Неки закључци могу да се изведу и непосредно из писаних извора. Гледајући податке везано за ову расправу примјетих и једно писмо цетинских влаха ускока у Жумберку из 1538, упућене капетану Ивану Галу. Ту се ради о Србима са Цетина досељеним у Жумберак 1538. године. У организацији ове сеобе учествовали су раније досељени жумберачки Срби (са подручја Срба, Унца, Гламоча),а прије свега Вук Поповић. Писмо је писано ћирилицом икавским језиком, што је уз писмо влаха поунских из 1596. још један доказ заступљености штокавске икавице међу православном српском популацијом у крајини тог периода. Писмо одсликава незавидну позицију у којој су се досељени Срби нашли, јер аустријске власти нису испуниле своја обећања у вези досељења и становништво је практично умирало од глади. Коју годину послије овог писма доћи ће до побуне међу жумберачким Србима, који ће се због неиспуњених обећања покушати вратити Турцима. Покушаће да одселе и сународнику Павлу Бакићу у Словачку. Међутим аустријске војне власти су осујетиле побуну,, похватале вође, Вука Поповића и још неке су објесили.
Срби који су писали ово писмо директни су преци Срба из Мариндола и Бојанаца у Белој крајини, јер је управо ова група Срба којој нису нашли мјесто у Жумберку насељена у ова два села Беле Крајине.
Срби који су писали ово писмо су у аустријским писмима названи управо Власима или Ћићима, сами себе називају Власима, што као и у случају поунских влаха говоре да то име сматрају својим. На једном мјесту се каже да се овим Власима, код нас познатим као Стари Римљани (Alt Romer) дају исте привилегије као и досељеним Србима (Sirfen).
На другом мјесту се каже:
Покушаћу преписати писмо.
Племенитоме изабраноме и сваке племените части и господске фале достојному господину Ивану Галу, капетану огулинском и вошарскому и модрушкому, поклон и поздрављење, како господину племенитому, од нас нових влаха ерцегове свитлости, подложника малога и великога. Што Вашој Милости сви скупа (од) стране Господина Бога и од стране наше сиромашке, ако ћете бити Ваша Милост наш господин и наш капетан становити, да нам пришкрбите за наш живот; зашто, господине племенити, три године прођоше, у четврту се обрати, а ми стојимо како капља на листу, гледајући када ће Турци од нас русвај учинити. Како дођосмо к вашем честитоме крилу, посиља к нами господин Зрински људи своје, посиља господин Тржачки људи своје, пак и он главом доходи, и ми се нехтисмо одврћи од свитлости херцегове, ни од вашега честитога крила; а сада господине племенити, господин Бог зна, да ми сиромаси сви за ваше здравље Бога молимо, и свима је нами драго да сте нами Ваша Милост становити капетан. И ако ћете бити наш становити капетан, ово говоримо ми влашки сви скупа, да нами пришкрбите правицом, како зна Ваша милост да можемо живи бити, онако нам правицу учините, а ми ћемо Вашој Милости покорни бити. И Бог беседи Вашој Милости поштено и узвишено.
Племенитоме, изабраному и сваке поштене части и господске фале достојноме господину Ивану Галу, капетану огулинскому и вошарскому и модрушкому, буди дана у њихове племните руке.
Оригинал:
Значи људе који су написали ово писмо горе поменути аустријски извори називају: Власима, Старим Римљанима, Ћићима. Погледајте језик из писма и реците да ли ту видите икакав траг било каквих романизама. Зар неко ко напише
"стојимо како капља на листу" може бити билингуалан или романофон?