прилог на РТРС-у, нека му је вечна слава и хвала!
Нешто иначе размишљах, можда не би било лоше, а места у том смислу рекао бих да има, да у седишту Порекла поставимо неки већи портрет Јована Цвијића?
Сећам се да је Завод за уџбенике пре пар година штампао у високој резолуцији за потребе школа портрете значајних Срба, и колико се сећам био је и портрет Јована Цвијића, од Уроша Предића.
Можда би требало размислити, па није немогуће и сами да одштапамо нешто, ако нешто боље нађемо?
Ово је само идеја, али лично бих радо допринео њеном остварењу, уколико буде воље и пре свега просторних могућности за тако нешто.
Свесрдна подршка за идеју Амикуса о Јовану Цвијићу, свјетском горостасу географије и антропогеографије.
-
Амико, моја безрезервна подршка твом предлогу.
На Цвијићевој школи смо се учили, без радова његових и његових следбеника, - шта бисмо данас могли утврдити о пореклу становништва западног Балкана, чак и са генетиком!?
Апсолутно заслужује слику у нашем удружењу, више од било кога другог.
-
и ја подржавам предлог
-
Драго ми је да сви делимо исто мишљење.
Распитаћу се ја наредних дана да ли је шта од тих постера остало, и ако јесте да ли би нама то одговарало... а у супротном, морали бисмо потражити сами у некој од институција дигиталну фотографију портрета, која би се потом могла однети у неку бољу штампарију и одштампати.
(http://galerija.metropolitan.ac.rs/var/albums/GD2013-2014/AD112-Istorija-umetnosti-novog-veka/Uros-Predic/Jovan%20Cvijic.jpg?m=1383314942) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg)
Ово су неке од слика Цвијића које сам углавном сретао, ова прва је штампана од стране Завода, али сигуран сам да се нешто прилично може наћи и за Порекло.
-
Гласам за ову десно. Ако се може наћи.
-
Гласам за ову десно. Ако се може наћи.
Исто. Уз ове две, постоји још једна позната Цвијићева слика.
(http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/slike/2014/01/16/jovan-cvijic_660x330.jpg)
Иако изгледа ауторитативино на њој, ипак није за постер, па и ја гласам за ову где је био млађи.
-
Гласам за ову десно. Ако се може наћи.
И сам бих се определио за ту слику. ;)
-
Баш је штета што не знамо коју је хаплогрупу носио Цвијић.
И само порекло његове фамилије је спорно. Јесу ли Дробњаци или Пивљани. Зна се да му је предак био Цвијо Спасојевић и да је из дурмиторског краја. Вероватније је да су његови Пивљани, мада, видим по изворима да у Пиви касније није било презимена Спасојевић.
-
Баш је штета што не знамо коју је хаплогрупу носио Цвијић.
И само порекло његове фамилије је спорно. Јесу ли Дробњаци или Пивљани. Зна се да му је предак био Цвијо Спасојевић и да је из дурмиторског краја. Вероватније је да су његови Пивљани, мада, видим по изворима да у Пиви касније није било презимена Спасојевић.
Ваљда ће се с временом сазнати, то и мене баш занима.
-
Драго ми је да сви делимо исто мишљење.
Распитаћу се ја наредних дана да ли је шта од тих постера остало, и ако јесте да ли би нама то одговарало... а у супротном, морали бисмо потражити сами у некој од институција дигиталну фотографију портрета, која би се потом могла однети у неку бољу штампарију и одштампати.
(http://galerija.metropolitan.ac.rs/var/albums/GD2013-2014/AD112-Istorija-umetnosti-novog-veka/Uros-Predic/Jovan%20Cvijic.jpg?m=1383314942) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/48/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A6%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84_%281865-1927%29.jpg)
Ово су неке од слика Цвијића које сам углавном сретао, ова прва је штампана од стране Завода, али сигуран сам да се нешто прилично може наћи и за Порекло.
Лепа је фотографија али дајем предност портрету :) О, Предићу, ко ти не завиди... :)
-
Лепа је фотографија али дајем предност портрету :) О, Предићу, ко ти не завиди... :)
Слажем се, ремек дело! Фали само одговарајући оквир.
-
Лепа је фотографија али дајем предност портрету :) О, Предићу, ко ти не завиди... :)
Можда је Гиле у праву. Не само због саме слике, која изгледа моћно, већ и због чињенице да је Цвијић на њој старији, што значи да је портрет настао вероватно након свих његових значајнијих дела.
На овој фотографији десно, која је настала 1911. године, је још увек релативно млад. :)
-
Слажем се, ремек дело! Фали само одговарајући оквир.
Има смисла и то што Гиле каже.
Ево једна боља слика, мислим тога истога портрета, обратите пажњу.
(http://www.bulevarumetnosti.rs/images/vesti/2016/03/13/00/Cvijic_slika.jpg)
Пише доле У. П. 1923.
-
Хтедох рећи Жики да је врло битан и рам, па нађох сад баш Цвијићев портрет у раму, мада мислим да сам га ја видео у неком другом (попут оних Матичиних задужбинара).
(http://www.prviprvinaskali.com/pub/gallery/14811144073261_13_prvi_prvi_na_skali_beogradski_atlas_jovana_cvijica.jpg)
-
Баш је штета што не знамо коју је хаплогрупу носио Цвијић.
И само порекло његове фамилије је спорно. Јесу ли Дробњаци или Пивљани. Зна се да му је предак био Цвијо Спасојевић и да је из дурмиторског краја. Вероватније је да су његови Пивљани, мада, видим по изворима да у Пиви касније није било презимена Спасојевић.
Настављамо са тестиранима из истраживања САНУ:
Миловановић, Михољдан, Руњани, Лозница, раније Костајник, раније Радаљ, старо презиме Малешевић (?), хаплогрупа I1-Z58
Смештен је у род Б, где са тестираним Боћићем, Алексићем и Станићем има потпуно поклапање, са Боћићем на 17 маркера, са Алексићем на 15, а са Станићем на 10.
Почетком 20. века у Руњанима је било 2 куће Миловановића. Живели су у Конића мали. Славе Михољдан. Дошли су у првој половини 19. века из Костајника.
Почетком 20. века, у Костајнику је само род Малешевића славио Михољдан. Овом роду припадали су Станковићи, Глигорићи, Јевићи, Јовановићи, Цвијићи, Јовићи и Тејићи. Дошли су из Радаља у другој половини 18. века.
Радаљ код Зворника је био рударско мјесто. Стари рударски родови су се иселили, па је могуће да су Миловановићи-Малешевићи управо од ових.
Извор:
Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар. Антропогеографска испитивања, стр. 699, 758-760.
Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 499-501),
Да нема ова болдована породица везе са Јованом Цвијићем?
-
Ја сам раније нешто покушавао да повежем везано за Јованове Цвијиће:
"Радићи, дошли пре 150 година у Горње Кошље уз тамошње Тадиће из Пиве, па тек после дошли у ово село. Овде су дошла четири брата: Паун, Мирко, Бранко и Станко Радићи, чије се презиме и данас, као и Тадића, очувало у Пиви. Сва су се четворица поделила и засновала четири породице на четири брда око садашње школе, управо старе црквине, која је некад била у близини школе. Мирко није имао мушке деце, још за живота је лосинио једног Пауновог сина. Браћа су овде помрла, а деца Паунова се одселе у Табановиће и од њих су Максићи и Радићи тога села, Бранкова оду у мачвански Причиновић и оставе потомства, а Марков посинак и Станкова деца остану у селу и од њих су породице: Васићи, Ћирићи, Цвијићи, Станковићи и Лазићи, сви између себе и изван села Радићи (27 к.; Св, Јован).“
Родови села Радаљ.
Извор:
"Соколска нахија", Љуба Павловић
Јованови Цвијићи славе Ђурђевдан. Они су од Цвија Спасаојевића из села Врела, из Језера. По мјесту гдје је живио, Цвија су звали Цвијо Врело. Цвијо се из Врела одселио у село Шивоље код Фоче, а одатле, почетком 19. вијека, у Лозницу. Његови потомци се по њему прозваше Цвијићи.
Извор:
„Дробњак, породице у Дробњаку и њуово пореијекло“, Стојан Караџић и Вук Шибалић
Поклапа се порекло из Пиве, али изгледа да ови Цвијићи немају везе једни с другима.
-
На овој фотографији десно, која је настала 1911. године, је још увек релативно млад. :)
Таман је мојих садашњих година ;)
-
Пoмињao сaм рaније , фaмилијa мoје мaјке нoси презиме Спaсoјевић. Слaвa Ђурђeвдaн, пo предaњу дoсељени у Железник верoвaтнo тoкoм 18. векa, пoреклo Рaшкa или север Црне Гoре. Крaјем 19. векa у Железнику зaбележене четири кућe Спaсojeвићa. Инaчe зaнимљивo је дa и у Берaнaмa и у Нoвoм Пaзaру мaнaстири нoсе истo име (Ђурђeви Ступoви) , a и слaвa Ђурђевдaн је честa у тим крaјевимa ( нпр. Дрoбњaци). Зa Јoвaнa Цвијићa сaм сaд сaзнao дa је пoтoмaк Цвијa Спaсoјевићa и дa се и слaвa пoклaпa, пa етo пoменух и мoје претке сa мaјчине стрaне.
-
Аутор чланка: Жељка Мрђа
Извор: blic.rs
Линк:
ПРЕДВИДЕО ЗАМИРАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА Јован Цвијић оставио је преко 30.000 страница сведочанстава о животу и обичајима Срба (http://www.blic.rs/riznica/istorije/predvideo-zamiranje-srpskog-sela-jovan-cvijic-ostavio-je-30000-stranica-svedocanstava/zr9n882)
-
Линк:
Поново се отвара Музеј Јована Цвијића (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2017&mm=03&dd=18&nav_id=1241404)
-
Јован Цвијић – Насеља и људи (https://rtsplaneta.rs/linear/16?program_id=1942078)
-
Јован Цвијић - Динарски животни стил
Динарски животни стил описали су многи аутори. Динарска племена и племенска традиција стоје у средишту студија и Јована Цвијића, зачетника школе "антропогеографије". У свом класичном делу из 1922. године, "Балканско полуострво и јужнословенске земље - Основи антропогеографије" Јован Цвијић пише о Црногорцима:
"... Само храброст и дела, а не богатсво, изазивали су код њих (Црногораца) дивљење и поштовање. Трговци и занатлије, којих је уосталом било мало, сматрани су за нешто ниже. Сходно најизразитијем менталитету динарског типа, нарочито се ценило "чојство". Јунаци који су се истакли чојством имали су кроз сва времена утицаја на своје саплеменике. У племенском друштву, јасно ограниченом и подвојеном, били су до ситница утврђени принципи владања и морала. Сваки је знао своје дужности; знало се тачно шта се не сме урадити и како се у свакој прилици треба понашати. Све се ово одржало самим предањем без писаних закона. Ниједан члан племена није могао избећи овим одредбама, често оштрим и неумитним, осим да постане "никоговић", ништавило, презрено створење. Установе и обичаји су ојачавали и одржавали племе како у физичком тако и у моралном погледу. Велики природни закони, који теже одржавању и трајности рода, били су донекле измењени: није требало одржати и овековечити физичког човека, већ моралног човека, човека од части; осим тога, човек је жртвован да би се племе овековечило, нарочито част племена. У племенским обичајима и навикама је превлађивала жеља за похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре свега жеља да племе буде хваљено од потомства. У народним песмама су овековечена добра и рђава дела појединца и целог племена. Не може се избећи њихову суду, јер су израз јавног мишљења, одлучног, утврђеног, а не тренутног. Неумољиве су...