Синиша, накнадно сам убацио и извор. Прича о пореклу Климента из Херцеговине, од Јелачића и јесте из тог дела Андрије Лубурића.
Ево шта сам пронашао на интернету, ради се о изводима из Лубурићеве књиге
Историчаар Андрија Лубурић, у брошури Војвода Јован Мршић Климент и плавски Турци, штампаној 1937.годие у Београду, пише да је Турке на тим ливадама, у једној другој прилици, поубијао и Јован Мршић, звани Мрша капетан, који је био ђед познатог српског војсковође Карађорђа Петровића.
То се, како пише Лубурић, догодило послије сеобе тадашњих становника Велике, под Арсенијем Чарнојевићем Трећим.
Како је већ речено, тада је српско становништво у потпуности напустило Велику, Горње Полимље и знатан дио Метохије (због тога ће, касније неки српски историчари Чарнојевића прогласити “мучеником”, а други “највећим српским издајником”). Могуће је да је то било управо у вријеме када је доселио предак Шаљана, Чера, те да се и познавао с Карађорђевим ђедом, јер су оба живјели у истом крају, у Сјеврној Албанији… Јован је најприје био “десна рука” климентском вођи Уљи (који је био хришћанин), познатом као “мали краљ”. Био је јунак и алај барјактар (над седам барјака скадарске Малесије), харамбаша и војвода. У Кељмендијима је преузео воћство након Уљајеве смрти…
Према Лубурићу, то је било овако: Јован је скупуо тридест хајдука и дошао у Велику ђе су му се пожалили на злодјела Муја Чаковића, “арнаутског јунака” који им “поједе свако младо јагње и теле, први иим појаше тек стасале коње и убија момке чим сташу за женидбу”. И “сви ти јади би му се могли опростити, али не и навика да проба све ђевојке када сташу за удадбу”…
Јован Мрша се са својим хајдуцима договори да, око Ђурђевудне, сачекају Чаковића. Најприје му на Јечмишту посијеку дванаест чобана и заплијене овце, што разбјеснелог Турчина натјера да оде на Чакор и освети се.
Према албанској епској пјесми, у двобоју су обојица страдали, то јесте Карађорђев ђед је погинуо баш у Цикушама, као и Чаковић (кога Марко Миљанов зове Муљ Чако, а који је иначе позната бошњачка епска личност). Међутим, Лубурић се позива на историјске изворе и тврди супротно: да је ту “јуначки погинуо” само Чаковић, те да је томе “кривац” једна од његове двије жене (“…врагеша, од чијег му је зла и живот био обнемилио”, па је дошао зловољан у Цикуше”), а Турци се разбјежали низ Велику.
По њему, Карађорђев ђед Јован и син му Пeтар касније су се сукобили са Турцима на Виситору, потом их је Порта протјерала у Васојевиће, па се Петар касније нашао у Драговољићима, код Никшића, а онда у Сјеници и, коначно, у Шумадији…"
Лубурић је озбиљан аутор, не вјерујем да би измишљао ову везу Карађорђевића и Клименти.
Познато је да су Карађорђевићи све до недавно славили св. Климента.